stoudemire

Ljosino kapitalno delo je svakako Razgovor u Katedrali i meni se više dopalo nego izvikanija Sto godina samoće. Inače, kao što rekoh Vargas Ljosa nema lošu knjigu, bilo šta njegovo da uzmeš u ruke nema greške.

Vargas Ljosa - Burna vremena Još jedno vrhunsko delo mog omiljenog pisca. Gvatemala, vojna hunta, neizbežna CIA i lokalni diktatori kao što je Truhiljo...

Kad je dete bilo dete hodalo je mašući rukama želelo je da je potok reka, reka ponornica, a ova bara da bude more. Kad je dete bilo dete, nije znalo da je dete, sve je imalo dušu, i sve su duše bile Jedna. Kad je dete bilo dete nije imalo svoje mišljenje, nije imalo navike, često je sedelo prekrštenih nogu, neprestano trčeći, imalo je kovitlac u kosi, i nije se kreveljilo pri fotografisanju. Kad je dete bilo dete, postavljalo je ova pitanja: Zašto sam ja baš ja, a ne ti? Zašto sam ovde, a ne tamo? Kad je počelo vreme i gde se prostor završava? Da li je možda život pod Suncem samo jedan san? Nije li ono što vidim, čujem i osećam samo odraz nekog Sveta pre ovog Sveta? Ako znam da postoji zlo, postoje li zaista i zli ljudi? Kako to da JA, uopšte kao da nisam postojao pre nego što sam postao JA, i da jednom JA, koji sam, više neću biti JA? Kad je dete bilo dete, davio ga je spanać, grašak, sutlijaš, na pari kuvan karfiol, a sad sve to guta, ne samo zato što se mora. Kad je dete bilo dete, u tuđem se krevetu jednom probudilo, i potom nikad prestalo. Mnogih ljudi, tada, dobrih mu se činilo, a danas tek par, ako je sreće. Jasnu je sliku Raja u sebi imalo, da li baš Raja, pita se sad? Kad od Ništavila vizije i danas ga strese strah. Kad je dete bilo dete, igralo se sa oduševljenjem, i sad, ima isti onaj entuzijazam, ali samo kad je posao u pitanju. Kad je dete bilo dete, bilo mu je dosta jabuku da jede... hleba, pa je tako čak i sad. Kad je dete bilo dete, slatke bobice bi mu ispunile šaku baš kao što to bobice čine, pa i sad bi. I zeleni bi mu orah gorčinom jezik natopio, baš kao što sad natapa, i sa svakog bi vrha planinskog, još višem vrhu hitao, u svakom gradu velikom, još većem gradu klicao, i ništa se nije promenilo. Za trešnjama je do najviše krošnje posegao, sa strašću koju i danas poseduje, ali i sramežljiv pred nepoznatima, baš kao nekad. Prvi je sneg nestrpljiv iščekivao, na isti način kao i danas. Kad je dete bilo dete, bacilo je štap kao koplje, pravo u drvo, gde i danas podrhtava. Peter Handke

vidim berta lankastera, klaudiju kardinale i alena delona. vrhunska glumačka ekipa. a moraću da pronađem ovu knjigu svakako. a sasvim slučajno sam pre par dana gledao film (scorpio) baš sa delonom i lankasterom u glavnim ulogama.

mislio sam na tomasija, selina. 😉 inače, sad videh da je tu knjigu objavila sveučulišna naklada liber zagreb u okviru edicije italijanski roman pre 40ak godina.

da li je izdata ta knjiga kod nas? sad gledam i ne mogu da je nikako nađem.

O junacima i grobovima. Jedna od mojih omiljenih knjiga, apsolutno remek delo, meni dosta bolja od Tunela, a tad dok sam je čitao mislim da sam bio i malo zaljubljen u Alehandru Vidal Olmos.

nadam se da neko nece odustati od citanja paula austera nakon vasih postova, posto je citanje tog newyorkera dobro utroseno vreme. momak koji gladuje, nisam citao sva njegova dela ali vecinu jesam i to bi trebalo da bude meseceva palata, apsolutno sjajan roman.

knut hamsun, kormak makarti... strana broj 36 topika sta citate za pamcenje. meni omiljena hamsunova je krug se zatvara. plodovi zemlje takodje briljantni, pan malo slabiji. lutalice i misterije skoro na nivou prve dve pomenute. fenomenalan pisac je bio taj famozni nordijac.

Da, zaboravih da navedem Kormaka Makartija i Džonatana Frenzena. Što se tiče Henrija Milera, Kolos iz Marusija je verovatno najbolji putopis koji sam čitao u životu.

au, sad kad te pletilja isproziva što imaš blaziranog pola ostera u top 10. dobra lista, inače. ja bih tu svakako našao mesta i za selindžera, hemingveja, a od stajnbeka pre svega istočno od raja.

Vargas Ljosa - Razgovor u Katedrali Kundera - Oproštajni valcer Sabato - O junacima i grobovima Crnjanski - Kod hiperborejaca Oklopdžić - CA Blues Honorable mention: Selindžer - Lovac u žitu Hamsun - Krug se zatvara Remark - Tri ratna druga

