Šta čitate?

[stoudemire]

On 5/15/2024 at 12:09 PM, Selina said:

Ja sam upravo procitala Tomasijevog Leoparda i shvatila da mi o Italiji jako malo znamo, iako znamo , poznajemo i slike iz

muzeja, muziku, znamo sve i svasta, ali jako malo poznajemo italijansku knjizevnost. Mene je ova knjiga fascinirala jer je na samo

nekoliko stotina stranica istorija Sicilije, ujedinjenje Italöije, Garibaldi, neki sitni ratovi, a tema je zapravo nestajanje starog,

uredjenog sveta i preuzimanje tih nekih vrednosti zivljenja od strane nepismenih, neobrazovanih, ali snalazljivih.

 

da li je izdata ta knjiga kod nas? sad gledam i ne mogu da je nikako nađem.

[Selina]

12 minutes ago, stoudemire said:

 

da li je izdata ta knjiga kod nas? sad gledam i ne mogu da je nikako nađem.

To je savrseno nova knjiga, pogledah bez veze, kad ono, prevedena i izdata

 

 

Podeli

  

FEBRUAR 33 ZIMA KNJIŽEVNOSTI

ROMAN

Šifra artikla: 386376

Isbn: 9788661454271

Autor : Uve Vitštok

Izdavač : GEOPOETIKA

Kada nastupi nemilosrdna diktatura – šta rade pisci? Knjiga dokumentarističke proze Uvea Vitštoka Februar 33 govori o dešavanjima u februaru 1933. godine, mesecu nakon kojeg su nacisti od Nemačke, a nešto kasnije i čitave Evrope, napravili pakao. Najveći deo teksta posvećen je slavnim nemačkim u... Detaljnije

Cena na sajtu: 1.320,00 RSD

Dodatnih 10% popusta

na tri i više kupljenih artikala koji nisu na akciji.

 

Količina:

2

1

DODAJ U KORPU

 Sačuvajte u listi želja

Potrebna vam je pomoć?

Kontaktirajte nas na 011 4540900, [email protected] ili putem četa.

O PROIZVODU

 

SPECIFIKACIJA

 

KOMENTARI

 

PROVERI DOSTUPNOST U RADNJAMA

Kada nastupi nemilosrdna diktatura – šta rade pisci?

Knjiga dokumentarističke proze Uvea Vitštoka Februar 33 govori o dešavanjima u februaru 1933. godine, mesecu nakon kojeg su nacisti od Nemačke, a nešto kasnije i čitave Evrope, napravili pakao. Najveći deo teksta posvećen je slavnim nemačkim umetnicima koji se tada, februara 1933. godine, još uvek nalaze u Berlinu. Tu su Tomas Man, Hajnrih Man i Klaus Man, tu su i Gotfrid Ben, Erih Marija Remark i Lion Fojhtvanger, tu su slavni izdavači i slavni slikari, tu su heroji iz Prvog svetskog rata, tu je blistavi Berlin, ali i onaj tužni Berlin koji trpi posledice poraza iz Velikog rata.

Hitlerova pojava u prvi mah je delovala toliko komično-groteskno, da mnogi značajni nemački književnici nisu verovali da mu predstoji ikakva politička budućnost. Ali, na dan njegovog stupanja na vlast, 30. januara 1933, Karl fon Osijecki, pisac i novinar, mudro poručuje svojim kolegama: „Sve će to trajati mnogo duže nego što vi mislite. Možda godinama.“ Osijecki nema iluzija o mogućnoj ulozi pisaca u obaranju diktatora: „Mi smo spram toga nemoćni“, kaže. Ipak, budući pre svega čovek otpora, zaključuje: „Ali svaki od nas može da odluči da onima koji sada imaju moć nikada ne pruži ni mali prst.“

Uve Vitštok u napetom ritmu piše o tom prvom mesecu Hitlerove vlasti i o onima među piscima koji zaista nisu pružili ni prst, za razliku od onih drugih, koji su pružili celu ruku. Drama donošenja odluke, progona, hapšenja, logora, egzila, ili, na drugoj strani, pristupanja diktaturi i iluzornog književnog uspona, prikazana je bez uprošćavanja, u svoj svojoj kompleksnosti. Čitalac se, kako kaže Dea Loer, neprestano pita kako bi u takvim prilikama sam postupio, koliko bi imao hrabrosti i prisustva duha. A Bernhard Šlink stavlja u žižu slabost institucija – Akademije za književnost, naime – za koje se verovalo da su tako čvrsto sazdane. „Na kraju ostaje pitanje“, komentariše Šlink, „koliko je zaista debeo taj led na kojem se osećamo tako sigurnima.“

Uve Vitštok, autor, književni kritičar, urednik, rođen je 1955. Predavao je u SAD kao gostujući profesor, nosilac je nagrade „Teodor Volf“, autor je jedanaest knjiga.

