Pletilja

Pocelo je od ovoga: pada kisa, drugari otkazali fudbal na poljacetu (unuku, ne meni!) pa smo trazili nesto da se zabavimo pa je unuk pitao sta mi je to, kazem, to je tvoj dedastric sakupio dok je plovio sirom sveta i dao meni da cuvam. Meni je ta gomila kvozdjurije bila odlicna kao alat za privlacenje novca (Feng Shu, evo me) i sve to godinama stoji u mom pisacem stolu na pravoj strani sveta. I tako, kako je zavukao rucicu u teglu, unuk je izvukao ovo, "bako, ovaj novcic ima 2 veka'....ni sa lupom ne razaznajem sta pise na novcicu, iz koje je zemlje, koji vladar ga je emitovao a unuk jako zeli da sve to istrazimo. Trazili smo sajtove o numizmatici ali svi su na temu kupujem/prodajem a mi to necemo. Kako da utvrdimo o cemu se radi, kome da se obratimo? Svaka informacija nam znaci i hvala ako se javi neko sa dobrom idejom. Sam bog zna sta imamo u ovoj posudi, nastavljamo sa istrazivanjem...

Nekako mi je I sezonam Fortitjuda (samo sam nju pogledala) bolja od 4 sezona TD? Plan mi je da nastavim sa Fortitjudon a nemam volju da gledam II i III sezonu TD. Sta su navalili sa tom Aljaskom? Mislim, lepo je videti sve te predele i mlade inuitske glumce ali, brate, malo mi je mnogo. Jos nesto: pretstavnici zakona uzimaju pravdu u svoje ruke u oba vrlo popularna serijala, nigde pravnog poretka, nigde birokrarske procedure u sprovodjenju zakona, nista od pravnog poretka, od svih tih zavrzlama koje truju zivot svim postenim pretstavnicima zakona? Jako mi mirise na anarhiju ili na to kako mali Mikica zamislja detektivki zivot. Ubijes i nista?

Znam da ce zvucati potpuno uvrnuto ali vama treba pomoc pa cu vam preneti nase iskustvo: u nivou II sprata na kojem stanujem je krosnja platana. Tu se, pre nekoliko godina, naselila porodica sova, mama i 2 sovice, vrane su ih proterale iz obliznjeg gradskog parka. Imali smo iste muke kao i vi, po celu noc su se dozivale, one su nocne ptice i to je vreme kada one love hranu. Pa sam im ja tu hranu i dala. Kupila sam junecu dzigericu, isekla je na tracice, na konac duzine metar na oba kraja sam zavezala po komadic dzigerice i onda tu celu skalameriju jednostavno, sa terase, bacala na grane platana. To je potrajalo desetak dana, noci su nam bile mirne. Dvogledom sam pratila sove, znam im svako perce, cim su bebasove malo ojacale, cela porodica se odselila, vrapci su se vratili u krosnju i sve je bilo kao pre. A sad da vas izgrdim zbog petardi: sram vas bilo, to se ne radi. To drvo pripada i pticama koliko i vama, sove vas ne uznemiravaju namerno, one pokusavaju da opstanu i u tu svrhu na vas ne potezu petarde a vi to radite. Da nije njih, pojeli bi vas misevi a to je malo veci problem od huka nekoliko lepih, pametnih ptica koje je neka muka naterala da vam dodju tako blizu. Hajde, resavajte taj problem, nacin uvek postoji.

Opet sam bez patika i spremam se za pohod na prodavnice. . Popisala sam brendove koje ste mi ovde preporucili pa cu da ih isrobam sve redom ali bih na spisak dodala ovaj model Timberlend dubokih patika. Imam lepo iskustvo sa njihovim mokasinama, izrada je jako kvalitetna, materijali prirodni, uz malo paznje pri odrzavanju, traju dugo. Ne znam kako se njihove patike kotiraju u svetu sporta i rekreacije pa bi svaka informacija bila od koristi. Meni se ovde najvise dopada ona vinjeta drvceta i to sto je model tamnoplave boje. Jos ako su lake i udobne.....😃 https://www.officeshoes.rs/cipele-timberland-duboke-cipelekozne-cipele-euro-rock/2098?gclid=Cj0KCQiAn-2tBhDVARIsAGmStVkuPdnWT6cVzh0eNcAI2s5FCcsyoMYLSW7p_tAgvSkZtAiuy3QSkU0aAiUuEALw_wcB

