Jump to content

Zivot i standard u SFRJ


Amigo

Recommended Posts

6 minutes ago, Amigo said:

Ja znam da ti sve znas, ali ovde si supalj ko svajcarski sir, swiss cheese. U fabrikama su bili ne samo radnici za masinama, nego i tehnicari, inzinjeri, ekonomisti, kao i svugdje u svijetu.

Ako tako tvrdis, ko je to podcjenjivao rad inzinjera, mislim sistemski, a ne sto je tvoj komso rekao da oni nista ne rade.

U fabrikama su bili radnici/neradnici, inzenjeri, koji su morali da dodju na posao sa radnicima u 6:00am da se radenici ne bi osecjali manje vrednim. Kad kao inzenjer odes majmunu koji radi na strugu i ubrzao je rotaciju, kako bi prebacio normu i kazes mu da se musterije zale, posto vratila koja on pravi pucaju jer je promenio strukturu materijala. On ti odgovori da se j#@S i da je on placen po broju komada, a ne kao ti koji sedis u kancelariji i piskaras po papirima. Eto tako je bio degradiran rad inzenjerskog olosa. BTW, tog strucnjaka za strugom nisi mogao nikako da nateras da postuje normative koje si propisao, bas da se materijal ne bi pokvario i da bi to vratilo moglo da nosi odredjeno opterecenje, koje si, ako znas sta rade inzenjeri, morao da proracunas i napises na papiru, prevedeno u jezik koji taj RADNIK moze da razume.

Eto tako je bilo, ali ti sve znas.

:ajme:

  • Thanks 1
Link to comment
Share on other sites

41 minutes ago, Amigo said:

 

Ja znam da ti sve znas, ali ovde si supalj ko svajcarski sir, swiss cheese. U fabrikama su bili ne samo radnici za masinama, nego i tehnicari, inzinjeri, ekonomisti, kao i svugdje u svijetu.

Ako tako tvrdis, ko je to podcjenjivao rad inzinjera, mislim sistemski, a ne sto je tvoj komso rekao da oni nista ne rade.

 

 

Istina, neke od ovih stvari ne znam direktno jer sam poceo raditi u vrijeme rasula i to ne u fabrici, ali mi je poznato iskustvo mog strica nakon sto je iz pogona presao u razvoj - sa daleko vise odgovornosti, vecim zahtjevima za stalno ucenje i mnogo duzim radnim vremenom  -  i stalnim drndanjem od strane radnika samo zato sto je promijenio boju mantila.

 

Moraca ovdje.

 

Edited by ters
Link to comment
Share on other sites

11 hours ago, ters said:

 

Da li to znaci da je rad samo u fabrici?  Ja upravo o tome govorim - cijenio se fizicki rad, ali se sa potcjenjivanjem odnosilo prema drugim oblicima rada. 

 

 

Svako ko je imao mogućnosti, kvalifikaciju, vezu, sreću, bežao je iz proizvodnje u administraciju, razvoj, prodaju, standard, predstavništvo. 

Neposredna proizvodnja, fizički ili Kv radnik je poštovan u govorima političara, naročito onih koji su tek pobegli iz pogona u sindikat pa, po ključu, u komitet. Plate su bila u najmanju ruku jednake za istu kvalifikaciju, jedinu prednost koju su neposredni proizvođači ostvarivali je, zbog brojnosti su mogli da preglasaju ostale u odlukama za koje su se pitali a to, po pravilu nissu bitne, suštinske stvari, teško se dobijao otkaz jer je trebalo pokazati kako društvo, partija, sindikat, brine o radnicima. Bilo je mnogo neradnika među radnicima i mnogo nestručnih "stručnjaka, inženjera koji su stekli diplomu na kursevima, fabrika dobije ili donese plan da iškoluje 200 KV radnika, 50 VKV, 20 tehničara i 5 inženjera, plan se mora ispuniti, izveštaj mora da zvuči dobro, uspeh se ne sme dovoditi u pitanje.

