Jump to content

Zivot i standard u SFRJ


Amigo

Recommended Posts

On 11/14/2022 at 7:19 PM, qqruz said:

Zamislite neku tešku crnogorsku kamenjarsku vukojebinu. I posle razornog rata djeca gladna i majka ih bije da ne bi uveče plakala što su gladna. Jer sramota je.

I dvadesetak godina kasnije ta djeca inžnjeri, profesori, sa stanovima, kolima, ljetovanjima. 

Ili zamisli Bjelopavliće i porodicu koja ima sedam hektara imanja i u sezoni zapošljava po dvadesetak nadničara, domaćin pored kuće u Podgorici preko puta današnjeg stadiona ima i cijele sveske državnih obveznica Kraljevine Jugoslavije. I onda, fast forward 20 godina, nacionalizovano nam je sve preko jednog hektara (i kuća u Podgorici, normalno), a moja baba tegli autobusom sir od 3 krave da proda na titogradskoj pijaci da školuje dva sina i ćerku 🙄

Link to comment
Share on other sites

2 hours ago, Beonegro said:

Ili zamisli Bjelopavliće i porodicu koja ima sedam hektara imanja i u sezoni zapošljava po dvadesetak nadničara, domaćin pored kuće u Podgorici preko puta današnjeg stadiona ima i cijele sveske državnih obveznica Kraljevine Jugoslavije. I onda, fast forward 20 godina, nacionalizovano nam je sve preko jednog hektara (i kuća u Podgorici, normalno), a moja baba tegli autobusom sir od 3 krave da proda na titogradskoj pijaci da školuje dva sina i ćerku 🙄

Crvena pravda, da svi budu jednaki. Ima mnogo takvih primera, nazalost.  Ono sto je dobro je da i pored te njihove "uravnilovke" ljudi iz dobrih porodica uspevaju da i u tom nametnutom svetu budu svetlo u tunelu.  U stvari, to im polazi za rukom u svakom sistemu, u svakom svetu. Nekad vise nekad manje, ali uvek pamet i rad, uz vrline nasledjene od roditelja, dodju na svoje mesto.  Ziv bio. 

  • Like 1
Link to comment
Share on other sites

3 hours ago, Newcastle said:

Crvena pravda, da svi budu jednaki. Ima mnogo takvih primera, nazalost.  Ono sto je dobro je da i pored te njihove "uravnilovke" ljudi iz dobrih porodica uspevaju da i u tom nametnutom svetu budu svetlo u tunelu.  U stvari, to im polazi za rukom u svakom sistemu, u svakom svetu. Nekad vise nekad manje, ali uvek pamet i rad, uz vrline nasledjene od roditelja, dodju na svoje mesto.  Ziv bio. 

Ma ja ovo pišem samo da pokažem ljudima da postoje različite perspektive jednog istog procesa. Inače stvari nisu uopšte crveno-bijele, starije sestre mog dede iz te za crnogorske uslove imućne porodice su bile predratne komunistkinje, ilegalke tokom rata, jedna od njih i logorašica, ta je umrla prije desetak godina kao ubijeđeni komunista.

Link to comment
Share on other sites

Što samo pokazuje da je svaka perspektiva koja polazi iz nekog ličnog ugla kad se gleda na taj period... pa, lična.

 

Objektivno, ovako je to bilo:

 

Quote

ALEKSANDRA JERKOV: Danas, na dan kad postajem pionir

 

Ovaj tekst pišem 29. novembra, na Dan republike, koji je u Socijalističkoj Federativnoj Republici Jugoslaviji bio jedan od najvećih državnih praznika i koji se slavio sve dok 2002. nije ukinut odlukom Savezne skupštine.

 

Ovaj dan obeležavao se na dan kada je održano drugo zasedanje Avnoja, 1943. godine u Jajcu, kada je, pod vođstvom Komunističke partije Jugoslavije, doneta odluka o formiranju federalne države Jugoslavije, kao i ustavotvorne skupštine 1945. godine, kada je ta država dobila i naziv Federativna Narodna Republika Jugoslavija. Od 1997. godine 29. novembar se obeležavao kao dan kada je Jugoslavija prestala da bude monarhija i postala republika. Oni stariji od 1982. godišta pamte ga i po tome što su se na taj dan dobijale pionirske marame, po školskim priredbama, oni još stariji po tome što se tog dana dodeljivalo ordenje i održavale se svečane akademije, a mnogi i po skoro pa obaveznom svinjokolju, koji se širom Jugoslavije organizovao baš tada, verovatno zbog dva neradna dana i činjenice da su mnogi radnici tada putovali u svoja rodna mesta.

