Seks i sve ono sto zelite da saznate o njemu....

[Sunshine State]

Sve same noge i gola dupeta!! A glava? Gde vam je glava??

 

 

[mrd]

Just now, Sunshine State said:

Sve same noge i gola dupeta!! A glava? Gde vam je glava??

 

 

koja? 😛 

Lele, sta starci napravise od teme. 🙂 

[JohnnyDragon]

1 minute ago, Sunshine State said:

Sve same noge i gola dupeta!! A glava? Gde vam je glava??

 

 

Glava otpada gospodjo. 📷

[Angelia]

48 minutes ago, Sunshine State said:

Sve same noge i gola dupeta!! A glava? Gde vam je glava??

 

 

Ja mislim da ti ozbiljno provociras ovu skupinu ovde da ti odgovori 

Nego idi tamo u toj ravnici i proveri kako izgleda strnjika, mislim ono ....na kraj leta.

 

Strnjika, my a$$ (no pun intended) to @Laki21pomesao sa senom ili slamom, a i to svrbi 

[Laki21]

Nisam pomešao ništa, mladost ludost, ko što jednom rekoh, ništa se ne nauči kao kroz sopstveno dupe.

[bergkamp bcd]

On 4/10/2021 at 10:39 PM, RatzenStadt said:

Хвала свима на саветима, али морам вам рећи да сте поделили све саме платитуде.
Ја имам 33, не 13 година, тако да ми је све написано било common knowledge још док сам био тинејџер.

 

Не изгледам лоше, иако сам читав живот живео као да желим да се наружим колико је могуће. Естетски критеријуми су субјективна категорија, тако да моја реч и процена не значи превише, али мислим да сам реалан кад кажем да изгледам у најмању руку просечно. Качио сам се пре отприлике 20-ак дана на теми Vox Populi, па ко ме је видео, нека да суд (обавезан no homo).

Мој проблем је јако ограничен интелектуални и емотивни капацитет.

 

Nije. Tvoj problem je nesklad emotivnog i fizickog razvoja licnosti.

 

Ne kaze se bez razloga "sve u svoje vreme". Nebitno je da li imas 20, 30, 35 ili 45 godina, ako nemas nikakvog iskustva ti si u tom pogledu na nivou nekoga ko tek pocinje, a to znaci oko 18,19 do 22,23 godine (govorim o duzim vezama). Zato nastaje raskorak - ne mozes da budes sa osobom svojih godina jer ta osoba ima mnogo vise iskustva od tebe i "emotivno je starija" vise od 10 godina od tebe, a tek je besmisleno da budes sa osobom koja je na istom emotivnom nivou razvoja jer ta osoba ima 20 i koju godinu. I to se nece promeniti, samo ce procep vise da se siri. Konkretno, ti sa 33 godine si kao pocetnik emotivno najvise u skladu sa osobama od 18, 19 do 22, 23 godine, ali fizicki i drustveno sa osobama od 30-35 godina. To je vec sad velika razlika.

 

Moje misljenje je da tu postoje dva puta - ili prihvatiti samocu (ne usamljenost!) ili napraviti kompromis i traziti isti tip partnera, ali to ne garantuje neku veliku sansu za uspeh.

[zoran59]

Ne znam da li je tema zajebancija ili nije, ima postova svakakvih. Neki mozda spadaju na temu o sex nasilju.

Svejedno, napisao bih nesto o cemu razmisljam vec dugo.

 

Sex, jezik, (ne)razumevanje, tumacenje i filozofija. Naslovicu post:

 

Seks,  jezik i reci

 

Vec kao klinca, a pogotovu kasnije, smetale su me reci "jebati" i "davati" - ova druga u nekom slicnom kontekstu.

 

Imam neko seksualno iskustvo, ali nikada nisam "jebao" i ne zelim.

Otkad pamtim, "jebanje" je nesto negativno i nasilno, valjda kao silovanje ili zloupotrebljavanje partnera/ice.

 

Tu su nase balkanske psovke: "jebem ti mater" ili "jeb'o te pas" i slicno. Dakle, kad nekome zelis zlo ili osvetu. "Jebanje" je negativna aktivnost, za zrtvu, a za nekoga sa strane je vidljivo nasilje.

Ili, u primitivnom patrijarhalnom smislu, ona (zena) je jebena a on (muskarcina) jebe. Dakle, on se zadovoljio a ona nije bitna, ona je samo tu kao objekt. Nije bitno kako se oseca, samo je li gazda OK.

 

Ejakulucija jeste prijatna, zato sam "drkao" od pocetka puberteta (da li neko nije?).

Ali, od prvog odnosa sa devojkom, osecao sam se kao "sposoban muskarcina" samo ako je njoj bilo lepo, to je bila svrha. Da se samo ispucam, mogao sam i sa sundjerom namocenim u toplu vodu, ali ako je devojci lepo - eh, onda sam "ljubavnik." Vredan da me ona ceni.