Kad drugovi iz komiteta dođu u fabriku drže govor i kažu da naše društvo počiva na radu radnika, da su nama radnici najvažniji, da nam treba što više radnika u savetima, sindikatima partijskim organima, kad odu u neki institut kažu da su nam najvažniji znanje i naučnici, da se mora poštovati nauka obezbediti sredstva za razvoj nauke i da ćemo stići i prestići zapad za nekoliko decenija. Isto tako, najvažiji su i studenti i poljoprivrednici i prosvetni radnici.

 

Ove udarničke značke sa ORA su možda nešto značile pedesetih kad su ORA stvarni nešto i radile, pruge, puteve, naselja, kasnije, sedamdesetih su deljene po ključu, zna se koliko koja brigada dobija, koliko devojaka, koliko studenata, koliko radnika,, zemljoradnika, učenika, koliko Makedonaca, koliko Srba, na kraju niko nije ni znao ko je udarnik ko nije, važno je provesti mesec-dva u naselju, malo raduckati, više se zezati, na kraju treće smene dođu bageri i buldožeri i za dva dana urade sve štoje planirano, norme su ispunjene, planovi prebačeni za 100%.

 

  • Like 3
Link to comment
Share on other sites

16 hours ago, mrd said:

U fabrikama su bili radnici/neradnici, inzenjeri, koji su morali da dodju na posao sa radnicima u 6:00am da se radenici ne bi osecjali manje vrednim. Kad kao inzenjer odes majmunu koji radi na strugu i ubrzao je rotaciju, kako bi prebacio normu i kazes mu da se musterije zale, posto vratila koja on pravi pucaju jer je promenio strukturu materijala. On ti odgovori da se j#@S i da je on placen po broju komada, a ne kao ti koji sedis u kancelariji i piskaras po papirima. Eto tako je bio degradiran rad inzenjerskog olosa. BTW, tog strucnjaka za strugom nisi mogao nikako da nateras da postuje normative koje si propisao, bas da se materijal ne bi pokvario i da bi to vratilo moglo da nosi odredjeno opterecenje, koje si, ako znas sta rade inzenjeri, morao da proracunas i napises na papiru, prevedeno u jezik koji taj RADNIK moze da razume.

Eto tako je bilo, ali ti sve znas.

:ajme:

Nije bilo, nego je još uvek, i to i u ovim stranim fabrikama. Dođe iz centrale u Nemackoj ili negde protokol kako nesto treba da se radi, a samoupravljači koji sve znaju rade po njihovom, jer "njima je tako zgodnije". I sad neko treba na takve da gubi vreme i da se sa njima ubeđuje i vrrrrrrrlo su ljuti ako dobiju otkaz.

 

Divan svet. Zato su i dogurali tako daleko. Nego, vidim snimaju moj na Kosovu rimejk, pa ne znam da li će ubaciti onu jedinu scenu koja je bila vredna da se zapamti iz onog prethodnog, kad jedan nudi nekome sir, ovaj se žali kako na siru ima dlaka, a ovaj čiji je sir će "more nisi ti gladan".

 

E, to vazi za ove mislioce i samoupravljače. Ono što njima fali je pravi kapitalizam koji tu nikad nije ni bio, da spava pored kontejnera i da jede iz istog ono sto ostane posle kučića ako pokuša da samoupravlja bile gde, ne samo u firmi, jer oni u vezi svega samoupravljaju, pa da vidim posle kako će slobodno misliti.

 

Pravi buzdovani i palančani koji jedino sto znaju to je da kenjaju. Na primer, o Kini, ama nikako da se ugledaju na kineske radnike koji ne samoupravljaju i ne rade "kako je njima zgodno" nego onako kako im se kaže. Zato sto je tu sve sam go strucnjak nikad nema dve serije nečega da su iste, pa jedne grisine ne umeju ljudski da ispeku, da uvek budu isti, nego zavisi koji je "majstor" bio u smeni. I tako je uvek bilo, i tada u SFRJ. Ali zato umeju da se opiru svetskom poretku, u tome su najbolji.

 

More 850,000. Znaci, sve je pod kontrolom, nema razloga za uzbuđavanje, priroda sve uglavnom radi sama :lol_2:

  • Like 2
  • Thanks 1
Link to comment
Share on other sites

9 hours ago, Div said:

 

Svako ko je imao mogućnosti, kvalifikaciju, vezu, sreću, bežao je iz proizvodnje u administraciju, razvoj, prodaju, standard, predstavništvo. 