 

Budući da pripadam poslednjoj generaciji koja je dobila pionirsku kapu i maramu, položila pionirsku zakletvu i dala „časnu pionirsku reč da ću marljivo učiti i raditi, poštovati roditelje i starije i biti veran i iskren drug koji drži datu reč“, imala sam tu sreću da iskusim i ono što se tada sa decom radilo. Neko će reći da se radi o komunističkoj indoktrinaciji, jednoumlju, represiji, autokratiji i zloupotrebi dece. A ja ću reći da smo tada imali časove razredne nastave na kojim su nas zaista učili kako da poštujemo jedni druge, kako da pomognemo onima kojima je pomoć potrebna, kako da ne mrzimo nikoga, kako da poštujemo jedni druge, kako da postanemo pristojni, empatični i odgovorni odrasli ljudi. I sve vrednosti kojima su nas tada u zlom komunizmu učili zapravo jesu univerzalne vrednosti, prihvaćene u današnjem svetu - bratstvo i jedinstvo, ma kako to sada arhaično i prevaziđeno zvučalo, zapravo jeste dobra ljudska vrednost, vera u to da su svi ljudi jednako važni, ravnopravni i da među njima treba da postoje zajedništvo, solidarnost i međusobna podrška.

 

Umesto toga, današnja deca, oslobođena od komunističkih stega, nemaju gotovo pa nikakav osećaj toga, niti postoje podsticaji da se takve vrednosti kod njih razviju. Umesto toga, oni danas premlaćuju jedni druge, fizički nasrću na nastavnike, nemaju nikakvog poštovanja jedni prema drugima, prema školi, prema nastavnicima, nikakvog osećaja pripadnosti, solidarnosti, pa čak ni osnovne ljudskosti jednih prema drugima.

 

Istina je, međutim, da ma koliko prevaziđen onaj sistem bio, u njemu se neko bavio decom, u njemu se neko trudio da deci usadi osnovne vrednosti ljudskosti i empatije, u njemu su postojala sistemska rešenja da se ovakve stvari ne dešavaju. I zato, ne pozivam da se to vrati, daleko od toga, pozivam da se nešto uradi po tom pitanju. A ako u svojoj ne tako davnoj prošlosti imamo primer iz koga bi se određeni delovi mogli primeniti i na današnji strašan problem sa kojim se suočavamo, verujem da smo u obavezi da i to uzmemo u obzir.

 

Pa makar bio iz zlog komunizma.

 

  • Like 2
Link to comment
Share on other sites

Ovo iz teksta gore je u stvari uzrok svih problema tu. Niko se ničime ne bavi. Nadlezni organi decenijama samo kenjaju o Kosovu i slicnim glupostima, a ostalo je sve u slobodnom padu, i zato su tu "normalizovali nenormalno" copyright by Cyber, a šljam to koristi, zato što je šljam.

 

Ko se npr bavi nepropisnim parkiranjem? Ne povremenim kaznjavanjem, nego sistematski da se bavi, svakog dana, zauvek. Niko. Ko se bavi ovima sto "nose poklone" i ovima koji ih primaju? Niko. Ko se bavi ovima koji bacaju i pljuju po ulicama? Niko. Ko se bavi ostalim maloumnicima (skoro svi tu) koji vise za nista i ne znaju osim budalastina i ludosti, njihovim odvratnim "tabloidima" i zagađenim "javnim prostorom". Niko.

 

I to traje decenijama, tako da je kao i svaka bolest, vec postalo deo njih, i sto duze to stanje traje, to su potrebne ekstremnije mere da bi se oboleli ili izlecio, ili bar tretirao nekako.

 

Dobro, od toga nece biti nista, i to je gotovo, vec polako i sami pocinju to da govore, ovi koji komentarisu rezultate popisa, nego na primer, kad bi neko hteo da pocne popravku. Oni su sad ubeđeni u to da su te stvari koje rade ili u koje veruju normalne, i bile bi potrebne ekstremne mere da se takvi drze u stanju da ne smeju mirno da idu na spavanje, dok ne budu sigurni da su se tog dana ponasali normalno, i da niko nece doći po njih u tri noću zbog nečega što su tog dana uradili, dok se naredna generacija uči da bude normalna.