 

Zato, imao sam seksualne odnose ili "vodio ljubav" - a i vecina parova ima svoje izraze za to - ali "jebao" nikada nisam.

Doziveo sam da neko kaze "jebem te u glavu" i slicno, ali ne verujem da sam bas bio jeben.

Cuo sam, tokom divljih dana prvih par godina fakulteta, o raznim "jebacinama" nekih poznatih (oba pola), ali nisam provodio ankete i pitao kako su se osecale devojke.

 

Verujem da je to patrijarhalni izraz koji simbolizuje musku dominaciju i neprimeren danasnjem svetu - osim ako neko kaze "ona je pojebala njega" ili slicno.

 

 

 

Druga stvar, jezicno, je izraz/sintagma "ona mu je dala."

Ne razumem, zasto ona daje a on valjda onda uzima? Zasto ne bi bilo da je ona uzela, a on dao?

Bilo bi mi logicno, posto je jezik ogranicen, da se to protumaci kao da inicijator "uzima" a druga strana "daje" - mada na kraju, ako oboje uzivaju, nije bitno.

 

Nakon mladalackog promiskuiteta, a onda 35 godina  monogamnog braka (i 40 godina veze sa istom lepoticom), ne bih znao da kazem da li sam vise puta "dao" ili "uzeo" - ali tvrdim da je uvek bilo lepo. Ne isto - nekada vise, nekada manje - ali lepo. Nikada lose.

 

Ako je nekada nekome bilo lose, to najverovatnije spada pod "jebanje" i "davanje/uzimanje" i ne razumem ih, niti zelim da razumem. Mogu da saslusam ili procitam, ali ne zelim osecaj.

 

Da li sam jezicno ogranicen?

 

 

 

 

[Div]

41 minutes ago, zoran59 said:

Zato, imao sam seksualne odnose ili "vodio ljubav" - a i vecina parova ima svoje izraze za to - ali "jebao" nikada nisam.

 

Da krenem od naslova, reči su reči, imaju značenje kakvo im pripišemo, zavisi od konteksta, zavisi od čoveke koji ih izgovara, menjaju značenje vremenom, ne mogu se stopostotno definisati. Sex je sex, pa slično kao i reči, može da ima različito značenje, zavisno od konteksta, vremena učesnika. 

Jezik je samo sredstvo, pomaže nam da izrazimo šta mislimo, osećmo, želimo.

Slažem se sa tvojim viđenjem, većim delom. Uobičajeno je da se smtra da mušrac "radi", dobija, uzima, koristi a žena, "podnosi", daje, trpi, međutim, nikako ne volim ni eufemizme, imao seksualne odnose ili vodio ljubav, kao kada bij za ručak rekao, imao uzimnje hrane ili vodio hranjenje. Mogu da imam novac ili kijavicu, sex je nekakva aktivnost, ona se obavlja, vrši.

Znam da se u nekim situacijama mora koristiti i taj, neeksplicitni govor, ali ne vidim ništa loša da se koristi "prava" reč uz povratnu zamenicu, dakle: jebemo se.

 

[Haklberi]

Reč jebati je obična, prirodna reč za seksualni odnos. A vođenje ljubavi može da se koristi kada si sa nekim, pa vam je lepo, pa šetate, izlazite, klešete slona u kamenu ali kada dođe do seksa to vodimo ljubav je u devedeset posto slučajeva ona legne on odozgo i onda kao bilo je romantično, nežno. Ili bolje rečeno jadno i čemerno. Čuj natrćiš nekog i kao vodimo ljubav. 😄

 

Reči jebote, kurac, pička, nisu proste već su deo našeg jezika i ne treba ih se stideti, naravno treba znati i kada ih koristiti jer vulgarnost je još gora od eufemizma.

Kod nas nije sramota reći u jebote prođe dobar auto, ali je sramota reći jebem se sa ženom? Nije bitno ko koga jebe.

[Cyber]

3 hours ago, Joki said:

Reč jebati je obična, prirodna reč za seksualni odnos.

 

Let me google that for you!

 

[Kronostime]

Quote

Kriterijum za kvalitet dobrog, domaćinskog seksa. Zajebi ti nežno kmeljavo maženje u filmovima gde krmeljivi Hju Grant ima tri dublera za svoje rošavo englesko dupe, sanjiva Kejt maglom svojih uzdaha zamagli stakla Renoa u sceni Titanika i gde žgoljava Vinona Rajder glumi neku kurcolomku!

