gerijatrija? za nas matore...

[Dragan]

Jadni pusaci, polako im diktatura dolazi glave.

 

Нови Зеланд жели да остане без пушења

Нови Зеланд је усвојио закон против пушења без преседана. Циљ је да се земља ослободи пушења до 2025. године. Млађим генерацијама никада неће бити дозвољено да купују цигарете.

 

Spoiler

Тасмин Бреукер-Браун, 13, никада у животу неће моћи легално да купи цигарете на Новом Зеланду. Као и сви рођени после 2008. Ово каже нови закон против пушења „без пушења 2025“.

Нови Зеланд уопште жели да спречи будуће генерације да почну да пуше. И Тасмин мисли да је то сасвим у реду: „Мислим да ако људи имају слободу да бирају, они не доносе одговорне одлуке када је у питању пушење. Пуше превише. Нови закон је добар.“

Циљ Новог Зеланда: до 2025. мање од пет одсто људи би требало да пуши. Тиме би ова земља постала прва земља на свету која се сматра да нема пушења. Тренутно је, према владиним подацима, још осам одсто. Бројеви су у сталном опадању у последње време.

Пионир деценијама

Нови Зеланд је деценијама био глобални пионир у политици против пушења. Пушење у затвореном на радним местима забрањено је још 1990. године, а затим у баровима и ресторанима 2004. године. Порези на цигарете повећани су за 165 одсто од 2010. године. Цене цигарета и дувана су међу највишим у свету. Пакла цигарета кошта око 23 евра. Само у Аустралији је још скупље.

Али Нови Зеланд није довољан. Нови закон ће приморати произвођаче цигарета да смање садржај никотина са данашњих на 15 милиграма по граму дувана на 0,8 милиграма по граму дувана. Према мишљењу стручњака, ово је испод границе на којој цигарете уопште могу да вас учине зависним.

"То је велики корак"

Нови закон је тема која је блиска министарки науке Ајеши Верал. Она је такође лекар. "То је велики корак. Дуван је овде откако је Нови Зеланд колонизован. Проузроковао је толико људске патње", каже она. "Убија половину свих корисника."

Према њиховим речима, 4.500 до 5.000 Новозеланђана још увек умире сваке године од последица пушења. "Ниједна болест која се може спречити не узрокује више смртних случајева на Новом Зеланду. Важно је да се тога решимо."

Према статистикама, седам од девет пушача жале због свог корака, али не могу да га се отарасе. Концепт стога укључује и више новца за програме повлачења и групе за самопомоћ.

Стопе пушења су три пута веће од националног просека, посебно међу Маорима. Рак плућа је водећи узрок смрти међу женама Маора. То је био случај и са мајком Викторије Вер, која је и сама почела да пуши са једанаест година: „Видео сам да се моја мајка прво разболи, а затим умире“, каже 46-годишњакиња. То је обликовало цео њен живот. „Мој отац нам је говорио: 'Волео бих да не пушите. Мајка вам је умрла од тога.' Сам је пушио“.

Више криминала због високих цена?

Оператер киоска Еусиеф Мхасниех види ствари другачије. Цигарете и дуван безбедно чува у ормарићу са више брава. Проваљиван је неколико пута. Високе цене цигарета и дувана подстичу криминал и трговину на црно, каже он. Међутим, према влади, илегални увоз цигарета представља мањи проблем због статуса острва Новог Зеланда.

Убудуће би, према закону, требало да буде само 500 уместо 8.000 сертификованих продајних места широм земље. Кажу да је теже набавити цигарете. Оператер киоска Мхасниех, који и сам пуши, страхује од губитка прихода и мисли да влада иде предалеко: „Не можете ми говорити шта морам, а шта не могу. Моја је слобода да радим оно што желим ако није против тога да кршим закон. Моја слобода, мој избор."

Али нови закон није хладна ћурка. Не би требало да постоје казне за пушење. То није забрана, каже министар Верал. Е-цигарете би требало да буду алтернатива.

