Jump to content

Pandemija koronavirusa - ekonomske implikacije


Romantik

Recommended Posts

2 hours ago, sreta-steta said:

E sad Srbija... kazem, po meni ovako koncipirana mera nece dati rezultat osim izbornog. Iznos je previse mali da bi imao nekog uticaja na povecanje traznje. Drugo nama je trgovinski bilans negativan, sto ce reci da i ono sto ode u potrosnju ce otici na uvoznu robu. 

Ali i nije cilj da se "podize potraznja" (mada je, opet kazem, Vucic to rekao, ali to je glupost) - ni u krizi ni bilo kada, potraznja uvek postoji i ona je uvek beskonacna, ljudske potrebe su beskonacne (dok ne dodjemo u neki post-scarcity world) - u ekonomiji je uvek obrnut problem, sto nikad ne postoji dovoljno ekonomskih dobara da se zadovolje svacije potrebe, da se zadovolji traznja.

 

Naprosto, rezultat ove mere (opet kazem, kada bi se sprovela sada) ce biti da ljudi koji su sada ostali bez posla i bez primanja - ne svojim losim radom nego zahvaljujuci tome sto im je vlada (ili ako hoces da kazemo "celo drustvo u korist opsteg dobra, suzbijanja epidemije") zabranila da proizvode - dobiju neka sredstva da kupe hleb i mleko i struju i internet (tj. dobiju ova dobra na poklon od drugih gradjana, kao kompenzaciju za to sto zarad opteg dobra sede kuci), a to valjda jeste neki rezultat. Opet kazem, mnogo bi bolje i jeftinije i pametnije bilo da se SVA sredstva (ne samo u Srbiji nego u celom svetu) koja su namenjena za "borbu sa ekonomskim posledicama virusa" potrose na ovaj nacin...

Edited by bohumilo
Link to comment
Share on other sites

Sad te vec ne razumem? Ako kazes da cilj "davanja para narodu" ili ti helicopter money NIJE povecanje potraznje, onda se ne slazem. Ceo nas svet kakav znamo pociva na poverenju: kada nema poverenja u ekonomiju, potrosaci su oprezni, sto ce reci ne trose zaradjene novce vec ih radije stede. To povlaci za sobom deflaciju jer jelte ponuda > traznje = deflacija. Ideja, ove mere je da se daju pare = poveca poverenje u ekonomiju = veca potrosnja = veca traznja = veca proizvodnja. Glavna opasnost je posto ne postoji realna podloga u tom novcu da se pojavi inflacija. 

 

I za ovo dalje se ne slazem. Krajnji cilj mere nije spasavanje ljudi koji su ostali bez poslova i slicno - za to imas socijalnu politiku. Ideja je da se spreci recesija. 

 

@modovi: Selite ako je za ekonomiju  

  • Like 1
Link to comment
Share on other sites

48 minutes ago, sreta-steta said:

Sad te vec ne razumem? Ako kazes da cilj "davanja para narodu" ili ti helicopter money NIJE povecanje potraznje, onda se ne slazem. Ceo nas svet kakav znamo pociva na poverenju: kada nema poverenja u ekonomiju, potrosaci su oprezni, sto ce reci ne trose zaradjene novce vec ih radije stede. To povlaci za sobom deflaciju jer jelte ponuda > traznje = deflacija. Ideja, ove mere je da se daju pare = poveca poverenje u ekonomiju = veca potrosnja = veca traznja = veca proizvodnja. 

 

Nisi u pravu, opet kazem, stvari stoje sasvim obrnuto, "mala potraznja", "mala potrosnja" i td nikada nisu bili niti ce biti ekonomski problem (on moze da bude problem za konkretnu industiju, kada je dosao MS Word opala je traznja za pisacim masinama i to je bio problem za proizvodjace tih masina i daktilografe koji su morali da traze druge poslove, ali nikako za ekonomiju). Ljudi su svuda isti, ali ako zelis uzmi bliske zemlje sasvim slicnih antropoloskih i kulturoloski karakteristika, recimo Cile i Venecuelu ili Juznu i Severnu Koreju - u respektivno prvim zemljama su ljudi, statisticki receno, bogati i zive dobro a drugim su siromasni, ali TO NIJE zato sto ljudi u Venecueli imaju manje potreba i sto je tamo manja potraznja za nekim ekonomskih dobrima (nije da u Venecueli ljudi ne zele hranu, udobne duseke, automobile, kvalitetnu odecu i obucu, kompjutere i telefone, dobro zdravstvo i skolstvo, letovanje itd...), pa je zato manja i proizvodnja, nego upravo obrnuto: ljudi su u Venecueli siromasniji nego u Cileu zato sto manje proizvode nego u Cileu. To je jedan od najvaznijih ekonomskih uvida ikada: kljuc masovne potrosnje lezi u masovnoj proizvodnji (nikako obrnuto!)! Ekonomski napredak kroz istoriju lezi u unapredjenju proizvodnje, u izmisljajnju nove i efikasnije tehnologije, procedure, procesa, organizacionih paradigmi a ne u skokovitim promenama ljudskih zelja, potreba i traznje (kad bi ovo bilo moguce ljudi bi samo trebali da pozele sta im treba i to bi im se ostvarilo, medjutim ocigledno da to ne ide tako lako)...