 

To je i moje secanje, barem sa kraja 80tih kada sam tu radio. Rakovica, Batajnicki Drum, radio ko je morao, a plate su im bile manje nego u prosveti. Majka je radila u Geneksu , jednog dana je dosla sa posla i rekla da je njima skinut novac sa racuna,  da se isplatile zarade u Rakovici, jer su oni pretili izlaskom na ulice. Industrija u kraju, Precizna mehanika, Beli metal, Bukulja sve je to bilo u rasulu jos krajem 70tih, danas od njih ostali samo shoping centri. Drzava petogodisnjih planova, privrednih reformi i restruktuiranja privrede, koje nikada nije uspevalo se pretvorila u drzavu " mera stednje i stabilizacije", koje ponovu nisu nigde vodile , osim u propast.

 

 

Edited by DJORDJE
Link to comment
Share on other sites

13 hours ago, Div said:

Bilo je mnogo neradnika među radnicima i mnogo nestručnih "stručnjaka, inženjera koji su stekli diplomu na kursevima,

 

 

Ovo prvi put cujem, inzinjerska diploma stecena na kursu.

Jarane moj, pretera ga ovde.

Sto se tice neradnika, to nema veze sa uredjenjem, niti drzavom, neradnika je svugdje, kao I radnika.

 

Ne znam samo ko je onda izgradio Novi Beograd, ili ko je napravio one silne mesne nareske koje smo pozderali I sasio svu onu odjecu I obucu koju smo poderali.

 

Raditi za drzavu ili neku firmu kao Geneks je bolje u svakom drustvu.

Zaista me boli da se pljuje po ljudima koji su posteno radili I izgradili jednu prije toga porusenu i zaostalu seljacku drzavu.

Link to comment
Share on other sites

56 minutes ago, Amigo said:

Ovo prvi put cujem, inzinjerska diploma stecena na kursu.

 

Nakon oslobodjenja (WWII) je, iz razumljivih razloga jelte, falilo raznih kadrova pa su se na kursevima skolovali i neki lekari opste prakse i neki inzinjeri. Kao na primer, lekar u firmi moje majke ili nas komsija koji je na vratima imao mesinganu plocicu na kojoj je pisalo "Inzinjer [ime]". Posleratni kadrovi i kadrovska politika. Doduse, ti lekari po firmama su vise pisali lazna bolovanja (narocito u vreme seoskih radova) nego sto su se bavili medicinom (stacionirani tamo zbog damage control?). 

Edited by Cyber
Link to comment
Share on other sites

1 hour ago, Amigo said:

Raditi za drzavu ili neku firmu kao Geneks je bolje u svakom drustvu.

 

Btw, Geneks nam je nasa borba Sluzba dala da bi spijunske aktivnosti u svetu mogle da se nesmetano odvijaju. 

Edited by Cyber
Link to comment
Share on other sites

58 minutes ago, Amigo said:

 

Ovo prvi put cujem, inzinjerska diploma stecena na kursu.

Jarane moj, pretera ga ovde.

Sto se tice neradnika, to nema veze sa uredjenjem, niti drzavom, neradnika je svugdje, kao I radnika.

 

Ne znam samo ko je onda izgradio Novi Beograd, ili ko je napravio one silne mesne nareske koje smo pozderali I sasio svu onu odjecu I obucu koju smo poderali.

 

Raditi za drzavu ili neku firmu kao Geneks je bolje u svakom drustvu.

Zaista me boli da se pljuje po ljudima koji su posteno radili I izgradili jednu prije toga porusenu i zaostalu seljacku drzavu.

 

Mislim da imaš dovoljno godina da se sećaš termina interna kvalifikacija, fabrika dodeli, interno, desetini tehničara zvanje inženjera i rasporedi ih na mesto koje zahteva tu spremu, nekada je to bilo jedino moguće rešenje jer se zapetljlo u birokratske procedure, nekad su se gurali podobni, nekad rođaci. Naravno, bilo je dovoljno i stvarno stručnih inženjera, profesora, lekara ali su često morali da slušaju političare, manje nego danas ali se moralo. Dugo su u Beogradu autobuse GSPa vozili vozači sa internom dozvolom D kategorije, mogli su da voze u GSP li ne i bilo kojoj drugoj firmi. Nastavnik nemačkog u mojoj OŠ, nije meni predavao, nego 4-5 godina starijima, od kvalifikacija je imao par godina u nemačkom lpogoru tokom rata, naučio nemački, imao neku srednju školu i radio je kao nastavnik, ja sam opet imao nastavnika matematike koji nije završio višu školu, a za njega mislim i danas da je odličan pedagog, talenat valjda.

