Zablude o zivotu u inostranstvu

[Radoye]

8 minutes ago, Kolbas said:

Ovo je baš učestala pojava iz mog iskustva. Mada je meni takvih ljudi žao jer svoju frustraciju projektuju na sebi širu okolinu i onda često bude da recimo ograničuju njihovu mladju decu ili supružnika, jer eto, sve je glupo i šta sad dete ima da radi ovo ili ono ili da se ide negde kad je to kod "nas" bolje i tome slično.

 

moja familija se ono bas razbezala po svetu, ima nas od severne i juzne amerike preko evrope, jugoistocne azije pa skroz do australije, ali trudimo se da se sastanemo koliko je to moguce (retko u kompletnom sastavu) barem jednom godisnje za sad vec davno pokojne bake rodjendan. dok je ona jos bila ziva a mi svi blize znalo nas se i preko 100 - 120 skupiti na taj avgustovski dan, danas bude 30-40 ko kako stigne.

no uglavnom, na jednom takvom skupu moj bratanac (tada imao 7 godina, taman pred polazak u prvi razred, danas vec klipeta od preko 20 i velik k'o trokrilni sifonjer), pita mene "jel' strika, gde je bolje, tamo kod vas ili ovde?". rekoh, zasto te to interesuje sine, a on ce meni - "eno tamo babe pricaju i sve se slazu da je ovde sve lepse i bolje, ali kako to da su sve nase babe odavde krezubave i u pokrpljenom odelu a sve vase odatle nose novu robu, tozla i imaju sve zube?"

[mrd]

9 minutes ago, Radoye said:

 

moja familija se ono bas razbezala po svetu, ima nas od severne i juzne amerike preko evrope, jugoistocne azije pa skroz do australije, ali trudimo se da se sastanemo koliko je to moguce (retko u kompletnom sastavu) barem jednom godisnje za sad vec davno pokojne bake rodjendan. dok je ona jos bila ziva a mi svi blize znalo nas se i preko 100 - 120 skupiti na taj avgustovski dan, danas bude 30-40 ko kako stigne.

no uglavnom, na jednom takvom skupu moj bratanac (tada imao 7 godina, taman pred polazak u prvi razred, danas vec klipeta od preko 20 i velik k'o trokrilni sifonjer), pita mene "jel' strika, gde je bolje, tamo kod vas ili ovde?". rekoh, zasto te to interesuje sine, a on ce meni - "eno tamo babe pricaju i sve se slazu da je ovde sve lepse i bolje, ali kako to da su sve nase babe odavde krezubave i u pokrpljenom odelu a sve vase odatle nose novu robu, tozla i imaju sve zube?"

Ovo ti je dobro. Nedavno sam sa prijateljem egipcaninom, pricao o tome kako mi izgledamo ko decaci, a nasi vrscnjaci odande su vec svi matori(dede) s'oprostenjem. To je taj neki pozitivan pristup, gde si ovde sa svakim novim poslom suocen sa tom nekom pozitivnom energijom i to svi prihvataju. Ovde se u penziju ide kad mozes, ali i kad se penzionisu ljudi oni rade volonterski organizuju skupljanja po gradovima, pomazu u kuhinjama za homeless i jednostavno zivot traje dok traje.

[alberto.ascari]

Ne mogu da komentarišem ovo o čemu piše Vilhelmina, jer apsolutno ne znam za takve slučajeve. Verovatno i jeste tako, ali iz mog ugla pogleda, tj. iz države u kojoj živim se to teško može proceniti, jer ČR nije ciljna zemlja za masovnu imigraciju, ovde dolaze Ukrajinci i Vijetnamci.

 

Za sebe mogu da kažem da sam otišao krajem 1992., bez znanja jezika, bez kinte, bez veza sa "našima" ili tudjima, apsolutno u nepoznato, sa par dojčmaraka u džepu i kršom od auta, jer mi je bilo najvažnije da nestanem. Ne znam šta je bio glavni impuls, nemogućnost normalnog rada, mobilizacija, 36 sati na Jugopetrolu na Ušću da bih kupio 10l čorbe, invazija srbovanja iz BiH, HR i Kosova, TV masaža, okruženje koje je totalno puklo i živelo za SMrada, ima toga puno...