Ostani u domenima srca sa autobiografijama koje sam ti pisao u rođendanske čestitke i ne ostavljaj oči boje islama postoji moda po kojoj vredi voleti samo pred presvlačenje za izlazak trebam šaš kose koja je spektakl bez posebnog datuma i slavistiku koju znam kroz tvoje držanje pred roditeljima i žestinu alkohola zato ostani pored lirskog marketinga prirode za koje pesnici misle da je samo njihovo dostignuće i dođi još rukama. Ostani pod kičmom svemira koju sam ti pokazivao zarad konkretnih pokreta prstiju koji su te hvatali u svoje mreže i ne brini da li je kaiš usklađen sa bojom cipela dok je boja tvojih vena usklađena sa bojom očiju jer ostaće hortikulturne navike i drveće razvučeno između ramena u čiviluku je trešnja i onda kreni ekstremitetima prema meni kao na najkraće putovanje na svetu. Ostani jer nećeš moći bez buntovništva krošnji i drveća koje je svojim korenjem zapušilo usta zemlji postoji antilogičnost srca u tvojim objašnjenjima kako je more toliko lepo da ne bi trebalo da nas zanima koje ribe žive u njemu to je više muška stvar za nju ne bi vredelo odseći ruke kao da su meso za poneti kući posle svečara i moja misao o tebi dobija noge. Ostani i veruj u urbanu legendu meseca koji se probija između zgrada zbog tebe volim jezike koji imaju ženski rod ne idi jer nisam spreman da te izgubim na način na koji sam to isplanirao i deca pucaju na mene vodenim pištoljima i ja padam padam na leđa koja mi nedostaju daleko od očiju ne znači daleko od srca već daleko od ruku. Ostani jer si ušla pod moju kožu kao što dim cigareta u zagušljivim kafanama ulazi u odeću sa dramatizovanim kaputima na železničkim stanicama ima poza u kojima sam zgrčen kad primetim da me posmatraš ako odeš znam da više neće biti sunca ni prostornog planiranja gde možeš da se razmašeš i budeš moja toliko da i sam mogu da se zakunem. Ergić

Nepodnošljivu lakoću postojanja, Knjigu smeha i zaborava i Besmrtnost je napisao u Francuskoj. Te genijalne knjige su mu sasvim na nivou Šale, Smešnih ljubavi i Oproštajnog valcera. Jedan od mojih omiljenih pisaca inače. Počivao u miru, Kundera.

Ja svakako hoću ali se nadam da će neko da objavi kod nas i te dve knjige pa zato i čekam s čitanjem, pre par godina sam pisao Kontrastu i na mail su mi ljubazno odgovorili da imaju u planu dalje objavljivanje i eto - uskoro izlaze The Passenger i Stella Maris. O Graničnoj trilogiji još uvek ništa ipak.

Selina, začudio me je ovaj tvoj post pošto ne vidim ništa nejasno u onom što sam napisao iznad ali hajde da objasnim ipak: čitao sam sve njegove knjige koje su prevedene ovde, a na polici imam i drugi i treći deo Granične trilogije (The Crossing i Cities of the plain) koji čekaju na red za čitanje. Šta znači jedan od najvećih: znači da je jedan od najvećih pisaca južnjačke gotike, uz rame Faulkneru, Flannery O'Connor i Tennessee Williamsu, a mnogo više od toga jer je njegova proza van kalupa između ostalog i zbog genijalnog romana Put.

Preminuo je Kormak Makarti, jedan od najvećih pisaca južnjačke gotike i mnogo više od toga.

Džon Hjuston - Otvorena knjiga. Autobiografija jednog od filmadžija većih od života. "Ovde se živi na otvorenom prostoru. Divlja stvorenja silaze noću da pregledaju promene koje sam izveo na njihovom posedu: rakuni koatimundi, oposumi, jeleni, divlje svinje, oceloti, boe, jaguari. Nalazimo njihove tragove ujutru. Jata sumanutih papagaja dolaze, mašući krilima u praskozorje, puni priče. Penju se, obrušavaju, guraju kao jedna ptica, načičkani na krunama drveća; svi ćaskaju. Poleću, okrenu se jednom ili dva puta, pa nestaju - razgovarajući. Posle zore džungla se smiruje ali na moru se uvek nešto dešava. Pelikani, jedan iza drugog, seku talase - galebovi i druge morske ptice, gnjuraju se kada se površina zaliva uskomeša i provri sardinama ili jatima drugih sitnih riba. Postoji jedna džinovska raža koja redovno nastupa na pedesetak metara od obale. Uvek skoči dva puta. Prvi put da bi vam privukla pažnju. Zatim izbacuje svih svojih hiljadu i četiri stotine kila tako visoko iz vode da joj vidite pege na belom trbuhu. Kitovi sivi, grbavi i kitovi ubice, i morska prasad plove vodama blizu obale. Pokušavamo da vodimo evidenciju o sivim kitovima, jer je ovo najjužnija tačka na kojoj su ikada viđeni. Zime su blještavo vedre. Skoro da nema kiše punih devet meseci. Do proleća zelenilo džungle izbledi u maslinasto. Krajem juna oblaci počinju da se skupljaju. Postaju sve gušći i niži dok se ne spuste na planinske padine. Atmosfera postaje sve teža i teža. I onda se jednoga dana otvore nebesa i stušti se provala oblaka. Trenutno dolazi do eksplozije boja u velikoj džungli: orhideje, rajske ptice, sve vrste bromeliacea. I svake noći električna parada dalje na moru osvetljava horizont kao veliki artiljerijski dvoboj između svetova. Sada, zašavši u godine, poslušao sam jedan stari irski savet - živim na obali mora: "Vida bol iz starih rana. Oživljava duh. Ubrzava strasti duha i tela, a ipak duši pruža mir."

Rasprodala je Geopoetika sva njegova izdanja (što ne znači da ne bi trebalo da ih opet objavi), to sam saznao na sajmu u Nišu od jedne kjuti prodavačice na njihovom štandu. Ali je zato uvek tu biblioteka.

Pol Oster - Nevidljivi. Fenomenalan storyteller, meni jedan od najdražih. Svako njegovo delo koje sam pročitao, a to je skoro sve (Mesečeva palata, Levijatan, Knjiga opsena, Bruklinska revija ludosti, Njujorška trilogija, Nevidljivi) mu je vrhunska proza.