Šta čitate?

[Pletilja]

Dino Bucati, Tatarska pustinja...

Boli, dusha.....i glad, moram da imam ovu kjnigu, novu, polovnu, marim ja, moram da je imam. Ne pamtim kad sam citala nesto sto je sama esencija knjizevnosti, hirurski precizan rez u formi, ocisceno od literacije, tako savrseno otelotvorena misao u materijalnoj, pisanoj formi.....zavidim jezivo svakome ko je studirao knjizevnost pa sad zna da objasni svu velicanstvenost ovog dela, ja je osecam u naznakama i bas sam jadna.....

[Selina]

3 hours ago, Pletilja said:

Dino Bucati, Tatarska pustinja...

Boli, dusha.....i glad, moram da imam ovu kjnigu, novu, polovnu, marim ja, moram da je imam. Ne pamtim kad sam citala nesto sto je sama esencija knjizevnosti, hirurski precizan rez u formi, ocisceno od literacije, tako savrseno otelotvorena misao u materijalnoj, pisanoj formi.....zavidim jezivo svakome ko je studirao knjizevnost pa sad zna da objasni svu velicanstvenost ovog dela, ja je osecam u naznakama i bas sam jadna.....

Nisam znala ni za autora ni za knjigu. Pogledah sad, kad tamo stoji da je autor italijanski Kafka, da je knjiga genijalna, ali

je nekako pala u zaborav pa sada dozivljava revival. Naslov je nekada na nemackom bio Zaboravljena tvrdjava, sada su iznova

preveli kao Tatarsku pustinju i sta da kazem izuzev da sam je kupila ( rabljenu, ja ne kupujem nove knjige) pa cu se javiti kada je nekad

budem procitala, a i pogledacu recenzije od ovdasnjih kriticara i analiticara.

[Pletilja]

40 minutes ago, Selina said:

Nisam znala ni za autora ni za knjigu. Pogledah sad, kad tamo stoji da je autor italijanski Kafka, da je knjiga genijalna, ali

je nekako pala u zaborav pa sada dozivljava revival. Naslov je nekada na nemackom bio Zaboravljena tvrdjava, sada su iznova

preveli kao Tatarsku pustinju i sta da kazem izuzev da sam je kupila ( rabljenu, ja ne kupujem nove knjige) pa cu se javiti kada je nekad

budem procitala, a i pogledacu recenzije od ovdasnjih kriticara i analiticara.

Ne znam koje izdanje imate, ovo Lagunino ima jako lep pogovor Dejana Ilica i, jos vaznije, hronologiju Bucatijevog zivota iz pera Dzulija Karnacija. 

Vec sam uzela Prodavnicu tajni iz biblioteke,  Bucati je sam priredio ovu zbirku kratkih prica, godinu dve pre smrti, kako kazu, sa namerom da prezentira ono sto je, po njegovom mislhenju, najbolje sto je napisao.  Danasnji dan posvecujem Bucatiju, prvo Dejan Ilic, zatim Karnaci pa Prodavnica tajni.....

PS Iscekivanje varvara je lajt motiv i kod Bucatija i kod Kucija, pokusacu da nadjem Kucijevo objasnjenje jer je ocigledno da je Bucatijev roman, objavljen 1940,imao uticaja ali bih volela da cujem Kucijevo tumacenje. Tek kad saznam vise o Bucatiju i njegovom opusu, bolje cu razumeti Kucija....

P

Edited April 8 by Pletilja

[alcesta]

Prodavnica tajni je apsolutno predivna, samo ne znam postoji li naše izdanje gde je prevedena kompletno. Izdanja na koja sam dosad nailazila prave neku meni neshvatljivu selekciju koja izostavlja neke od najlepših priča. Ponekad mi se čini da je glavni kriterijum bio da se preskoči sve što je malo teže prevesti. Naravno i ovaj deo koji je preveden vredi, samo je šteta za propušteno.