 

I onda jednostavno naprasna bežanija, početak ne od nule, nego 100 ispod nule, nekakav smešan pokušaj sopstvenog bizMisa koji je pukao pre nego što je počeo i tek posle cca godinu i četvrt prvi posao u struci, pola stepenice iznad radnika, poslovodja na gradilištu na noćnoj smeni. Težak smor za radnu dozvolu, niko neće s tim da se zayebava, strepiš 12 meseci da li ćeš uspeti da je obnoviš jer je to za firmu pakao a za tebe duplo. E onda posle par godina dodje ono što je neko ovde napisao, radiš kao stoka na 150% i vrati se ti to, kreneš da napreduješ, budeš šef domaćim, sve, sve osim kurčenja u Srbiji na odmoru, jer tamo odem jednom u tri godina na dva dana a to sedim sa sestrom u kući.

[Kolbas]

Mislim da je upravo pristup stvarima/životu ona razlika koja deli one koji su se ostvarili u svojim novim sredinama vs onima koji su kao iz onog starog dokumentarca: "Stranac tamo, stranac ovde"...niko ne može da izbegne kulturne šokove nove sredine, ali sklop tvoje ličnosti odredjuje kako ćeš ih apsorbirati... jedan banalan primer iz mog slučaja... Sleteli  smo u S'toon prvi put, pa onda kolima do naše krajnje destinacije...gledam kroz prozor i sve što vidim je jedan nepregledan, ogroman prostor, sa povremenim naseljima koje su izgledali kao scenografija za neki postapokaliptični film...pomislio sam, jebote šta je ovo, koji je ovo oblik civilizacije? Long story short, nekoliko godina kasnije, to prostranstvo je postalo deo mene, kad god sam duže odsutan, dal' vacation u planinama, dal' smo u Ontarju, dal' preko bare u postojbini,  posle nekoliko dana počinjem da se osećam skučeno, treba mi ta širina...i evo, dan danji ne znam zašto je to tako

[alberto.ascari]

1 minute ago, Kolbas said:

Mislim da je upravo pristup stvarima/životu ona razlika koja deli one koji su se ostvarili u svojim novim sredinama vs onima koji su kao iz onog starog dokumentarca: "Stranac tamo, stranac ovde"...niko ne može da izbegne kulturne šokove nove sredine, ali sklop tvoje ličnosti odredjuje kako ćeš ih apsorbirati... jedan banalan primer iz mog slučaja... Sleteli  smo u S'toon prvi put, pa onda kolima do naše krajnje destinacije...gledam kroz prozor i sve što vidim je jedan nepregledan, ogroman prostor, sa povremenim naseljima koje su izgledali kao scenografija za neki postapokaliptični film...pomislio sam, jebote šta je ovo, koji je ovo oblik civilizacije? Long story short, nekoliko godina kasnije, to prostranstvo je postalo deo mene, kad god sam duže odsutan, dal' vacation u planinama, dal' smo u Ontarju, dal' preko bare u postojbini,  posle nekoliko dana počinjem da se osećam skučeno, treba mi ta širina...i evo, dan danji ne znam zašto je to tako

 

Zato što ti je tamo dobro, tu si kod kuće. 

[Eddard]

8 minutes ago, alberto.ascari said:

 

Zato što ti je tamo dobro, tu si kod kuće. 

 

U sridu.

 

Baš smo žena i ja u više navrata upravo to konstatovali... nama je kuća tamo gde nam je dobro. Ni porodica ni mnoštvo prijatelja u Srbiji, uspomene i sećanja ne mogu da promene tu tako prostu činjenicu. A onda sa takvim razmišljanjem ili bolje rečeno osećanjem - prestaneš da se osećaš strancem.

[Radoye]

Ja sam u Torontu kao gradu danas vec duze nego u bilo kom drugom gradu u kom sam ziveo do sada. Srbija sve zajedno je i dalje vise nego Kanada, ali pojedinacno po gradovima gledano Toronto sije sve ostale. Ovo je moj grad, ovde sam svoj na svome, u Srbiji sam sada jos samo turista.