Nije sporno da je građevinarstvo u SFRJ bilo solidno, gradilo se mnogo i ovde i po svetu, ostvarili su ugled pouzdanih partnera, kvalitet možda ne kao nemački ali zato i niža cena, gradili se brodovi za značajne kupce, izvozili vagoni i mnogo toga. 

Išlo se napred do pred kraj osamdesetih.

Link to comment
Share on other sites

45 minutes ago, Milenko Puzigaca said:

Pa to su bili ovi pedesetih i šezdesetih, a ovo je o periodu osamdesetih kad su već počeli da ruše i kradu šta stignu. Ne svi, ali verovatno pola njih.

Kod mene u zgradi je ziveo jedan od direktora JAT-a, on mi je 70tih iz Singapura doneo olovku sa satom. Nismo bili nesto narocito bliski , ali sam ih vidjao po zgradi, uvek su nosili garderobu iz uvoza, on je vozio Askonu, putovali po celom svetu kada god im je palo na pamet, itd.

Covek se penzionisao negde krajem osamdesetih da bi u vreme one hiperinflacije on i zena isli u narodnu kuhinju, posto su im penzije bile na nivou od dve marke. Dobro, kolale su price da je svalerki sa kojim je imao dete sredio stan dok je jos bila studentkinja, ali cak i da je tacno, to je u poredjenju sa ovima danas sica.

Link to comment
Share on other sites

@Cyber, @Div vi mene izgleda zezate. Ti interni kursevi i slicno, nije bila losa stvar, to je u stvari bio vid doskolovavanja, kao i sto se danas desava sirom svijeta, medjutim to sto je neko dao polozaj inzinjera, a taj je bio tehnicar, nije znacilo da taj stvarno ima titulu inzinjera, pa cak i ako ga tako zovu.

Sa druge strane bilo je toliko tehnicara, pogotovu koji su isli u skolu 50-tih i 60-tih, bili u praksi strasni inzinjeri. Npr mojoj boljoj polovini, u kojoj grupi je bilo jos 2 dipl. ing je sef bio tehnicar, covek od nekih 55 godina, koji je sve znao. Niko od njih nije nikada rekao, kako je on nama sef, ali znam da je bilo tih ogovaranja na razne nacine.

 

Za one koji ne znaju, titula Inzinjera se sticala na visim skolama ili na posebnom dvogodisnjem programu na fakultetima, dok je program sa 4 godine davao akademsku titulu Diplomirani ... inzinjer.

 

Moj cilj nije nikakva propaganda za bivsom drzavom, nema spora da je mogla i morala biti bolja, mada je i takva bila vrhunac civilizacije naroda koji su tu zivjeli. Mozda je sada vec materijalno bolje, mozda nije, ali ce valjda biti, medjutim to ne znaci da cemo se podici civilizacijski na onaj nivo.

Moj cilj je da pokusam da opisem kako je bilo, prvenstveno iz svog licnog iskustva, kao i da pokazem razocarenje da je pad komunizma donio ove horor rezime zbog kojih sam morao da napustim sve i odem.

 

A to sto je neki radnik ponekad napravio mlin za kafu ili sto je neka daktilografkinja otkucala maturski rat za vrijeme posla, sve im to oprastam, pa i Kurcubicu sto je dodijelilo stan svalerki, jer je to sve pi.kin dim, da prostite, prema najbrutalnijoj pljacki koja se dogodila od strane patriota u istoriji ovih prostora gdje je bukvalno sve pokradeno.

  • Like 2
  • Thanks 2
Link to comment
Share on other sites

51 minutes ago, Amigo said:

@Cyber, @Div vi mene izgleda zezate. Ti interni kursevi i slicno, nije bila losa stvar, to je u stvari bio vid doskolovavanja, kao i sto se danas desava sirom svijeta, medjutim to sto je neko dao polozaj inzinjera, a taj je bio tehnicar, nije znacilo da taj stvarno ima titulu inzinjera, pa cak i ako ga tako zovu.