Lusi Kuk, Neocekivana istina o zivotinjama. Mozda vam je promakla cinjenica da postoji posebna vrsta knjizevnosti, bestijarijum, to su knjige o zivotinjama a pisu se jos od antickih vremena. Prvo su ih pisali istrazivaci i avanturisti, filozofi a sad ih pisu biolozi. I ako ste pomislili da je to jedan fin, miroljubiv svet, malcice ste u zabludi, umeli su oni i da zarate na pitanju kako curanoliki lesinar pronalazi svoj rucak, nosom ili ocima. Da ne pominjem Aristotela i njegovu teoriju o mrescenju jegulja, da, ta rasprava traje i danas jer niko nema konkretan dokaz, jegulje se mreste, kazu, u Sargaskom moru a to je malo komplikovano za istrazivanje. Lusi Kuk je napisala divnu knjigu u kojoj razbija visevekovne predrasude o nekim zivotinjskim vrstama i cini to na duhovit nacin ne zanemarujuci istoriografiju i nauku. Uzgred, ova dama je i osnivac udruzenja ljubitelja lenjivaca o kojima, sigurna sam, imate predrasudu kao i ja a koje Lusi Kuk razbija dokazujuci svu mudrost ove vrste. I nisu lenjivci jedini, kad procitate pikanterije o ljubavnom zivotu nosoroga, pandi i pingvina, odahnucete srecni sto postoje zaludjenici poput Lusi Kuk i njenih kolega koji, usred ludila naseg doba, postojano brane cast nauke. Vladimir Sorokin, Telurija Distopijski roman, Evropa nakon XIII krstaskog rata u ne tako dalekoj buducnosti. Nisam bas sigurna da je buducnost u pitanju, ako zanemarimo detalje, to smo mi, danas. Sve sto mogu da kazem o umecu autora je: Bravo, majstore! Cista klasika izuzetnog dometa, dragocen primerak lepe knjizevnosti jer je sve tu, ideja i pametna, kreativna realizacija. Bravo i za prevodioca Mirjanu Grbic, u nekim poglavljima je njen doprinos izuzetan. Vesto, duhovito, zastrasujuce.

Ne dirajte mi Hobite!

U poslednje vreme, ima tome i godina dana, digla sam ruke od filmova i serija, sve mi je bljutavo, povrsno, blentavo. Deca su me naterala da pogledam 2 filma, oba ce, po njihovim recima, biti nominovana za Oskara: Openhajmer i Hendovers. Hendovers, prica stara data na nov nacin, jeste drama ali je tezina fino rasporedjena u pricama glavnih likova, glumacka ostvarenja bersprekorna. Spomenula sam cerki da bih glumici u sporednoj ulozi, Da Vine Joy Randolf dala Oskara za epizodu da bi mi cerka dan dva kasnije javila da je g djica dobila Zlatn Globusa za to ostvarenje. Pol Giamati, izvrstan takodje, pravo osvezenje nakon poplave filmske konfekcije koja nam se nudi. Film ima pravu atmosferu, oseca se cvrsta ruka rezije bez koje je ova tema (Drustvo mrtvih pesnika) mogla da sklizne u nista. Ovako, imamo jedan zanatski besprekorno uradjen film bez vidljivih pretenzija da vam se uvuce pod kozu ali se to dogodi lako, nenametljivo i zauvek. Openhajmer, ne znam sta je pisac hteo da kaze. Letos sam pogledala istoimeni dokumetarac, znaci, imala sam dobro predznanje o temi. To mi nije mnogo pomoglo da ispratim lako prve 2/3 filma. Film nema teziste, otvara previse tema a ni jednu ne zatvara osim u poslednjem kadru kada postavlja pitanje na koje ja treba da dam odgovor. Kog vraga sam gledala pricu 3 h ako mi ne ponudi resenje sa kojim mogu da se slozim ili ne? Da ne spominjem kadriranje, smenjuju se krupni planovi sa sirokim ali bez poente, nisam razumela smenjivanje crnoibelih kadrova sa onim u boji, sta ce ona golisava scena u delu filma kada se Openhajmer nalazi pred komitetom za naucnu izuzetnost? Kao, nakon 2 sata nismo razumeli da su ga rascerecile tajne sluzbe pa sad da nam to stave pod nos? Kojesta. Ne svidja mi se film jer je propustio sansu da bude jasan, snazan apel covecanstvu protiv zloupotrebe nauke zarad politike, cudovisne okrutnosti modernog oruzja, prava na slobodno misljenje onih koji su tu da misle i smisle kako dalje. Dokumetarac je bolji.