Edited May 3, 2019 by Radoye

[Plavi Golub]

On ‎4‎/‎28‎/‎2019 at 9:00 AM, vilhelmina said:

Evo teme koja meni zanimljiva, a nadam se da ce biti jos ponekome.

Necu reci nista novo ako konstatujem da se ljudi masovno iseljavaju iz citavog regiona, ukljucujuci i Srbiju. I vec nakon prve recenice moram da se korigujem. Da li se stvarno iseljavaju ili odlaze na privremeni rad, neretko i na probni? I sledece pitanje - da li je masovnost ove pojave posledica samo i jedino (nesporno!) loseg stanja u regionu, ili tu neku (bitnu!) ulogu igra i dostupnost jeftinih letova i EU-drzavljanstva za mnoge koje ispunjavaju neki uslov, pa i to sto nas sve vise ima napolju, tako da oni koji su jos dole imaju gde da odu i odakle da pocnu? Usudjujem se reci, jer vidim oko sebe, da novi emigranti prilicno relaksirano gledaju na odluku da odu i pokusaju negde drugde. I dobro je sto odluka vise nije toliko sudbonosna, sto se ne mora ici u neizvesno, sto ljudi nisu prinudjeni da ruse mostove za sobom, vec mogu da odu i probaju, vide da li je to ono sto su zeleli, pa tek onda odluce. Ali to ima i svoju cenu, i ja je vidim u tome sto se ljudi mnogo manje trude da se integrisu u novu sredinu, a i sama sredina ih manje ozbiljno shvata i prihvata.

 

U svemu tome posebno uocavam jednu pojavu, a ne znam i ne mogu reci da li je nova. U svakom slucaju je izrazenija nego ranije. To je nesto sto bih, ako bas hocu da preterujem, nazvala zaverom cutanja. U blazem obliku, to bi se moglo zvati precutni sporazum da se prica samo o pozitivnim aspektima emigracije, i da se ni slucajno ne pominju teskoce. Ljudi jednostavno hoce da veruju u ono sto im se svidja i ne daju da im se rusi snesko, pa makar ih zivot na svakom koraku demantovao.

 

Da li sam ovim rekla da je napolju sve grozno i lose, a da u Srbiji i regionu cveta cvece? Naravno da nisam! Rekla sam, i ponovicu jos mnogo puta ako diskusija zazivi, da bi malo realnijeg pristupa ovom pitanju, pomoglo ljudima da se bolje pripreme za ono sto emigracija danas znaci. Jer to nije ni nalik onom sto je bilo pre samo deset godina, a kamoli ranije. Teskoce mozda nisu ni manje ni vece, ali su svakako drugacije prirode. Rekla bih da je danasnja lakoca odlaska u inostranstvo obrnuto proporcionalna sansama za postizanje dugorocne stabilnosti u novoj sredini. I jos jedna ograda, jer me forumski zivot naucio opreznosti - ovo vazi za sredinu u kojoj ja zivim, dakle Svedska i odnos ljudi iz Srbije prema pominjanju te zemlje - cuveni ´ladno, al´standard. Btw, cak vise nije ni hladno, ova zima je bila blaza u Stockholmu, nego u Beogradu 🙂.

 

Nece ljudi da mrace, a iako skupis pet ljudi ima da ima smeta pet razlicitih stvari. Drugo sta god da bi rekao(rekla) damn if you do it, damn if you don't.  Ako govoris negativno, reci ce ti da ih odvracas. Sto bi odvracao nekog mladog? Taj ima vremena da promeni mesto boravka, da se vrati nazad ili ode negde drugde.  A svako iskustvo vredi i pametnog obogati.

 

Ja sam pisala preporuke ili ih slala dalje ukoliko bih videla pouzdanu preporuku iz Srbije. Das im malo sut od pozadi da pocnu i posle se kotrljaju i snalaze sami , kako prilici uzrastu.

 

Verovatno je relativna blizina Srbije odlucujuca za tu neozbiljnost kako je vidis, ako se odsele overseas mora drugacije. I ko zna mozda i jesu dosli privremeno da probaju, a ne da ostanu, mozda im je Svedska stanica ka nekoj drugoj destinaciji (ne znam tacno profil ljudi o kojima pricamo). Vidis kako deo Poljaka osciluje tamo, vamo kako im kad odgovara.