 

 

[stoudemire]

mislio sam na tomasija, selina. 😉

 

inače, sad videh da je tu knjigu objavila sveučulišna naklada liber zagreb u okviru edicije italijanski roman pre 40ak godina.

Edited May 23 by stoudemire

[Selina]

2 minutes ago, stoudemire said:

mislio sam na tomasija, selina. 😉

 

inače, sad videh da je tu knjigu objavila sveučulišna naklada liber zagreb u okviru edicije italijanski roman pre 40ak godina.

Pa o Tomasiju sam ranije pisala, tu knjigu bi trebalo prevoditi ispocetka, ti stari prevodi su "onako".

 

Za utehu za tebe:

 

 

Viskonti je napravio najbolji film koji je ikada snimljen  na osnovu nekog knjizevnog dela,

a i uzeo je glumce za glavne uloge koji kao da su izasli iz knjige.

 

Leopard je prevodjen i kod nas, znam mnogo ljudi koji su navodili citate iz knjige, a mogli su da je citaju samo na

srpskom/hrvatskom.

Najcuveniji je citat, a i provlaci se kao lajtmotiv kroz knjigu, da stvari revolucijama treba menjati tako da ostanu iste.

 

[stoudemire]

5 minutes ago, Selina said:

Pa o Tomasiju sam ranije pisala, tu knjigu bi trebalo prevoditi ispocetka, ti stari prevodi su "onako".

 

Za utehu za tebe:

 

 

Viskonti je napravio najbolji film koji je ikada snimljen  na osnovu nekog knjizevnog dela,

a i uzeo je glumce za glavne uloge koji kao da su izasli iz knjige.

 

Leopard je prevodjen i kod nas, znam mnogo ljudi koji su navodili citate iz knjige, a mogli su da je citaju samo na

srpskom/hrvatskom.

Najcuveniji je citat, a i provlaci se kao lajtmotiv kroz knjigu, da stvari revolucijama treba menjati tako da ostanu iste.

 

 

vidim berta lankastera, klaudiju kardinale i alena delona. vrhunska glumačka ekipa. a moraću da pronađem ovu knjigu svakako.

 

a sasvim slučajno sam pre par dana gledao film (scorpio) baš sa delonom i lankasterom u glavnim ulogama.

[Selina]

2 minutes ago, stoudemire said:

 

vidim berta lankastera, klaudiju kardinale i alena delona. vrhunska glumačka ekipa. a moraću da pronađem ovu knjigu svakako.

 

a sasvim slučajno sam pre par dana gledao film (scorpio) baš sa delonom i lankasterom u glavnim ulogama.

Obavezno da je nadjes ( a naci ces je nekako). Taj Leopard se slovi jednim od najvecih knjizevnih dela ( romana)

dvadesetog veka.

[alcesta]

Nije hrvatski prevod loš, srpski nisam čitala. Mislim da je preveden kao Gepard (što i jeste naslov).

[Selina]

13 hours ago, alcesta said:

Nije hrvatski prevod loš, srpski nisam čitala. Mislim da je preveden kao Gepard (što i jeste naslov).

Zanimljivo je prica i objasnjenja prevodioca oko Gettopardo. Gettopardo ne postoji, gepard je na italijanskom Ghepardo,

macka je gatto, a njegov grb je leopard. Autor je sam smislio tu kombinaciju, umro je pre nego sto je roman stampan tako

da objasnjenja za ovaj naslov nema.

[alcesta]

I stand corrected, nisam mislila da se udubljujem sad u te detalje, ali što se tiče grba na njemu može da bude i gepard i leopard, bar meni liče  

Inače mi je reč gattopardo mnogo lepša nego ghepardo i mislim da je to bila odlična ideja  ali kad se prevodi i dalje mi se čini da je gepard bliže originalu makar zvučno, ako se ne nađe neka kombinacija mačke i leoparda a da zvuči jednako elegantno, što mi ne deluje moguće kod nas 

Knjiga mi je možda i omiljeni roman u italijanskog književnosti, film jeste za današnje prilike dosta razvučen i sporog tempa, posebno scene bala, ali zapravo u tom "razvlačenju" i jeste poenta ako gledaoci imaju strpljenja, i svakako je sjajna ekranizacija mada je ne bih baš proglasila za najbolju, ako tako nešto postoji 

[Selina]

30 minutes ago, alcesta said:

I stand corrected, nisam mislila da se udubljujem sad u te detalje, ali što se tiče grba na njemu može da bude i gepard i leopard, bar meni liče  

Inače mi je reč gattopardo mnogo lepša nego ghepardo i mislim da je to bila odlična ideja  ali kad se prevodi i dalje mi se čini da je gepard bliže originalu makar zvučno, ako se ne nađe neka kombinacija mačke i leoparda a da zvuči jednako elegantno, što mi ne deluje moguće kod nas 

Knjiga mi je možda i omiljeni roman u italijanskog književnosti, film jeste za današnje prilike dosta razvučen i sporog tempa, posebno scene bala, ali zapravo u tom "razvlačenju" i jeste poenta ako gledaoci imaju strpljenja, i svakako je sjajna ekranizacija mada je ne bih baš proglasila za najbolju, ako tako nešto postoji 

Ma to je neki gepard sa lavljom glavom, barem tako na slikama izgleda. Ja bih ostavila originalni naslov, citaoca to ne bi mnogo

uzbuzdjivalo. Odavno si citala knjigu i zaboravila si da on na samrti kaze da mu je taj bal, konkretno ples sa Angelikom jedno od tri

vrhunskim zadovoljstava koje je imao i kojih moze da se seti. Prvo je njegov pas sa kojim i pocinje, a i zavrsava se roman

( tada je pas vec decenijama prepariran) i trijumfalni nastup u katedrali. Kaze kako je ziveo 73 godine, ali je srecan bio samo 2-3.

Knjiga je nekako morbidno melanholicna,  nostalgicna, kao da je za mene pisana♥️

Autor tu opisuje svog dedu koji je stvarno bio Knez od Lampeduze i Vojvoda od Napulja, a to je bio i sam autor

samo stotinak godina kasnije.

[alcesta]

Ne znam baš je li u redu da ispričamo celu knjigu ovde za slučaj da bi je neko čitao  nego kad si već pomenula bal, upravo sam i mislila da kažem da ima poentu u filmu baš to što traje toliko dugo, pa i nevezano za kneževu tačku gledišta, jer film koristi druge načine da prikaže neke stvari koje knjiga opisuje, ali bolje da svako stekne svoj utisak kad gleda, da ne elaboriram ovde. Inače je kasting fenomenalan 

[Pletilja]

On 5/23/2024 at 10:41 AM, Selina said:

Dobih juce knjigu, prvo ce morati moj muz da je cita, a ja cu kasnije.

Nekako ne mogu da citam te istorijsko-socioloske knjige jednu za drugom, a upravo sam procitala jednu sa nazivom Februar 1933

i nekako me je raspametila u smislu da jedno drustvo, jedna evropska civilizacija, kultura u roku od samo mesec dana, a stvarno je

samo mesec dana. postaje monstruozna, strasna , jeziva, a radi se o istim ljudima koji od danas na sutra postaju neki drugi, i ne samo

Hitler i Gebels nego ceo narod. Autor nije tu pisao o istoriji jer o tome ima hiljadu knjiga nego je iz arhiva uzimao samo sture podatke

( ukljucujuci i policijske protokole), a pise samo o knjizevnoj eliti i kako se ona provela u to vreme, ali i nekim socijalistickim ideolozima,

a tu su Breht, braca Hajnrih i Tomas Man, Kurt Tuholski, Döblin ( Berlin Alexanderplatz), Joseph Roth ( obavezno ga citati), Käthe Kolwitz,

i cela ta tadasnja umetnicka ( knjizevnost, muzika, slikarstvao, arhitektura) dozivljava apokalipsu nevidjenih razmera koja je bila

najavljivana, ali ljudi nisu zeleli da je i u glavi realizuju. Tomasa Mana to kao sve i ne zanima, on je iznad tih efemernih stvari jer

je Nobela dobio mnogo ranije, ozenio se bogato ( Katja Man je iz  jako bogate jevrejske porodice), zivi u vili u MInhenu od bogatsva

svoje tazbine i mrtav ladan pise u svom dnevniku da su ovi mozda i u pravu sa Jevrejima, ali je zaprepascen da njega Tomasa

nekako stavljaju u istu ravan sa njima.

 

Neverovatna hronika dogadjaja, a radi se o do sada neobjavljenim detaljima koje je ovaj savrseno lepo spakovao u samo

250 stranica.

Na spisku za Laguninu noc knjige pocetkom Juna, hvala...