[drgnk]

Pjer Lemetr - Doviđenja, tamo gore

 

 

Mislim da je ovo ostvarenje već negde navedeno na forumu, ali eto da ga pomenem. Radi se o prvom delu trilogije "Deca propasti", savremenog francuskog pisca Pjera Lemetra, za koji je dobio Gonkurovu nagradu. Roman obrađuje stanje u Francuskoj, prvih godina nakon završetka Prvog svetskog rata. Akcenat je stavljen na užasno stanje ratnih, vojnih veterana koji sastavljaju kraj s krajem, dok na drugoj strani, brojni ratni profiteri uživaju u rezultatima svog "rada". Međusobno se smenjuju teške ljudske drame, očaj porodica poginulih, prikazi korumpiranog društva... Takva naelektrisana atmosfera je stvorila plodno tle za razne mahinacije i prevare, i tu dvojica glavnih junaka stupaju na scenu.

[Selina]

12 hours ago, drgnk said:

Pjer Lemetr - Doviđenja, tamo gore

 

 

Mislim da je ovo ostvarenje već negde navedeno na forumu, ali eto da ga pomenem. Radi se o prvom delu trilogije "Deca propasti", savremenog francuskog pisca Pjera Lemetra, za koji je dobio Gonkurovu nagradu. Roman obrađuje stanje u Francuskoj, prvih godina nakon završetka Prvog svetskog rata. Akcenat je stavljen na užasno stanje ratnih, vojnih veterana koji sastavljaju kraj s krajem, dok na drugoj strani, brojni ratni profiteri uživaju u rezultatima svog "rada". Međusobno se smenjuju teške ljudske drame, očaj porodica poginulih, prikazi korumpiranog društva... Takva naelektrisana atmosfera je stvorila plodno tle za razne mahinacije i prevare, i tu dvojica glavnih junaka stupaju na scenu.

Ja pomno pratim te knjizevne dogodovstine i usudjujem se da kazem da je danas knjizevnost, kao i politika, muzika, spala na neke mediokritete

i onda kad nemas ili ne znas za bolje, lepse, pametnije, daju se nagrade i ljudima koji su se proslavili trilerima, a onda seli da pisu "knjizevnost".

 

Ovaj je autor uzburkao francusku knjizevnu scenoi samo iz razloga sto se usudio da pise i o neslavnoj strani pobednika iz WWI,

a njih ima svuda, narocito ih je bilo u Srbiji, ali o tome nije niko pisao. Laza Lazarvic je napisao, ( ali pre tog vremena) Sve ce

to narod pozlatiti. Sam je taj rat ovekovecio Remark, ta posleratna vremena ( izmedju dva rata) u knjizevnosti ima u nemackoj

knjizevnosti, ali kod sila pobednica bas i nema pa je samo iz tih razloga ovaj roman vazan.

 

Inace je za moj knjizevni ukus WW! ovekovecen u Selinovom Putovanje nakraj noci, to je 1 urnebes ,vatromet iskricavog duha, ali

i prelepe knjizevnosti.

Obavezno da ga citas.

 

Putovanje nakraj noći (franc.: Voyage au bout de la nuit) je roman francuskog književnika Luja Ferdinda Selina iz 1932. Delo je poluautobiografskog karaktera, a opisuje doživljaje autorovog alter ega, Ferdinanda Bardamua, dok pokušava da preživi na bojištu Prvog svetskog rata, u afričkim kolonijama, američkom velegradu i siromašnom pariškom predgrađu.

Roman odiše krajnjim pesimizmom, nihilizmom, mizantropijom i teskobom; no mračne teme i nesreće glavnog antijunaka Selin često opisuje kroz duhoviti cinizam. Inovativnim načinom izražavanja oponaša govorni jezik, uz često uplitanje žargona i obimnu upotrebu vulgarizama.

Iako je to tek prvi Selinov roman, većina kritičara ga smatra i najuspješnijim. 1932. bio je ozbiljan kandidat za Prix Goncourt, a glasanje kojim je odbijen do danas je ostalo predmet kontroverzi. Dobio je nagradu Renaudot. Iako popularan u tridesetima, u posleratnom razdoblju je često zanemarivan zbog autorovih profašističkih i antisemitskih stavova. [1]

[Selina]

On 4/8/2024 at 12:49 PM, alcesta said:

Prodavnica tajni je apsolutno predivna, samo ne znam postoji li naše izdanje gde je prevedena kompletno. Izdanja na koja sam dosad nailazila prave neku meni neshvatljivu selekciju koja izostavlja neke od najlepših priča. Ponekad mi se čini da je glavni kriterijum bio da se preskoči sve što je malo teže prevesti. Naravno i ovaj deo koji je preveden vredi, samo je šteta za propušteno.