Edited May 3, 2019 by Plavi Golub

[Angelia]

5 hours ago, alberto.ascari said:

 

Zato što ti je tamo dobro, tu si kod kuće. 

Interesantno ovaj komentar me je podsetio, da je eto meni - ima jedan jarbol sa zastavom, na T-Piku, pa kad naidjem do njega ja ono ko konj i stala, stigla sam kuci. 

Ovo pricam za odlazak u inostranstvo.

Godinama je kuca stvarno bila par minuta od tog jarbola, sad je pa jedno 20-30 ali je osecaj ostao. Iako i cim sletim bilo Newark ili PHL taj osecaj pocinje. Razlika je samo u Londonu - tu sam vec na svome, ali to je zato sto je i to bila "kuca".

 

Dok se u SR osecam totalno kao stranac. Razlika u kulturi iako ja imam neke drage ljude tamo, jednostavno malo imamo zajednickih tema.

 

6 hours ago, Eddard said:

 

U sridu.

 

Baš smo žena i ja u više navrata upravo to konstatovali... nama je kuća tamo gde nam je dobro. Ni porodica ni mnoštvo prijatelja u Srbiji, uspomene i sećanja ne mogu da promene tu tako prostu činjenicu. A onda sa takvim razmišljanjem ili bolje rečeno osećanjem - prestaneš da se osećaš strancem.

Prestala sam da se osecam strancem, u jednoj jako bizarnoj situaciji - i to je sad smesna prica u SR, moj klinac, na zahtev da uradi nesto sto je za njega bilo strano, jer je odrastao van SR, odgovorio "To kod nas nema" - mislim da je to bio okidac iako ne mogu da budem sigurna, sad je to vec mnogo godina. Ali to mi je ostalo u secanju kao utisak, dok sam ja pokusavala da budem i tamo i ovamo, on se preselio.

[vilhelmina]

6 hours ago, Plavi Golub said:

 

Nece ljudi da mrace, a iako skupis pet ljudi ima da ima smeta pet razlicitih stvari. Drugo sta god da bi rekao(rekla) damn if you do it, damn if you don't.  Ako govoris negativno, reci ce ti da ih odvracas. Sto bi odvracao nekog mladog? Taj ima vremena da promeni mesto boravka, da se vrati nazad ili ode negde drugde.  A svako iskustvo vredi i pametnog obogati.

 

Ja sam pisala preporuke ili ih slala dalje ukoliko bih videla pouzdanu preporuku iz Srbije. Das im malo sut od pozadi da pocnu i posle se kotrljaju i snalaze sami , kako prilici uzrastu.

             

Verovatno je relativna blizina Srbije odlucujuca za tu neozbiljnost kako je vidis, ako se odsele overseas mora drugacije. I ko zna mozda i jesu dosli privremeno da probaju, a ne da ostanu, mozda im je Svedska stanica ka nekoj drugoj destinaciji (ne znam tacno profil ljudi o kojima pricamo). Vidis kako deo Poljaka osciluje tamo, vamo kako im kad odgovara.

 

Zvucis kao Vucko 😁 (salim se, naravno, neces zameriti). Kod njega i njegovih odlaze samo mladi i obrazovani , pa se brinu ko ce da im pravi srpcad. Ja govorim o ljudima svih uzrasta, a statistika kaze da je sve vise onih koji se bas ne bi mogli nazvati mladima medju iseljenickom populacijom. Cak bih rekla da su mladi veci ziherasi i teze se odlucuju za nesigurne varijante, posebno za fizicke poslove. To ne znaci obavezno da su lenji. Pre bih rekla da su ambiciozniji, vise drze do sebe i manje su spremni da odustanu od svog obrazovanja. Mozda su i spretniji u trazenju toga sto zele, a svakako su trazeniji od strane ozbiljnih poslodavaca.

