Poslednji Utisci iz Emigracije

[Div]

1 hour ago, Dragan said:

To je sjajno, ako je sada tako.

 

Ja sam produžavao paoš i LK prošle godine, zaista funkcioniše zakazivanje preko e-uprave, zakazuju na 10 minuta, ideš na šalter, pa u sobu za fotogrfisanje, nazad na šalter, potpis i otisak prsta, dođi po pasoš za 7 dana. Prilikom zakazivanja se generiše uplatnica sa pozivom na broj, uplatim elektronski, kada dođem u zakazano vreme imaju evidenciju o uplati, ne nosim nikakvu priznanicu. Jesu mnoge procedure omogućene elektronski, ima i kikseva, ali u odnosu na neke ranije periode kada se za sve trčalo na po pet šaltera, sada je pesma.
Sve račune dobijam na e-mail, plaćam elektronski, bez provizije već desetak godina. Zadnji put kad sam platio račune na šalteru banke, provizija je bila preko 1000 dinara, što pre desetak godina nije bilo malo.Pre ovih uskršnjih praznika sam poplaćao račune, za neke dobijem poruku SMS da je proknjižena, neke proverim na portalu, danas gledam na portalu e-sanduče, infostan kaže da nisam uplatio račune za mart. Nisu proknjižene uplate, očigledno im je lkompjuter pravoslavni pa ne radi za praznik. Poslao sam im e-mail, pitao u čemu je problem, dobio automatski odgovor koji nema veze sa pitanjem, ali i broj pod kojim je moj dopis zaveden.

Pre godinu, dve, nisam dobio račun od MTSa, na potalu pitam zašto nisam dobio račun, dobijam pitanje koji je broj računa, ponavljam, ne znam, nisam dobio račun, konačan odgovorje, ne mogu vam pomoći bez broja računa. Slabo im funkcioniše veštačka inteligencija, ali odlično prirodna glupost.

 

[Amigo]

2 hours ago, Dragan said:

To je sjajno, ako je sada tako. Doduse nisam imao vec jako dugo zadovoljstvo doticaja sa srpskom birokratijom,

ali mi je nesto ostalo u secanju da je za svasta trebalo x nekih formulara i pecata i da su vozali ljude od saltera do saltera

i da je bilo potrebno nekoliko nedelja da nesto sredis.

Posta, katastar, opstina, banka - dovoljan razlog za iseljavanje zbog mogucnosti sloma zivaca,

posebno kada se covek navikne na zapadni standard. 🙂

 

U Crnoj Gori, katastar, strava. 👿

 

Meni je bez veze to hvalisanje kako je nama koji smo otisli eto sve super. Sve to sto je super nije uopste neka nasa zasluga. Vise volim da se kriticno postavljam prema svojoj novoj drzavi, jer zelim da bude bolje, a to moze svugdje.

 

[DJORDJE]

5 hours ago, Kronostime said:

Beograd, Policijska Stanica Beli Potok (Kumbara)

• Zakazano preko telefona
• Uplaceno preko e-bankinga, istampano za nadrndanu salterusu
• otisak prstiju i potrebnu dokumentaciju imaju od ranijih produzavanja licnih dokumenata
• jedna kabina za slikanje, isto ne traje ni pola minute
• potpisujem na tabletu na salteru
• dokumenti stizu na kucnu adresu za 5 dana, ako sam zatrazio i obnovu e-sertifikata za e-upravu

Uz psovanje salteruse - 20 min pitstop i mnogo manja cifra za to zadovoljstvo.

Poslednji put sam pokusao da vadim srpski pasos valjda 2006te ili 2007me, taman su uvodili biometrijske. Zvao konzulat, mora licno da se preda i podigne, znate to su novi pasosi  i to zadovoljstvo kosta $800, plus dva puta let do konzulata i nazad, hotel, rentacar, kada sam se sabrao , za te pare mogu da me poljube i tu se zavrsila moja prica sa pasosem. Cuo sam da je posle pojednostavljeno a i cena nije bila kako za koga, ali me mrzelo da se mlatim sa tim.

[Dragan]

21 hours ago, Amigo said:

 

Meni je bez veze to hvalisanje kako je nama koji smo otisli eto sve super. Sve to sto je super nije uopste neka nasa zasluga. Vise volim da se kriticno postavljam prema svojoj novoj drzavi, jer zelim da bude bolje, a to moze svugdje.

 

Interesantno je kako ti je zasmetalo moje "hvalisanje", a o ovome nisi rekao ni reci:

"... U otvorenom parku pusaci ne pale cigaretu i blizini decijih igralista, ljudi su generalno obrazovani, blizu dvesta razlicitih naroda daju ulicni kolorit i  milion nekakvih  subkultura koje zive nekim svojim zivotom...

Svaki dodir sa drzavom je uredjen, e-government na nivou visem nego u EU, drzavno zdravstvo bez zamerke, a privatno, za te pare koju su potrebne na zapadu  dobices i  tretman podmladjivanja . ..."