Glavni su kriterijumi uvek pare, a izdavacka kuca ne moze da placa ozbiljnog prevodioca ako zna i kalkulise za 500 izdatih knjiga.

 

U bivsoj nam drzavi trziste je bilo relativno veliko ( a i citali su ljudi), sada imamo tri drzave sa istim jezikom, ali ne i tri

izdavacke kuce koje se usudjuju da kalkulisu sa citaocima iz istog govornog podrucja.

 

Hrabre su ove minijaturne izdavacke kuce koje kako tako i izdaju knjige.

[alcesta]

Pa za ovo i ne plaćaju nikakvog prevodioca, samo preštampavaju isti prevod iz prošlog veka. Taman posla da se još i na novi prevod troši. Doduše nisam ni sigurna da bi neko danas bolje preveo pa možda i dobro što ne diraju ništa 

[Selina]

Ernesto Sabato, O junacima i grobovima

 

Pre desetak godina citala sam Tunel, kniga mi se mnogo dopala, a zasto sam odlagala citanje ove druge, ne znam.

Ti Juznoamerikanci pisu malo cudno, u svakom slucaju nesvakidasnje, iako u predgovoru moje knjige cuveni poljski

genije Vitold Gombrovic koji je i sam ziveo 24 godina u Argentini, kaze da je to posle Tomas Mana poslednji roman koji

je pisan klasicnim stilom, a ne modernim. Za moj je ukus pisan kao sto je recimo pisao i Cortasar ( Skolice).

 

Nisam ga jos celog procitala, roman je podeljen u neka cetri dela, a zaprapastila sam se da je treci deo prica o

slepim ljudima i nekoj opsednusti slepima.

 

I portugalski Nobelovac napisao je knjigu sa naslovom Slepilo

 

I sam je autor pred kraj zivota oslepeo, ali je knjigu pisao mnogo decenija ranije, a napoznatiji Argentinac Borhes

gubi vid sa svojih pedesetak godina zivota, ali pise i dalje. Borhes je kao mlad covek ( valjda i u tenejdzerskoj dobi) 

otisao sa ocem u Svajcarsku da oca operisu da ne bi oslepeo.

Sabato inace ima neverovatnu biografiju, mislim da toga u knjizvenom svetu i nema.

Covek je atomski fizicar, univerzitetski profesor, boravi u Parizu i radi preko dana sa Marijom Kiri, a nocu pise

i druzi se sa knjizevnom pariskom elitom.

 

 

[stoudemire]

O junacima i grobovima. Jedna od mojih omiljenih knjiga, apsolutno remek delo, meni dosta bolja od Tunela, a tad dok sam je čitao mislim da sam bio i malo zaljubljen u Alehandru Vidal Olmos.

[robespierre]

19 hours ago, stoudemire said:

O junacima i grobovima. Jedna od mojih omiljenih knjiga, apsolutno remek delo, meni dosta bolja od Tunela, a tad dok sam je čitao mislim da sam bio i malo zaljubljen u Alehandru Vidal Olmos.

 

Epizoda iz lifta je za mene jedna od onih minijatura poput razgovora Ivana i Aljoše Karamazova u kafani zbog kojih se čitaju knjige. Kakva alegorija, pocepa se sve u meni svaki put kad je se setim, a setim je se često.

[Selina]

19 hours ago, stoudemire said:

O junacima i grobovima. Jedna od mojih omiljenih knjiga, apsolutno remek delo, meni dosta bolja od Tunela, a tad dok sam je čitao mislim da sam bio i malo zaljubljen u Alehandru Vidal Olmos.

Meni je ona neki poremecen lik koji bi u danasnje vreme verovatno ziveo na spidu ( ili nekim tako farmaceutskim izumima).

 

Ali nisam knjigu procitala do kraja, Izrael i Jevreji me nekako vise zanimaju pa sam citanje prekinula, a znam da to nije dobro,

a znam da pojma i nemam kada cu anstaviti da je citam.