Kod mene u Svedskoj najuocljivija (ne znam da li i najveca) je kategorija novopridoslih doseljenika od kasnih tridesetih pa dalje, obrazovanih i sa znanjem engleskom, ali ne i svedskog. Na njih se najvise i odnosi moja prica iz pocetnog posta. Ima mnogo razloga zbog kojih se odlucuju bas za Svedsku, a deo njih su zablude, one na koje ih niko ne upozori, jer nece da mraci. A ja licno ne mislim da bi neko odustao kad bi znao kako stvari zaista stoje, vec bi samo dolazili spremniji i manje vremena gubili na pocetno lutanje i snalazenje u novoj sredini.

Osim u Svedskoj, postoji i velika grupa iseljenika u Nemacku i neke druge evropske zemlje, na koju bi se mogla odnositi moja prica. Tu su medicinske sestre, gerontodomacice i jos citav niz pomocnih poslova u javnom i privatnom sektoru na koje se odlucuju ne bas tako mladi ljudi iz Srbije. Ali ta grupa nekako nije uocljiva, pa se prica uglavnom svodi opet na te mlade i obrazovane. Mislim da je potpuna istina daleko od toga.

[Plavi Golub]

2 hours ago, vilhelmina said:

Zvucis kao Vucko 😁 (salim se, naravno, neces zameriti).

 

 Pu, pu, daleko bilo  . Tako mi onih pendreka i suzavaca iz '90tih

 

2 hours ago, vilhelmina said:

Cak bih rekla da su mladi veci ziherasi i teze se odlucuju za nesigurne varijante, posebno za fizicke poslove. To ne znaci obavezno da su lenji. Pre bih rekla da su ambiciozniji, vise drze do sebe i manje su spremni da odustanu od svog obrazovanja. Mozda su i spretniji u trazenju toga sto zele, a svakako su trazeniji od strane ozbiljnih poslodavaca.

 

Ovo sam ja primetila jos u Srbiji, to su deca odrasla nakon raspada Jugoslavije, drugaciji su, pragmaticniji i neskloni gubljenju vremena i jalovom i neisplativom cekanju. To im je samo veliki + za zivot .

 

2 hours ago, vilhelmina said:

Kod mene u Svedskoj najuocljivija (ne znam da li i najveca) je kategorija novopridoslih doseljenika od kasnih tridesetih pa dalje, obrazovanih i sa znanjem engleskom, ali ne i svedskog. Na njih se najvise i odnosi moja prica iz pocetnog posta. Ima mnogo razloga zbog kojih se odlucuju bas za Svedsku, a deo njih su zablude, one na koje ih niko ne upozori, jer nece da mraci. A ja licno ne mislim da bi neko odustao kad bi znao kako stvari zaista stoje, vec bi samo dolazili spremniji i manje vremena gubili na pocetno lutanje i snalazenje u novoj sredini

 

Taj narod koji odlazi u tim godinama mozda (iskljucujem one koji odlaze na dalja usavrsavanja), to je pomalo iznudjena emigracija i za nju se tesko pripremiti kao za ispit.  Tad prilike ne dolaze tek tako, ako nije neka od trazenih struka,, i onda kad se sansa pojavi ljudi je zgrabe, pa sta bude. Mozes nekome pomenuti neke birokratske stvari, ali one su sad dostupne na netu i menjaju se dosta tako da ono sto je vredelo juce, ne vredi danas.

 

Ima i dosta foruma, regionalnih i srpskih koji imaju teme o emigraciji sa razlicitom strukturom clanova (razne vrste poslova), pa mislim da svako moze da nadje informaciju koja necemu vredi od ljudi slicnih sebi .

 

Cini mi se da kod dela ljudi zavisi i da li su se ikad selili iz svog mesta, da li da rade, da li kao studenti, da li su imali deo zivota van mreze najblize porodice i koliko su se oslanjali na nju u resavanju nekih zivotnih situacija. Za one koji su imali razvijen safety net emigracija moze da bude sok, ovi drugi se vrlo brzo snadju samostalno, jer su to radili i pre u Srbiji.