 

Ah, da, to je "izvestavanje iz prve ruke" i "kriticno postavljanje prema svojoj novoj drzavi" ...

i pomalo zal za poreskim parama koje iz Kanade idu za Ukrajinu. 🤔

[attolini]

15 hours ago, Dragan said:

 

Ah, da, to je "izvestavanje iz prve ruke" i "kriticno postavljanje prema svojoj novoj drzavi" ...

i pomalo zal za poreskim parama koje iz Kanade idu za Ukrajinu. 🤔

 

 

.

 

Ne, to nije "kriticno postavljanje"...ono se nalazi samo par recenica iznad, u istom postu,  onog sto si citirao i dovukao na ovaj topik.

 

Quote

 ...drustvu koje se polako dize na Pejnovoi skali fasizma....

 

 

Zasto uporno zaobilazis ovaj kvot i  biras samo ono sto zelis da vidis i da procitas,  ne znam..ili ne znas sta je Fasizam, ili vremenom nisi razvio kognitivne sposobnosti da usvojis ceo tekst zajedno sa kontekstom, ili si kvaran, ili si jednostavno "balkanac" koji se u Svajcarskoj pravi englezom...Ako si do sada bio samo dosadan...i komican. Sad postajes i bezobrazan ...

 

.

Edited April 20, 2023 by attolini

[Dragan]

Kao prvo, nije bilo upuceno tebi vec tvom Amigu.

Pa daj malo opsirnije iz prve ruke, kako je to ziveti u drzavi koja se polako dize na Pejnovoi skali fasizma,

a istovremeno "nije jedina odgovorna" za napad na Ukrajinu.

A mozes i o "principu nedeljivosti bezbednosti", google mi izbacuje samo ovo -

Лавров: Запад покушава да заборави на кључни принцип недељивости безбедности (Sputnik / Srbija).

 

[attolini]

 

.

 

 

Kao prvo, svaki put kad citiras moj post, posebno  u interpretaciji iz kategorije koja dovodi do toga da se ne diskutuje sa sadrzajem napisanog vec onog sto iza njega navodno stoji, jer si ti u svojoj glavi tako resio , naravno da je ne samo obracanje direktno meni... vec i  podmetacina i ucitavanje.

 

Kao drugo, "Pa daj malo" - ne, posto pisana rec tebi nije dovoljna , a ja  "lose crtam" , drugi put ces  upisati sebi  poene u forumskom shadowboxingu , koga je ovaj topic bio postedjen do tvog "citiranja"  , pa bi bio red da i ostane takav. 

 

 

 

.

[𝓑𝓪𝓫𝔂]

Kod nas nema goriva, ljudi se tuku po pumpama koje odvrnu malo da se sipa. Jedina lepota toga je sto nema guzve u saobracaju jer sad voze samo kad moraju. S obzirom da je razlog poplava, bice sredjeno verovatno ubrzo. 

 

 

[DJORDJE]

Posto mi je firma konacno ukinula rental, morao sam da kupim auto, a kupovina automobila jos malo pa kao u vreme socijalizma. Diler ima jedan auto koji sluzi za probnu voznju, onda ti pokaze listu onog sto im je proizvodjac obecao za narednih mesec dana. Nekih 10tak komada, neki vec prodani, neki nemaju opremu koju trazis, znaci mozes da biras izmedju 2-3 i to na tabletu. Cena, onoliko koliko ti kaze, jer ako neces ima ko hoce i onda dodjes da podignes auto kada stigne, mesec dana mozda i duze, ali samo sa jednim kljucem, drugi kljuc stize postom za 6-8 meseci. Kao u SSSR-u , samo sto ne platis ceo iznos vec uzimaju $500 za rezervaciju.

[Angelia]

1 hour ago, DJORDJE said:

Posto mi je firma konacno ukinula rental, morao sam da kupim auto, a kupovina automobila jos malo pa kao u vreme socijalizma. Diler ima jedan auto koji sluzi za probnu voznju, onda ti pokaze listu onog sto im je proizvodjac obecao za narednih mesec dana. Nekih 10tak komada, neki vec prodani, neki nemaju opremu koju trazis, znaci mozes da biras izmedju 2-3 i to na tabletu. Cena, onoliko koliko ti kaze, jer ako neces ima ko hoce i onda dodjes da podignes auto kada stigne, mesec dana mozda i duze, ali samo sa jednim kljucem, drugi kljuc stize postom za 6-8 meseci. Kao u SSSR-u , samo sto ne platis ceo iznos vec uzimaju $500 za rezervaciju.

Ja to obavila pre mesec dana, srecom su imali u stoku sta sam htela, samo sam morala da se pomirim sa drugacijom bojom sedista.

Jako frustrirajuce, pozoves dilera - na sajtu kaze imamo to i to, kad odes nema. Burazer isao u NJ da uzme auto, jer su tamo imali sta je hteo, nakon poseta ko zna koliko dilera i poziva.