Sa druge strane bilo je toliko tehnicara, pogotovu koji su isli u skolu 50-tih i 60-tih, bili u praksi strasni inzinjeri. Npr mojoj boljoj polovini, u kojoj grupi je bilo jos 2 dipl. ing je sef bio tehnicar, covek od nekih 55 godina, koji je sve znao. Niko od njih nije nikada rekao, kako je on nama sef, ali znam da je bilo tih ogovaranja na razne nacine.

 

Za one koji ne znaju, titula Inzinjera se sticala na visim skolama ili na posebnom dvogodisnjem programu na fakultetima, dok je program sa 4 godine davao akademsku titulu Diplomirani ... inzinjer.

 

Moj cilj nije nikakva propaganda za bivsom drzavom, nema spora da je mogla i morala biti bolja, mada je i takva bila vrhunac civilizacije naroda koji su tu zivjeli. Mozda je sada vec materijalno bolje, mozda nije, ali ce valjda biti, medjutim to ne znaci da cemo se podici civilizacijski na onaj nivo.

Moj cilj je da pokusam da opisem kako je bilo, prvenstveno iz svog licnog iskustva, kao i da pokazem razocarenje da je pad komunizma donio ove horor rezime zbog kojih sam morao da napustim sve i odem.

 

A to sto je neki radnik ponekad napravio mlin za kafu ili sto je neka daktilografkinja otkucala maturski rat za vrijeme posla, sve im to oprastam, pa i Kurcubicu sto je dodijelilo stan svalerki, jer je to sve pi.kin dim, da prostite, prema najbrutalnijoj pljacki koja se dogodila od strane patriota u istoriji ovih prostora gdje je bukvalno sve pokradeno.

Postoji i danas razlika u zvanjima, s tim da se inženjer sa višom školom (3 godine) naziva strukovni inženjer, a ovaj 'pravi' je i dalje diplomirani inženjer. Isto važi i za druga zvanja jer i danas postoje više škole i fakulteti, tako da možeš da budeš strukovni X (3 godine, 180 ESPB), diplomirani X (240 ESPB), master (300 ESPB), plus neki fakulteti imaju i specijalističke i doktorske studije. Ovde sam upotrebio X kao zamenu za više zvanja, a ESPB su naprosti krediti u evropskoj nomenklaturi.

 

Da se vratimo na stručnost i rad - oni su varirali od firme do firme. Neke firme, kao što je npr. Zastava, zapošljavale su loš menadžment i loš kadar. Imao sam daljeg rođaka koji je bio mašinski inženjer i preselio se u Kragujevac zbog posla. Ako se dobro sećam, bavio se vratima. Moram priznati da i nije bio baš neki kapacitet, a posao je dobio jer se oženio Kragujevčankom čiji je otac bio bolećiv prema zetu debilu. Pošto sam imao prilike da koristim Zastavine poluproizvode, nisam primetio njegovo umeće da projektuje normalna vrata. Iako su mogla da se našteluju, umela je da otkaže i ona ručica za otvaranje i za tvaranje prozora, ali je i tu postojao sistem da se prozor nekako zatvori ukoliko otkaže na nezgodnom mestu. Šrafciger u vratima je bio relativno česta pojava u mnogim modelima, a nije bio tu iz estetskih razloga. Doduše, imao sam sreće da nisam morao da isprobavam šrafciger, ali stekao sam utisak da je Zastava proizvodila vozila sa dušom, i to veoma pokvarenom. Dotični rođak je stekao penziju ne uradivši ništa korisno, a Yugo se od početka do kraja proizvodnje izmenio tek minimalno. Iako je dotična fabrika imala mnoštvo inženjera, njihovo znanje se baš i nije pokazalo, a njihovi automobili su jedinstven slučaj jer im se kvalitet s vremenom pogoršavao. Ako pogledamo njihove modele, samo su kopirali italijanske, plaćali strancima da im dizajniraju Yugo i Floridu, a sami su razvili jedino zadnji deo keca. Da je privreda bila iole tržišno orijentisana, više bi im se isplatilo da proizvode čekiće ili motike jer to ne bi uspeli baš toliko da unakaze. Ideja da se tamo proizvode automobili sa kadrom koji je došao sa njive, administrativcima i inženjerima često zaposlenim preko veze, trošenjem novca na kojekakve radničke igre, odmarališta, fabričke časopise i slične gluposti bila je u najmanju ruku idiotska.

