Dijasporac u Majčici - pitfalls, tips & tricks

[DJORDJE]

Jesi li barem parkirala merdzana komsiji pod prozor? Ako nisi, kao da nisi ni dosla.

Jbt. uvek mi je bila zelja da doteram 123jku ispred zgrade, sa sve zlatnim prstenom i parkiram ga ispred ulaza da niko ne moze da prodje. Ne mozes sa autom preko bare, rental se ne racuna, a i u zgradi gde su se majka sada zivi malo ko me i ne poznaje.

Komarci su dao Bog uvek aktuelni, stara/nova vlast, ime drzave, ali leti ima da te prozderu, a slepci i dalje vecinom nemaju mrezice na prozorima. Secam se one nase nesretne vikendice u Grockoj gde je komaraca bilo kao da si u Jukonu, rojevi, a mi od zastite mazanje prepecenicom. Koliko god da su moji obozavali "boravak u prirodi", tolio sam ja mrzeo, ne samo zbog hronicne dosade, vec zbog tih prokletih komaraca koji su lesili. Posto su od brata digli ruke, mene su stalno prisiljavali da idem tamo kada treba nesto da se rinta. Nije bilo sjajno ni u Sumicama, mada su prskali par puta godisnje, a na nesrecu nas stan je gledao u sumu. Leti vrucina, prozori se otvore jer dao Bog vrucina da crknes, a komarci samo ulecu. Brat i ja smo ih tamanili jastucima, dok je keva vristala jer smo joj  urnisali sve tapete i plafon od krvavih fleka.

Moj dobar drugar ima splav na Savi i tamo provodi vise vremena nego u kuci, jer je manje vise u peMziji. Zvao me gomilu puta da dodjem kod njega na pecanje i "provod", ali kada ga vidim onako izujedanog uvek se zahvalim. Nekome valjda ne smeta, ja ne podnosim insekte.

[C.F.]

Vrlo čudno, odrasla sa tim komarcima, ali sada kada sam tu leti, primećujem da me ne ujedaju kao druge osobe oko mene. Dosadni su, zuje okolo, baš dovoljno da ti pokvare sedenje na terasi ili bašti restorana. Nego, odvikla se od vlage, pa samo gundjam okolo. To mi teže pada od insekata….a da i komšijski mezimac koji voli da laje na sve….

Evo primera koji pokazuje neke razlike, meni uvek interesantno. Moji nisu registrovali auto pre nego dodjem, mama morala u bolnicu, tata pre toga pao, povredio se, pa sad moram da rešim to. Izguglam nešto tu blizu u mestu gde žive, pozovem, a kaže ona, morate da zakažete….ok…sutra u 10. Odemo sestra i ja s tatom, njegova vozačka ostala kod mame jer su imali nameru da to završe pre nego stignemo, ali joj je pozlilo, a bolnica ne dozvoljava posete. I setim se ja, kažem, slikaj na telefonu, pošalji, pa probaćemo. I stvarno, beše ljubazna gospodja na šalteru, prihvati. Ja srećna, rekoh, eto završićemo za 5 minuta. Aha…jel’ primate kartice, pitam. Ne, samo cash (ne znam iz kog razloga se reč gotovina retko upotrebljava, ja je koristim iz inata svima!). Uf, tek što sam stigla, razmenila samo $200, a ne daju mi tačnu cifru, kaže kad završe s tehničkim. Zbunila se ja, kaže sednite, biće sat vremena. Gde sat vremena da mučim oca tu. Rekoh, možete mi pozovete taksi, tata ne može to čekanje da izdrži…i fina ona, pozove nekog i on nas odveze do kuće. Odšetam do banke u drugom pravcu, podignem još novca, vratim se, sestra kaže, zvali, gotovo, da mi cifru…i meni padne na um, ma kakav taksi, to je 5 minuta vožnje, idem peške do tamo. Volim da hodam, ali u ovom mestu, baš se vidi šarenilo, raspadanje trotoara, ako ga i ima ispred, lako se možeš sapleti, povrediti. Ali, pošto nosim razumnu i udobnu obuću, nije problem. Ding, ding, obaveštava me pametni sat kako sam aktivna, pohvaljuje me…a ja gledam samo da nadjem neku hladovinu, jer me sunce, vlaga u vazduhu smaraju. I da, nosim uvek vodu sa sobom (life in a desert). I tako stigoh tamo, platim, potpišem, odvezem auto doma. E sad, šta sam mogla bolje  da učinim u ovom procesu: da pitam nekog kakav je proces ovde, a ne da pretpostavljam da je kao kod nas (to čak radim sve preko interneta, nalepnica stiže poštom), da pitam unapred za metod plaćanja, da se pripremim za bar sat čekanja. E sad, znam za dogodine:)