[Pletilja]

6 hours ago, Selina said:

Ma to je neki gepard sa lavljom glavom, barem tako na slikama izgleda. Ja bih ostavila originalni naslov, citaoca to ne bi mnogo

uzbuzdjivalo. Odavno si citala knjigu i zaboravila si da on na samrti kaze da mu je taj bal, konkretno ples sa Angelikom jedno od tri

vrhunskim zadovoljstava koje je imao i kojih moze da se seti. Prvo je njegov pas sa kojim i pocinje, a i zavrsava se roman

( tada je pas vec decenijama prepariran) i trijumfalni nastup u katedrali. Kaze kako je ziveo 73 godine, ali je srecan bio samo 2-3.

Knjiga je nekako morbidno melanholicna,  nostalgicna, kao da je za mene pisana♥️

Autor tu opisuje svog dedu koji je stvarno bio Knez od Lampeduze i Vojvoda od Napulja, a to je bio i sam autor

samo stotinak godina kasnije.

Uskoro cu napuniti 73.....Sostakovicev valcer, bas ovaj, je trenutak  i moje velike srece. Igrala sam ga na doceku Nove 1978, u ponoc, sa svojim mladim i lepim suprugom, u Moskvi, u hotel Moskva na Crvenom Trgu.. Tek vencani, mladi, zaljubljeni i ovaj divni valcer....sreca.

[Selina]

Toward the End of Time , Dzon Apdejk ( ne bih znala kako da prevedem na srpski, ali bi bilo nesto kao Kraj sveta).

Roman je distopija, njegovo je i zadnje pisanije, ali je on pre petnaest godina naslucivao ovaj raspad medjunardnog sistema,

i politickog i finansijskog u kome imamo neke paralelne svetove sa kojima se mic po mic i sami aranziramo pa  ako ti neko preti silom,

oruzjem, prihavats to tako.

Elem, on pre petnaest godina pise roman u kome se radnja dogadja 2020 i gde se vec odigrao atomski rat sa Kinom, ali on

(glavni lik) nije mnogo uzbudjen jer ga to sve i nije pogodilo, i dalje igra golf, opsednut je seksom ( kao i u svim ranijim knjigama),

samo se boji da ga prostata ne zezne, dolaze u njegovu ogromnu kucu ( takoreci dvorac) razne spodobe, traze od njega reket

da ga kao cuvaju, on to placa jer dolar kao dolar i ne postoji, stampaju se neke pare u svakoj USA drzavi posebno.

 

Meksiko je vratio svoj Texas, Kaliforniju nije jer su je KInezi unistili atomskom bombom i Meksiko gradi zid prema Americi

da im Amerikanci ne ulaze u drzavu kao azilanti.

 

Jezik kojim pise poezija je i muzika jer mrtav ladan prelazi sa ovih dolara na opise cveca i zbunova. ptica i jedne srne

koja je pored njega i glavna licnost u romanu.

Na kraju ga je ipak ta prostata unistila😁

[drgnk]

Stjuart Terton - Đavo u mutnoj vodi

 

 

Završih Tertonov roman "Đavo u mutnoj vodi". Iskreno, mislim da se pisac malo pogubio sa konceptom fantastike koji je smešten u istorijski kontekst. Roman me je podsetio na Herisov "Drugi san". Kao i navedeni, i ovaj Tertonov ima odličnu postavku i lošu razradu. Mnogo babica, kilavo dete, što bi se narodski reklo. Druga zamerka mi je što se usled ogromnog broja likova (pisac na početku knjige dao šematski prikaz "ko je ko"), pojedini koji su bitni za radnju, nisu dobro razrađeni i objašnjeni (Pips na primer). Isti slučaj je i sa određenim događajima iz prošlosti, koji čine pozadinu radnje, a samo su pretrčani.

 

Moguće je da je nešto slabijem utisku, kumovala i činjenica da je Terton sa prvencem "Sedam smrti Ivlin Hardkasl" visoko podigao lestvicu očekivanja.

 

Šta znam, kao čitalac sam se nekako osetio uskraćenim za konačni ugođaj.

[Selina]

4 hours ago, drgnk said:

Stjuart Terton - Đavo u mutnoj vodi

 

 

Završih Tertonov roman "Đavo u mutnoj vodi". Iskreno, mislim da se pisac malo pogubio sa konceptom fantastike koji je smešten u istorijski kontekst. Roman me je podsetio na Herisov "Drugi san". Kao i navedeni, i ovaj Tertonov ima odličnu postavku i lošu razradu. Mnogo babica, kilavo dete, što bi se narodski reklo. Druga zamerka mi je što se usled ogromnog broja likova (pisac na početku knjige dao šematski prikaz "ko je ko"), pojedini koji su bitni za radnju, nisu dobro razrađeni i objašnjeni (Pips na primer). Isti slučaj je i sa određenim događajima iz prošlosti, koji čine pozadinu radnje, a samo su pretrčani.