 

Da pogledamo i drugu stranu - bilo je i firmi koje su posao radile profesionalno, a primer je JAT. Evidentno je da nisu imali nesreću sa smrtnim ishodom već oko pola veka. To je zato što su pilote školovali kako treba, što važi i za mehaničare, premda jesu imali loše poslovne poteze, što ide na dušu menadžmenta. Generalno gledano, uprkos tome što su avioni bili ofucani, bar su bili bezbedni i JAT se po tom pitanju mogao ravnati sa mnogo jačim kompanijama. Ipak, ni domaća avijacija nije bila toliko bezgrešna jer je i tamo bilo idiota. U domaćoj javnosti nije toliko poznato da se jedan JAT-ov avion srušio na Kipru krajem osamdesetih, o čemu ima nešto malo ovde: https://en.wikipedia.org/wiki/Talia_Airways_Flight_2H79

 

Formalno gledano, avion nije bio JAT-ov jer je iznajmljen drugoj kompaniji i imao je tursku registraciju, ali je krivac za nesreću bio domaći pilot, koji je već bio poznat po izigravanju procedura. U članku koji sam linkovao piše da je vizuelno leteo među brdima kroz maglu uveren da poznaje putanju, ali je smetnuo s uma da brda imaju enzgodnu naviku da se kriju u magli, naročito kada su u pitanju male visine, kako reče Zoran Modli. Navodno je poslednje reči koje su se čule u kabini izgovorio rezervni pilot koji nije upravljao avionom, a koji je uleteo u kabinu kada je video šta kapetan radi. Među letačima kruži priča da su te reči glasile: „Šta to radite, mamu vam j***?" Da je dotični kapetan suspendovan kada je uspeo da unakazi neki sveže remontovan avion, ovo se ne bi desilo. Slično se desilo i sa jednim B737 Aviogenexa, registracije YU-ANP, koji je bio iznajmljen nekoj afričkoj kompaniji. Pametnjaković koji je tamo bio glavni instruktor, rešio je da vežba proceduru prekinutog poletanja više puta zaredom, usled čega je spalio kočnice, a shodno tome i ceo avion. Slike tog aviona se mogu videti ovde: https://aviation-safety.net/database/record.php?id=19980222-0

 

Ni ovo formalno nije bio udes domaće avijacije jer je avion bio iznajmljen, ali ga je izazvao neko ko je mislio da procedure kakve je osmislio Boeing nisu ništa naspram njegovog 'znanja'. Prvi kapetan je glavom platio svoj inat, povukavši za sobom i druge, a ovaj drugi nije dobio ni packu uprkos tome što je uništio ceo avion, a navodno je i avanzovao.

Link to comment
Share on other sites

JAT je bio jedan od retkih primera firmi koje su pozitivno poslovale do samog kraja. Ne samo da su bili u plusu, nego su imali milionski profit u vreme kada su Air France i Lufthansa imali milionske gubitke. Ne znam sta se desilo sa onom pilotskom skolom u Vrscu, tamo se  dosta  stranaca skolovao.

Link to comment
Share on other sites

5 hours ago, Amigo said:

@Cyber, @Div vi mene izgleda zezate. Ti interni kursevi i slicno, nije bila losa stvar, to je u stvari bio vid doskolovavanja, kao i sto se danas desava sirom svijeta, medjutim to sto je neko dao polozaj inzinjera, a taj je bio tehnicar, nije znacilo da taj stvarno ima titulu inzinjera, pa cak i ako ga tako zovu.

Sa druge strane bilo je toliko tehnicara, pogotovu koji su isli u skolu 50-tih i 60-tih, bili u praksi strasni inzinjeri. Npr mojoj boljoj polovini, u kojoj grupi je bilo jos 2 dipl. ing je sef bio tehnicar, covek od nekih 55 godina, koji je sve znao. Niko od njih nije nikada rekao, kako je on nama sef, ali znam da je bilo tih ogovaranja na razne nacine.