Edited June 5, 2022 by ControlFreak

[Dragan]

On 4/3/2022 at 5:43 AM, DJORDJE said:

...

Ta violina ga je dovodila do ludila, mada nikada to ljudima nije rekao, cak i kada su ga pitali, komsija ako smeta slobodno recite. Devojka je najcesce vezbala u mesnoj zajednici, gde su joj dali prostoriju za vezbanje, ali kada naidju ispiti, vezbala je i nedeljom u stanu, posto je mesna zajednica bila zatvorena. Secam se jednom se vracmo iz neke kupovine i komsija pridje caletu sa objasnjenjem da se spremaju ispiti, treba da dobije neku stipendiju za Bec, itd. Matori uz smesak, samo neka vezba dete, talenat, da ima i neko nas kod Karajana, nekoliko sati kasnije izliv besnila po kuci, ima da salje patrolu, ukratko srBska posla.

Sve se to da resiti mirnim putem.

Eto na primer moje komsije su skupile pare i otkupili mi violinu (cena prava sitnica).

Dobro za njih, dobro za mene.

[Kronostime]

On 6/5/2022 at 7:55 AM, ControlFreak said:

Vrlo čudno, odrasla sa tim komarcima, ali sada kada sam tu leti, primećujem da me ne ujedaju kao druge osobe oko mene. Dosadni su, zuje okolo, baš dovoljno da ti pokvare sedenje na terasi ili bašti restorana. Nego, odvikla se od vlage, pa samo gundjam okolo. To mi teže pada od insekata….a da i komšijski mezimac koji voli da laje na sve….

Evo primera koji pokazuje neke razlike, meni uvek interesantno. Moji nisu registrovali auto pre nego dodjem, mama morala u bolnicu, tata pre toga pao, povredio se, pa sad moram da rešim to. Izguglam nešto tu blizu u mestu gde žive, pozovem, a kaže ona, morate da zakažete….ok…sutra u 10. Odemo sestra i ja s tatom, njegova vozačka ostala kod mame jer su imali nameru da to završe pre nego stignemo, ali joj je pozlilo, a bolnica ne dozvoljava posete. I setim se ja, kažem, slikaj na telefonu, pošalji, pa probaćemo. I stvarno, beše ljubazna gospodja na šalteru, prihvati. Ja srećna, rekoh, eto završićemo za 5 minuta. Aha…jel’ primate kartice, pitam. Ne, samo cash (ne znam iz kog razloga se reč gotovina retko upotrebljava, ja je koristim iz inata svima!). Uf, tek što sam stigla, razmenila samo $200, a ne daju mi tačnu cifru, kaže kad završe s tehničkim. Zbunila se ja, kaže sednite, biće sat vremena. Gde sat vremena da mučim oca tu. Rekoh, možete mi pozovete taksi, tata ne može to čekanje da izdrži…i fina ona, pozove nekog i on nas odveze do kuće. Odšetam do banke u drugom pravcu, podignem još novca, vratim se, sestra kaže, zvali, gotovo, da mi cifru…i meni padne na um, ma kakav taksi, to je 5 minuta vožnje, idem peške do tamo. Volim da hodam, ali u ovom mestu, baš se vidi šarenilo, raspadanje trotoara, ako ga i ima ispred, lako se možeš sapleti, povrediti. Ali, pošto nosim razumnu i udobnu obuću, nije problem. Ding, ding, obaveštava me pametni sat kako sam aktivna, pohvaljuje me…a ja gledam samo da nadjem neku hladovinu, jer me sunce, vlaga u vazduhu smaraju. I da, nosim uvek vodu sa sobom (life in a desert). I tako stigoh tamo, platim, potpišem, odvezem auto doma. E sad, šta sam mogla bolje  da učinim u ovom procesu: da pitam nekog kakav je proces ovde, a ne da pretpostavljam da je kao kod nas (to čak radim sve preko interneta, nalepnica stiže poštom), da pitam unapred za metod plaćanja, da se pripremim za bar sat čekanja. E sad, znam za dogodine:)