 

[alberto.ascari]

Kad je već zabluda u nazivu toplca. Ja sam se sreo sa zabludom pre u Srbiji / Yu nego napolju. Prvi put sam bio posle 6 meseci, drugi put 2 godine kasnije, posle sporadično. Svaki put je bila rakcija društva bole tebe, ti si napolju ili bole tebe, ti si pun k'o brod. Uglavnom do danas većina tih ljudi živi u stanovima od jenea sa stogodišnjim roditeljima. Uvek sam odgovarao a je li vas neko ovde vezao za nogu od stola pa ne možete napolje? Ili mislite da je prva stvar što ujutro uradim da is*enjam kibl kinte, pa onda izlazim? Već sam rekao puno puta, samo moja žena i ja znamo kako je bilo na početku. 

[Anunnaki]

15 minutes ago, alberto.ascari said:

Kad je već zabluda u nazivu toplca. Ja sam se sreo sa zabludom pre u Srbiji / Yu nego napolju. Prvi put sam bio posle 6 meseci, drugi put 2 godine kasnije, posle sporadično. Svaki put je bila rakcija društva bole tebe, ti si napolju ili bole tebe, ti si pun k'o brod. Uglavnom do danas većina tih ljudi živi u stanovima od jenea sa stogodišnjim roditeljima. Uvek sam odgovarao a je li vas neko ovde vezao za nogu od stola pa ne možete napolje? Ili mislite da je prva stvar što ujutro uradim da is*enjam kibl kinte, pa onda izlazim? Već sam rekao puno puta, samo moja žena i ja znamo kako je bilo na početku. 

I ja i moja zena

 

[Angelia]

18 minutes ago, alberto.ascari said:

Kad je već zabluda u nazivu toplca. Ja sam se sreo sa zabludom pre u Srbiji / Yu nego napolju. Prvi put sam bio posle 6 meseci, drugi put 2 godine kasnije, posle sporadično. Svaki put je bila rakcija društva bole tebe, ti si napolju ili bole tebe, ti si pun k'o brod. Uglavnom do danas većina tih ljudi živi u stanovima od jenea sa stogodišnjim roditeljima. Uvek sam odgovarao a je li vas neko ovde vezao za nogu od stola pa ne možete napolje? Ili mislite da je prva stvar što ujutro uradim da is*enjam kibl kinte, pa onda izlazim? Već sam rekao puno puta, samo moja žena i ja znamo kako je bilo na početku. 

To je konstantant problem, zato i kazem da imam malo zajednickih tema sa ljudima tamo.. Svi veruju da pare rastu na drvceu cim stignes u novu zemlju, i da naravno jedva cekas da se vratis 

[Plavi Golub]

1 hour ago, alberto.ascari said:

Kad je već zabluda u nazivu toplca. Ja sam se sreo sa zabludom pre u Srbiji / Yu nego napolju. Prvi put sam bio posle 6 meseci, drugi put 2 godine kasnije, posle sporadično. Svaki put je bila rakcija društva bole tebe, ti si napolju ili bole tebe, ti si pun k'o brod. Uglavnom do danas većina tih ljudi živi u stanovima od jenea sa stogodišnjim roditeljima. Uvek sam odgovarao a je li vas neko ovde vezao za nogu od stola pa ne možete napolje? Ili mislite da je prva stvar što ujutro uradim da is*enjam kibl kinte, pa onda izlazim? Već sam rekao puno puta, samo moja žena i ja znamo kako je bilo na početku. 

 

Isto ako ne i malo gore zbog vrste posla. 

 

Svaki put nakon uvodnih reda radi ljubaznosti, kao  revizija ili due diligence ekipa. S tim sto sam ja pitala, pobogu ljudi, je li neko zaprecio granicu.

 

[Radoye]

Kad sam se prvi put vracao u Rodnu Grudu u posetu staromocumajki, sretnem se sa skolskim. On je bio lokalni frajer, fudbalska zvezda (igrao za lokalni klub zonas i bio daleko najbolji, imao onomad priliku za transfer u prvu-drugu ligu ali ga je odbio, "bolje da budem prvi u svom selu nego zadnji u gradu"), i tako to. Al' jebiga ne moze se ziveti od zonaskog fudbala a moj kraj je od 90-tih sistematski unisten ekonomski, verovatno i vise nego neki drugi jer A) od prvih visestranackih izbora je bio izrazito opoziciono orjentisan, i B) apsolutno je nebitan za odrzanje na vlasti u Beogradu, mala sredina bogu iza nogu, nebitna u svakom mogucem pogledu i slepo crevo, sto se ni od tada nije mnogo popravilo. Ukratko - teska depresija.