 

Nadalje, deflacija uopste nije losa stvar, ona je nuzna posledica ekonomskog napretka i to je bilo vidljivo golim okom sve dok nije ugasena zlatna podloga novca. Kad je dolar bio u potpunosti razmenjiv u zlatu prosecne plate su ostajale fiksne iz godine u godinu (tj. rasle su onom stopom kojom se kopa zlato), ali su cene opadale kako su ljudi (tj. drustva en general) postajali bogatiji.

 

A jos i dalje, stednja takodje nije losa stvar, ona je (jedini moguci) rezervoar za investicije (da bi jedan covek sada radio na necemu sto nece moci odmah da strpa u stomak nego ce dati rezultate tek u buducnosti (recimo na konstrukciji mehanizacije) neko drugi mora da se malo uzdrzi od trenutne konzumacije i da ostavi nesto hrane i odece i bioskopskih mesta i za ovog prvog coveka - tj mora da stedi, da ne pojede i potrosi odmah sve sto bi mogao) a investicije su jedini moguci put u ekonomski napredak (tj. povecanje produktivnosti)...ekonomske krize i nastaju kada se razdvoji ova veza izmedju stednje i investicija, pa se investicije ne finansiraju stednjom nego npr. stampanjem para...

Edited by bohumilo
  • Like 4
  • Thanks 2
Link to comment
Share on other sites

2 hours ago, bohumilo said:

Nadalje, deflacija uopste nije losa stvar, ona je nuzna posledica ekonomskog napretka i to je bilo vidljivo golim okom sve dok nije ugasena zlatna podloga novca. Kad je dolar bio u potpunosti razmenjiv u zlatu prosecne plate su ostajale fiksne iz godine u godinu (tj. rasle su onom stopom kojom se kopa zlato), ali su cene opadale kako su ljudi (tj. drustva en general) postajali bogatiji.

 

Koliko ovu elementarnu cinjenicu njih nije voljno da prihvati govori i situacija u kojima neki ekonomisti grade argument na foru kako jeste da bi sustinski ljudi sa deflatornom ekonomskom politikom bili bogatiji ali bi ih cinjenica da im se nominalno stalno smanjuje plata psiholoski demotivisala i na kraju razbila. 😄 Zamisli. Kao da su ljudi maloumni pa im nije bitnije ono sto im je dostupno u vidu robe ili usluge nego koliko cifara ima na racunu/ceku etc. 

  • Like 2
Link to comment
Share on other sites

1 hour ago, Stoned Laki21 said:

spremate li pare da platite PDV sutra privrednici :s_d:

 

ovo može i na zajebanciju al je ipak tragikomedija...

 

Evo nisam pametan, Mali kaze jedno, Atanackovic pravi neku zabunu i ja sad ne znam sta da radim... 

Link to comment
Share on other sites

On 4/8/2020 at 5:53 AM, Ridji said:

Pricam sa najboljim drugom iz Cikaga i on mi kaze da je Tramp najavio dosta slicnih ekonomskih mera poput ovih populacionih Vucicevih, tipa 1200$ (jednokratno) za svakog stanovnika. 
Ako sam dobro razumeo obecao je i nekih 400-500$ (valjda mesecno) za one koji su ostali bez posla. Vec je apliciralo preko 6 miliona ljudi. 

Moja firma i moj tim iz firme radi sa, ili tacnije za kompaniju iz Holandije. U pitanju je IT, i proslog ponedeljka su nam otpustili 2 developera (od nas 8 koliko radimo za njih), a najavili su da ce morati da otpustaju i u Holandiji. 