U predigri poćeraš ženu k'o mlad majmun crvenoguzu makaki ženku dok ti se u hipotalamusu luči adrenalin k'o tečnost iz probijenog hladnjaka Stojadina, a žena ti ovlaži k'o zamašćena radilica od punoletnog Fergusona, da bi vaćarenje palo kad se klinču strasti preldžija pohvata sa rotvajlerkom dok se perje od jastuka zadiže k'o kad mlada liščad ulete u seoski kokošinjac, stvarajući buku k'o tri cirkulara sa mrkonjićke pilane kad stružu sirovu glogovu dasku, uz povremene krike iz dubine demonom opsednutog tela dok ga egzorcista prska svetom vodicom, čitajući psalme na latinskom...

Na kraju, kad urankom ulični čistači pod prozorom uskupe pola kante piljevine od razdrndanog drvenog nameštaja, dok se komšija sprema da isprepadanu čeljad, sa podočnjacima golemim k'o šaruljino vime, vodi kod vlaške babe da im stravu salije, psujući vam pet-šest kolena familije u nazad, e onda možeš reći da si dobro oprcao...

 

[RatzenStadt]

On 4/10/2021 at 10:44 PM, implant said:

 

Ma nije to nikakva posebna veština, to ti je neka kombinacija stava da ćeš da probaš pa kud puklo da puklo, spremnosti da budeš odbijen i da probaš opet sa nekom drugom koja ti se dopadne (pa čak i sa tom koja te je odbila, možda se predomisli) i sposobnosti da eventualno odbijanje ne shvatiš tragično (čak iako se ponovi više puta, sa različitim devojkama). Ko zna koliko miliona muškaraca svakoga dana izduva pokušavajući da smuva neku snajku, sve je to normalno i ok, shvati to kao jednu igru, igru zavođenja suprotnog pola - što je super i lepa stvar.

 

Iz mog iskustva, očni kontakt je jako bitan. Ako primetiš (u klubu, kafiću) da devojka povremeno baca pogled ka tebi, onako zainteresovano, shvati to kao dozvolu da makar priđeš. Priđeš normalno, kažeš nešto tipa "ćao, izvini, da li bi ti bilo ok da se upoznamo?", na osnovu odgovora i stava proceniš šta dalje. Ako hoće da se upozna super, upoznate se i teraš dalje sa nekom pričom koja nije hevi, pitaj je čime se bavi, koliko često dolazi u taj klub, pokaži interesovanje, ponudi pićence. Možda je tu sa drugaricama, upoznaj se i sa njima i uvuci se kao puvanjak u konverzaciju, ali najveću pažnju posveti devojci zbog koje si došao. Znam sa onog drugog topika da imaš neke probleme, nikako ne počinji da pričaš o tome - velika je šansa da ćeš da smoriš devojku, a i sebe pošto smoriš svoju izabranicu i sam odeš kući. Biće prilike i za priču o tome ako razvijete neki dublji odnos, ne brini. Ako gruva neka muzika i vidiš da ona klima glavom u ritmu ili đuska, pitaj je da li voli taj bend, šta još sluša i tako to. Ovo ti je samo jedan predlog kako da nastaviš konverzaciju i pokažeš interesovanje za ono što ona voli, mnogo zavisi od prostora u kojem se nalazite, kog je tipa, ima li prostora za đusku. Ako ima i ona pokaže volju za đuskanjem, na konju si. Ako ne pokazuje volju a već komunicirate neko vreme, pozovi je da malo đuskate. Ako pristane, nemoj da odmah navališ na nju kao mošusno goveče nego lagano, đuskajte, malo pričajte - možda je i njoj frka kao tebi pa joj treba malo vremena da se opusti. Ako ne pristane i počne da zvera po klubu, izduvao si i vreme je da se dostojanstveno povučeš. Ali, bićemo optimisti pa ćemo pretpostaviti da je pristala. Kako veče bude prolazilo svašta može da se desi, možda se malo dohvatite u tami disko kluba, možda budete samo pričali i đuskali, možda ona mora da krene ranije iz ko zna kog razloga...u svakom slučaju, kada dođe vreme da se ide kući, već ćeš znati da li možeš da je pitaš za telefon ili šta već (FB profil, Instagram, itd.) i ponovno viđenje, a ako nisi siguran, pitaj za svaki slučaj. Pa šta je najgore što može da se desi, da nije zainteresovana da se ponovo vidi sa tobom? Ništa, probaš ponovo kada ti se dopadne neka druga, nisi ti sigurno najgori na svetu pa da za tebe nema neka srodna duša.

 

Uvek postoji šansa da u startu, kada joj prvi put priđeš, krene da te zeza tipa a zašto bi se upoznavala, tu sam sa društvom, ili krene da te loži na na fazon dečko, ja sam bre riba, ili da se pravi luda. U tom slučaju kaži ok, izvini, ćao i bjež odatle - i među ženama ima govečadi raznih koja vole da provociraju. Svima se desi da se tako zeznu i nalete na dileju ili budu odbijeni, sve ti je to normalno i deo života, ali da bi bio odbijen ili prihvaćen moraš prvo da probaš. I da, što reče neko gore, zasmej je i zabavi malo, zezajte se zajedno - sve je to super.