[mrd]

5 hours ago, DJORDJE said:

Posto mi je firma konacno ukinula rental, morao sam da kupim auto, a kupovina automobila jos malo pa kao u vreme socijalizma. Diler ima jedan auto koji sluzi za probnu voznju, onda ti pokaze listu onog sto im je proizvodjac obecao za narednih mesec dana. Nekih 10tak komada, neki vec prodani, neki nemaju opremu koju trazis, znaci mozes da biras izmedju 2-3 i to na tabletu. Cena, onoliko koliko ti kaze, jer ako neces ima ko hoce i onda dodjes da podignes auto kada stigne, mesec dana mozda i duze, ali samo sa jednim kljucem, drugi kljuc stize postom za 6-8 meseci. Kao u SSSR-u , samo sto ne platis ceo iznos vec uzimaju $500 za rezervaciju.

Ja tako veš 10 godina kupujem, nikada nemaju šta ja hoću. 🙂

[DJORDJE]

2 hours ago, mrd said:

Ja tako veš 10 godina kupujem, nikada nemaju šta ja hoću. 🙂

Ako imas neke posebne zahteve onda i razumljivo, sada uopste ne primaju custom narudzbine. Od modela koji sam gledao imali su samo taj jedan test auto koji nije na prodaju, a ako hoces neku dodatnu opremu, limited ili premium pokazu ti kako izgleda na tabletu. Mislio sam da se situacija normalizovala, ali ocigledno nije. 

[vilhelmina]

Jutros se desio neki kvar na elektricnoj mrezi u centru Stockholma, stao metro, guzva, haos… i sve se sredilo za nekih pola sata. Ali zato cena struje otisla za duplo na gore, jos uvek se sredjuje, jos nije pala na jutrosnji nivo. Razlog je sto su se dva od tri nuklearna reaktora automatski iskljucila iz mreze, pa je sad pitanje zasto nije i treci, jer je valjda trebalo, iz sigurnosne razloga.

Jos jedna stvar za brigu i ribanje odgovornih je sto je u trenutku nestanka struje prekinut program javnog servisa, sto ne bi smelo da se desi u potencijalno kriznoj situaciji. Ispostavilo se da su mikrofoni bili ukljuceni u pogresnu uticnicu. 
I sve to zato sto je neki radnik na odrzavanju mreze nesto cackao, pa ubrljao. Nesto mi se javlja da je neki Dragan, Zoran, tako nesto 😁.

[Dragan]

20 minutes ago, vilhelmina said:

Jutros se desio neki kvar na elektricnoj mrezi u centru Stockholma, stao metro, guzva, haos… i sve se sredilo za nekih pola sata. Ali zato cena struje otisla za duplo na gore, jos uvek se sredjuje, jos nije pala na jutrosnji nivo. Razlog je sto su se dva od tri nuklearna reaktora automatski iskljucila iz mreze, pa je sad pitanje zasto nije i treci, jer je valjda trebalo, iz sigurnosne razloga.

Jos jedna stvar za brigu i ribanje odgovornih je sto je u trenutku nestanka struje prekinut program javnog servisa, sto ne bi smelo da se desi u potencijalno kriznoj situaciji. Ispostavilo se da su mikrofoni bili ukljuceni u pogresnu uticnicu. 
I sve to zato sto je neki radnik na odrzavanju mreze nesto cackao, pa ubrljao. Nesto mi se javlja da je neki Dragan, Zoran, tako nesto 😁.

Nemo da mi diras imenjake. 🙂

Cena struje na dnevnom nivou ?

Ja je pogledam jednom godisnje, ako uopste.

 

Nije moje iskustvo, ali jedan interesantan primer svajcarsko-svedske razmene.

Ovo je naravno samo jedan individualni primer. I ovde i tamo postoje pozitivni i negativni aspekti,

bilo koju oblast da uporedjujemo.

 

достигла своје границе у швајцарској болници – емиграција донела спас

Урсина Баттаглиа из Граубиндена била је исцрпљена прековременим, ноћним радом и бирократијом. Сада ради у Стокхолму.

Она не жели да се врати. Шта иде боље у Шведској?

 

Spoiler

Урсина Баттаглиа је заправо желела да остане у Шведској само годину дана, највише две. Педијатар из Граубиндена преселила се у Стокхолм са својом породицом 2015. године - и од тада се није вратила у Швајцарску. „Заиста немамо разлога за то“, каже она. Она сада ради у највећој дечјој хитној станици у земљи већ седам и по година. „Услови за рад су одлични. Све ми баш одговара. За нас."

Урсина Баттаглиа је некада била виши лекар у дечјој болници у Цириху - и волела је свој посао, како каже. Али и њу је исцрпио. Било је толико прековремених сати да је једва могла да надокнади. Честе ноћне и викенд услуге. А када су мали пацијенти коначно били лечени, и она је морала да пише извештаје.

Након рођења прве ћерке Пауле, Урсина је Батаљу смањила на 60 одсто. Од тада педијатар више није био присутан на свим састанцима, што јој је убрзо дало осећај да није пуноправни члан тима . „Имала сам печат на пола радног времена“, каже она. Али у исто време, Баттаглиа је и даље веома напорно радио. У сваком случају, тек нешто мање него данас у Шведској – где има 100 посто посла.

„Радим много више на папиру него раније и још увек сам много опуштенији“, каже Батаља и смеје се. „Сви радимо пуно радно време у болници. Већина Швеђана то ради – чак и ако имају децу.” Она се поново смеје и пита: "То је скоро незамисливо у Швајцарској, посебно за жене, зар не?"