Generacija roditelja kojoj ja pripadam mogla je da bira izmedju 2 metoda, Dr Spok i A. Nil, mi smo se opredelili za dr Spoka podrzanu Montesori metodom ucenja. Moj brat i moja kuma su se opredelili za "Slobodnu decu Samerhila". Rezultat: njihovi sinovi jos uvek "studiraju", ne rade nista osim sto je jedan od njih otac 5 dece, zive o tudjem trosku, arogantni su, neprijatni i za sve promasaje u izborima krivi su im drugi. Nesrecna deca A.Hil metode.

Draga, dobila sam od njega ono najbolje, lepu, zdravu i pametnu decu. Mnogo smo bolje funkcionisali nakon razvoda, bez Jesenjina. Mislim da smo tek kao prijatelji na istom roditeljskom zadatku prevazisli svoje slabosti. Ja sam naucila da kazem "ne", on, da zena nije plen. Na dan verridbe naseg sina, zaprosio me je pred nasom decom. Pitala sam ga zasto to zeli i odgovor je bio: "Ti si jedina zena koja mi nikad nije pravila probleme". Jednom Narcis, uvek Narcis, da je opet potegao Jesenjina, ko zna......😄

Nije, on narcis, ja dezurni pacenik, idealna kombinacija. Kad sam shvatila da recituje Jesenjina i po tudjim kucama, razvela sam se.

Izgleda da mi je prijalo, udala sam se za doticnog.☺️

Da li se u love bombing racuna visesatno recitovanje Jesenjinovog opusa u originalnoj verziji, na ruskom, jeziku koji ja ne razumem?☺️

Hvala na... razumevanju, recimo. Pratim prenos novogodisnjeg koncerta iz beckog Muzikferajna. Mislim da mi je ovo 55 put da mi nova godina dolazi tek sa muzicarima becke filharmonije, legat moje pok majke, mogli smo kucu da srusimo dok traje prenos, ne bi ni trepnula. Elem, pohvalim se, pre par godina, ovde na forumu, da mi se dopada novi direginet i njegov izbor repertoara, dobijem momentlno linkove o "nacistickoj epizodi" Muzikferajna tokom II Sv. rata. Ja znam ko sam, znam koliko celog mog trajanja nosim u sebi deo svetskog bola zbog svih monstruoznih zlocina pocinjenih i u moje ime, kao gradjanina ovog sveta koji, ne mogu da kazem da sad gubi razum, ne, nikad mu razum i nije bio jaca strana, o humanosti da i ne govorim. ALI, ako ista moze da prenese buducim generacijama tracak lepote, humanosti, dobrote, zajednistva, onda su to umetnici, knjizevnici, filozofi i zato su mi oni vazni, zato ih pustam u svoj zivot. Ja cu svake godine da pravim novog sneska, da imate sta da rusite.... Ziveli!

Jos jedan pokusaj: ima smisla i "hermeticki" i "hermeneuticki"jer Hese i Jung nisu primali nikog niti su davali intervjue tako da izdavac daje ovaj naslov jer je Serano jedini koji uspeva da dodje do njih i autorizuje svoj tekst od strane bliskih osoba i Hesea i Junga. Hermenauticki, zato sto tokom poseta, vodi razgovor o znacenju i tumacenju nekih postulata stvaralastva i Hesea i Junga propustajuci ta saznajnja kroz vlastito bice. U knjizi je i poslednja Heseova pesma i razgovor o njoj. Ner budite gadljivi, ako vam je stalo da jos nesto saznate o ova dva velikana, uzmite knjigu u ruke. Knjiga nije spaljivana javno, nije zabranjivana, rekla bih i da ne ujeda s obzirom da sam je citala. Predgovor je pisao Vladeta Jerotic ako vam to nesto znaci. Ne budite narcisi, procitajte ili bojkotujte, marim ja.

Nije bas tako, pricu o obilazenju dva umirovljenika Serano potkrepljuje pismima asistentkinja obojice i nakon sto su oni preminuli. Utisak je da su ga primali sa postovalnjem i uvazavanjem. Da nije tako, neko bi ga vec demantovao nako sto je objavio ta secanja. https://www.knjizara.com/Jung-i-Hese-hermeticki-krug-Migel-Serano-22558

Mali demanti: U ovom naslovu nema ni H od Hitlera. Knjnizicu je izdao Plavi Jahac ako se ne varam i citala sam je pre nego sto sam cula o Seranovom skretanju u misticni nacizam i antisemitizam, pre cca 30 godina. Serano pise u prvom licu, obilazi Hesea i Junga u njihovim predsmrtnim godinama kada oboje zive u CH, vrlo blizu jedan drugog a da se nikad ne posecuju. Serano pise o Heseu, Jungu, pise kao neko ko im se divi i ko hoce da razume ta dva genija koja, koliko god da su posedovali kljuceve ljudske duse i uma, ne uspevaju da, u nekim aspektima svojih zivota, prevazidju neke svoje sasvim ljudske mane.

