EVROPSKA UNIJA

[Div]

10 hours ago, JohnnyDragon said:

To ne sporim, mada se obazirete od celog posta samo na dužinu života,  bez osvrta na ostatak teksta.

 

Čini mi se da i ti uzimaš samo jednu stranu medalje. Recimo, pominješ lepe zgrade, kuće, dvorce, koji i danas izazivaju divljenje i po izgledu i po veštini majstora, graditelja. Uzmi u obzir koji procenat tadašnjeg stanovništva, u vreme gradnje, je živeo u tim objektima, koliko je trajala gradnja, koliko radnika je osakaćeno i poginulo tokom gradnje, kako je stečeno bogatstvo kojim je gradnja finansirana.

Industrijski radnicu jesu uslovljeni da rade na određenom poslu, za naknadu koju mu dodredi vlasnik  fabrike, to danas izgleda malo drugačije ali je suština skoro ista, ali pre industrijske revolucije su peci tih radnika bili robovi koje je vlasnik mogao da proda ili ubije, posle kmetovi koji su radili na tuđoj zemlji za mali prihod, za minimalnu količinu hrane.

Jeste, u  dvadesetom veku je u ratovima izginulo na desetine miliona ljudi, ali je to jednocifreni procenat stanovništva, još u plemensim zajednicama, ratovi su bili neprestani, pleme koje osvoji teritoriju, poubikjalo bi pripadnike drugog plemena ili ponekog ostavilo u životu da bi radio kao rob.

Loše efekte industrijske, informatičke, buržoaske pa i socijalističkih revolucija ne treba porediti sa vremenima pre njih nego sa mogućnostima u sadašnjem vremenu. Ako bi danas svi živeli u kućama sa baštom umesto u soliterima i betonskim blokovima, koliko bi to kamena, drveta, cigle zahtevalo, pogoreli bi sve žume za grejanje, ako izbacimo plastiku kao materijal za ambalažu, koristimo drvo i papir, ne bi bilo dovoljno šume, posekli bi je za sirovinu izatrovali otpadom iz procesa prerade. 

[DJORDJE]

 

[vilhelmina]

@Div Tako je, svako vreme ima svoje izazove, nemoguca su poredjenja izmedju razlicitih perioda u razvoju ljudske civilizacije. Mazda bi se moglo reci da ih danasnje vreme ima vise od nekih ranijih, ali ima i vise alata da se suzbiju negativni trendovi. Zasto se to ipak ne cini u onoj meri u kojoj se moze, pitanje je za politicare i one koji za njih glasaju.

 

U prilog tome, da prosirim pricu od pre par dana, onu koja se odnosi na opadajucu funkcionalnu pismenost mladih u Svedskoj. Naime, dok su rezultati nacionalnog testa iz svedskog iz godine u godinu sve gori, oni iz engleskog su sve bolji. Matematika tradicionalno losa, ali ne mnogo gora nego ranije. Slican trend je uocen i u Finskoj, ali tamo danas 25 posto dece u skoli dobija posebnu podrsku jos od treceg razreda. To nisu samo deca s dijagnozama, daleko od toga. Rezultat se vidi na Pisa testovima. Finska je uvek u vrhu i tu drugi komentar ne treba, osim podsecanja da ta rana podrska kosta, nije besplatna. Mogla bi i Finska da odgovornost prebaci na roditelje i mobilne telefone (citaj: individualizam i licna odgovornost), ali to ne cini.
 

Ima tu i drugih primera koji se ne ticu samo obrazovanja jer ima i drugih izazova vezanih za danasnje vreme i njegove negativne trendove, ali o tome mozda kasnije.