Чак су и пушачи за то

На Новом Зеланду постоји велика подршка овој одлуци, према анкетама, чак половина пушача је за то.

На међународном плану, иницијатива Новог Зеланда се посматра са великим интересовањем. Друге земље попут Малезије желе ускоро да следе пример и већ планирају сличне законе.

 

 

[Milenko Puzigaca]

Pametno. I tako su svi poceli da puse zato sto su tako radili Bogart, Dzon Vejn i ostali 😅 Da nema cigara u prodaji nikome ne bi nedostajale. Mislim ja nikad nisam postao zavistan, mada sam dugo pusio paklu dnevno, i onda mi odjednom vise postalo mrsko da stalno izlazim, jer nisam pusio unutra, pa sam odjednom i prestao. Sad već ima jedno 13 ili mozda i 15 godina da pusim samo kad pijančim, i tad mogu i skoro celu paklicu da izvučem. Ali ako između seansi bude 7, 10, 15 ili 50 dana, meni svejedno. Niti imam potrebu za pušenjem ni ništa. Kako većina nema tu privilegiju, njima ne bi nedostajalo ni da nikad za to nisu ni znali 🙂

[Amigo]

[Div]

❤️

Danas sam po drugi put sam postao DEEEDAAA!!!
Unukica ❤️.

 

[Constantin]

Just now, Div said:

❤️

Danas sam po drugi put sam postao DEEEDAAA!!!
Unukica ❤️.

 

Čestitam deda...za sada vodim 3:2....

[Kronostime]

2 minutes ago, Div said:

❤️

Danas sam po drugi put sam postao DEEEDAAA!!!
Unukica ❤️.

 

Cestitam deda - nek` je sa srecom.

 

[Div]

8 minutes ago, Constantin said:

Čestitam deda...za sada vodim 3:2....

 

Ima još da se igra, ali ti imaš više igrača na terenu.

[Constantin]

2 minutes ago, Div said:

 

Ima još da se igra, ali ti imaš više igrača na terenu.

E pa...to je do tebe ...što je do mene bilo, ja sam napravio tim za basket. Za malo za rukomet.....za fudbal je trebalo mnogo rada i napora. Mada....

[Stiletto]

14 minutes ago, Div said:

❤️

Danas sam po drugi put sam postao DEEEDAAA!!!
Unukica ❤️.

 

 

[mladenvzz]

...pred koji sat je otišao moj mali,moj unuk.Vjerujte bilo je naporno,igrao sam se skrivača i još svašta,ali uživao sam u svatkom trenutku sa tim lijepim malim.Nažalost,viđam ga rijetko,ali,koristim svaku minutu da ga razmazim.To,koliko mi je to malo drago,koliko kod mene izaziva emocije ,ne mogu objasniti.Ljubim ga,volim ga,i već sam i beonegru napisao,da mali ima kod mene otvoreni račun.Onako kratko rečeno,"kuda Luka okom,deda skokom

[Div]

2 hours ago, mladenvzz said:

...pred koji sat je otišao moj mali,moj unuk.Vjerujte bilo je naporno,igrao sam se skrivača i još svašta,ali uživao sam u svatkom trenutku sa tim lijepim malim.Nažalost,viđam ga rijetko,ali,koristim svaku minutu da ga razmazim.To,koliko mi je to malo drago,koliko kod mene izaziva emocije ,ne mogu objasniti.Ljubim ga,volim ga,i već sam i beonegru napisao,da mali ima kod mene otvoreni račun.Onako kratko rečeno,"kuda Luka okom,deda skokom

 

Oni su lek za dušu ali i za telo, bol u leđima nestane kad mi dođe unuk i traži da ustanem, sednem, da ga uzmem, da šutiramo loptu, da leti, da ga vrtim...