[DameTime]

Samo na Laguna i Delfi sajtu imate popust na knjige Terija Pračeta - članski od 10-20% i dodatnih 20% na količinu. Akcija traje do 28.4.

[Old 666]

On 4/18/2024 at 2:48 PM, stoudemire said:

O junacima i grobovima. Jedna od mojih omiljenih knjiga, apsolutno remek delo, meni dosta bolja od Tunela, a tad dok sam je čitao mislim da sam bio i malo zaljubljen u Alehandru Vidal Olmos.

 

O Junacima i grobovima je apsolutno remek delo, već se na starom forumu nekoliko puta pisalo na tu temu. Jedna od najboljih knjiga koje sam ikada pročitao. 

[Pletilja]

Dejvid Van, Legenda o samoubistvu

 

Rec je o 6 novela autobiografske proze, dobro osmisljene kompozicije, cistog jezika, destilovane misli,  mnogo toga ostaje izmedju redova i trazi odgovor citaoca uvucenog u divlju lepotu Aljaske i tragediju oca i sina. 

Zoran Penevski, kratak pogovor:

" ....Samoubustvo je odustajanje od samodefinisanja, Otuda samoubistvo postaje teret definisanja koji se prebacuje drugima. A svako prebacivanje tereta ozivljava samoubicu, sto znaci da je samoubistvo  smrt koja se ponavlja."

I tako, mozda je zivot zlatnih ribica u akvarijumu neuporedivo lagodniji nego moj, zivot ljudskog bica,  gledano sa strane, razlika se, zapravo, i ne primecuje, radjamo se, zivimo i umiremo. Ono izmedju je - slucaj. O tome Van pise. I to - bas dobro.

 

 

[Selina]

Pol Oster je otisao u vecna lovista. 77 godina zivota i nekoliko desetina knjiga,  ja sam sigurno 5-6 ( uvek najdebljih) citala

i neko sam vreme bila i fascinirana njegovim pisanjem i likovima, uvek iz Njujorka i uvek neki pomalo ludi, vise lucidni pa citalac

i ne zna da li se radi o nekim besprizornima sa ulice ili izludelim intelektualcima, ali to je zapravo i draz njegovog opusa.

[quentin]

2 hours ago, Selina said:

Pol Oster je otisao u vecna lovista. 77 godina zivota i nekoliko desetina knjiga,  ja sam sigurno 5-6 ( uvek najdebljih) citala

i neko sam vreme bila i fascinirana njegovim pisanjem i likovima, uvek iz Njujorka i uvek neki pomalo ludi, vise lucidni pa citalac

i ne zna da li se radi o nekim besprizornima sa ulice ili izludelim intelektualcima, ali to je zapravo i draz njegovog opusa.

Eh, kad se sjetim... Prvi put sam za njega čuo negdje 99. kad sam naišao na Njujoršku trilogiju, i oduševio se. Kasnije sam redom čitao, pa sam ga jedno vrijeme zanemario, pa mu se vraćao, sve do ove posljednje knjige od prošle godine. Svakako mi je jedan od omiljenih pisaca, iako sam s vremenom postao svjestan i nekih nedostataka. A zanimljivo kako mu se s godinama i reputacija srozala. Spominjao se nekad i za Nobelovu nagradu, a onda ispao iz svih ozbiljnih priča. Kako bilo, napisao je šta je trebalo da napiše, možda i malo više od toga. Inače, prije neku godinu prošao je kroz užasnu situaciju sa sinom narkomanom, sigurno mu je i to skratilo život.

[Selina]

2 hours ago, quentin said:

Eh, kad se sjetim... Prvi put sam za njega čuo negdje 99. kad sam naišao na Njujoršku trilogiju, i oduševio se. Kasnije sam redom čitao, pa sam ga jedno vrijeme zanemario, pa mu se vraćao, sve do ove posljednje knjige od prošle godine. Svakako mi je jedan od omiljenih pisaca, iako sam s vremenom postao svjestan i nekih nedostataka. A zanimljivo kako mu se s godinama i reputacija srozala. Spominjao se nekad i za Nobelovu nagradu, a onda ispao iz svih ozbiljnih priča. Kako bilo, napisao je šta je trebalo da napiše, možda i malo više od toga. Inače, prije neku godinu prošao je kroz užasnu situaciju sa sinom narkomanom, sigurno mu je i to skratilo život.