Dobar drug koji zivi i radi u Hamburgu, tako programer, kaze da je njegova firma otpustila sve eksterne radnike, sto je nekih 50% ukupnog radnog kadra, a njima preostalima je smanjeno radno vreme na 80%.

 

Nisi dobro razumeo 1200, max 3000 po household

On 4/9/2020 at 11:24 AM, RatzenStadt said:

Ja imam poveci kes kredit za koji mi je ostalo 18 meseci/rata otplate. Ne secam se najbolje detalja i mrze da sad da rovarim po papirima, ali sam siguran da je jedan deo troskova pri uzimanju kredita otisao na osiguravajucu kucu koja se obavezuje da isplati odredjeni deo u slucaju da dobijem otkaz. Ne mogu da se setim o kolikom delu se radi.

Posto zivim od prvog do prvog, a stalno slusam o kisi otkaza koja pljusti na zapadnoj hemisferi, cesto razmisljam o tom delu ugovora? Takodjer, postoji li sansa da osiguranje kaze da su ovo vanredne okolnosti i da dobijem tuki od njih u slucaju eventualnog otkaza? (ako ta osiguravajuca kuca uopste prezivi ovo).

Da te utesim.
U ovom delu zapadne hemisfere u Cali, ugovori se potpisuju at will. Sto ce reci poslodavac i zaposleni mogu da otpale ovog drugog bez razloga kad god. ostaju one 2 nedelje u duhu kolegijalnosti i bla bla bla
Zato pljuste otkazi. I to je ovde potpuno normalno. 

Edited by Squabbit
  • Like 1
Link to comment
Share on other sites

Ja sam na državnim grudima, radim i dodatni posao koji zavisi od priliva para gastoza.

Čitam tu i tamo prognoze i stavove ekonomista, ne pije mi to baš vodu, izgleda da ni oni nemaju si pojma šta i kako

Po 100 evra koje oće Šizoje da nam da, ko preživi koronapast, svi nešto zapeli da je to glupo i arčenje para. Iz mog ugla,  to je isto ko kad bi se država odrekla PDV-a na sledećih 600 evra koje ću da potrošim na hranu odeću, grejanje, struju...

 

Link to comment
Share on other sites

11 minutes ago, stray_cat said:

Ja sam na državnim grudima, radim i dodatni posao koji zavisi od priliva para gastoza.

Čitam tu i tamo prognoze i stavove ekonomista, ne pije mi to baš vodu, izgleda da ni oni nemaju si pojma šta i kako

Po 100 evra koje oće Šizoje da nam da, ko preživi koronapast, svi nešto zapeli da je to glupo i arčenje para. Iz mog ugla,  to je isto ko kad bi se država odrekla PDV-a na sledećih 600 evra koje ću da potrošim na hranu odeću, grejanje, struju...

 

 

100 evra je kao i penzonerima 4000 predizborna kupovina glasova klasična, jer ti treba da isplatiš 0,5 milijardi eura (100 x 5 miliona) nekome i nikome  po kriterijumima koji ne postoje...   klasična legalna kupovina glasova gde će nam svima po 100 evrića biti izbačeno u etar, pa ko glasa glasa, ko ne glasa ko ga 'ebe.  U ribolovu se ova metoda (100 evra svakome)  zove primama ili ti prihrana,  gde isto ovakom metodom bacaš  gomile hrane riblje u nadi da će neka glasati za tvoju udicu :s_d:

  • Like 1
Link to comment
Share on other sites

Just now, Stoned Laki21 said:

 

100 evra je kao i penzonerima 4000 predizborna kupovina glasova klasična, jer ti treba da isplatiš 0,5 milijardi eura (100 x 5 miliona) nekome i nikome  po kriterijumima koji ne postoje...   klasična legalna kupovina glasova gde će nam svima po 100 evrića biti izbačeno u etar, pa ko glasa glasa, ko ne glasa ko ga 'ebe.  U ribolovu se ova metoda (100 evra svakome)  zove primama ili ti prihrana,  gde isto ovakom metodom bacaš  gomile hrane riblje u nadi da će neka glasati za tvoju udicu :s_d:

 

Tako je, sve se slažem. 500M evrića manje u budžetu indirektno ni meni ne odgovara jer biH vrlo rado da primim i sledeću platu, kad bi moglo istu.

 

  • Like 2
Link to comment
Share on other sites

2 minutes ago, stray_cat said:

 

Tako je, sve se slažem. 500M evrića manje u budžetu indirektno ni meni ne odgovara jer biH vrlo rado da primim i sledeću platu, kad bi moglo istu.