[mladenvzz]

...izgleda da sam zaboravio neke stvari,ali to moje malo se stisne svojem dedi.Ili ono kad se nasmiješi i počne ono "de  de ...",ja se raspametim.,a zašto,nemam neko racionalno objašnjenje

[mladenvzz]

...napisao sam ,kuda mali okom ,deda skokom.Neki dan šečemo šoping centrom i mojem malom zapne za oko autić.Jasno,i tata i mama protiv,ali deda ne pita za cijenu i autić je naš.Ali autić je robustan,i zamislite još uvijek je čitav,pjeva,vozi.U prvi tren nismo znali sve što autić nudi,a nudi puno.Meni je bio osmijeh mojeg malog najvažniji,da je dulje s menom,zaista bih  ga razmazio,a tati i mami bih rekao,to nisam imao prilike raditi sa svojom djecom i rasim sa svojim unukom.Zašto,nemam pojma,ali to malo volim više od ičega

[Koca Popovic]

@mladenvzz ma nisi ti jedini. Nesto slicno je i kod mene. Tacno je ono sto si naveo. Rijetko ko je imao imao vremena za svoju djecu. Ali kad stignu godine , stignu i unuci. Tad covjek ima vremena. 🙂

[Div]

5 hours ago, koca popovic said:

Rijetko ko je imao imao vremena za svoju djecu.

 

Sa svojom decom sam provodio više vremena ali je uvek, uz zadovoljstvo, radost, sreću išlo i pitanje, da li to dobro radim, kako će ono to da shvati, da ne preterujem možda, šta ću sutra, koliko to košta, gledanje u tabele, koliko je napredovao, da li mu kasne zubići, da li je prerano...
Umeo sam, za razliku od mnogih roditelje, i da stvari gledam iz dečjeg ugla, barem da se potrudim, da razumem zašto je njemu bitno i ono što ja ne bih, imao sam razumevanja i strpljenja i dobio nagradu za to, divne sinove i divne unučiće. Dobro se sećam njihovih pogleda, osmeha, prvih reči, prvih koraka, interesovanja, razumeo sam zašto je i njima deda posebna priča, vole sve, mamu, tatu, babu, sestre, tetke, ali jedino je deda uvek u pravu, sve zna i sve može.

Danas, unučići si jedino bitno, sve ostalo je tu, uzgred, manje značajno, i za to imam nagradu, osmeh i pružene ručice i još nešto, njega sve zanima, sve hoće da dodirne, uzme, otvori, ne prihvata tek tako ne, ne sme, ne može, ali ako je nešto dedino, to se ne dira jer deda je institucija. 

 

[Milenko Puzigaca]

E, jel postoji neka "muška menopauza"?  

 

Ono, jedan jedini put sam se obratio nepoznatim ljudima, da im kazem "svaka cast, ovo je jedini put da cujem nesto normalno i iskreno bilo gde tu od bilo koga" kad sam jedan jedini put na javnom mestu cuo da je tu neko rekao nesto normalno, a to je bila radnica u radnji kod Kineza. Govorila je drugoj radnici, kao, ćerka joj se udaje jer je trudna, ima 19 godina, pa prica ova "ja sam se isto mlada udala zato sto sam bila trudna, a sad ona, i šta sad, treba da budem baba u 38 godina i da pazim njihovu decu, nema od toga ništa, idem ja nazad u selo, evo im kuca pa neka sami brinu o svojoj deci..." 

 

Pa u pravu je. Cekaj, prvo covek zivi kod roditelja pa mora tj trebalo bi da postuje njihova pravila jedno 20 godina, onda ga zajebe biologija pa dobije decu i mora o njima da brine jedno 20 godina i sebe da ponovo stavi na pauzu, a onda oni odu pa i oni dobiju decu... pa cekaj bre, a kad ce biti njegovo vreme, nikad, a? E nece moći  😂

Edited January 14, 2023 by Milenko Puzigaca

[Div]

6 minutes ago, Milenko Puzigaca said:

E, jel postoji neka "muška menopauza"?  

 

 

-Doktore, moj vršnjak, Jova, priča da i u 70 godina ima sex svaki dan, jel bih mogao i ja tako?