 

„Огромне разлике су тужне”

Урсина Баттаглиа ступила је у контакт са новинарком када је почетком године у овим новинама писала о швајцарским лекарима који напуштају своју професију. Зато што нису могли или нису хтели. Или обоје. Одустали су од посла јер су били под сталним притиском у свакодневном клиничком раду и морали су да раде ствари за које још нису били обучени. Зато што су много више времена проводили за компјутером него са пацијентима. Акумулирао прековремени рад - и на крају изгорео. Напуштени су хитно потребни на њиховим пословима.

"Била сам ужаснута када сам прочитала ваш чланак о ситуацији лекара у Швајцарској", написала је Урсина Баттаглиа након публикације из Шведске. И сама је десет година радила у дечјој болници у Цириху, прво као помоћник лекара, затим као виши лекар. Откако се преселила у Стокхолм, ради у највећој универзитетској болници у земљи - и више не може да замисли повратак у Швајцарску. „Огромне разлике између услова рада за докторке су тужне“, каже Батаља у видео интервјуу неколико недеља касније. Ова 45-годишњакиња живи са супругом и њихово сада троје деце у Стокхолму близу мора, тог дана има касне смене и зато има времена за разговор. Њен најмлађи сада има пет година – рођен је у Шведској.

„Овде је веома другачије бити педијатар – осим симптома, који су наравно исти као у Швајцарској “, каже она. „Занимљива ствар: данас се осећам много компетентније као лекар – и још увек имам много времена ван посла.“ Она такође каже: „Звучи лоше, али је истина: не бисмо добили Фионна у Швајцарској. Остало би код наше две ћерке."

 

Једва да има прековремених

Када Урсина Баттаглиа објашњава шта је другачије од тога да сте доктор у Шведској, она мора да уђе у детаље. Зато што је то, каже, заиста много. А неке ствари нису нужно везане за болнички систем, већ првенствено за шведско друштво, шведске вредности, шведски систем.

Почевши од медицине. Законски дозвољено максимално радно време за лекаре у Швајцарској је 50 сати недељно. Али многи раде 55, 60 или чак више сати – редовно и без могућности временске или финансијске надокнаде. Максимално дозвољено радно време је често прекорачено чак иу списковима дежурстава, а посебно се од лекара помоћника понекад тражи да не евидентирају стварно одрађене сате. Према речима Урсине Баттаглиа, то би било незамисливо у Стокхолму. Ако има рану смену, она се по распореду завршава у 16.30, али може и последњи сат и по, који је резервисан за административне послове, по сопственом нахођењу. Свако то може да уради – и то такође. Једва да има прековремених.

„Обично почињем у 7.30, а из болнице излазим у 15.30 или најкасније у 16.00 по децу. Ако се икада деси да морам дуже да останем, добијам веома великодушну накнаду.” Касне смене (највише једном недељно) и викендом (један дан у месецу), као и такозване ноћне недеље (шест пута годишње) чак би биле надокнађене „знатно више него у Швајцарској“. Дакле, годишње има око дванаест недеља одмора – Батаља обично има шест недеља.

 

Сви завршавају посао на време – укључујући и шефа

Швајцаркиња је и даље импресионирана оним што се дешава када се смена у хитној помоћи ближи крају: сви – укључујући и шефа – иду кући на време. Или ако имају децу: у јаслице. Радни живот зависи од породице – а не обрнуто. Урсина Баттаглиа то каже овако: „У Швајцарској нисам имала осећај да сам потпуно исцрпљена – то је био само балансирање.“ Болница и деца, деца и болница – „дани су били дуги, а ја сам увек био хонорарно. Мушкарци у Швајцарској не знају толико“.

У Шведској, њен муж, који ради за Цоца-Цолу, такође је раније кући. У првих неколико месеци у компанији, једном је остао до 19 часова да заврши посао - и никада није изашао из зграде јер је све већ било закључано, каже Батаља. „Овде никоме не пада на памет да тако дуго остане у канцеларији. Када се заврши нормалан радни дан, идете кући. Ако је остало нешто да урадите, урадите то када су деца у кревету."

Бирократија је још један разлог зашто лекари у Швајцарској напуштају своју професију. У разговору са овом уредништвом, многи од њих су истакли колико им је стресно било неколико сати писања репортажа након дугог радног дана. И Урсина Баттаглиа је често имала два сата канцеларијског посла након дванаест пацијената док је била помоћни лекар у Цириху. Данас она диктира своје извештаје 24 сата дневно, укључујући ноћи и викенде. „Тако сам много ефикаснији. Чак могу да дам приоритет извештајима: ако је реч о пријему у болницу, наше секретарице више воле одговарајуће извештаје.» Хијерархије су такође много равније у Шведској. Исто са пажњом: „Много је интегрисаније него у Швајцарској. Лекари и медицинске сестре блиско сарађују, ми смо тим - мислим да је то веома кул."

 

„Прикладно за породицу до краја”

Оно што Баттаглиа описује и сам више пута каже: „Породица са троје деце и захтеван посао могу да се комбинују без проблема у Шведској. Став политике и друштва у целини је „наскроз пријатељски за породицу“. Бесплатно чување деце се плаћа порезом и стога је доступно свима.