 

P.S. ne znam za emotivni deo priče, intelektualno ne deluješ ograničeno, naprotiv. Imao sam (i još uvek delimično imam) probleme zbog kojih moram da pijem AD i još neki lek ponekad, iz bogatog iskustva ti tvrdim da su ta ubeđenja o sebi ne samo velika prepreka za normalan život, nego najčešće i pogrešna.

 

Коначно нађох времена за форум.

@implant , хвала на утрошеном времену да тако детаљно и пажљиво опишеш све до детаља, али ово није прича за мене, нити сценарио у којем ћу се икада наћи и доћи у прилику да покушам да применим ишта из подељеног сета савета.

 

Понављам, људи, имам 33 године, не 13.

Да бих се нашао у дискаћу, или неком другом месту за које се људи спреме да "забаце удице", пре свега мораш имати некога блиског са ким би отишао на такво место. Ја у животу нисам имао пријатељицу, а друга немам већ 10-11 година.

Друга, много битнија ствар, тј отежавајућа околност, је што бих ја вероватно умро од анксиозности да се нађем на таквом месту. Дакле, дословно умро. Можда чак и пре него што се нађем у тој ситуацији, од саме помисли на то. Језива, али баш језива социјална дисфункционалност и анксиозност.

У сваком случају, добар текст. Ако га сачувам, поделићу га мом братанцу кад за неких 7-8 година почне да се "момчи". 🙂

 

On 4/10/2021 at 11:02 PM, shonke said:

Šta ti znači ovo ograničen intelektualni i emotivni kapacitet?
Nisi završio osnovnu školu? Pa i nepismeni se pare. (a u onoj temi o kolima planiraš kupovinu auta i su već pazario, nism do kraja pratio, dakle bar imaš intelektualni kapacitet za vozačku dozvolu).
A ni ovo oko emotivnog kapaciteta mi nije jasno sta znači.

Sent from my Redmi Note 7 using Tapatalk
 

 

Интелектуално ограничен, илити простије речено "глуп". Не знам како бих другачије то објаснио.
Ок, нисам баш за олигофренију, али нисам интелектуално на вишем нивоу од едукабилног сигурно.

 

Довољно је протумачити билтен мог досадашњег живота и свако би дошао до закључка да сам безмерно глуп.

Како другачије описати особу са ниском стручном спремом, која је вазда немушта међу људима јер никада нема шта паметно да каже, самодеструктивну, у перманентном осећају погубљености, безмерно неамбициозну, спорог процесуирања, са проблемима у меморији и усвајању нових знања, итд...

Глуп? Глуп, ограничен...назови то којим год епитетом хоћеш.

 

Што се емотивне ограничености тиче, није у питању ништа друго него емотивна незрелост, непостојећи концепт одговорности, црно-бело размишљање, преемотивност, несклад са идентитетом, итд...
У суштини, све што карактерише људе са граничним поремећајем личности који ми је дијагностикован.

 

Члан @goldberg рече да сам на нивоу емотивног развоја својственог особама 18-19 година. Пре бих рекао негде око пред-тинејџерског доба. Не преувеличавам. Озбиљно то мислим.
 

 

On 4/11/2021 at 12:55 AM, Angelia said:

Sad si me zainteresovao, sta znaci ovo u boldu, mislim prakticno, kad naidjes na osobu koja ti se dopada, sta sprecava emotivnu i sexualnu hemiju?

Realno morao bi da budes bas Gargamel pa da te niko ne nalazi privlacnim, a sam kazes da si prosecan, pa cak i Gargamel bi nasao nekog...

Da li postoji mogucnost da ne primecujes one koji bi ti mozda odgovarali? Pazi cak i ne pricam o osobi koja bi bila ono The one, nego relativno privlacni ljudi, po fazonu "hmmm moze da prodje"

 

Шта ме спречава? Анксиозност, осећај неадекватности, первазиван осећај инфериорности који се прожима кроз целу личност, демолирано самопоуздање и самовредновање на самом дну, страх од изругивања, страх од грешке, отворености, секса, љубави, блискости, социјална анксиозност, изолованост, недостатак познанстава јер се ни не упуштам у интерперсоналне односе, итд...

 

[Koca Popovic]

9 hours ago, RatzenStadt said:

 

Коначно нађох времена за форум.

@implant , хвала на утрошеном времену да тако детаљно и пажљиво опишеш све до детаља, али ово није прича за мене, нити сценарио у којем ћу се икада наћи и доћи у прилику да покушам да применим ишта из подељеног сета савета.