Osete i komarci baksuza koji bi sve da kontrolise, pa izbegavaju - tesko za varenje.

[mrd]

On 6/4/2022 at 10:55 PM, ControlFreak said:

Vrlo čudno, odrasla sa tim komarcima, ali sada kada sam tu leti, primećujem da me ne ujedaju kao druge osobe oko mene. Dosadni su, zuje okolo, baš dovoljno da ti pokvare sedenje na terasi ili bašti restorana. Nego, odvikla se od vlage, pa samo gundjam okolo. To mi teže pada od insekata….a da i komšijski mezimac koji voli da laje na sve….

Evo primera koji pokazuje neke razlike, meni uvek interesantno. Moji nisu registrovali auto pre nego dodjem, mama morala u bolnicu, tata pre toga pao, povredio se, pa sad moram da rešim to. Izguglam nešto tu blizu u mestu gde žive, pozovem, a kaže ona, morate da zakažete….ok…sutra u 10. Odemo sestra i ja s tatom, njegova vozačka ostala kod mame jer su imali nameru da to završe pre nego stignemo, ali joj je pozlilo, a bolnica ne dozvoljava posete. I setim se ja, kažem, slikaj na telefonu, pošalji, pa probaćemo. I stvarno, beše ljubazna gospodja na šalteru, prihvati. Ja srećna, rekoh, eto završićemo za 5 minuta. Aha…jel’ primate kartice, pitam. Ne, samo cash (ne znam iz kog razloga se reč gotovina retko upotrebljava, ja je koristim iz inata svima!). Uf, tek što sam stigla, razmenila samo $200, a ne daju mi tačnu cifru, kaže kad završe s tehničkim. Zbunila se ja, kaže sednite, biće sat vremena. Gde sat vremena da mučim oca tu. Rekoh, možete mi pozovete taksi, tata ne može to čekanje da izdrži…i fina ona, pozove nekog i on nas odveze do kuće. Odšetam do banke u drugom pravcu, podignem još novca, vratim se, sestra kaže, zvali, gotovo, da mi cifru…i meni padne na um, ma kakav taksi, to je 5 minuta vožnje, idem peške do tamo. Volim da hodam, ali u ovom mestu, baš se vidi šarenilo, raspadanje trotoara, ako ga i ima ispred, lako se možeš sapleti, povrediti. Ali, pošto nosim razumnu i udobnu obuću, nije problem. Ding, ding, obaveštava me pametni sat kako sam aktivna, pohvaljuje me…a ja gledam samo da nadjem neku hladovinu, jer me sunce, vlaga u vazduhu smaraju. I da, nosim uvek vodu sa sobom (life in a desert). I tako stigoh tamo, platim, potpišem, odvezem auto doma. E sad, šta sam mogla bolje  da učinim u ovom procesu: da pitam nekog kakav je proces ovde, a ne da pretpostavljam da je kao kod nas (to čak radim sve preko interneta, nalepnica stiže poštom), da pitam unapred za metod plaćanja, da se pripremim za bar sat čekanja. E sad, znam za dogodine:)

Mene su komarci uvek obozavali, tako da sam postao imun. Oni izujedaju, ja pocrvenim i namazem rakijom, spolja i iznutra i problem je ko rukom odnesen. Sto se tice vlage, to me rastura. Teze podnosim 30C u BG, nego 44C kod mene ovde. Jedina zamerka tom Vucicu, sto umesto Beograda na vodi, nije napravio Beograd pod klimom.