Slicno je bilo i kod mene ( usput, on je bio mnogo omiljeniji i citaniji u Evropi nego u USA), a i imam 5-6 njegovih knjiga, ali kada ne

znam sta da citam, a cita mi se neki Amerikanac onda je to obavezno John Updike, eventualno Philip Roth, ali Ostera po drugi put ne bih

mogla.

 

Situacija sa sinom bila je strasna jer je sin dve nedelje pred svoju smrt usmrtio i svoju desetomesecnu bebu spricajuci joj

heroin. Oster je konkretno umro od kancera pluca.

[Selina]

TRUST, Hernan Diaz ( naslov je na nemacki preveden kao Vernost jer Trust znaci sve i svasta, ovde je mogla da ostane

i rec Trust jer se radi o paranma, berzi.

Roman je bestseler, stampa se , kupuje i cita kao Da Vincijev kod, svi su odusevljeni, knjizevni kriticari takodje,

dobio je prosle godine Pulicerovu nagradu za najbolji roman, a bio je u igri i za Booker nagradu. Knjizevni kriticari

roman kite preproukama da ko voli Ostera i Franzena obozavaoce i ovaj roman, a to sve veze s mozgom nema.

Verovatno to tako rade i pisu ( ukljucjuci i nagrade) jer nema niceg boljeg u knjizevnosti.

 

Autor je verovatno bio inspirisan Kurosavinim filmom Rashomon jer njegov roman od mozda 300 stranica sastoji

se od 4 romana, znaci price u osnovnoj prici, ali toi je i jedino zanimljivo u knjizi.

 

Radnja je sticanje ogromnog bogatstva na berzi, krah berze 1929, ali glavni lik cak i u tom krahu postaje jos bogatiji

jer ga je navodno i sam inicirao da bi se jos vise obogatio i tako.. Skroman jezik, koga berza ne zanima bice mu i dosadno

ili nerazumljivo jer ima mnogo izraza, ali i transakcija koje nisu svakome bliske, a poenta cele price u 4 romana bila bi

da je zapravo zena ( supruga) ta cije berzanske zamisli i ideje preuzima suprug tajkun i naravno feministkinje takodje

slave knjigu. Zena, genijalna. Usput uspeva da u ovaj skroman broj stranica uklopi i radnicki, komunisticki pokret

u USA ( Sacco i Vanzetti).

 

Nikome je ne preporucujem, narocito ne ljubiteljima Ostera, Rotha ili Frenzena.

 

Uskoro ce biti najverovatnije preveden i na srpski jer je sad ta knjiga onako "must have".

[robespierre]

Man - Doktor Faustus; Celina do Leverkinovog napuštanja univerziteta je jedan od najdosadnijih pasaža koje sam pročitao u životu uzimajući u obzir kalibar pisca. A nakon toga remek-delo. Kad hoćete svetinu da naterate na neko zlo, obratite joj se sa narode moj.

 

Hamsun - Pan; Osećanje jedinstva sa prirodom i otuđenost od sveta pogađa malo previše ''blizu kuće''. Pa ipak, svidela mi se više od Gladi. 

 

Kiš - Grobnica za Borisa Davidoviča  i paralelno Pekić - Novi Jerusalim; Zajednička tematika, Kišovo delo je verovatno skladnija celina, ali mi je Luče Novog Jerusalima kao priča ostavila najjači utisak. U gulazima su nosili letnju odeću na -30 ispod nule? Mora da su telekinetički regulisali telesnu temperaturu! Potpuni sklad sa prirodom, privatnost je nepotrebna, hrana je izvor bolesti, rad je igra!  

 

Transkript sa suđenja Jovanki Orleanki + eseji o Jovanki Desanke Maksimović i Žana Mišlea; Francuski kralj koji daje devojčici od 17 godina 12 hiljada vojnika na upravljanje? Devojčica od 19 godina koja na suđenju školuje doktore teologije Pariskog univerziteta u teološkim pitanjima? Pitaju je inkvizitori, mrze li Sv. Margarita i Sv. Katarina Engleze, a Jovanka odgovara, one vole samo ono što voli Bog. Pa voli li Bog Engleze? A Jovanka odgovara, šta Bog ima sa Englezima i ljudskim pitanjima uopšte. Fantastično. Pokušavao sam da nađem transkripte prevedene na srpski i nisam uspeo, prosto mi je neverovatno da do sada nisu prevedeni?