 

Понављам, људи, имам 33 године, не 13.

Да бих се нашао у дискаћу, или неком другом месту за које се људи спреме да "забаце удице", пре свега мораш имати некога блиског са ким би отишао на такво место. Ја у животу нисам имао пријатељицу, а друга немам већ 10-11 година.

Друга, много битнија ствар, тј отежавајућа околност, је што бих ја вероватно умро од анксиозности да се нађем на таквом месту. Дакле, дословно умро. Можда чак и пре него што се нађем у тој ситуацији, од саме помисли на то. Језива, али баш језива социјална дисфункционалност и анксиозност.

У сваком случају, добар текст. Ако га сачувам, поделићу га мом братанцу кад за неких 7-8 година почне да се "момчи". 🙂

 

 

Интелектуално ограничен, илити простије речено "глуп". Не знам како бих другачије то објаснио.
Ок, нисам баш за олигофренију, али нисам интелектуално на вишем нивоу од едукабилног сигурно.

 

Довољно је протумачити билтен мог досадашњег живота и свако би дошао до закључка да сам безмерно глуп.

Како другачије описати особу са ниском стручном спремом, која је вазда немушта међу људима јер никада нема шта паметно да каже, самодеструктивну, у перманентном осећају погубљености, безмерно неамбициозну, спорог процесуирања, са проблемима у меморији и усвајању нових знања, итд...

Глуп? Глуп, ограничен...назови то којим год епитетом хоћеш.

 

Што се емотивне ограничености тиче, није у питању ништа друго него емотивна незрелост, непостојећи концепт одговорности, црно-бело размишљање, преемотивност, несклад са идентитетом, итд...
У суштини, све што карактерише људе са граничним поремећајем личности који ми је дијагностикован.

 

Члан @goldberg рече да сам на нивоу емотивног развоја својственог особама 18-19 година. Пре бих рекао негде око пред-тинејџерског доба. Не преувеличавам. Озбиљно то мислим.
 

 

 

Шта ме спречава? Анксиозност, осећај неадекватности, первазиван осећај инфериорности који се прожима кроз целу личност, демолирано самопоуздање и самовредновање на самом дну, страх од изругивања, страх од грешке, отворености, секса, љубави, блискости, социјална анксиозност, изолованост, недостатак познанстава јер се ни не упуштам у интерперсоналне односе, итд...

 

Mozda je sve ovo sto si naveo tacno, osim jedne stvari slozio se ti ili ne. Ti nisi glup. Glup covjek ne umije da pise ovako kako ti pises. Nisam neki strucnjak za ove stvari ali za ovo sto sam napisao za glupost(tvoju) sam siguran.

[shonke]

Granični poremećaj ličnosti... Pa ja nisam psihijatar i ne znam šta je to tačno ali opasno zvuči. Ne kaže da li ima neku terapiju medikamentima.

 

Ili t r o l.

[RatzenStadt]

2 hours ago, shonke said:

Granični poremećaj ličnosti... Pa ja nisam psihijatar i ne znam šta je to tačno ali opasno zvuči. Ne kaže da li ima neku terapiju medikamentima.

 

Ili t r o l.

 

За 19 дана ћу да прославим 11 година чланства на форуму (укључујући време проведено на старој платформи). Ово ми је први пут да сам оптужен за троловање.

ГПЛ јесте опструишући фактор за нормално функционисање, професионално и друштвено, али истина је да је неоправдано на лошем гласу.
На фармакотерапији јесам. Пре 60 дана скинут са антипсихотика и анксиолитика. Сад узимам само ССРИ.

[shonke]

Nisi optužen nego ili je nešto vrlo vrlo ozbiljno ili si trol.

Sent from my Redmi Note 7 using Tapatalk

[RatzenStadt]

Ово прво 😄

[Milenko Puzigaca]

5 hours ago, RatzenStadt said:

Ово прво 😄

 

Ovo ti vazi i za te klubove, i za sve ostalo komplet 

[implant]

On 5/7/2021 at 2:17 AM, RatzenStadt said:

 

Коначно нађох времена за форум.

@implant , хвала на утрошеном времену да тако детаљно и пажљиво опишеш све до детаља, али ово није прича за мене, нити сценарио у којем ћу се икада наћи и доћи у прилику да покушам да применим ишта из подељеног сета савета.

 

Понављам, људи, имам 33 године, не 13.

Да бих се нашао у дискаћу, или неком другом месту за које се људи спреме да "забаце удице", пре свега мораш имати некога блиског са ким би отишао на такво место. Ја у животу нисам имао пријатељицу, а друга немам већ 10-11 година.