Boravio je u Bg ranih sezdesetih,ta budalastina obozavanja Hitlera je dosla kasnije, tokom boravka u Indiji. U redu je bojkotovati njegove knjizevne radove ali za one koji postuju Hesea i Junga, njegovo opazanje odnosa ova 2 genija je znacajno jer je, zaista, bio privilegovan da ih obilazi u njihovim poslednjim danima.

Sigurna sa da bi vam bilo koji Heseov naslov prijao i doneo neke nove uvide. Meni je posebno intrigantan bio odnos Hesea i Junga, Preporucujem, na tu temu, naslov Miguela Serana, poznavao ih je obojicu a on je jedan od retkih koji je pusten u taj njihov, "hermeticki" krug. Uzgred, Serano je diplomata, boravio je u tom svojstvu i u Bg. Meni licno, Hese je otkrio moj vlastiti unutrasnji svet u vreme kada sam ga citala a to je rana mladost. Jung, cini m i se da me i danas drzi za ruku i vodi kroz magicne diomenzije ovog nase (i nekih drugih!) svetova. https://delfi.rs/knjige/175520_jung_i_hese:_hermeticki_krug_knjiga_delfi_knjizare.html

A mene je sramota. Sto sam ispala guska. U mojim godinama to je guska na kub. Al ce Sv Petar da mi se obraduje kad se pojavim sa krilcima! Ozbiljno: kome, u osmoj deceniji zivota, pa jos na Balkanu, trebaju ideali? I ne da mu trebaju, gaji ih?! Lepo je moj sin rekao da sam Alisa u zemlji cuda. A cerka kaze da sam galeb, onaj, Dzonatan Livingston, ljubi je majka nacitanu. Od Alise bih pozajmila Chesirskog macka, da mi se iskezi u brk kad, opet, pozelim da izravljam krive Drine. Galeba bih volela da sretnem, obicno sam bezala od njih na Jadranskom moru ako znate na sta mislim. Sad, sa ovim kolenom, kukom i prikljucenijima, stigao bi me garant. Bolje ikad nego nikad. Kronose, ovo pisem za tebe, da se zacerekas, tu, u bolnici i zaboravis sta ti rade. Drzim palceve da sve bude dobro. ... Imam smrdibubu na kuhinjskom lavabau, pardon, Smrdljivog Martina. Znam da se sklonio od hladnoce i da traga za mirnim i toplim mestom na kojem ce da prezimi. Verovatnom je zenka i polozice jajasca tamo gde se smesti. Obicno ih izbacujem napolje. Ovog ne mogu, napolju je 4 C. Stavljam ga na list muskatle u hpodniku zgrade. Ako i polozi jajasca, znam iz iskustva da ce ih prvo prolecno sunce izvuci napolje, otici ce. Ako me ne prime u maciji raj, u onaj gde idu paukovi i bube hoce. ... Iskreno, mislim da nije do mene, do sveta je: ima pamcenje vinske musice, ideale kisne gliste i alavost jedne Orke. Nisam ni jedno ni drugo ni trece. Neko sam ko bez ideala ne moze da zivi. Srecom po Svet, verujem u ideal Pravde, Slobode i Istine. I ne zelim da prestanem da verujem u bajke. Odoh sad u shetnju, ako se pojavi onaj Alisin Zec, ne sumnjajte, skocicu u rupu za njim.... Kronose, laka ti noc, miran san i radosno budjenje....