🙂

[Angelia]

On 6/5/2022 at 6:55 AM, ControlFreak said:

Vrlo čudno, odrasla sa tim komarcima, ali sada kada sam tu leti, primećujem da me ne ujedaju kao druge osobe oko mene. Dosadni su, zuje okolo, baš dovoljno da ti pokvare sedenje na terasi ili bašti restorana. Nego, odvikla se od vlage, pa samo gundjam okolo. To mi teže pada od insekata….a da i komšijski mezimac koji voli da laje na sve….

Evo primera koji pokazuje neke razlike, meni uvek interesantno. Moji nisu registrovali auto pre nego dodjem, mama morala u bolnicu, tata pre toga pao, povredio se, pa sad moram da rešim to. Izguglam nešto tu blizu u mestu gde žive, pozovem, a kaže ona, morate da zakažete….ok…sutra u 10. Odemo sestra i ja s tatom, njegova vozačka ostala kod mame jer su imali nameru da to završe pre nego stignemo, ali joj je pozlilo, a bolnica ne dozvoljava posete. I setim se ja, kažem, slikaj na telefonu, pošalji, pa probaćemo. I stvarno, beše ljubazna gospodja na šalteru, prihvati. Ja srećna, rekoh, eto završićemo za 5 minuta. Aha…jel’ primate kartice, pitam. Ne, samo cash (ne znam iz kog razloga se reč gotovina retko upotrebljava, ja je koristim iz inata svima!). Uf, tek što sam stigla, razmenila samo $200, a ne daju mi tačnu cifru, kaže kad završe s tehničkim. Zbunila se ja, kaže sednite, biće sat vremena. Gde sat vremena da mučim oca tu. Rekoh, možete mi pozovete taksi, tata ne može to čekanje da izdrži…i fina ona, pozove nekog i on nas odveze do kuće. Odšetam do banke u drugom pravcu, podignem još novca, vratim se, sestra kaže, zvali, gotovo, da mi cifru…i meni padne na um, ma kakav taksi, to je 5 minuta vožnje, idem peške do tamo. Volim da hodam, ali u ovom mestu, baš se vidi šarenilo, raspadanje trotoara, ako ga i ima ispred, lako se možeš sapleti, povrediti. Ali, pošto nosim razumnu i udobnu obuću, nije problem. Ding, ding, obaveštava me pametni sat kako sam aktivna, pohvaljuje me…a ja gledam samo da nadjem neku hladovinu, jer me sunce, vlaga u vazduhu smaraju. I da, nosim uvek vodu sa sobom (life in a desert). I tako stigoh tamo, platim, potpišem, odvezem auto doma. E sad, šta sam mogla bolje  da učinim u ovom procesu: da pitam nekog kakav je proces ovde, a ne da pretpostavljam da je kao kod nas (to čak radim sve preko interneta, nalepnica stiže poštom), da pitam unapred za metod plaćanja, da se pripremim za bar sat čekanja. E sad, znam za dogodine:)

Ja bitku bijem sa muvama, paucima i strsljenima. U principu muve najvise stradaju, toliko da ako neko zove I pita sta radim, moji odgovaraju "juri muve". 

 

Imamo mrezice na prozorima, tako da komarci I strsljeni nisu toliki problem ako ne sedis nocu napolju, ali muve ulecu na vrata cim otvoris. Kad imas zivuljke u dvoristu....  