-Može, pričaj i ti, ko ti brani.

[zoran59]

On 4/10/2022 at 10:21 AM, Pletilja said:

Pratim jedan italijanski casopis o antikvarijatima vec godinama. Jednostavno, fascinira me ljudska masta i vestina obrade materijala kroz istoriju zanatstva pa i tehnologija.

................

 

Prelistavao sam temu, pa me ovo podseti na nesto. Izvinjavam se ako ispadne podugacko.

 

'70-ih, letovali drugar i ja u kampu u Dubrovniku. Naravno, mladost i leto, upoznali dve Svabice iz obliznjeg satora. Neki drugi bi ih mozda odveli u sumu, ili u svoj sator, no mi njih odvedemo na izlet - na Lovcen. Lepo vreme, nigde oblacka, sa vrha se cak nazire preko Italija!

Njegosev mauzolej. Ja njima pricam zasto je ovo mesto znacajno  i ko je Njegos, a prekine me neki starac. Sede obrve i brk k'o u Vase Pelagica, samo bez brade. Pita kojim jezikom pricamo i sta pricamo. Objasnim mu, a on kaze: "Momci, tako valja! Kad sidjete u Cetinje, stanite [objasni gde], docekace vas moj sin."

 

Stvarno, iz radoznalosti, stanemo - i evo coveka. Kaze da idemo za njim, odvede nas nekim neasfaltiranimputevima do sela. A tamo, u dvoristu ispred kucerka, starac i baba spremili trpezu - fantasticna domaca hrana! Pocastili nas, ispricali nam gomilu lokalnih prica i legendi (potrajalo je jer smo mi prevodili Svabicama).

 

Mala neprijatnost: na odlasku, moj drugar pita koliko smo duzni. A stari se naljuti: "Nista! Ko ceni Njegosa pa i dovede strance da mu se diva, taj ne placa!"

 

A zasto sam se toga setio citajuci citirani post?

 

Sto i klupe na kojima smo sedili, sve iz rukom istesanog drva. Nigde cavla, sve spojeno drvenim klinovima. Dakle, neko je (rucno!) burgijao i oblikovao klinove, toliko precizno da se nista ne mrda.

 

Neko upuceniji bi verovatno mogao da napise knjigu o tom umecu, a ja samo mogu da se divim.

 

Kako traju egipatske piramide i rimska kaldrma, tako traje i crnogorska stolarija.

 

 

 

Edited January 16, 2023 by zoran59

[zoran59]

Pisao sam da sam bolestan. Ide na bolje, ali sam slab. Kuhati mogu, ali da operem kuhinju bi mi trebalo 3 dana.

Zato idem u domaju na najmanje 3 mjeseca, mozda i sest. Naprosto, imam tamo veci "fond" familije i prijatelja koji mi mogu pomoci. Kcer ce preseliti kod decka (jedva je docekala! ), imam stan. A zena je u susjednom stanu, na istom katu, brine o 89-godisnjem bolesnom ocu (necu biti previse s njim, imam zamjerke a on to vise niti cuje niti razumije).

No, to je licno.

 

Od sireg interesa, za nekoga u slicnoj situaciji...

 

Prvo mi je receno da mogu donijeti lijekova za mjesec dana, iznad toga sam u "carinskom prekrsaju." Onda sam zvao upravu carina, neki ljubazan covjek mi je rekao da donesem koliko hocu, ali moram imati recepte i povijest bolesti.

Na kraju, vjerojatno ce ispasti da odlucuje jebivetar na aerodromu, a propisi su ukrasni...

 

Trebati ce mi kontrolni pregledi. Jedan od lijekova ima potencijal da osteti jetru, pa mi treba mjesecni laboratorijski nalaz da ga mogu nastaviti uzimati.

Zdravstveno osiguranje u domaji nemam. Da ga dobijem, morao bih otvoriti racun u tamosnjoj banci, prebacivati penziju, prijaviti, a onda bi mi domaja uzela % (zaboravio sam, valjda 15).