Jun Fose, Melanholija, Nobelova nagrada za knjizevnost 2023 Unazad 1,5 godine mnogo toga se dogodilo u svetu u kojem zivim a promene u mom privatnom zivotu su, bez preterivanja, imale podjednako tektonsko delovanje. Ni svet ni ja vise nismo isti, pomereni su nam temelji. Vise se ne osecam ni zdravo ni jako, naprotiv. Osecam se razglobljeno, rashrafljeno, u svetu koji mi lici na vrtlog, opasan vir ogromnih razmera, nesto kao crna rupa u svemiru koja guta sve. Cinjenica da sam, bez mnogo razmisljanja porucila naslov "Melanholija" je objasnjiva, film Larsa fon Trira istog naslova je nesto sto me je dodirnulo na retko suptilan nacin, svi aspekti filma, od prvog do poslednjeg, oblikovani su po mojoj meri i usvojila sam ga kao nesto zaista moje, deo mene. I to je bila udica na koju sam se upecala, naslov. Pa kako mi je dok se, upecana, pracakam na udici koja mi kida meso? Nije mi dobro. Koliko je Trir suptilan, toliko je Fose brutalan. Koliko je Trir sofisticiran, toliko je Fose direktan. Koliko je Trir miran, usporen, toliko je Fose haotican, vozi me gore, dole, duz dimenzije vremena, osecam da guta moje licno vreme ne dajuci mi objasnjenje zasto to cini, sta je kolacic meni namenjen za svo to vreme koje sam mu dala citajuci njegovu knjigu. Ludilo? Svet jeste bio poprilicno lud te 1995 i 96 kada je Fose objavio Melanholiju I i II i mozda je Trirov film iz 2011 bio odgovor. Sta je odgovor na ludilo sveta 2022 i 2023? Nobel za bulaznjanje poremecenih fiziologija kojima je mesto u kabinetima neuropsihijatara? To sto sam ja otisla dodjavola, nikome osim meni nije bitno. Sta sa svetom koji je otisao dodjavola i guta sve, pa je progutao jednu ruznu, bolesnu knjigu i tutnuo mi je pod nos stavljanjem na pijedestal Nobelove nagrade? Ocito je, ja citam - organski, citanje mi izaziva telesne fenomene, bude mi muka, umem i da pobesnim i tresnem knjigu o zid, ostavim je negde van kuce jer ne zelim njeno prisustvo u mom prostoru. Ali Fose nije Dostojevski koga sam morala da sklonim iz svoje sobe jer sam umislila da me bole noge od njegovih knjiga kad spavam pored njih. Nisam ga odnela iz kuce, neizmerno ga postujem i divim se njegovom geniju ali toliku kolicini patnje ne mogu da podnesem. Na ispraznjeno mesto na polici poredjala sam Prusta, odlican izbor za mene, pozdravljamo se svakog jutra, setno ali ljubazno, svet je u ravnotezi. I zato sam ljuta na Noobelov komitet, odgovor na ludilo nije - ludilo. Odgovor na besmisao nije bulaznjenje Foseovih "junaka". I tu smo: knjizevnost je prezivela milenijume bas zato sto je tumacila stvarnost i davala resenja, podrzavala smislenost ljudske egzistencije. Sve ono sto kod Fosea ne nalazim, ne vidim: ne mogu da razumem sta je pisac hteo da kaze?! Ako je i hteo da kaze da je sve uzalud, da nema nade, da smo mali, nistavni, nebitni, to je ok, njegov problem. Ali da se to obznani svetu dodeljivanjem Nobelove nagrade je defetizam, odustajanje od nade da nas vir u kojem smo nece odvuci na dno, u nistavilo. Na to nemaju pravo.

I ja se nadam da nece odustati od citanja ovog autora, cim imaju naviku i potrebu da citaju, imaju i integritet slobodnog mislioca. Ne jednom, napisala sam da nisam nikakav strucnjak za knjizevnost, da sam samo citalac, konzument jedne vrste robe na trzistu. I kao sto ne volim kokakolu, tako ne volim ni Pola Ostera.

Ne volim Pola Ostera, nikako. Narocito nakon citanja Ovde i sada, 2008, prepiska sa M.Kucijem. Ostavila sam tu knjizicu na stolu jednog kafica, nisam zelela da je imam u kuci. Pokusala sam i sa jednim njegovim naslovom o momku koji gladuje, mos misliti, tema! I sad imam dvojac najgorih ikad: Oster i Fose, mogu pod ruku da se uhvate. Zavrsila sam Melanholiju II, pre 15 minuta i muka mi je, bukvalno. Ubih se ovih dana da utvrdim sta mi to izmice u Melanholiji, zeno! citas dobitnika Nobelove nagrade! Pa sta?! Ako cemo o ludilu, Dostojevski je to bolje opisao jos pre veka i kusur, Ako cemo o romanu toka svesti, evo Vulfove, briljantno. Fose natuca i muca, bukvalno. Kapa dole za fizicki rad kako Fosea a jos vise za prevodioca, ono je trebalo napisati a ne poludeti. Kontrapunkt lepote i svireposti promasen nacisto. Likovi svedeni na fiziologiju kako uma, tako i tela sa akcentom na ovo drugo. Sta hoce Fose da kaze zaranjanuci u svu tu fiziologiju osim da je zivot gadan i da je najbolje da uzmem kanapce i da se besim o luster? Sve u svemu, ne znam sta cu sa ovom knjigom, rado cu je poslati nekom od vas jer je n e z e l i m u svojoj kuci. Poruke u PM pa da se ratosiljam bede. A posle da mi se lepo objasni sta je pisac hteo da kaze i zasto je dobio Nobelovu nagradu za knjizevnost. Please! A sad idem da se pocastim jednim naslovom Kucija, bilo kojim, da vratim veru u dobru knjizevnost.