Друга, много битнија ствар, тј отежавајућа околност, је што бих ја вероватно умро од анксиозности да се нађем на таквом месту. Дакле, дословно умро. Можда чак и пре него што се нађем у тој ситуацији, од саме помисли на то. Језива, али баш језива социјална дисфункционалност и анксиозност.

У сваком случају, добар текст. Ако га сачувам, поделићу га мом братанцу кад за неких 7-8 година почне да се "момчи". 🙂

 

 

Интелектуално ограничен, илити простије речено "глуп". Не знам како бих другачије то објаснио.
Ок, нисам баш за олигофренију, али нисам интелектуално на вишем нивоу од едукабилног сигурно.

 

Довољно је протумачити билтен мог досадашњег живота и свако би дошао до закључка да сам безмерно глуп.

Како другачије описати особу са ниском стручном спремом, која је вазда немушта међу људима јер никада нема шта паметно да каже, самодеструктивну, у перманентном осећају погубљености, безмерно неамбициозну, спорог процесуирања, са проблемима у меморији и усвајању нових знања, итд...

Глуп? Глуп, ограничен...назови то којим год епитетом хоћеш.

 

Што се емотивне ограничености тиче, није у питању ништа друго него емотивна незрелост, непостојећи концепт одговорности, црно-бело размишљање, преемотивност, несклад са идентитетом, итд...
У суштини, све што карактерише људе са граничним поремећајем личности који ми је дијагностикован.

 

Члан @goldberg рече да сам на нивоу емотивног развоја својственог особама 18-19 година. Пре бих рекао негде око пред-тинејџерског доба. Не преувеличавам. Озбиљно то мислим.
 

 

 

Шта ме спречава? Анксиозност, осећај неадекватности, первазиван осећај инфериорности који се прожима кроз целу личност, демолирано самопоуздање и самовредновање на самом дну, страх од изругивања, страх од грешке, отворености, секса, љубави, блискости, социјална анксиозност, изолованост, недостатак познанстава јер се ни не упуштам у интерперсоналне односе, итд...

 

 

Dobro, imaš 33 godine ali nisi nikada imao niti smuvao neku devojku, jel' tako? Onda ćeš u 33 morati da učiš kako se to radi, kao da imaš 13. Nije loše imati jedan podsetnik, makar on došao od strane jednog ocvalog zavodnika .

 

Zašto u klub, kafić ili gde već moraš da odeš sa nekim? Ja sam gomilu puta izlazio sam kada nije bilo nikog raspoloženog za izlazak, a nekada mi se baš i išlo solo. Nemam obaveze ni prema kome, ne raspravljamo se gde ćemo, kako ćemo i ostalo. To ti je idealna situacija za lov, a i ako ne bude lovine barem se naslušaš muzike u drugačijem okruženju od uobičajenog, što je jako bitno.

 

Vidi, ja kapiram da su ti anksiozan i znam koliko te to sputava. Moja situacija je bila da nisam smeo da izađem iz kuće...to je bilo pre skoro 23 godine. I pazi, to kreće da se dešava iznenada, posle 27 godina normalnog života (mada sam oduvek bio sklon iracionalnim strahovima, nekako sam ih prevazišao oko 20e godine). Nisam znao šta me je snašlo, samo me je sačekala nova realnost u kojoj ono što sam nekada mogao više ne mogu. I jbg, šta ću, kada sam malo svario tu novu situaciju krenem polako oko zgrade, pa sve dalje i dalje, pa me, kada sam se usudio da ispešačim od Obilića do Kališa uhvatila takva panika da sam morao da se ispovraćam nasred ulice, usred Vračara . Pa posle dijagnostikovan OKP sa kojim se borim skoro 20 godina - srednje jačine, srećom, mada je početak bio grozan, nisam mogao da ustanem iz kreveta dok ne odradim rituale i ostalo. Pa depresije, pa čas anksioznost, čas ovo čas ono, i tako više od 2 decenije Bajo moj, skoro svakoga dana - sa iznenadnim periodima mira i nečega što je verovatno sreća, a što je počelo da biva učestalije kada sam se sredio na poslu, skrasio sa svojom ženom i dobio dete. Bilo je tih perioda i ranije, kada sam se malo sredio lekovima i terapijom...pa onda opet daun i tako u krug. Oženio sam se sa 38 a dete dobio u 41. godini i to je baš onako pozitivno uticalo na mene, mada se i dalje svakoga dana borim. Znaš i sam da kada te OKP rokne posle 25e teško se leči, ali može da se drži pod kontrolom i živi maltene normalno, ako radiš na tome. Jbg, takve sam karte dobio na rođenju i to je to. Moj krajnje prijateljski savet: menjaj rutinu, pod hitno. Popij nešto za smirenje i izađi, makar u šetnju, pa polako dalje. Nema predaje druže, izađi, povraćaj, plači, pa sutra opet. Izađi sam u klub bez namere da muvaš nešto žensko, idi da vidiš kako drugi ljudi žive, promeni malo atmosveru. Povraćaj od anksioznosti u VCu, po potrebi. Konsultuj se sa lekarom koja bi lek bio ok za anksioznost u fazi kada, tj. ako želiš nešto da menjaš. Ako ne želiš i ne možeš, ok, i to je neki izbor mada je besmislen. Mislim, taj stav ja se nikada neću naći u toj situaciji niti ću išta od toga probati da primenim jer sam anksiozan, glup i socijalno neprilagođen je besmislen - zato što je potpuno u kontri sa ljudskom prirodom (nema veze sa inteligencijom, šta god ti mislio o svojoj), a koliko vidim, i sa tvojim potrebama.