I zali se meni drugar, kaze posla nema, on je formalno zaposlen kao mehanicar na odrzavanju poljoprivrednih masina u nekadasnjem PIK koji je restitucijom i vracanjem zemlje prvobitnim vlasnicima prakticno ostao bez icega pa su svi ti kombajni i traktori nepotrebni, samo stoje i rdjaju. 6 meseci platu dobili nisu, kaze nema deci da kupi za skolu, na srecu selo pa povrtnjak oko kuce, nesto malo zivina, bar nisu gladni ako nista drugo. Prica kako ode ujutro na posao, tamo se nista ne radi, do rucka piju kafu i igraju sah a posle rucka tuku rakiju ili prilegnu pa spavaju.

Pita on mene, a kako je u Kanadi, jel' ima posla, jesul' dobre plate, jel' placaju redovno? Kazem, ima posla, zavisi kakav i zavisi gde, ako si mehanicar na velikim masinama mozes dobro da prodjes ako si voljan da se skucis van velikih gradova, samo moras uciti jezik, plata leze svake dve nedelje sve po PS-u. Kaze on, a jel' mora da se radi? Nije mi jasno sta pita, a on ponovo, jel mora da se radi, to kad si zaposlen, jel' se stvarno sljaka ili k'o kod nas? Kazem, mora da se radi, jebiga, naravno da mora.

E, jebiga, nije to za mene, kaze on.

U medjuvremenu, situacija u kraju se ne da nije popravila nego jos dodatno pogorsala; mesto bukvalno odumire, svaka treca kuca pokazuje znake da je neko ponekad obidje, ostalo stoji prazno ili se srusilo; Broj stanovnika se po zadnjem popisu smanjio za trecinu, ali to sto je ostalo su sve starci - kad je moja generacija upisivana u prvi razred bilo nas je preko 100 dece, proslu skolsku godinu u prvi razred upisano je 17. Moj drugar a i ostali u selu svaki put kad ih vidim sve matoriji, kosa i zubi ispadaju, zgureni, posiveli, prerano ostarili. Odluci se tako i moj skolski konacno trbuhom za kruhom, izradio madjarski pasos i eno ga u Nemackoj molerise, u prvo vreme samo na par meseci tamo pa nazad kuci a sada vec za stalno, povukao zenu i decu za sobom, klinci upisani tamo u skolu, vidim fotke na FB, deluju srecno, nasmejano.

 

Al' mora da se radi, jebiga.

[zoran59]

Ne bih dalje teoretisao o odlasku, svako od nas zna kako je prosao i svi smo pametniji i iskusniji, sto'no s' kaze, "generali posle bitke".

 

No ponovicu jednu anegdotu iz druge polovine '90-ih. Ponudio sam prijatelju pomoc da dodje, pa i stanuje kod mene dok se ne snadje, a on izvali: "Znam da je tamo bolje, al' samo tu sam kod kuce!"

 

Ne mogu da se tome 100% iskreno smejem. Jer, jeste da sam se "snasao", znam jezik, prihvatile me okoline (mnozina jer sam selio vise puta) i ja njih, proveo radni vek i docekao penziju, pristojno zivim... sve 5, ali za razliku od nekih (mnogih?) nisam uspeo da presecem tu neku jebenu pupkovinu koja me vraca nazad. Vec vise godina sam najstariji zivi clan porodice, svi preci i tetke/stricevi su umrli, pa ipak sam vecinu duzih godisnjih provodio na Balkanu umesto da lepo obidjem svet.

Koji je to djavo u nama (za vas, "njima")?

 

 

[Down With The Sickness]

5 minutes ago, zoran59 said:

Ne bih dalje teoretisao o odlasku, svako od nas zna kako je prosao i svi smo pametniji i iskusniji, sto'no s' kaze, "generali posle bitke".

 

No ponovicu jednu anegdotu iz druge polovine '90-ih. Ponudio sam prijatelju pomoc da dodje, pa i stanuje kod mene dok se ne snadje, a on izvali: "Znam da je tamo bolje, al' samo tu sam kod kuce!"