Jeftinije mi je da testove/nalaze placam iz dzepa. A mozda bi domaja htjela i porez na primanja izvana?

 

Zbunjenost totalna. ali, ajde, samo nekoliko mjeseci.

 

 

[Div]

11 hours ago, zoran59 said:

Neko upuceniji bi verovatno mogao da napise knjigu o tom umecu, a ja samo mogu da se divim.

 

Kako traju egipatske piramide i rimska kaldrma, tako traje i crnogorska stolarija.

 

Dobro to, a švabice?

[zoran59]

3 hours ago, Div said:

Dobro to, a švabice?

 

 

Bili smo mladi i zbunjeni, mozda smo ih razocarali. Nije cak ni bilo seksa, samo par poljubaca. Omladinski aktivisti, hteli smo da im pokazemo lepote SFRJ i sirimo razumevanje i ljubav medju ljudima (ostaci hipi ideologije). 

Secam se imena - Gabi i Iris - a adrese sam pogubio, nismo vise kontaktirali. Nemam ni fotke - u brzom pakovanju zaboravih foto-aparat.

Svejedno, lepo je secanje.

[Sunshine State]

Kako starim, sve manje volim januar 😞

 

Tata mi umro 3. januara 2017, iznenada; rodjeni, jedini brat ovog 1. januara.... iznenada, ostavio nas u soku 😥

 

Evo me kod mame, satra me nesto od jutros, temperatura 37.8 trenutno. Te godine kad je tata umro, bila sam skoro na samrti od neke virusne infekcije. Od 2009. bukvalno svaki januar neparne godine ja bolujem.

 

Testirala se malopre, jer sam jos pre dan-dva osetila neko golicanje u grlu, a tek jutros temperatura; negativna na brzom. Par rodjaka, komsija, koji su bolovali ovoh dana, svi negativni i na brzom i na PCR. Racunam da sam i ja onda, obzirom koliko nam je ljudi proslo kroz kucu za ove dve nedelje.

 

Necu da hulim, uvek moze i gore, ali bas me sastavilo sve 😪

 

 

[DJORDJE]

Ja sam ziveo u ubedjenju da se ljudi radjaju sa astmom, dobiju je  kao deca, sve dok mi nisu sa 6 banke dijagnosticirali astmu. Alergije, od kojih decenijama patim,  spustile se sa sinusa na pluca. Duvan sam ostavio pre 15 godina, taman sam procistio pluca , kad ono...

[Pletilja]

Da dodam ovom crnilu.....necu o tome na temi o epidemij da ne bude da sam antivakser:

Pre 2 dana, u noci izmedju nedelje i ponedeljka, u 3 h posle ponoci, probudio me je jak bol u levoj lopatici i levom ramenu, akutan pa jak...setam po stanu, ne znam sta me je snaslo, i najmanji pokret je na ivici agonije, popijem analgetik, jedva sacekam 7 h i odem na opstu praksu, cekam 1,5 h, pita doktor " da l ste bili na promaji", gledam ga zbunjeno i na ivici nesvestice, prepisuje mi ketonal i lemod 5 dana, primim to, odem kuci, nista se ne desava, ne mogu da sedim, da lezim, pokusavam sa termoforom da zagrejem taj deo, ne pomaze, oko 11 h odlazim  ponovo na opstu, salju me kod fizijatra, dobijam infuziju pantenola, savet da uzimam diazepam da se misici opuste i panadol po potrebi....satima hodam po kuci jer je bol i dalje intenzivam, poci nje da se siri duz leve ruke, u 18 h imam dilemu da li da idem treci put na opstu ili da lupim glavom o zid i da bol konacno prestane...odlazim na opstu, dobijam in jekciju bensedina i zodol, mali predah, boi ne nestajea ali je malo blazi, spavam 4 h da bi me u utorak ujutru, u 3 h bol preplavio, panadol ponovo, ne mgou da se obucem, da se umijem, nema polozaja u kojem me taj razdiruci bol ne obara sa nogu, placem...primam ketonal i lemod, odlazim kuci, bol traje i traje...u 13 h odlazim opet na opstu u smeni u kojij radi dr koja me poznaje,  setim se da bol nije poceo u ponedeljak, taj bol sam osetila nakon dobijanja buster Moderne, 4 januara, uz temperaturu i bol u kostima, grlu, taj svrdlajuci bol je bio bas na tom mestu, mnogo blazi ali istog tipa, svrdlajuceg, kazem to dr, ona skoci sa stolice i kaze "neuralgija', saljem vas kod neurologa, molim da uradi nesto da se bol smanji jer ja vise ne mogu, umorna sam, gubim koncentraciju, dezorijentisana sam, dobijam novalgetol i bensedin injekciju, olalksanje...kod kuce uzimam D3, 2x5000 i j, ako se virus zaglavio u nervima, da podignem imunitet, uzimam valerijanu ppod jezik, B kompleks 1 tbl, dremam tu i tamo, cekam jutro i pregled kod neurologa. Da bih se spremila, moracu opet da posegnem za panadolom, bice to 4 za 24 h...