 

Za one koji ne znaju, titula Inzinjera se sticala na visim skolama ili na posebnom dvogodisnjem programu na fakultetima, dok je program sa 4 godine davao akademsku titulu Diplomirani ... inzinjer.

 

Moj cilj nije nikakva propaganda za bivsom drzavom, nema spora da je mogla i morala biti bolja, mada je i takva bila vrhunac civilizacije naroda koji su tu zivjeli. Mozda je sada vec materijalno bolje, mozda nije, ali ce valjda biti, medjutim to ne znaci da cemo se podici civilizacijski na onaj nivo.

Moj cilj je da pokusam da opisem kako je bilo, prvenstveno iz svog licnog iskustva, kao i da pokazem razocarenje da je pad komunizma donio ove horor rezime zbog kojih sam morao da napustim sve i odem.

 

A to sto je neki radnik ponekad napravio mlin za kafu ili sto je neka daktilografkinja otkucala maturski rat za vrijeme posla, sve im to oprastam, pa i Kurcubicu sto je dodijelilo stan svalerki, jer je to sve pi.kin dim, da prostite, prema najbrutalnijoj pljacki koja se dogodila od strane patriota u istoriji ovih prostora gdje je bukvalno sve pokradeno.

 

Ja ni u kom slučaju ne kažem da su u SFRJ štancivani inženjeri na kursevima, znam dobro da su stručnjaci sa ovdašnjih tehničkih fakulteta dobro prolazili na zapadu, takođe i sa medicinskih, matematičkih, ne zači da smo imali najbolje obrazovanje na svetu ali je bilo solidno, moglo je da podrži razvoj ali je prednost u odlučivanju imala politika, stručnost nije bila dovoljna da se napreduje na poslu i u karijeri, bar ne uvek. Ja ne mislim da ni sve društvene i socijalne eksperimente koje je partija izvodila treba samo tako odbaciti jer to sukomunisti, neke ideje i prakse vredi proučavati, ako ništa drugo videti zašto nisu uspele. 

Čitav perio postojanja, SFRJ jeste zaostajala za razvijenim zapadom ali je zaostajanje bilo manje nego danas, ne volim laži o tom periodu, ne volim laži uopšte, kao ono da je bilo zabranjeno slaviti sslavi, ići u crkvu, niko nije ništa radio, svi su krali, uravnilovka, svi imaju iste plate, za bilo kakvu raspravi nužno je razlučiti šta su pojedinačne pojave, šta su česte pojave, šta su pravila, zakoni, da li ocenjujemo život u odnosu na, uobičajeno tada, 1939. godini, u odnosu na tadašnji svet i Evropu, u odnosu na današnji svet ili u odnosu na današnje ostatke te države.

Nisam li bio jasan da su ORA dobro doprinele izgradnji i obnovi zemlje posle rata, krajem četrdesetih i tokom pedesetih, a da su kasnije postale folirancija, bilo bi poštenije i isplativije reći organizujemo kampove za druženje i zabavu nego radne kampove organizovane po ratno-vijničkom šablonu u čete, brigade, štabove, sa komandantima, komandirima uz predaju raporta, čitanje dnevnih zapovesti.

Dobro je što su kupovane licenceod zapadnih zemalja, na tome se moglo učiti ako se ima želje, bilo je i uspešnih proizvoda kao rezultat znanja, na primer razvoj biljne proizvodnje, nekoliko instituta za voćerstvo, povrtarstvo, stočnu proizvodnju su bili uspešni izvoznici, pomenuo sam građevinarstvo i neke proizvode mašinske industrije, traktori IMT iz sedamdesetih i dalje rade, prodavani su i po inostranstvu, najviše nesvrsztanim prijateljima, ali i Grčkoj, Turskoj.

 

2 hours ago, DJORDJE said:

JAT je bio jedan od retkih primera firmi koje su pozitivno poslovale do samog kraja. Ne samo da su bili u plusu, nego su imali milionski profit u vreme kada su Air France i Lufthansa imali milionske gubitke. Ne znam sta se desilo sa onom pilotskom skolom u Vrscu, tamo se  dosta  stranaca skolovao.