[Pletilja]

To, sa komarcima.....moj problem je sto me ujed komarca svrbi danima, taman da je i jedan jedini, zagorcace mi zivot i napraviti ranicu jer moram da se cesem i budem ljuta i mrzim komarce iz dna duse. A ja ne volim i ne umem i necu da mrzim nista sto zivi. Ovi nasi iz gradske vlasti resavaju problem sa komarcima tako sto zaprase citav grad pocetkom leta pa ih nema osim u parkovima. A mi volimo da vezbamo Thai Ci u parku. Trening traje najmanje 1 sat pa se deshava da pri kraju treninga sva sretstva protiv komaraca prestanu da deluju i onda to lici na pokolj, svi se ceshemo, izlazimo iz Forme i gongova i ne bude nista od treninga, nista mir, kontemplacija i meditacija, svi smo besni i krvnicki se pljeskamo po rukama i nogama, ujedaju i kroz lateks i kroz debeo pamuk. Zbog spljeskanih muva i komaraca cu verovatno zaglaviti u nekom krugu Pakla. Uzgred, procitala sam ovih dana da i komarci prenose virus majmunskih boginja. Nazdravlje. 

[C.F.]

Da ispričam jednu epizodu od pre neki dan…išle sestra i ja po par namirnica u Maxi. Dodjem do kase, ali žena ispred mene se obraća kasiru (jel tako zovemo mušku kasirku?) “Gde su vam nudle, ne mogu da ih nadjem “, ustade on, ode da joj pokaže, a ja položim one naše stvarčice na kasu. Vraća se on, vidi moje stvari i kaže mi “Ne tu, idite na br. 1”, a u medjuvremenu on nešto tamo obavlja…preko puta dve kase, neobeležene brojkom. Pa naravno da izabrah pogrešnu 😬. “Ma rekao sam vam prvu”, opet ja sklonim svoje stvarčice na “pravu”, a istovremeno mi je smešno i počinje da me nervira. Progundjam kako to ne bih mogla da znam, broj 1 ili 2…”Pa, vidite, jedan, dva, tri….” , pokazuje on rukama. Sad sam već blizu toga da se nasmejem glasno, sestra i ja se očima smejemo (sva sreća što nosimo maske). Sede on za kasu broj jedan, uzdahne: “A ja ovde crkavam ceo dan!”

Putem do kuće se seka i ja ismejasmo, mislim, zaista, crkavaš ceo dan na kasi, radiš posao za koji si plaćen - welcome to the club, man…

[C.F.]

Ovu priču sam počela da pišem prošle subote, ali mi je  nedostalo vremena da je završim.
…..

 

Sedimo jutros u restoranu, pijemo kafu, povremeno mi pogled odluta sa sprata na ulicu…uočim stariju ženu u zelenoj košulji, sličnoj muškim, na njenom slabašnom telu ona izgleda dva broja veća. Ispod je prodavnica sa hranom, nosi sa sobom crnu torbu. Mora da je kupila namirnice. U suprotnom pravcu mlada žena gura kolica sa detetom, primećujem šarenoliku majicu sa dezenom Diznijevih karaktera, hoda brzo - u prodavnicu. Stariji bračni par, drže se pod ruku, on nosi plavu medicinsku masku, ona ne. Žena srednjih godina sa kratkom haljinom jarkih boja, u japankama, izlazi iz prodavnice, prelazi ulicu….pijem kafu…ponovo skrećem pogled, ugledam stariju gospodju sa crnom torbom da se vraća u prodavnicu…par minuta kasnije, to radi i mlada mama sa detetom. Bračni par sad već vidim po treći put….da li je moguće…razlog…da li su nešto zaboravili pa se vratili…da  Ili sam još bila uspavana ili je zbog sunca…razmišljam kako mi prija da i sama odem (odšetam) do prodavnica, restorana, po tri, četiri, pet puta dnevno, da provodim vreme napolju…prija mi…možda je i neko od vas primetio mene i čudio se zašto sam ponovo šetala tuda…

[Eddard]

Imao sam juče, doduše posredno, bliski susret sa srpskom carinom i opet se iznenadim koji neaposobnjakovići rade u državnim službama...