Након рођења детета, породице добијају родитељско одсуство – укупно 480 дана, од чега је 90 дана резервисано за сваког родитеља појединачно. Можете добити дане док дете не напуни 12 година. „Као резултат тога, очеви су много присутнији у свакодневном животу деце“, каже Урсина Баттаглиа. „То видим иу хитним случајевима : има много више очева током дана него у Швајцарској . Многи родитељске дане користе и за празнике. Шведски закон о празницима дозвољава запосленима да узму четири узастопне недеље одмора током лета.

Дакле, све савршено? За Урсину Баттаглиа да - осим што јој недостају пријатељи и породица у Швајцарској. И тим у Дечјој болници у Цириху, где је заиста уживала радећи. "Али иначе? Мој баланс између посла и приватног живота не може бити бољи ."

 

“Сигурност пацијената није загарантована”

Педијатри попут Урсине Баттаглиа у Шведској добро раде – али су услови рада неговатеља далеко лошији. Као иу Швајцарској, постоји велики недостатак компетентних стручњака, што значи да они који остану морају да раде све више и више - са прениским платама. Што доводи до још већег броја отпуштања. И пре свега: да угрози пацијенте. Раније ове године, Шведска здравствена инспекција (ИВО) објавила је први део националне здравствене инспекције која је прегледала 27 болница у свим 21 региону земље. У свим испитиваним институцијама надлежни су утврдили недостатке, неке од њих и озбиљне.

Постоје извештаји о 24-часовном чекању, лековима који нису давани на време или уопште нису давани, и медицинском надзору који није спроведен по потреби. половина прегледаних болница је Према извештају, принуђена сваке недеље да шаље кући људе из хитне помоћи који су заиста требали да буду примљени. Због недостатка медицинских сестара, укупно има премало кревета - и не може се гарантовати безбедност пацијената.

Урсина Баттаглиа је упозната са истражним извештајем – он такође укључује њену дечију болницу у Стокхолму . „С једне стране, жалили смо се на дуго чекање на хитне случајеве“, каже Швајцаркиња. „С друге стране, премало је кревета на одељењима – што значи да можемо да примимо мање пацијената него што бисмо желели и да их даље лечимо по хитној помоћи. То представља ризик по здравље."

Деца би била пуштена из хитног случаја само ако би неко заиста могао да преузме одговорност за то, каже Батаља. Ово је чешће у поређењу са Швајцарском. „Никада нисам послао кући дете за које сам имао лош предосећај. Али више се верује родитељима. Ако не успе, они ће се само вратити." Батаља прича о својој сестри, чије је дете недавно хоспитализовано у Швајцарској на три дана - "због нечега што је могло да се заиста добро излечи код куће".

 

“Изузетно професионално”

У Шведској професионални третман и негу деце ван болнице углавном пружају медицинске сестре у специјализованим дечјим здравственим центрима. Они воде рачуна о контроли развоја и вакцинацији. "Технички су изузетно компетентни", каже Баттаглиа. Обратите се лекару опште праксе за ствари као што су повраћање или грозница. Нико у Шведској нема свог педијатра, они су специјалисти и брину о случајевима за које су потребна додатна - специфична за дете - појашњења. Исто пре и после порођаја: о Швеђанкама би се бринуле бабице – за разлику од Швајцарске, где гинеколози имају централну улогу у области пренаталне неге. „Сви прегледи код гинеколога – могли бисте уштедети много новца у Швајцарској“, каже Баттаглиа.

Када Урсина Баттаглиа не ради, много времена проводи код куће. Породична кућа има башту, воли да трчи уз море, у јесен бере печурке. Највише од свега воли да проводи време са мужем и децом. „У Швајцарској је било овако: имао сам двоје деце, хонорарни посао и често грижњу савести. Овде у Шведској имам троје деце са којима се често виђам, посао са пуним радним временом за који се осећам компетентним - и генерално, веома испуњен живот.»

 

 

 

 

[rd_]

Poz za dijasporu, za one koji nemaju kanala 🤣, tako da sportske prenose imate na rd-live.com

 

vasi klikovi su mi skuplji nego ovi nasi🤪

[Amigo]

5 hours ago, vilhelmina said:

Jutros se desio neki kvar na elektricnoj mrezi u centru Stockholma, stao metro, guzva, haos… i sve se sredilo za nekih pola sata. Ali zato cena struje otisla za duplo na gore, jos uvek se sredjuje, jos nije pala na jutrosnji nivo.

 

Pa kod vas su jos veci lopovi, nego ovde. Ovde tako ide cijena benzina, gore-dole tokom dana.

[Kronostime]

6 hours ago, rd_ said:

Poz za dijasporu, za one koji nemaju kanala 🤣, tako da sportske prenose imate na rd-live.com

 

vasi klikovi su mi skuplji nego ovi nasi🤪

E, nas`o si gde ces da se oparis.

To i kad na ikonu stavi evro - uzme kusur i trazi fiskalni racun.

Tak`i su propisi .

