Jump to content

Šta čitate?


zoe Bg

Recommended Posts

On 12/21/2024 at 12:28 PM, drgnk said:

Robert Heris - Konklava

 

konklava-robert_heris_v.jpg

 

Robert Heris je poznati pisac, uglavnom istorijskih trilera (mnogi od istih su ekranizovani). Ovde se pozabavio konklavom tj. procedurom izbora novog Pape od strane Veća kardinala. Na prvi pogled, reklo bi se da je tema prilično statična i jednodimenzionalna, te da bi pisanje romana o istoj bilo ceđenje suve drenovine. Međutim, ovde to nije bio slučaj. Roman obiluje zapletima, misterijama, preokretima i šokantnim raspletom. Heris je odlično obradio ličnosti kardinala, gde vidimo da se ipak radi samo o ljudima od krvi i mesa, sa ljudskim ambicijama, manama, sklonostima. Sve u svemu štivo za preporuku, a meni sledi i gledanje istoimenog filma sa Ralfom Fajnsom u glavnoj ulozi.

Film sam gledala, preporucujem, malo mi je bio dosadan jer sam vec citala nekoliko dobrih naslova na temu vatikanskjh "igara", ko nije, bice mu sve ok, Fajns odlican kao i ostali u ekipi. Prtpostavljam da su enterijeri snimani u Vatikanu i meni je to bilo cool s obzirom da ga nikad nisam posetila. Kraj - budjenje! Ocekivala sam nesto vec vidjeno kad ono - surprise! Verovatno da cu citati knjigu jer bih zelela podrobnije objasnjenje kraja.

Inace, bavim se Dejvidom Michelom, nakon "Atlas Oblaka", uzivala sam citajuci "Hiljadu jeseni Jakoba de Zuta" a malo manje u naslovu "Nevidljivi Sati".

Sad citam Mishimu, "Prolecni sneg".....tragam za esejem Margerit Jursenar o Misiminom samoubistvu...

 

  • Like 1
Link to comment
Share on other sites

Naravno da nisam ispunila cilj za 2024. godinu - da pročitam 50 knjiga - pročitah jedva 18. :lol_2: 

 

U međuvremenu sam biblioteci dodala dva nova naslova; volim tako da svratim u Bookastore i kupim random feminističke romane. Njih najviše cenim jer izdanjima nekako iskaču izvan šablona, u odnosu na prilično mejnstrim Lagunu i Vulkan.

 

Planiram da ih pročitam na novogodišnjem raspustu, trebalo bi da bude ok jer nisu previše obimne. 

 

Emi Jagi - Dnevnik praznine

 

Quote

Kada pređe na novi posao kako bi pobegla od seksualnog uznemiravanja na prethodnom, Šibata otkriva da se od nje očekuje da kuva kafu, menja tonere, prazni korpe za smeće i radi sve ono što se podrazumeva samo zato što je jedina žena u kancelariji. U trenutku besa objavljuje da ne može više da sklanja prljave čaše pune opušaka jer je – trudna.

 

Trudna Šibata ne mora nikome da služi kafu. Trudna Šibata nije primorana da radi prekovremeno. Trudna Šibata se odmara, gleda TV, ide na aerobik za buduće majke i vodi dnevnik trudnoće. Jedini problem je što… Šibata nije trudna. Uskoro ta spontana laž izmiče kontroli, a granica između prevare i njenog života polako počinje da se briše.

 

Emi Jagi je u romanu Dnevnik praznine prikazala ne samo društvo koje i dalje s visine gleda na žene već i licemerje koje prati trudnoću. Bizaran zaplet, uzbudljiva subverzivnost i tanani crni humor romana za koji se veruje da će biti prekretnica u feminističkoj literaturi, autorki su doneli nagradu za najbolji debitantski roman u Japanu.