Naručim neku knjigu, anatomski atlas, za ženinu sestričinu, upisala medicinu, pa da dete uči... Knjiga poslata iz UK. Dve nedelje posle, ne stiže, mi se pitamo gde je. Ja stupim u kontakt sa Elsevier-om, dobijem tracking broj, pa u chatu sa srpskim DHL-om dobijem info da je knjiga već nedelju dana na carini. Sestričina nazove carinu, oni joj kažu, onako mistično i tajnovito, kao da su tajna služba, stigao nalog da se knjiga vrati pošiljaocu. Wtf?! Ja opet zovi DHL, oni mi kažu, pošto carina nije mogla da stupi u kontakt sa primaocem (nije bio naveden broj telefona), pitali su DHL Srbija, oni prosledili upit DHL UK, pošto ni oni nisu imali broj telefona, rekli im, dobro onda ništa, vratite knjigu nazad.

E sad, pitam se ja, koliko je bilo teško pronaći broj telefona na osnovu adrese (hint: dva klika na belim stranama)? A drugo, zašto uopšte moraju da stupe u kontakt s njom da bi ocarinili pošiljku, valjda je logično da vidiš šta je unutra, račun je sigurno u paketu, primeni carinsku i poresku stopu i uz pošiljku prosledi primaocu i račun za troškove koji je dužan da uplati u roku od dve nedelje. Bar tako to funkcioniše u normalnoj zemlji.

A DHL Srbija mi kaže, stupite u kontakt sa pošiljaocem, on mora da izda DHL UK nalog da stornira povraćaj, ja to i uradim, devojka iz Elsevier-a se iscima pošteno, stupi u kontakt sa DHL UK (doduše, nije još dobila povratnu info jel moguće ili ne, čekam), ja pitam DHL Srbija koliko traje povraćaj i jel mogu malo da zadrže knjigu dok ja ne pokušam sa Elsevier-om, ona kaže, traje i do 40 dana. Šta se desi - danas pošalju knjigu nazad. Pa lebac ti jebem ludi!

I sad dete nema iz čega da uči, a ja pizdim po ko zna koji put na nesposobne državne organe (a i privatne firme) Srbije...

[𝓑𝓪𝓫𝔂]

47 minutes ago, Eddard said:

Imao sam juče, doduše posredno, bliski susret sa srpskom carinom i opet se iznenadim koji neaposobnjakovići rade u državnim službama...

Naručim neku knjigu, anatomski atlas, za ženinu sestričinu, upisala medicinu, pa da dete uči... Knjiga poslata iz UK. Dve nedelje posle, ne stiže, mi se pitamo gde je. Ja stupim u kontakt sa Elsevier-om, dobijem tracking broj, pa u chatu sa srpskim DHL-om dobijem info da je knjiga već nedelju dana na carini. Sestričina nazove carinu, oni joj kažu, onako mistično i tajnovito, kao da su tajna služba, stigao nalog da se knjiga vrati pošiljaocu. Wtf?! Ja opet zovi DHL, oni mi kažu, pošto carina nije mogla da stupi u kontakt sa primaocem (nije bio naveden broj telefona), pitali su DHL Srbija, oni prosledili upit DHL UK, pošto ni oni nisu imali broj telefona, rekli im, dobro onda ništa, vratite knjigu nazad.

E sad, pitam se ja, koliko je bilo teško pronaći broj telefona na osnovu adrese (hint: dva klika na belim stranama)? A drugo, zašto uopšte moraju da stupe u kontakt s njom da bi ocarinili pošiljku, valjda je logično da vidiš šta je unutra, račun je sigurno u paketu, primeni carinsku i poresku stopu i uz pošiljku prosledi primaocu i račun za troškove koji je dužan da uplati u roku od dve nedelje. Bar tako to funkcioniše u normalnoj zemlji.