 

Znam kako ti sve ovo zvuči, tj. da ti zvuči kao pamflet i napisano bez razumevanja prave dubine tvojih problema. Međutim, činjenice su sledeće:

 

1. tvoje stanje nije nešto nečuveno, prvi put viđeno. Postoje jasni koraci (farmakologija i terapija) koji moraju da se preduzmu da bi izašao iz tog stanja, ili ga barem sveo na meru u kojoj ti neće toliko uticati na život;

 

2. da bi izašao iz tog stanja, preduslov je da imaš volju da se boriš i mnogo strpljenja.  Rečenice tipa "ja se nikada neću naći u toj situaciji jer nemam šta pametno da kažem, disfunkcionalan sam i toeto" dokazuju samo to da si ti svestan da imaš problem, nikako da problem nije rešiv. Pošto je tvoja, da tako kažem, svest i suština toliko savijena u jednu stranu, što objektivnim što subjektivnim faktorima , moraćeš da puno radiš i da se savijaš na drugu stranu. Prosto rečeno, moraćeš da izađeš iz (ne)komforne zone i izložiš se strahu i panici, odbijanju, prihvatanju, nerazumevanju, razumevanju i svemu ostalom što čini život. Tj., nećeš morati, izbor je tvoj, ali ako se već osećaš loše osećaj se loše radeći nešto novo, jer ovo što si do sada radio očigledno ne daje rezultat, jel' tako? Da je teško nešto menjati, pa jeste. Ali u svakom slučaju će ti biti teško, menjao ne menjao; samo što ako menjaš postoji šansa da ti jednog dana, posle mnogo borbe i muke, bude manje teško, pa čak i dobro.

 

E da, batali Dostojevskog sada.

Edited May 9, 2021 by implant

[Div]

6 hours ago, implant said:

Zašto u klub, kafić ili gde već moraš da odeš sa nekim? Ja sam gomilu puta izlazio sam kada nije bilo nikog raspoloženog za izlazak, a nekada mi se baš i išlo solo. Nemam obaveze ni prema kome, ne raspravljamo se gde ćemo, kako ćemo i ostalo. To ti je idealna situacija za lov, a i ako ne bude lovine barem se naslušaš muzike u drugačijem okruženju od uobičajenog, što je jako bitno.

Dakle, ne mislim da sam neko ko može da daje savete, čak ni neko ko može kompetentno da komentariše bilo čiju situaciju, realnu ili subjektivno predstavljenu, no mogu imati neko mišljenje, a iskustvo svakako, kolikogod nemalo nikakve sličnosti sa iskustvima drugih, neprimenjivo kao neki šablon, može da bude nekom od koristi.

Pitam se, da li se mora ići na neka mesta okupljanja, neko ko već ima problem u uspostavljanju ili održavanju kontakta, ne znam kako među mnoštvom ljudi započeo neku komunikaciju. Iz iskustva drugih znam da su neki izrežirani susreti, tzv, provodadžisani, dali dobre rezultate, naravno, ne svaki, kao i oglasi, ono, tražim ženu suprotnog pola radi..., sajtovi za upoznavanje, agencije....

 

[implant]

5 hours ago, Div said:

Dakle, ne mislim da sam neko ko može da daje savete, čak ni neko ko može kompetentno da komentariše bilo čiju situaciju, realnu ili subjektivno predstavljenu, no mogu imati neko mišljenje, a iskustvo svakako, kolikogod nemalo nikakve sličnosti sa iskustvima drugih, neprimenjivo kao neki šablon, može da bude nekom od koristi.

Pitam se, da li se mora ići na neka mesta okupljanja, neko ko već ima problem u uspostavljanju ili održavanju kontakta, ne znam kako među mnoštvom ljudi započeo neku komunikaciju. Iz iskustva drugih znam da su neki izrežirani susreti, tzv, provodadžisani, dali dobre rezultate, naravno, ne svaki, kao i oglasi, ono, tražim ženu suprotnog pola radi..., sajtovi za upoznavanje, agencije....