Na uputu ne pise nista o sumnji da je buster izazvao neuralgiju zivaca, to je pretpostavka, ne znam jos uvek da li je ok da to spomenem neurologu, da ga ne ometem u postavljanju dijagnoze...ipak: med sestra koja mi daje inj novalgetola i bensedina vidi u kakvom sam stanju, da od bola plitko disem, pita da li sam imala koronu, kazem da zvanicno nisam, dodaje da zna pacijente koji su posle korone imali takav problem sa bolovima koje ja imam...

Vracam secanje na taj 4 januar i trenutak kada sam dobila buster Moderne: prilazi mi med sestra i kaze "moram visoko da vam dam.." i busi me iglom tik ispod levog ramenog zgloba, to mesto je i sada malo tvrdo i osetljivo, prethodne vakcine sam dobijala znatno nize, u misicni deo na sredini nadlaktice.

Ne znam sta mi se desava, znam samo da mi je zivot stao, da ovo mora da prestane sto pre jer je neizdrzljivo i tako, tako ponizavajuce, ta bespomocnost, ta zbunjenost....

PS. Aja me juri po kuci, valjda zbog mirisa valerijane koju malo, malo stvljam pod jezik, sirota, zbunjena macka....

 

 

 

 

 

 

[Pletilja]

Neuroloskinja nije pitala za eventualnu vakcinu ili koronu, ja cutala jer i da sam htela, nisam mogla ni da beknem, hitno inj novalgetola, malo cimanja leve ruke i glave a sve uz obracanje na "ti' ko da smo od ovaca obe, da joj je visio pikavac sa donje usne ne bih se iznenadila, dijagnoza M53.1, dijazepam, panadol i dovidjenja uz "ne dolazi kod mene na kontrolu, idi kod izabranog'....tu negde dok sam skupljala svoje stvari promucam da mi je "jednom prilikom" jako pomogla Milgama, "hoces da ti je prepisem' ja kazem "bilo bi lepo", ona dopise i ja odem.

Odem na opstu, na shalter, zakazu mi negde gde je najmanji red jer mi treba samo nalog za Milgamu koju sam morala da kupoim 5 kom jer ne ide na recept, cekam, cekam, cekam, onda zamolim da me puste preko reda jer su ispred bili sve neki matori muski, upali mi caka, dobijem nalog, dobijem milgamu i sad idem da spavam.

M53.1 je Sindroma cervicobrahialis sta god to bilo.

Imam samo jednu sliku u glavi: zadnji kadar filma Mars na Drinu kad Ljuba Tadic, smrtno ranjen, otera Drinu u majcinu...e bas tako: srpsko zdravstvo da ides u tri lepe.....mada, mislim da si vec tamo....