 

Moguće je da je nešto slabijem utisku, kumovala i činjenica da je Terton sa prvencem "Sedam smrti Ivlin Hardkasl" visoko podigao lestvicu očekivanja.

 

Šta znam, kao čitalac sam se nekako osetio uskraćenim za konačni ugođaj.

Vecina njih se pogubi posle prvog bestselera, ja sam dugo godina sa ljubavlju i zadovoljstvom citala trilere, ali sam shvatila,

nazalost tek nedavno, da se oni samo ponavljaju, a opet s druge strane me cekaju silne neprocitane knjige koje sam oduvek

zelela da citam, ae eto, kao nisam imala vremena, ali necu vise da se zamajavam sa tim bestselerima kojima je tema ili amnezija,

ili zestoka patologija, finih kriminalnih slucajeva vise i nema jer svako pokusava vise, bolje, jezivije.

[robespierre]

Da li neko možda zna da li je Pekićevo Vreme čuda prevedeno na španski jezik? Gde uopšte dobiti takvu informaciju, jedino što mi pada na pamet je da pišem mejl njegovoj ćerki.

[alcesta]

Pogledaj ovde:

https://www.rastko.rs/knjizevnost/nauka_knjiz/pekic-prevodi.html

Ako ne nađeš, Ljiljana Pekić je vodila sajt http://www.borislavpekic.com/ 

Ne znam je li aktivna i dalje ali ima kontakt pa verovatno možeš tamo negde pitati.

[Selina]

3 hours ago, robespierre said:

Da li neko možda zna da li je Pekićevo Vreme čuda prevedeno na španski jezik? Gde uopšte dobiti takvu informaciju, jedino što mi pada na pamet je da pišem mejl njegovoj ćerki.

Pekic nije mnogo prevodjen na strane jezike, Vreme cuda ( koliko sam ja uspela da vidim) nije cak ni na nemacki

prevedeno, samo na engleski. Koga bi na spanskom zanimao Pekic?

[MilošVB]

Ko je uz Andrića najprevođeniji? Kiš?

Edited June 1 by MilošVB

[alcesta]

Verovatno Pavić, ali nisam gledala brojke baš.

[Selina]

55 minutes ago, MilošVB said:

Ko je uz Andrića najprevođeniji? Kiš?

KIsh, Krleza, Andric bas i nije mnogo prevodjen.

[robespierre]

On 6/1/2024 at 11:05 AM, alcesta said:

Pogledaj ovde:

https://www.rastko.rs/knjizevnost/nauka_knjiz/pekic-prevodi.html

Ako ne nađeš, Ljiljana Pekić je vodila sajt http://www.borislavpekic.com/ 

Ne znam je li aktivna i dalje ali ima kontakt pa verovatno možeš tamo negde pitati.

 

Hvala, ali mislim da je Selina u pravu i da nije prevođen ni na jedan drugi jezik osim engleskog. 

 

On 6/1/2024 at 1:20 PM, Selina said:

Pekic nije mnogo prevodjen na strane jezike, Vreme cuda ( koliko sam ja uspela da vidim) nije cak ni na nemacki

prevedeno, samo na engleski. Koga bi na spanskom zanimao Pekic?

 

Želeo sam da preporučim jednom poznaniku iz Barselone, ali ne Pekića kao Pekića, za koga naravno nikada nije čuo, nego baš to delo, jer je čovek ljubitelj, kako bih rekao, transgresivne literature. :) 

 

 

Pročitao sam Ljubav u Toskani i Dnevnik o Čarnojeviću. Ne znam da li je neko napravio ovu paralelu, ali mene Dnevnik jako podseća na Hamsunovog Pana, ta mešavina pastoralnosti i sajedinstva sa prirodom, sa druge strane melanholija/depresija i magnetizam koji glavni lik ima poseduje u odnosu na pripadnice ženskog pola. :)

[MilošVB]

Meni je "Dnevnik o Čarnojeviću"(ako izuzmemo kompletan Kišov opus) nešto najdraže napisano na našem jeziku.

[Smrtokapa]

14 hours ago, robespierre said:

Hvala, ali mislim da je Selina u pravu i da nije prevođen ni na jedan drugi jezik osim engleskog.

 

Pored engleskog, Vreme čuda ima italijansko, francusko, poljsko, grčko i korejsko izdanje. Navodno, prema ovome, postoje i ukrajinski, mađarski i rumunski prevod, ali ne mogu da pronađem izdanja. Španskog, na žalost, nema ni u tragovima.