Link to comment
Share on other sites

On 11/30/2022 at 1:27 PM, Beonegro said:

Ili zamisli Bjelopavliće i porodicu koja ima sedam hektara imanja i u sezoni zapošljava po dvadesetak nadničara, domaćin pored kuće u Podgorici preko puta današnjeg stadiona ima i cijele sveske državnih obveznica Kraljevine Jugoslavije. I onda, fast forward 20 godina, nacionalizovano nam je sve preko jednog hektara (i kuća u Podgorici, normalno), a moja baba tegli autobusom sir od 3 krave da proda na titogradskoj pijaci da školuje dva sina i ćerku 🙄

 

Bogami su naslednici onda dobro prošli sa povraćajem zemlje i restitucijom :).

Još sad kad su ozbiljno skočili Bjelopavlići :).

Imam sličnu priču sa druge strane familije, takođe seoske gazde. I takođe, oduzimana zemlja ("dobrovoljno" upisivana u zadruge, odatle prosijeđena Agrokombinatu, niko te ništa nije pitao iako su "tri spomenice i jedan orden u kuću"). 

Troje djece takođe od krave i malo baštine fakultete završilo. I da se ne lažemo, nije im krava finansirala fakultet nego stipendije, a stanovalo se u Studenjaku, gdje se i danas stanuje. 

Bilo je zaista prilike. Eto sa obije strane potpuno drugačiji bekgraundi i postojale su jednake šanse.

Kasnije, ako oćeš da budeš direktor ili neko mudo mora si se učlanit u partiju. Ako oćeš da budeš stručni inžinjer i da napušavaš direktore bez posledica može i to, jer im treba znanje.

Odoh u drugu temu, društvo je bilo sa više meritokratije nego danas. Tako mi kažu oni koji su imali karijere u oba sistema.

"Ovo demokratija? Ne sprdaj se. Nekad su nam sa odbora stalno vraćali zakone, jer su sjedali pet doktora koji su znali posao. Danas ko ima većinu može ka zakon izglasat Doživljaje mačka Toše".

Usput, na kraju vraćena zemlja, relativno blizu Podgorice, naslednici "nerezidenti" Crne Gore šokirani cijenom kvadrata. Ajde sad ih ubijedi majčin sine da će i dalje da raste i da se ne prodaje i da je meni taman da mi dio asseta bude u landu :).

Link to comment
Share on other sites

Leptejebo, da pojedem sad 2x viršle (koje su znale odskočit kad ispanu iz lepinje :)) mislim da bih na digetsivnu hirurgiju završio. Ali, mladost...

A sad se navikl na dobro, uzmoglo se i ostaralo.😃 

On 12/3/2022 at 8:50 PM, Amigo said:

 Nacionalizacija se dogodila u FNRJ. Ovo je ipak topik o SFRJ. 

U FNRJ se desilo mnogo losih stvari u poratnom vremenu i zasluzuje poseban topik. Ko hoce neka otvori.

 

Ajde ovako. Krenuo sam sa tezom da je period 1950-1980 u Crnoj Gori bila era jedne emancipacije u svakom pogledu koja se nikad prije ili kasnije nije desila u istoriji. 

Kad smo kod raznih nacionalizacija, kači ih i SFRJ na neki način. Naime, u CG ima Zakon o restituciji i čini mi se da je period koji obuhvata restituciju negdje do 1968. Valjda je tada donijet zakon o eksproprijaciji koji je garantovao fer cijenu i fer postupak. To bi bio neki ex dividend date 🙂

Edited by qqruz
  • Like 1
Link to comment
Share on other sites

Počeo sam da radim negde krajem sedamdesetih, kad neko iz kancelarije krene po doručak, pita šta ko hoće da mu kupi, uglavnom je bio odgovor:
-"Uzmi mi dve uličarke".

Tako smo (od milošte)zvali viršle sa kioska.

Edited by Div
  • Ha-ha 1
Link to comment
Share on other sites

1 hour ago, Div said:

Počeo sam da radim negde krajem sedamdesetih, kad neko iz kancelarije krene po doručak, pita šta ko hoće da mu kupi, uglavnom je bio odgovor:
-"Uzmi mi dve uličarke".

Tako smo (od milošte)zvali viršle sa kioska.

Virsle i nekako, ali kranjske kobaje su bile odlicne, a i onaj C-Market pikant senf sto odmah razbija sve naslage u sinusima i bije direktno u mozak.....