 

Tanja Mravak - Naša žena

 

Quote

Žene u pričama Tanje Mravak su generacijski, po obrazovanju, bračnom stanju i uverenjima veoma različite. One su majke, ćerke, tetke, komšinice, žene bez partnera, ljubavnice, obične, naše žene, koje ponekad nisu ni svesne nametnutih rodnih uloga, a nekad na njih pristaju ili ih čak nameću drugima.

 

Naša žena, međutim, nije knjiga samo ili prvenstveno o ženama. Mravak priča o rodbinskim odnosima, o ljubavima, o muškarcima i ženama čije su uloge određene patrijarhalnim obrascima.

 

Minimalistički i nenametljivo, dijalozima za koje dobar scenarista ubija, autorka piše o životu običnih ljudi u običnim situacijama koje otkrivaju često prećutanu ili skrivanu intimnu dramu. Ovo su priče o ženskoj svakodnevici, o ženama koje nisu heroine u borbi protiv patrijarhata, o sitnim potresima u njihovim životima koji su dovoljno snažni da ih preusmere.

 

Link to comment
Share on other sites

14 minutes ago, DameTime said:

Naravno da nisam ispunila cilj za 2024. godinu - da pročitam 50 knjiga - pročitah jedva 18. :lol_2: 

 

Nisam ni ja, neću brojke ni da navodim. Naravno, kao i uvijek, imam za sebe gomilu opravdanja.

 

Kad smo kod čitalačkih planova, naiđoh nedavno na ovaj članak. Lik čita sto strana svaki dan i izlaže čitavu strategiju kako to radi. Meni ni malo ne pomaže. On bukvalno koristi pauzu za reklame dok gleda utakmicu da pročita koju stranu. Ja ne mogu da čitam ako nemam malo duže vrijeme da posvetim tome. Ovaj kaže da su to samo opravdanja. Mada je u pravu recimo da je gledanje podkasta ogroman neprijatelj čitanja. 

  • Like 1
  • Thanks 1
Link to comment
Share on other sites

19 minutes ago, quentin said:

Nisam ni ja, neću brojke ni da navodim. Naravno, kao i uvijek, imam za sebe gomilu opravdanja.

 

Kad smo kod čitalačkih planova, naiđoh nedavno na ovaj članak. Lik čita sto strana svaki dan i izlaže čitavu strategiju kako to radi. Meni ni malo ne pomaže. On bukvalno koristi pauzu za reklame dok gleda utakmicu da pročita koju stranu. Ja ne mogu da čitam ako nemam malo duže vrijeme da posvetim tome. Ovaj kaže da su to samo opravdanja. Mada je u pravu recimo da je gledanje podkasta ogroman neprijatelj čitanja. 

 

Okej, tehniku balansiranja "teže" literature "lakšom" koristim i ja kada čitam više knjiga istovremeno. Ali takođe nema šanse kako bih ispunila ovu kvotu od 100 stranica dnevno, koristeći svaki slobodan minut za čitanje. Moram da sednem i skoncentrišem se na čitanje. Često nosim knjigu sa sobom pa čitam u prevozu, ali samo zato što mi treba 1h do posla pa imam vreme da se zalaufam sa čitanjem.

  • Like 1
Link to comment
Share on other sites

Ja sam, kao i svake godine, i ove imao standardni cilj od 40 pročitanih naslova. Neću reći koliko sam zapravo pročitao, malo me je sramota. :classic_smile: U jednom momentu početkom novembra, kada sam shvatio da definitivno neću biti ni blizu da budem blizu, jednostavno sam odustao - to je ono kada jednom ugaziš u blato i posle te više nije ni briga, možeš da nastaviš da se valjaš u njemu.