[vilhelmina]

8 hours ago, Dragan said:

 

достигла своје границе у швајцарској болници – емиграција донела спас

Урсина Баттаглиа из Граубиндена била је исцрпљена прековременим, ноћним радом и бирократијом. Сада ради у Стокхолму.

Она не жели да се врати. Шта иде боље у Шведској?

 

  Reveal hidden contents

Урсина Баттаглиа је заправо желела да остане у Шведској само годину дана, највише две. Педијатар из Граубиндена преселила се у Стокхолм са својом породицом 2015. године - и од тада се није вратила у Швајцарску. „Заиста немамо разлога за то“, каже она. Она сада ради у највећој дечјој хитној станици у земљи већ седам и по година. „Услови за рад су одлични. Све ми баш одговара. За нас."

Урсина Баттаглиа је некада била виши лекар у дечјој болници у Цириху - и волела је свој посао, како каже. Али и њу је исцрпио. Било је толико прековремених сати да је једва могла да надокнади. Честе ноћне и викенд услуге. А када су мали пацијенти коначно били лечени, и она је морала да пише извештаје.

Након рођења прве ћерке Пауле, Урсина је Батаљу смањила на 60 одсто. Од тада педијатар више није био присутан на свим састанцима, што јој је убрзо дало осећај да није пуноправни члан тима . „Имала сам печат на пола радног времена“, каже она. Али у исто време, Баттаглиа је и даље веома напорно радио. У сваком случају, тек нешто мање него данас у Шведској – где има 100 посто посла.

„Радим много више на папиру него раније и још увек сам много опуштенији“, каже Батаља и смеје се. „Сви радимо пуно радно време у болници. Већина Швеђана то ради – чак и ако имају децу.” Она се поново смеје и пита: "То је скоро незамисливо у Швајцарској, посебно за жене, зар не?"

 

„Огромне разлике су тужне”

Урсина Баттаглиа ступила је у контакт са новинарком када је почетком године у овим новинама писала о швајцарским лекарима који напуштају своју професију. Зато што нису могли или нису хтели. Или обоје. Одустали су од посла јер су били под сталним притиском у свакодневном клиничком раду и морали су да раде ствари за које још нису били обучени. Зато што су много више времена проводили за компјутером него са пацијентима. Акумулирао прековремени рад - и на крају изгорео. Напуштени су хитно потребни на њиховим пословима.

"Била сам ужаснута када сам прочитала ваш чланак о ситуацији лекара у Швајцарској", написала је Урсина Баттаглиа након публикације из Шведске. И сама је десет година радила у дечјој болници у Цириху, прво као помоћник лекара, затим као виши лекар. Откако се преселила у Стокхолм, ради у највећој универзитетској болници у земљи - и више не може да замисли повратак у Швајцарску. „Огромне разлике између услова рада за докторке су тужне“, каже Батаља у видео интервјуу неколико недеља касније. Ова 45-годишњакиња живи са супругом и њихово сада троје деце у Стокхолму близу мора, тог дана има касне смене и зато има времена за разговор. Њен најмлађи сада има пет година – рођен је у Шведској.

„Овде је веома другачије бити педијатар – осим симптома, који су наравно исти као у Швајцарској “, каже она. „Занимљива ствар: данас се осећам много компетентније као лекар – и још увек имам много времена ван посла.“ Она такође каже: „Звучи лоше, али је истина: не бисмо добили Фионна у Швајцарској. Остало би код наше две ћерке."

 

Једва да има прековремених

Када Урсина Баттаглиа објашњава шта је другачије од тога да сте доктор у Шведској, она мора да уђе у детаље. Зато што је то, каже, заиста много. А неке ствари нису нужно везане за болнички систем, већ првенствено за шведско друштво, шведске вредности, шведски систем.

Почевши од медицине. Законски дозвољено максимално радно време за лекаре у Швајцарској је 50 сати недељно. Али многи раде 55, 60 или чак више сати – редовно и без могућности временске или финансијске надокнаде. Максимално дозвољено радно време је често прекорачено чак иу списковима дежурстава, а посебно се од лекара помоћника понекад тражи да не евидентирају стварно одрађене сате. Према речима Урсине Баттаглиа, то би било незамисливо у Стокхолму. Ако има рану смену, она се по распореду завршава у 16.30, али може и последњи сат и по, који је резервисан за административне послове, по сопственом нахођењу. Свако то може да уради – и то такође. Једва да има прековремених.

„Обично почињем у 7.30, а из болнице излазим у 15.30 или најкасније у 16.00 по децу. Ако се икада деси да морам дуже да останем, добијам веома великодушну накнаду.” Касне смене (највише једном недељно) и викендом (један дан у месецу), као и такозване ноћне недеље (шест пута годишње) чак би биле надокнађене „знатно више него у Швајцарској“. Дакле, годишње има око дванаест недеља одмора – Батаља обично има шест недеља.

 

Сви завршавају посао на време – укључујући и шефа

Швајцаркиња је и даље импресионирана оним што се дешава када се смена у хитној помоћи ближи крају: сви – укључујући и шефа – иду кући на време. Или ако имају децу: у јаслице. Радни живот зависи од породице – а не обрнуто. Урсина Баттаглиа то каже овако: „У Швајцарској нисам имала осећај да сам потпуно исцрпљена – то је био само балансирање.“ Болница и деца, деца и болница – „дани су били дуги, а ја сам увек био хонорарно. Мушкарци у Швајцарској не знају толико“.