Link to comment
Share on other sites

52 minutes ago, Kronostime said:

Fj9SGD4XEAAK64V?format=jpg&name=360x360

.

Rodjendanski meni `80ih. :classic_biggrin:

 

Ovo sam jeo pre oko mesec dana, i to kod prijatelja koga znam još od osnovne škole. Čak je i rekao da će biti 'nostalgično meze', što se i desilo - iseckan baget, na njemu puter, preko putera šunka sa krastavčićem, malo majoneza i kolutić crvene paprike. Uz ovaj meni je išla i Coca Cola, koja se tada smatrala nekim fancy pićem, iako je mogla da se kupi na svakom ćošku. Za rođendane su se kupovale one staklene flaše od jednog litra, eventualno one male od 0,25. Za klopu je lako da se opet napravi, ali nedostaje mi staklena flašica od 0,25.

  • Like 1
Link to comment
Share on other sites

On 11/30/2022 at 7:53 PM, Milenko Puzigaca said:

Što samo pokazuje da je svaka perspektiva koja polazi iz nekog ličnog ugla kad se gleda na taj period... pa, lična.

 

Objektivno, ovako je to bilo:

 

 

 

Meni je uvek bila fascinantna nostalgija za Jugoslavijom i komunističkim poretkom od strane političara iz DS-a i njenih silnih satelita kao što je sada SSP ili PSG. Pa prvi demokratski gradonačelnik Beograda je skinuo petokraku sa Starog dvora i stavio ni manje ni više nego dvoglavog orla. Takođe izmenio je imena svih ulica u gradu u predratne nazive. Kasnije kao prvi demokratski premijer je vratio veronauku u škole.

 

 

 

Link to comment
Share on other sites

5 minutes ago, DJ_Vasa said:

 

Za klopu je lako da se opet napravi, ali nedostaje mi staklena flašica od 0,25.


Čudo da nema, ovde se staklena flaša vratila na velika vrata, tako da CC imaš u 0,2/0,25/0,33/0,4/0,5/1L sve u staklu (bold najčešće).

Link to comment
Share on other sites

5 minutes ago, DJ_Vasa said:

 

Ovo sam jeo pre oko mesec dana, i to kod prijatelja koga znam još od osnovne škole. Čak je i rekao da će biti 'nostalgično meze', što se i desilo - iseckan baget, na njemu puter, preko putera šunka sa krastavčićem, malo majoneza i kolutić crvene paprike. Uz ovaj meni je išla i Coca Cola, koja se tada smatrala nekim fancy pićem, iako je mogla da se kupi na svakom ćošku. Za rođendane su se kupovale one staklene flaše od jednog litra, eventualno one male od 0,25. Za klopu je lako da se opet napravi, ali nedostaje mi staklena flašica od 0,25.

U duhu nostalgije dolaze u obzir parizer, tirolska salama i, eventualno, mortadela.

Sto se tice Coca-Cole, Pepsija i staklene ambalaze za njih u to doba - tuce su bile zanimljive na zurkama i verovali su svi kad kazes da se nicega ne secas.:s_d:

  • Ha-ha 1
Link to comment
Share on other sites

22 minutes ago, Eddard said:


Čudo da nema, ovde se staklena flaša vratila na velika vrata, tako da CC imaš u 0,2/0,25/0,33/0,4/0,5/1L sve u staklu (bold najčešće).

 

7 minutes ago, Amigo said:

Imaju i ovde male flase Koka-Kole ali su nenormalno skupe, pa ih ne kupujem. Ja sam svakako prestao da pijem kolu, ali nisu ostali ukucani.

 

Koje su cene kod vas, ako mogu da pitam? Dok ih je bilo osamdesetih, nisu bile nešto preterano skupe. Kod nas se može naći u kafićima u flaši, ali od 0,2 i oblik flaše je izmenjen u odnosu na osamdesete, mada tako i drugde, koliko znam. Kafići je obično služe u konzervi, ali ponegde ima i u flašici.

 

Ne pamtim kada sam video flaširanu Coca Colu u maloprodaji. Ima je u plastičnoj ambalaži ili u konzervama, ali nisu to one konzerve od 0,33 iz osamdesetih.

Link to comment
Share on other sites

Create an account or sign in to comment

You need to be a member in order to leave a comment

Create an account

Sign up for a new account in our community. It's easy!

Register a new account

Sign in

Already have an account? Sign in here.

Sign In Now
×
×
  • Create New...