 

 

Može i tako. Ja sam čak hteo da predložim i plaćanje za konkretnu uslugu nekoj renomiranoj agenciji u mestu gde naš kolega živi. Pretpostavljam da je ta priča malo teška za nekog u koleginoj situaciji, ali njome se zaobilaze ove neprijatnosti o kojima pričamo i prelazi odmah na stvar. Bitno je da se demistifikuje taj čin i pokrene sa mrtve tačke, pa posle polako. Rešenja postoje, zahtevaju više ili manje cimanja, ali bez pain nema gain.

Edited May 9, 2021 by implant

[Hrvat iz Gospića]

Kakve diskoteke i klubovi... instaliraj tinder, brže je, direktnije, lakše je odraditi selekciju. 😏

 

 

[RatzenStadt]

Tinder bi bila prevelika eksponaza za mene. Ne znam ni kako bih nastupio tamo. Kao plejboj u pokusaju, kao surovo iskreni lik, kao neko k'o selektivno otkriva samo obrise svoje licnosti i iskustva (a generalno prica istinu). Nije to za mene. U slucaju eventualnog "uspeha", kako podneti izneverena ocekivanja?

Otisao sam nedavno par puta na Omegle, cisto da testiram svoje komunikativne sposobnosti, ali opet nisam uspeo da guknem. Kao da se blokira ceoni rezanj iako imam sigurnost anonimnosti. To je bio moj jedini izlet na "dejting market" jos od tinejdzerskih dana, iz kojih su mi ostale samo traume.

 

Mislim, koga bih ja mogao da privucem kad za 33 godine nisam imao nijednu vezu, niti dodirnuo ijednu devojku oko struka?

Ja ustvari nisam dosao ovde (na ovu temu) po savet. Popio sam crnu pilulu davnih dana. Samo sam se upitao ima li slicnih meni, da razmenimo "ratne price" 🙂

On 5/9/2021 at 6:42 AM, Div said:

 Iz iskustva drugih znam da su neki izrežirani susreti, tzv, provodadžisani, dali dobre rezultate, naravno, ne svaki, kao i oglasi, ono, tražim ženu suprotnog pola radi..., sajtovi za upoznavanje, agencije....

 

Pa idealno bi bilo kad bih se nasao na dejtu "u strogo kontrolisanim uslovima", sa devojkom koja je svesna moje neuroticnosti i mog neiskustva. Jos idealnije da je slicna meni. Similis simili gaudet. 🙂

Edited May 11, 2021 by RatzenStadt

[Angelia]

11 minutes ago, RatzenStadt said:

Pa idealno bi bilo kad bih se nasao na dejtu "u strogo kontrolisanim uslovima", sa devojkom koja je svesna moje neuroticnosti i mog neiskustva. Jos idealnije da je slicna meni. Similis simili gaudet. 🙂

Sta ce ti jos jedna neiskusna, neuroticna osoba u toj prici? Treba ti upravo suprotno, sto bi rekao Dunham, slutty broad that knows what she is doing.

[Kronostime]

1 hour ago, RatzenStadt said:

Tinder bi bila prevelika eksponaza za mene. Ne znam ni kako bih nastupio tamo. Kao plejboj u pokusaju, kao surovo iskreni lik, kao neko k'o selektivno otkriva samo obrise svoje licnosti i iskustva (a generalno prica istinu). Nije to za mene. U slucaju eventualnog "uspeha", kako podneti izneverena ocekivanja?

Otisao sam nedavno par puta na Omegle, cisto da testiram svoje komunikativne sposobnosti, ali opet nisam uspeo da guknem. Kao da se blokira ceoni rezanj iako imam sigurnost anonimnosti. To je bio moj jedini izlet na "dejting market" jos od tinejdzerskih dana, iz kojih su mi ostale samo traume.

 

Mislim, koga bih ja mogao da privucem kad za 33 godine nisam imao nijednu vezu, niti dodirnuo ijednu devojku oko struka?

Ja ustvari nisam dosao ovde (na ovu temu) po savet. Popio sam crnu pilulu davnih dana. Samo sam se upitao ima li slicnih meni, da razmenimo "ratne price" 🙂

Pa idealno bi bilo kad bih se nasao na dejtu "u strogo kontrolisanim uslovima", sa devojkom koja je svesna moje neuroticnosti i mog neiskustva. Jos idealnije da je slicna meni. Similis simili gaudet. 🙂

Kad bi te moje RatzenStadske koleginice (disclaimer: one bi to uradile svojevoljno - nikakvo podvodjenje, mizoginija ili slicno nema veze sa ovim!) dohvatile, a prilicno su slobodnih shvatanja sto se tice drustvenih obicaja.......

E, tek bi ti onda bilo lose -  rastavile bi te na osnovne atomske cestice....

Kako bi te sakupili posle - ne znamo!