 

Skurati - M. Čovek proviđenja i paralelno Hana Arent - Izvori totalitarizma; Skuratijev roman, koji to baš i nije (ako ću da budem darežljiv kazaću da je roman à clef), je vrhunsko delo, pročitao sam skoro 300 strana u jednom sedenju. Scena u kojoj D'Anuncio drži govor pred desetinama hiljada ljudi na rimskom Kapitolu, nakon što se italijanska delegacija povlači sa Pariskog kongresa jer ih saveznici ostavljaju bez Istre i Dalmacije koje su im obećali, tera na ključanje krv i najvećeg apatrida. Na terasu sa koje će se D'Anuncio obratiti kači se Italijanska zastava umrljana krvlju, u kojoj se nalazio leš Pesnikovog ratnog druga. Izlazi na terasu. Dodiruje zastavu. Apsolutni muk. Rimljani, Italijani, drugovi... Čujete li? Tišina. Čujete li? To naše čizme marširaju RIjekom! Hanumu i dalje čitam, sve objašnjava, čak i ovo stanje ovde. Elita koja vlada mora da se stavi iznad zakona jer je to jedini mehanizam koji potčinjene mase doživljavaju kao autoritet, inače bi ih rastrgli. Zvuči poznato?

 

Sabato - Tunel; Južnoamerički Zapisi iz podzemlja? Tunel kao jasna aluzija na podzemlje, a pominje se i Dostojevski u apsolutno banalnom razgovoru dvoje Marijinih prijatelja. Svidela mi se više od Junaka.

 

Dejan Tiago Stanković - Zamalek; Ne znam šta sam očekivao od ove knjige, suštinski ništa, a to sam i dobio. Ozbiljna literatura za ljude koji ne čitaju ozbiljnu literaturu (to je nekad bio Saramago 🙂). Čak i nije loša knjiga, jednostavno je užasno osrednja. 

Edited May 13 by robespierre

[Selina]

On 5/13/2024 at 11:28 AM, robespierre said:

Man - Doktor Faustus; Celina do Leverkinovog napuštanja univerziteta je jedan od najdosadnijih pasaža koje sam pročitao u životu uzimajući u obzir kalibar pisca. A nakon toga remek-delo. Kad hoćete svetinu da naterate na neko zlo, obratite joj se sa narode moj.

 

Hamsun - Pan; Osećanje jedinstva sa prirodom i otuđenost od sveta pogađa malo previše ''blizu kuće''. Pa ipak, svidela mi se više od Gladi. 

 

 

Skurati - M. Čovek proviđenja i paralelno Hana Arent - Izvori totalitarizma; Skuratijev roman, koji to baš i nije (ako ću da budem darežljiv kazaću da je roman à clef), je vrhunsko delo, pročitao sam skoro 300 strana u jednom sedenju. 

 

Sabato - Tunel; Južnoamerički Zapisi iz podzemlja? Tunel kao jasna aluzija na podzemlje, a pominje se i Dostojevski u apsolutno banalnom razgovoru dvoje Marijinih prijatelja. Svidela mi se više od Junaka.

 

 

Ja sam verovatno barem tri puta tu i prekidala citanje😀

 

Pan je za moj ukus mnogo jednostavniji od Gladi, ali Hamsun uvek isto pise, skandinavski sturo, ali je svaka recenica poezija i muzika.

Kod Sabata ista prica i kod mene, Tunel mi je nekako vise legao.

 

 A mnogo ti se zahvaljujem za preporuku Skurati - M.

 

Ja sam upravo procitala Tomasijevog Leoparda i shvatila da mi o Italiji jako malo znamo, iako znamo , poznajemo i slike iz

muzeja, muziku, znamo sve i svasta, ali jako malo poznajemo italijansku knjizevnost. Mene je ova knjiga fascinirala jer je na samo

nekoliko stotina stranica istorija Sicilije, ujedinjenje Italöije, Garibaldi, neki sitni ratovi, a tema je zapravo nestajanje starog,

uredjenog sveta i preuzimanje tih nekih vrednosti zivljenja od strane nepismenih, neobrazovanih, ali snalazljivih.