 

Ne mogu da se tome 100% iskreno smejem. Jer, jeste da sam se "snasao", znam jezik, prihvatile me okoline (mnozina jer sam selio vise puta) i ja njih, proveo radni vek i docekao penziju, pristojno zivim... sve 5, ali za razliku od nekih (mnogih?) nisam uspeo da presecem tu neku jebenu pupkovinu koja me vraca nazad. Vec vise godina sam najstariji zivi clan porodice, svi preci i tetke/stricevi su umrli, pa ipak sam vecinu duzih godisnjih provodio na Balkanu umesto da lepo obidjem svet.

Koji je to djavo u nama (za vas, "njima")?

 

 

 

Ne znam, nemam to.

 

 

[zoran59]

Denise, PM sent. Ne znam koliko je uocljivo na ovom forumu, ne dopisujem se previse, pa stavljam ovde...

[alberto.ascari]

1 hour ago, Denis Jasharevic said:

 

Ne znam, nemam to.

 

 

 

Same here.

[mrd]

Moj slučaj je prost, jednostavno je moj mlađi to lepa definissao. 'Zbog čega bi neko išao u Srbiju, ako tamo nema rodbinu?' Time je sve rekao.

Sent from my LM-G710VM using Tapatalk

[Eddard]

Kod mene to još uvek postoji samo u tom smislu što se i dalje interesujem za dešavanja u Srbiji, i dalje prvo čitam vesti B92, pa onda ovdašnje (ako ih uopšte i čitam). Ali o nekoj nostalgija... ni govora.

[...]

4 hours ago, Eddard said:

Kod mene to još uvek postoji samo u tom smislu što se i dalje interesujem za dešavanja u Srbiji, i dalje prvo čitam vesti B92, pa onda ovdašnje (ako ih uopšte i čitam). Ali o nekoj nostalgija... ni govora.

 

Nisam cinimise otvorio domaci portal otkako su se e-novine ugasile. Nisam bas totalno neobavjesten, prodju naslovi preko FB i blagopocivseg foruma ali se ne trzam mnogo, uglavnom ne klikam na linkove. Tako me masilo i smrt srpske Lady Macbeth. Vrlo malo se dole sustinski promijenilo u zadnjih 20 godina i oni koje sam nekad i volio citati vjerovatno i dalje dobro pisu ali mi se cini kad ponekad i otvorim neki clanak ucini mi se da sam vec citao. Ne osjecam nostalgiju. Odem najmanje jednom godisnje, cesto i cesce i uvijek mi presjedne i jedva cekam nazad u London, poslu branju para sa drveca, papricicama i drugim hobijima.                                                                  

 

 

 

 

[Angelia]

14 hours ago, Radoye said:

 

Al' mora da se radi, jebiga.

Da sam naplacivala koliko puta sam objasnjavala da mora da se radi, ne bih morala da radim 

 

Zezam se naravno ali tu se najcesce zavrse ambicije nekih potencijalnih emigranata. Ti radis vikendom? A ne ja kaficu pa u 5 kuci...

 

 

12 hours ago, zoran59 said:

 

Koji je to djavo u nama (za vas, "njima")?

 

 

Nemam to - roditelji, sacica prijatelja koji i mogu da dodju do mene ako hoce. Dosta ljudi koje sam znala nisam videla 10 godina. Tako da, dok su moji tu, najbliza rodbina sva u emigraciji

Edited May 5, 2019 by Angelia

[Angelia]

4 hours ago, Honey Badger said:

 

 Odem najmanje jednom godisnje, cesto i cesce i uvijek mi presjedne i jedva cekam nazad u London, poslu branju para sa drveca, papricicama i drugim hobijima.                                                                  

 

 

 

 

Ja idem cesce, 3-4 puta godisnje, svratim kad sam u Evropi na vikend, ne gledam i ne citam vesti, forum je bio najblize vestima sto sam citala.- uvek mi presedne, iz razlicitih razloga, za tri nedelje idem na duze celih 6 dana i vec se psihicki pripremam. Ima da se vratim umornija nego pre, ali eto - birokratija.