A DHL Srbija mi kaže, stupite u kontakt sa pošiljaocem, on mora da izda DHL UK nalog da stornira povraćaj, ja to i uradim, devojka iz Elsevier-a se iscima pošteno, stupi u kontakt sa DHL UK (doduše, nije još dobila povratnu info jel moguće ili ne, čekam), ja pitam DHL Srbija koliko traje povraćaj i jel mogu malo da zadrže knjigu dok ja ne pokušam sa Elsevier-om, ona kaže, traje i do 40 dana. Šta se desi - danas pošalju knjigu nazad. Pa lebac ti jebem ludi!

I sad dete nema iz čega da uči, a ja pizdim po ko zna koji put na nesposobne državne organe (a i privatne firme) Srbije...

 

Mislim da nije vise lako naci po adresi broj telefona, jer su mnogi odjavili kucne. Ali nije valjda da kontaktiraju licno svakog cija posiljka stigne, to je suludo... 

DHL bi trebao da dostavi na kucnu adresu bez obzira na carinjenje, zar ne? 

 

Da ti se smuci da ista narucis, ili posaljes... uzasni su. 

[Eddard]

2 hours ago, Baby said:

 

Mislim da nije vise lako naci po adresi broj telefona, jer su mnogi odjavili kucne. Ali nije valjda da kontaktiraju licno svakog cija posiljka stigne, to je suludo... 

DHL bi trebao da dostavi na kucnu adresu bez obzira na carinjenje, zar ne? 

 

Da ti se smuci da ista narucis, ili posaljes... uzasni su. 

 

Pa to, upravo, šta ima da zoveš, ocariniš i oporezuješ, spakuješ račun u pošiljku i proslediš je dalje. Valjda misle, niko neće da plati, pa bolje tako nego posle po sudovima da se cimaju. Nemam pojma koja je logika iza toga.

 

Što se broja telefona tiče, jeste, ali bar da su pokušali, u ovom slučaju bi našli, ali što bi se cimali minut da urade svoj posao kad su već doneli nakaradnu proceduru, nego lakše je pošiljku vratiti preko pola sveta nazad. 

[Nicklord]

Meni bi DHL uvek slao mail, i kad sam imao broj telefona stavljen na pošiljku i kad nisam

[𝓑𝓪𝓫𝔂]

5 hours ago, Eddard said:

 

Pa to, upravo, šta ima da zoveš, ocariniš i oporezuješ, spakuješ račun u pošiljku i proslediš je dalje. Valjda misle, niko neće da plati, pa bolje tako nego posle po sudovima da se cimaju. Nemam pojma koja je logika iza toga.

 

Što se broja telefona tiče, jeste, ali bar da su pokušali, u ovom slučaju bi našli, ali što bi se cimali minut da urade svoj posao kad su već doneli nakaradnu proceduru, nego lakše je pošiljku vratiti preko pola sveta nazad. 

 

Ma uzas je i da se skolska knjiga vuce po carini. Sve je naopako, otezace svuda gde to mogu da urade. 

[alberto.ascari]

On 10/8/2022 at 6:06 PM, Baby said:

 

Mislim da nije vise lako naci po adresi broj telefona, jer su mnogi odjavili kucne. Ali nije valjda da kontaktiraju licno svakog cija posiljka stigne, to je suludo... 

DHL bi trebao da dostavi na kucnu adresu bez obzira na carinjenje, zar ne? 

 

Da ti se smuci da ista narucis, ili posaljes... uzasni su. 

 

 

Ne.