У Шведској, њен муж, који ради за Цоца-Цолу, такође је раније кући. У првих неколико месеци у компанији, једном је остао до 19 часова да заврши посао - и никада није изашао из зграде јер је све већ било закључано, каже Батаља. „Овде никоме не пада на памет да тако дуго остане у канцеларији. Када се заврши нормалан радни дан, идете кући. Ако је остало нешто да урадите, урадите то када су деца у кревету."

Бирократија је још један разлог зашто лекари у Швајцарској напуштају своју професију. У разговору са овом уредништвом, многи од њих су истакли колико им је стресно било неколико сати писања репортажа након дугог радног дана. И Урсина Баттаглиа је често имала два сата канцеларијског посла након дванаест пацијената док је била помоћни лекар у Цириху. Данас она диктира своје извештаје 24 сата дневно, укључујући ноћи и викенде. „Тако сам много ефикаснији. Чак могу да дам приоритет извештајима: ако је реч о пријему у болницу, наше секретарице више воле одговарајуће извештаје.» Хијерархије су такође много равније у Шведској. Исто са пажњом: „Много је интегрисаније него у Швајцарској. Лекари и медицинске сестре блиско сарађују, ми смо тим - мислим да је то веома кул."

 

„Прикладно за породицу до краја”

Оно што Баттаглиа описује и сам више пута каже: „Породица са троје деце и захтеван посао могу да се комбинују без проблема у Шведској. Став политике и друштва у целини је „наскроз пријатељски за породицу“. Бесплатно чување деце се плаћа порезом и стога је доступно свима.

Након рођења детета, породице добијају родитељско одсуство – укупно 480 дана, од чега је 90 дана резервисано за сваког родитеља појединачно. Можете добити дане док дете не напуни 12 година. „Као резултат тога, очеви су много присутнији у свакодневном животу деце“, каже Урсина Баттаглиа. „То видим иу хитним случајевима : има много више очева током дана него у Швајцарској . Многи родитељске дане користе и за празнике. Шведски закон о празницима дозвољава запосленима да узму четири узастопне недеље одмора током лета.

Дакле, све савршено? За Урсину Баттаглиа да - осим што јој недостају пријатељи и породица у Швајцарској. И тим у Дечјој болници у Цириху, где је заиста уживала радећи. "Али иначе? Мој баланс између посла и приватног живота не може бити бољи ."

 

“Сигурност пацијената није загарантована”

Педијатри попут Урсине Баттаглиа у Шведској добро раде – али су услови рада неговатеља далеко лошији. Као иу Швајцарској, постоји велики недостатак компетентних стручњака, што значи да они који остану морају да раде све више и више - са прениским платама. Што доводи до још већег броја отпуштања. И пре свега: да угрози пацијенте. Раније ове године, Шведска здравствена инспекција (ИВО) објавила је први део националне здравствене инспекције која је прегледала 27 болница у свим 21 региону земље. У свим испитиваним институцијама надлежни су утврдили недостатке, неке од њих и озбиљне.

Постоје извештаји о 24-часовном чекању, лековима који нису давани на време или уопште нису давани, и медицинском надзору који није спроведен по потреби. половина прегледаних болница је Према извештају, принуђена сваке недеље да шаље кући људе из хитне помоћи који су заиста требали да буду примљени. Због недостатка медицинских сестара, укупно има премало кревета - и не може се гарантовати безбедност пацијената.

Урсина Баттаглиа је упозната са истражним извештајем – он такође укључује њену дечију болницу у Стокхолму . „С једне стране, жалили смо се на дуго чекање на хитне случајеве“, каже Швајцаркиња. „С друге стране, премало је кревета на одељењима – што значи да можемо да примимо мање пацијената него што бисмо желели и да их даље лечимо по хитној помоћи. То представља ризик по здравље."

Деца би била пуштена из хитног случаја само ако би неко заиста могао да преузме одговорност за то, каже Батаља. Ово је чешће у поређењу са Швајцарском. „Никада нисам послао кући дете за које сам имао лош предосећај. Али више се верује родитељима. Ако не успе, они ће се само вратити." Батаља прича о својој сестри, чије је дете недавно хоспитализовано у Швајцарској на три дана - "због нечега што је могло да се заиста добро излечи код куће".

 

“Изузетно професионално”

У Шведској професионални третман и негу деце ван болнице углавном пружају медицинске сестре у специјализованим дечјим здравственим центрима. Они воде рачуна о контроли развоја и вакцинацији. "Технички су изузетно компетентни", каже Баттаглиа. Обратите се лекару опште праксе за ствари као што су повраћање или грозница. Нико у Шведској нема свог педијатра, они су специјалисти и брину о случајевима за које су потребна додатна - специфична за дете - појашњења. Исто пре и после порођаја: о Швеђанкама би се бринуле бабице – за разлику од Швајцарске, где гинеколози имају централну улогу у области пренаталне неге. „Сви прегледи код гинеколога – могли бисте уштедети много новца у Швајцарској“, каже Баттаглиа.