 

 

pogrešno me shvatiti nemoj,  al dok je ovakvo uredjenje u srba,  ne plašim se ja za vas iz državnog sektora da će da vam fali išta  od pogodnosti, jer sve partije znaju da ako misliš da vladaš, najsigurniji su ovi po poštinama i agencijama i tako tim mestima...   a hteo ne hteo i tebe to kači 😄

 

Link to comment
Share on other sites

10 minutes ago, Stoned Laki21 said:

 

pogrešno me shvatiti nemoj,  al dok je ovakvo uredjenje u srba,  ne plašim se ja za vas iz državnog sektora da će da vam fali išta  od pogodnosti, jer sve partije znaju da ako misliš da vladaš, najsigurniji su ovi po poštinama i agencijama i tako tim mestima...   a hteo ne hteo i tebe to kači 😄

 

 

Iz mog ugla, iskreno se nadam, u prosveti sam ja, samo možda se desi da Šizoje akcenat baci na svoju siguricu od glasača, penzose sa najmanjim penzijama, oni ga najviše vole, njih nikad nije dirao, a nas ostale da potkači.

Link to comment
Share on other sites

3 minutes ago, stray_cat said:

 

Iz mog ugla, iskreno se nadam, u prosveti sam ja, samo možda se desi da Šizoje akcenat baci na svoju siguricu od glasača, penzose sa najmanjim penzijama, oni ga najviše vole, njih nikad nije dirao, a nas ostale da potkači.

 

njima svima pored 100 evra ide i 4000 dinara to je već rešeno kad ikad :s_d:

Link to comment
Share on other sites

93380017_3505818609488461_86540523677606

 

 

 

Quote

UVODNIK / Milan Ćulibrk

Ponovo šampioni

Ako su Vučić i Mali u pravu da Srbija ima više para nego ikada, kako je posle prva dva meseca budžet lane bio u plusu od 22,2 milijarde, a sada je u minusu od 618 miliona dinara

Srbija će po stopi privrednog rasta i ove godine biti u tri od pet najboljih, odnosno najmanje loših zemalja u Evropi, ponavlja predsednik Aleksandar Vučić još od početka nove, po procenama nekih ekonomista, najveće krize još od 1929, a sve vreme mu tercira ministar finansija Siniša Mali. Kažu i da će bruto domaći proizvod Nemačke biti za pet-šest odsto manji nego lane, da će se druge zemlje suočiti i sa većom recesijom, a da će se oni truditi da u Srbiji pad ne bude veći od dva odsto.

Nadam se da znaju nešto što niko drugi ne zna i da će ovoga puta biti u pravu. Pad od dva odsto, u ovom trenutku, kada se kraj ekonomske krize izazvane pandemijom kovida-19 ne nazire, deluje kao glavna premija na lutriji. Na stranu što ne znamo ko je, kako, na osnovu kojih pretpostavki procenio pad u momentu kada se ne zna ni kada će prestati vanredno stanje, pa samim tim ni kada će većina zaposlenih moći da se vrati na radna mesta. Ako budu imali gde da se vrate. Tim pre još manje je jasno otkud toliki optimizam da će naš BDP u trećem tromesečju 2020. biti veći nego u istom periodu 2019.
I dok držim palčeve da svi ovdašnji privrednici i firme prežive, a svaki od zaposlenih zadrži radno mesto, pitam se i kako bi narednog proleća reagovali srpski zvaničnici kada bi MMF zvanično objavio da je 100 zemalja sveta 2020. završilo u recesiji, da je BDP Nemačke pao za 5,6 odsto, da su Ukrajina, Letonija, Litvanija i Estonija potonule za 14-15 odsto, a Finska, Slovenija i Rusija osam, da je BDP Hrvatske, Rumunije i Islanda smanjen sedam, Mađarske, Moldavije i Crne Gore šest, a da su pad veći od pet odsto imale i Italija, Slovačka, Švedska…

Šta bi u Nemanjinoj i na Andrićevom vencu rekli na dojavu iz MMF-a da je Srbija imala pad od 2,7 odsto? Da li bi se slavilo, jer je Srbija među zemljama koje su se najbolje borile protiv najveće krize? Sigurno bi vas iznenadilo ako bi, umesto toga, Vučić rekao da su „predsednik i premijer prave `domete` svog znanja i brige o građanima pokazali za vreme svoje vlasti, kada su oboreni svi rekordi u padu BDP-a“? A, da je dosledan, to bi rekao.