 

Ako pošiljka podleže carini (kod mene sve što stiže van EU) dobiješ od njih avizo da im daš punomoć ili da uradiš carinu sam. Nikad nisam radio sam, oni uzmu par ojra, sve završe sami i za dva tri dana isporuče. Obično tom prilikom i promenim adresu i pošaljem to u neki pick up box, da ne mora niko da čuči kod kuće i čeka na njih.

[Eddard]

6 hours ago, alberto.ascari said:

 

 

Ne.

 

Ako pošiljka podleže carini (kod mene sve što stiže van EU) dobiješ od njih avizo da im daš punomoć ili da uradiš carinu sam.

Meni ovde pošiljka stigne sa računom, imam rok da platim i gotovo. Prostije ne može.

[alberto.ascari]

5 hours ago, Eddard said:

Meni ovde pošiljka stigne sa računom, imam rok da platim i gotovo. Prostije ne može.

 

Dojčland jbg... Mi još kaskamo za vama...😁

[DJORDJE]

U Cemr'ci jos uvek nisam platio carinu na bilo kakvu posiljku iz inostranstva, a kupovao sam alat, delove, uredjaje, lekove koji nisu FDA dobreni. Stigne ti paket kuci i to je to. 

Edited November 19, 2022 by DJORDJE

[alberto.ascari]

3 hours ago, DJORDJE said:

U Cemr'ci jos uvek nisam platio carinu na bilo kakvu posiljku iz inostranstva, a kupovao sam alat, delove, uredjaje, lekove koji nisu FDA dobreni. Stigne ti paket kuci i to je to. 

 

Probaj neke droge, moglo bi da se isplati...😁😁

[DJORDJE]

Mnogo bre cist vazduh u Beogradu, prosto peku oci od toga. To valjda isparava onaj uranijum ili je HARP. I hrana  poskupela skoro 50% to verovatno jer je zdrava, domaca.

[Romantik]

Losa dedukcija @DJORDJEhrana je skuplja jer je ocito obogacena metalima, verovatno iz vazduha.

[Klotzen]

U hranu se stavlja zlato koje u srbiji niče svakih par meseci. To radimo da sprečimo pad cene istog u svetu zbog naše hiperprodukcije 🙂

 

Šalu na stranu hrana je stvarno dramatično poskupela. Prošle godine u ovo vreme pljeskavica ili pileće belo u lepinji bilo 220 RSD a sada bez 350 nema šanse ni u lošijim lokalima da se nađe. Za tih 220 RSD za koje sam mogao da biram šta ću za doručak sada može samo burek ili da odete na neku supu ili čorbu 🙂

 

[Drug Crni]

Ništa me ne košta da pitam...

 

Postoji li način da se u Austriji radi i boravi legalno sa srpskim pasošem?

 

Ako ima nekog od forumaša koji žive u Austriji i voljan je da odgovori...

[Eddard]

Naravno da postoji. Pa i ja radim sa srpskim pasošem. Kontam da u Austriji nije mnogo drugačije. Samo ti treba poslodavac da te legalno zaposli i da pro tome dokaže da za tvoje radno mesto ne postoji niko kvakifikovan iz Austrije ili EU [emoji16].

Što se najčešće svodi na formalnost. Ali zavisi od toga šta hoćeš da radiš.

I onda na konto posla dobiješ boravišnu dozvolu i sav si legalan.

[Nicklord]

33 minutes ago, Drug Crni said:

Ništa me ne košta da pitam...

 

Postoji li način da se u Austriji radi i boravi legalno sa srpskim pasošem?

 

Ako ima nekog od forumaša koji žive u Austriji i voljan je da odgovori...

Treba ti samo posao i da nisi osuđivan 😄 Ne znam za koji posao tražiš ali generalno je lakše sa većim firmama jer one znaju šta ti treba od papira a često hoće da pomognu i za stan, selidbu i slično. A na kraju krajeva njima nije bitno da te čekaju nekoliko meseci dok ne prođe procedura oko vize

Edited February 14, 2023 by Nicklord