Hvala za preporuku, poslusacu, moram, u nekom sam procepu sa sobom, okolnostima, ama, sa zivotom. Nemam ni macku. Prvi put u zivotu sam sama u 4 zida i ne umem tako da postojim. Da li paukovi dishu? Imam jednu porodicu u cosku iznad kreveta, pa bar njih da cujem u gluvoj tami noci! Elem, cinjenica da nailazim na nekave bleskaste naslove mi kaze da sam se pogubila i da mi treba vodic pa cu vasu preporuku shvatiti na taj nacin. Imam jednu molbu: Ne odustajte od Fosea, ako treba, poslacu vam moj primerak knjige pa ga procitejte bar malo, nemoguce je da bi se komitet Nobelove nagrade bas tako prevario? M islim da je, najverovatnije, do mene i ove faze kada sam besna od jutra do mraka. Treba mi macka.

Ne znam kako, tek, uvek se zakacim za naslove koji su rasprodati pa mi je jedini nacin da do njih dodjem da pretrazujem prodaju polovnih knjiga. Saradnja sa prodavcima je za sada jako dobra, knjige stizu u roku od 24 h od uplate na tekuci racun i knjige koje sam kupila su u izvrsnom stanju, ova 3 poslednja naslova kao da nisu ni otvorena. Tako sam nabavila Belu Hmvasija, Antologija humana i Brevijar, prosledicu ih cerki u USA, smatra nepravdom sto ga jedva da ima u engleskom prevodu a nama je bio znacajan i dok je mogao da se kupi u knjizarama, poklanjali smo ga prijateljima pa smo i ostali bez nasih, kucnih primeraka. Sad tragam za naslovom Scientia sacra, prvi tom i moze da se nadje ali tom II nikako.....

Sta mi bi, ne znam, tek, porucila sam Melanholiju I i II i sta da vam kazem, besna sam kao zolja, neka je i 100 puta nobelovac, bolje da sam bacila pare kroz prozor. Melanholija I Omaz, kazu, velikom norveskom slikaru pejzazisti koji je umro mlad i lud. I sad, na 100 i vise strana citalac se nalazi u njegovom bolesnom umu, u pitanju je jedan traumatican dan koje ce, biografija sikara to kaze, biti sudbonosan za dalji tok radnje. Za sada, stotinu strana neprestanog ponavljanja istih fraza, istih slika na jedan nedopustivo plitak nacin je neverovatno mucenje za mene, citaoca. Ne mogu da se identifikujem sa glavnim likom, ne mogu da osetim empatiju jer ne poznajem takva dushevna stanja a opet, pisac se ne trudi da mi ih podrobnije opise jer, pisac i nije tu, ne moze ni da bude s obzirom da putujemo kroz um onog treceg. Ako mi citanje Melanholije II ne ponudi reshenje i objasnjenje, ovo ce biti najgluplja kniga ikad napisana. Najverovatnije da nisam u pravu, da ne mogu da dobacim do ong sto je vrednost dostojna tako velikog priznanja. Nista ja ne znam o teoriji knjizevnosti, ja sam samo citalac koji, valjda, ima pravo na vlastiti dozivljaj dela. I ako cemo pravo, za citanje Melanholije I bi i autor i izdavac a i clanovi Nobelovog komiteta meni trebalo da plate za mucenje tokom citanja. Mozda je nepravdno sto pisem utiske pre procitane Melanholije II ali samo citanje Melanholije I mi je iskidalo zivce. I dalje ne vidim poentu jedne dosadne i plitke price. PS. Ako je Melanholija roman toka svesti a na prvu loptu ona ima tu formu, kada se setim najblistavijih romana te vrste, ovo sto je objavio Fose je jadno.