Zapravo je već rekao. Samo komentarišući sve pobrojane podatke, koji se odnose na prošlost – na 2009, a ne na budućnost, odnosno na konačne brojke za 2020. Problem je samo kako ih političari tumače. I to obično zavisi od toga da li je neko vlast ili opozicija. O tome bi Vučić i Mali trebalo da povedu računa. Jer kako oni govore o bivšima, tako će možda i neki budući o sadašnjima. Lepo narod kaže, kako seješ, tako ćeš i žnjeti. Pritom mi ne pada na pamet da aboliram vladu Mirka Cvetkovića, jer je lošim odlukama, umesto da prikoči, kola srpske ekonomije pogurala nizbrdo. Samo se pitam kada će aktuelna vlast prestati da izgovore za sve traži u bivšoj? Zar dva mandata od po četiri godine nisu dovoljna? Koliko ćemo još morati da čekamo da jedan političar, dok je na vlasti, prizna neku svoju grešku?

Elem, 2009. Srbija je bila u grupi zemalja koje su imale manju stopu pada BDP-a od većine zemalja. I je li zbog toga lakše bilo kome od onih 400.000 ljudi koji su nakon te krize ostali bez posla? Zato se unapred ne radujem ako i 2020. budemo u vrhu, takoreći „šampioni“. Uz to, brine i lakoća sa kojom Vučić i Mali tvrde da Srbija sada ima više para nego ikada. Pa, kako imamo para više nego ikad ako je u februaru minus u državnoj kasi bio 12 milijardi dinara? Kako nam ide bolje nego ikad ako su prihodi budžeta u februaru bili skoro šest milijardi manji, a rashodi šest milijardi dinara veći nego u istom mesecu 2019?

Zašto je, pre nego što je u Srbiji zvanično registrovan prvi oboleli od kovida-19, budžet iz plusa od 12,1 milijardu u januaru već narednog meseca prešao u minus od 12,7 milijardi dinara? I kako smo danas u mnogo boljoj poziciji ako nam je lane posle prva dva meseca u kasi bio višak od 22,2 milijarde, a sada je manjak od 618 miliona? Deo odgovora na to pitanje krije se u značajnom povećanju kapitalnih rashoda - i tome se nema šta prigovoriti - ali su i „ostali tekući rashodi“ uvećani dva i po puta.

Konačno, brine li ikoga što smo od plusa do minusa došli u mesecu u kojem je, kako tvrde Vučić i Mali, BDP povećan čak šest odsto? Zašto su onda dramatično smanjeni prihodi od PDV-a? Zašto… Samo se nadam da jednog dana nećemo opet morati da slušamo da je za sve kriva - bivša vlast.

http://www.nin.co.rs/

 

Link to comment
Share on other sites

U Americi vlada slican narativ o povecanju produktivnosti "posle Corone" koliko cujem medju korporativnim svetom....prijatelj iz Bostona koji sad radi od kuce kazu da su svi spremni da posle vanrednog stanja i normalizacije rade 3, 4 meseca bez dana odmora da nadoknade sve sto je propusteno. Koliko je ovo realno s obzirom da se kraj, jos uvek, jasno ne nazire....a o 2 talasu ni ne pricamo. Vidim da su svi fokusirani na Q3 kao da ce do tada biti sve vraceno na staro i moci ce da se radi non stop.

Sent from my SM-N975F using Tapatalk

Link to comment
Share on other sites

15 minutes ago, christofer said:

U Americi vlada slican narativ o povecanju produktivnosti "posle Corone" koliko cujem medju korporativnim svetom....prijatelj iz Bostona koji sad radi od kuce kazu da su svi spremni da posle vanrednog stanja i normalizacije rade 3, 4 meseca bez dana odmora da nadoknade sve sto je propusteno. Koliko je ovo realno s obzirom da se kraj, jos uvek, jasno ne nazire....a o 2 talasu ni ne pricamo. Vidim da su svi fokusirani na Q3 kao da ce do tada biti sve vraceno na staro i moci ce da se radi non stop.

Sent from my SM-N975F using Tapatalk
 

Verovatno je nerealno, ali da, vecina ljudi se nada da ce moci da rade ko ludi par meseci da pokusaju da nadoknade.

Medjutim svesni smo i da sledi drugi talas.

  • Like 1
Link to comment
Share on other sites

Create an account or sign in to comment

You need to be a member in order to leave a comment

Create an account

Sign up for a new account in our community. It's easy!

Register a new account

Sign in

Already have an account? Sign in here.

Sign In Now
×
×
  • Create New...