 

Ne znam, možda grešim, nekako mi je ostalo u glavi da je JAT bio subvencionisan milionima dolara, to nisu subvencije kojima se pokrivaju gubici već sredstva koja se knjiže kao prihod pa je na kraju godine ostajao pozitivan bilans, dobit. Pilotska škola i JAT Tehnika su uspešno poslovale, prodavale usluge i drugim kompanijama. Da li su i neki od 15-20 aerodroma bili u sastavu JATa, ne znam koliko je moglo biti isplativo jedan ili dva leta dnevno, jedino uz solidne subvencije.

 

  • Like 1
Link to comment
Share on other sites

2 hours ago, Div said:

...

Ne znam, možda grešim, nekako mi je ostalo u glavi da je JAT bio subvencionisan milionima dolara, to nisu subvencije kojima se pokrivaju gubici već sredstva koja se knjiže kao prihod pa je na kraju godine ostajao pozitivan bilans, dobit. Pilotska škola i JAT Tehnika su uspešno poslovale, prodavale usluge i drugim kompanijama. Da li su i neki od 15-20 aerodroma bili u sastavu JATa, ne znam koliko je moglo biti isplativo jedan ili dva leta dnevno, jedino uz solidne subvencije.

 

 

JAT je posedovao aerodrome u Tivtu i Podgorici, koji su prešli u vlasništvo CG kada se rasformirala državna zajednica. Ne znam za ostale republike, ali mislim da je posedovao samo ta dva. Beogradski aerodrom je bilo drugo preduzeće. Osim aerodroma, posedovao je i hotel Slavija, kao i apartmane na Kopaoniku.

  • Like 1
Link to comment
Share on other sites

Većina ne. Bar od 70ih na ovamo. Za pre toga ne znam.

Brat mi je bio pilot jata, završio je vršačku jatovu akademiju sredinom 70ih.

Uz to je bio po vojnom rasporedu u RV i ako vojsku nije služio u RV.

Sent from my SM-A525F using Tapatalk

  • Like 1
Link to comment
Share on other sites

Zamislite neku tešku crnogorsku kamenjarsku vukojebinu. I posle razornog rata djeca gladna i majka ih bije da ne bi uveče plakala što su gladna. Jer sramota je.

I dvadesetak godina kasnije ta djeca inžnjeri, profesori, sa stanovima, kolima, ljetovanjima. 

NIkada se u našem društvu, a bojim se diljem SFRJ nije desila takva civilizacijska DELTA IKS. Niti će. 

Usput, djeci tata poginuo tokom rata na poraženoj strani. Nisu bila privilegovana. Sem na način da je svako o je htio da uči mogao da završi faks. Jedino što je u počecima država određivala šta ćeš da studiraš u skladu sa njenim potrebama. 

Prosvetiteljski i epancipatorski potencijal koji su odradili komunisti u Crnoj Gori, u periodu 1950-1980 teško da će se ikada ponovit.

A jel bilo šlajfovanja, jeste. Recimo da je 80-tih Jugoslavija i formalno bankrotirala samo što su to zvali stabilizacija.

Al o tome drugom prilikom.

  • Like 3
Link to comment
Share on other sites

35 minutes ago, qqruz said:

A jel bilo šlajfovanja, jeste. Recimo da je 80-tih Jugoslavija i formalno bankrotirala samo što su to zvali stabilizacija.

Al o tome drugom prilikom.

 

Pa sad je pola drzava pod bankrotom, nema valute da ima pokrice kao nekada, zato je i postojala stabilizacija, da se to rjesava, nije bilo kafe i slicno, ali to je sve bilo na neke mahove. Nije to bilo da nema kafe godinama, nestane pa dodje, a mi smo i poznati po stvaranju zaliha.

Evo u Americi kada trebaju da bankrotiraju, oni samo nastampaju para :lol_2: moze im se, sta ces.

Link to comment
Share on other sites

  • 3 weeks later...

Create an account or sign in to comment

You need to be a member in order to leave a comment

Create an account

Sign up for a new account in our community. It's easy!

Register a new account

Sign in

Already have an account? Sign in here.

Sign In Now
×
×
  • Create New...