 

Elem, dve knjige su / će biti pročitane interesantnim metodom. Obe sam kupio kao poklon i onda - hajde da pročitam ovo dok imam priliku. Za jednu (de Amićisov putopis iz Carigrada) sam seo i nisam ustajao da bih stigao da je završim pre "dedlajna". I uspeo sam, bila je gotova oko pola sata pre nego što sam je upakovao u ukrasni papir. Druga (Istorija muzičke grupe Južni vetar) je bila predviđena kao poklon za jedan rođendan koji pada u decembru - nju nisam stigao da završim na vreme i prebačena je na poklon za Novu godinu. Ostalo je jako malo, uspeću. :classic_smile:

 

P.S. ovaj forum je veliki neprijatelj planskog čitanja, vreme utrošeno na čitanje 327 istovetnih postova Baby i Angelie na USA temi ili brojanje instanci u kojima je Miki prozivao vuka moglo se iskoristiti i za neko prestižnije štivo. :classic_smile:

 

 

Edited by Smrtokapa
Link to comment
Share on other sites

Ja sam pročitao jedno 6-8 romana ove godine, neke u par dana, neke u par nedelja, uopste nemam nameru da merim i odredjujem sebi neke ciljeve u citanju. Mogu da procitam u dahu, mogu natenane, ne citam da bih merio ili brojio stranice...Nemam nikakvih problema da se koncentrisem na citanje a citanje mi vise nije disciplina od studentskih dana, da bih citao 8-10 sati dnevno.

 

Ima tu jos kojesta sto čitam...obično 5-6 različitih knjiga iz istoriografije, sportske publicistike, literature i slično... ali naravno najradije u ovim slobodnim prazničnim satima i danima čitam ili književnu klasiku ili šta mi se zateklo iz beltristike.

  • Like 1
Link to comment
Share on other sites

Što se tiče čitanja i ove, kao i nekih prethodnih godina, uglavnom sam nadostojao da nadoknadim propušteno.

Od pisaca koje sam "otkrio" izdvojio bih Georgija Gospodinova. Njegove priče su sjajne, kao i roman "Fizika tuge".

Kada je reč o našim piscima od novih izdanja stigao sam da pročitam "Bečki roman" Dragana Velikića koji je po meni jako dobar.

Link to comment
Share on other sites

Rekoh vec, citam na nervnoj bazi. Sto mi je gore, to vise bezim u tudje zivote i price. To znaci da sam ove godine citala kao manijak. Potrefilo se da su skoro svi naslovi bili od 300 strana pa do 600, jos malo pa cu u biblioteku da idem sa kolicima za pijac, zabranjeno mi je da podizem ista teze od 2 kg.

Kupovala sam i sta mi treba i sta mi ne treba pa se tu nasla i  Beleske iz Moneove kuhinje, fina knjiga ali u svim receptima ide estragon koji ne mogu da nadjem kod nas a i sa divljaci, tako omiljenoj vrsti mesa porodice Mone ne stojim najbolje. Ruku pod ruku sa pomenutom ide naslov Stalno traganje, eseji o umetnosti Dzon Apdajk, malo poznato lice americkog klasika, uzivanje za sve pare. Srce mi je zarobila knjiga Uve Vitstoka, Februar 33, moji omiljeni pisci tokom prvog meseca vladavine Hitlera, na planeti nista novo, samo potvrda stava Arentove da je zlo banalno do mucnine. 

I mala pikanterija: koja je verovatnoca da iz biblioteke, u jednom danu,  dovucem 2 knjige u kojima se radnja desava 1799 godine na dva kraja sveta, Japan i Sicilija? Mislim da je to vic koji su mi priredile knjige, nesto im nisam u milosti u poslednje vreme, kao da mi porucuju "zeno, nismo ti mi bromazepami i dijazepami pa da nas trosis na nervnoj bazi, ovo je umetnost, neko je lio krv, znoj i suze da ispise te stranice a ti...?

U redu, primila k znanju, bicu fina samo nemojte da me ostavljate samu na ovakvom svetu, necu izdrzati ni pola dana...

 

 

 

 

Edited by Pletilja
  • Like 2
  • Thanks 1
Link to comment
Share on other sites

Create an account or sign in to comment

You need to be a member in order to leave a comment

Create an account

Sign up for a new account in our community. It's easy!

Register a new account

Sign in

Already have an account? Sign in here.

Sign In Now
×
×
  • Create New...