[robespierre]

8 minutes ago, Selina said:

A mnogo ti se zahvaljujem za preporuku Skurati - M.

 

Skoro nisam uživao toliko u nekoj knjizi, samo sam pogrešio naslov. Prvi deo, koji sam ja čitao, prati period od 1919. do 1925. (poglavlja u knjzi su podeljena na godine) i zove se M. Sin veka, a drugi deo je Čovek proviđenja. Planirane su četiri knjige ukupno, do 1945. 

[Selina]

21 hours ago, robespierre said:

 

Skoro nisam uživao toliko u nekoj knjizi, samo sam pogrešio naslov. Prvi deo, koji sam ja čitao, prati period od 1919. do 1925. (poglavlja u knjzi su podeljena na godine) i zove se M. Sin veka, a drugi deo je Čovek proviđenja. Planirane su četiri knjige ukupno, do 1945. 

Ima vec tri dela, ja sam sinoc kupila ovog Sina stoleca, ali neceu sve citati jer je zapravo bas taj prvi deo i najzanimljiviji jer

smo o sledecim ucili i u istoriji, a i citali kojesta.

[Knipex]

Laguna izbacila novu knjigu iz Erksonovog serijala "Malaška knjiga palih" koja se zove "Zvon pasa". Dok je čarobna knjiga najavila novi, sedmi nastavak serijala "Milenijum" koji se zove "Orlov krik". Posle preminulog Lašona i Lagerkranca ulogu pisca je preuzela Karin Smirnof.

[Selina]

On 5/15/2024 at 12:53 PM, robespierre said:

 

Skoro nisam uživao toliko u nekoj knjizi, samo sam pogrešio naslov. Prvi deo, koji sam ja čitao, prati period od 1919. do 1925. (poglavlja u knjzi su podeljena na godine) i zove se M. Sin veka, a drugi deo je Čovek proviđenja. Planirane su četiri knjige ukupno, do 1945. 

Dobih juce knjigu, prvo ce morati moj muz da je cita, a ja cu kasnije.

Nekako ne mogu da citam te istorijsko-socioloske knjige jednu za drugom, a upravo sam procitala jednu sa nazivom Februar 1933

i nekako me je raspametila u smislu da jedno drustvo, jedna evropska civilizacija, kultura u roku od samo mesec dana, a stvarno je

samo mesec dana. postaje monstruozna, strasna , jeziva, a radi se o istim ljudima koji od danas na sutra postaju neki drugi, i ne samo

Hitler i Gebels nego ceo narod. Autor nije tu pisao o istoriji jer o tome ima hiljadu knjiga nego je iz arhiva uzimao samo sture podatke

( ukljucujuci i policijske protokole), a pise samo o knjizevnoj eliti i kako se ona provela u to vreme, ali i nekim socijalistickim ideolozima,

a tu su Breht, braca Hajnrih i Tomas Man, Kurt Tuholski, Döblin ( Berlin Alexanderplatz), Joseph Roth ( obavezno ga citati), Käthe Kolwitz,

i cela ta tadasnja umetnicka ( knjizevnost, muzika, slikarstvao, arhitektura) dozivljava apokalipsu nevidjenih razmera koja je bila

najavljivana, ali ljudi nisu zeleli da je i u glavi realizuju. Tomasa Mana to kao sve i ne zanima, on je iznad tih efemernih stvari jer

je Nobela dobio mnogo ranije, ozenio se bogato ( Katja Man je iz  jako bogate jevrejske porodice), zivi u vili u MInhenu od bogatsva

svoje tazbine i mrtav ladan pise u svom dnevniku da su ovi mozda i u pravu sa Jevrejima, ali je zaprepascen da njega Tomasa

nekako stavljaju u istu ravan sa njima.

 

Neverovatna hronika dogadjaja, a radi se o do sada neobjavljenim detaljima koje je ovaj savrseno lepo spakovao u samo

250 stranica.