Када Урсина Баттаглиа не ради, много времена проводи код куће. Породична кућа има башту, воли да трчи уз море, у јесен бере печурке. Највише од свега воли да проводи време са мужем и децом. „У Швајцарској је било овако: имао сам двоје деце, хонорарни посао и често грижњу савести. Овде у Шведској имам троје деце са којима се често виђам, посао са пуним радним временом за који се осећам компетентним - и генерално, веома испуњен живот.»

 

 

 

 

Ako pazljivije procitas tekst, videces gde je problem. Zena sama kaze da u istoj bolnici u kojoj radi, sestre nisu u tako dobrom polozaju kao ona jer imaju teze uslove rada i znacajno manje plate. A pazi, te sestre imaju tri godine univerzitetskog obrazovanja i beze iz bolnica u primarnu zdravstvenu zastitu kad god mogu. Da ne pricam o negovateljicama sa srednjom skolom. Znaci, nije svima isto kao lekarima. Pri tome je ona iz Svajcarske i nije morala da prolazi proces nostrifikacije kao drugi nonEU.

Dalje, ona sama prica o tome kako ovde ljudi provode duge sate na hitnoj i kasnije budu poslati kuci. Kaze pa sta, mogu dete da dovedu kasnije, ako im i dalje nije dobro…. Sta mislis, kako je roditeljima kad im se tako kaze? Ali njoj je dobro, jer moze ranije kuci, super. Pa onda usput dodaje i kako ovde nema dovoljno kreveta po bolnicama. Naravno da nisu problem kreveti nego osoblje koje treba da ih opsluzuje, pre svega sestre. A zasto ih nema? Pa zato sto njima nije toliko dobro kao lekarima.

Sto se tice ovog oko imanja dece, porodiljskog i roditeljskog odsustva i uopste brige o deci (bar dok su zdrava), tu je u pravu. To je razlog zbog kojeg mnogi dolaze u Svedsku, a nije im o glavu. Ali deca porastu i ako nisu lekari i neko vreme ne planiraju decu, radije odu u tu istu Svajcarsku i Nemacku. Kao i mnogi Svedjani, zbog vecih plata i manjih poreza. Jer porezi su isti za sve, a nemaju svi jednaku korist od njih kao sto imaju oni s decom.

Zanimljivo mi je i ovo oko pisanja izvestaja. Prica zena kako to ne mora da radi nego samo diktira, pa medicinski sekretar to onda prepisuje. Taj med. sekretar je inace najcudnije zanimanje ovde, ali ne vidim koja je svrha danas kad kucamo istom brzinom kao sto govorimo. Ali sam kompjuterski sistem koji koristimo u zdravstvu ima tu funkciju diktiranja, pa valjda da se ne baci. I naravno, diktiranje je privilegija lekara. Svi ostali pisemo svoje izvestaje sami, ukljucujuci i one sestre, koje i bez toga padaju na nos.

Ima jos jedna privilegija lekara. Svi imamo fleksibilno radno vreme, znaci osam sati plus 30 min rucak, ali mozes da dodjes i odes sat ranije ili kasnije. Ali kucas karticu, pa ti se na ”racunu” skuplja plus ili minus. Samo lekari ne moraju da kucaju, njima se veruje na rec. 
Sve u svemu, lekar s malom decom je ovde najprivilegovanija kategorija, nije merilo za bilo sta.

 

Sto se one cene struje tice, dnevna poskupljenja pogadjaju samo one koji su veliki potrosaci i pri tome vole da se kockaju, pa su izabrali promenjivu tarifu. Za vecinu to nema uticaja.

[Belper]

Bio nedavno u Londonu. Hodas ulicom ide serijatska policija I govori  ti sta smijes da radis a sta ne dok si u njihovom kvartu. Ako se drzis za ruke jos ne do bog sa istom polom mozes u najboljem slucaju batine dobiti. Policija boli neka stvar ne pada im na pamet da se bave time ima precih stvari. Mozes se zaliti nikome. Oni su glasni a Britanci to ne vole pa izbjegavaju sukob a I mogu ih za rasizam optuziti. Dno

Edited April 29, 2023 by Belper

[Eddard]

Jel imaš ti neki dokaz za to osim trust me, bro? 
 

Ja ne nađoh na brzaka nijedan izveštaj o tome. 

[Belper]

Evo ti bro

 

[Belper]

U Lutonu je jos gore bro you don't have to trust me bro there is so much evidence. Idem sledece sedmice pa da te provedem da vidis svojih ocima iz prve ruke. Moze

 

Edited April 29, 2023 by Belper

[Eddard]

1 hour ago, Belper said:

Evo ti bro

 

10 fuckin years ago, jesi ozbiljan? Obeležavaš godišnjicu, šta?

 

https://en.wikipedia.org/wiki/Muslim_patrol_incidents_in_London

Edited April 29, 2023 by Eddard
link

[Belper]

Oces sa mnom u Luton da se pokazes hrabar tamo pitam te

[Belper]

Tako je I sad isto nebitno sto je prosli 10 godina. Mozda je I gore. Sta je tvoja poenta da je ovo laz ili propaganda ili sta