Pletilja

Boze, @Helena, kako ste tako nespremni usli u celu pricu?! Pa ne zivite u CH nego u Srbiji a tu vam stvari ovako stoje: Kao prvo, napisete testament. Onda konsultujete astrologa da uradi natalnu kartu uspijuse na salteru lokalnog Doma Zdravlja. Kad joj Venera udje u Devicu, zakoljete crnu kokosku da umilostivite bogove podzemlja, pozdravite se sa familijom i ljupko, onako apstolski se presamitite pred salterusom i kazete zasto ste dosli i sta vam treba. Ako je kokoska bila debela i ne mnogo matora, mozda ce vas ubaciti na listu cekanja kod lekara opste prakse da mu sazeto, u jednoj recenici kazete sta vas muci. Ako ga niste iznervirali vec samom svojom pojavom, ako mu sistem nije pao i ako je tog jutra nasao parking mesto blize od 2 km od radnog mesta, mozda, mozda ce da vam zakaze pregled kod specijaliste kroz 5 godina. Ako preteknete do tog datuma, da bi prosli pored kevcucvih Kerbera na salterima klinika potrazite pomoc sibirskih shamana, amazonskih vraceva, tibetanskih gurua mada je urbana legenda da dzak deviza moze da vam otvori sva vrata. Demoni se lepe na zelembace. Iz licnog iskustva lecenja nekih manje vise smrtonosnih bolesti a u Srbiji, mogu da vam preporucim svoju mantru: "Nije mi nista, nije mi nista, nije mi jista..". Eto tako. Sta ste zapeli sa tim svojim kataraktama? Sta vam tesko da bauljate koju godinu tek malcice coravi dok se novac iz vaseg fonda za zdravstveno osiguranje ugradjuje u najmoderniji stadion na Balkanu? Poradite malo na svojim patriotskim osecanjima pa ce i zivot sa katarakatama da vam bude laksi. Ako cemo pravo, bice i mnogo lepsi jer necete videti sve "divote zivota u Srbiji". Kud cete vise?

Imala sam srece da moj melanom u levom oku prate 2, kazu, izuzetna oftalmologa, mladji je sa Bg Klinike za ocne bolesti, drugi je doajen evropske oftlamologije koji vodi Kliniku za ocne bolesti u Lozani. Kada je za melanom uradjeno sve sto moderna medicina danas moze, na red je dosla katarakta senilis, promena primerena mojim godinama. Na levom oku je bila "zrela" i operisana je u Bg. Na desnom oku "nije zrela" i ceka se da "sazri" vec 5 godina. Dva puta godisnje idem na kontrole kod, takodje, eminentne doktorke u privatnoj oprdinaciji u Bg kada se detaljno pregledaju oba oka i evo, i nakon 5 godina moja evidentirana katarakta u desnom oku i dalje je "nezrela", ne dobijam savet da se ta katarakta operise. Bez obzira na stanje srpskog zdravstva, skoro sam sigurna da nije ekonomski faktor u pitanju vec medicinska indikacija. Kad se setim postoperativnog procesa kod operacije katarakte, svih tih kapi koje se ukapavaju na 4 sata pa tako nekoliko nedelja, zaista ne bih volela da sam to morala da prolazim na oba oka, dovoljno je dosadno i sa jednim.

Sta "feminizam & renesansa" imaju da kazu na najavu AV da ce se silno uvecati davanja drzave za radjanje prvog, drugog n tog deteta? U kontekstu kulturoloskog obrasca u Srba, ovo ce da izadje na to da materica postane radno mesto, sredstvo za zaradjivanje novca cije trosenje niko ne kontrolise. Nekada se govorilo " a kupus u kacu, a dete u kucu". Perspektiva: "a dete u kucu, a letovanje u Turskoj"? Ili: "Radjaj kucko, treba mi za tiket!". Populaciona politika se ne vodi ovako, ovo je direktno izlaganje zene jos vecim pritiscima da radja i protiv svoje volje. Ovo je degradacija bioloskog entiteta zene i ako ovo prodje, zenama se ne pise dobro. Feministkinje, imate rec....

Lusi Kuk, Neocekivana istina o zivotinjama. Mozda vam je promakla cinjenica da postoji posebna vrsta knjizevnosti, bestijarijum, to su knjige o zivotinjama a pisu se jos od antickih vremena. Prvo su ih pisali istrazivaci i avanturisti, filozofi a sad ih pisu biolozi. I ako ste pomislili da je to jedan fin, miroljubiv svet, malcice ste u zabludi, umeli su oni i da zarate na pitanju kako curanoliki lesinar pronalazi svoj rucak, nosom ili ocima. Da ne pominjem Aristotela i njegovu teoriju o mrescenju jegulja, da, ta rasprava traje i danas jer niko nema konkretan dokaz, jegulje se mreste, kazu, u Sargaskom moru a to je malo komplikovano za istrazivanje. Lusi Kuk je napisala divnu knjigu u kojoj razbija visevekovne predrasude o nekim zivotinjskim vrstama i cini to na duhovit nacin ne zanemarujuci istoriografiju i nauku. Uzgred, ova dama je i osnivac udruzenja ljubitelja lenjivaca o kojima, sigurna sam, imate predrasudu kao i ja a koje Lusi Kuk razbija dokazujuci svu mudrost ove vrste. I nisu lenjivci jedini, kad procitate pikanterije o ljubavnom zivotu nosoroga, pandi i pingvina, odahnucete srecni sto postoje zaludjenici poput Lusi Kuk i njenih kolega koji, usred ludila naseg doba, postojano brane cast nauke. Vladimir Sorokin, Telurija Distopijski roman, Evropa nakon XIII krstaskog rata u ne tako dalekoj buducnosti. Nisam bas sigurna da je buducnost u pitanju, ako zanemarimo detalje, to smo mi, danas. Sve sto mogu da kazem o umecu autora je: Bravo, majstore! Cista klasika izuzetnog dometa, dragocen primerak lepe knjizevnosti jer je sve tu, ideja i pametna, kreativna realizacija. Bravo i za prevodioca Mirjanu Grbic, u nekim poglavljima je njen doprinos izuzetan. Vesto, duhovito, zastrasujuce.

Ne dirajte mi Hobite!

U poslednje vreme, ima tome i godina dana, digla sam ruke od filmova i serija, sve mi je bljutavo, povrsno, blentavo. Deca su me naterala da pogledam 2 filma, oba ce, po njihovim recima, biti nominovana za Oskara: Openhajmer i Hendovers. Hendovers, prica stara data na nov nacin, jeste drama ali je tezina fino rasporedjena u pricama glavnih likova, glumacka ostvarenja bersprekorna. Spomenula sam cerki da bih glumici u sporednoj ulozi, Da Vine Joy Randolf dala Oskara za epizodu da bi mi cerka dan dva kasnije javila da je g djica dobila Zlatn Globusa za to ostvarenje. Pol Giamati, izvrstan takodje, pravo osvezenje nakon poplave filmske konfekcije koja nam se nudi. Film ima pravu atmosferu, oseca se cvrsta ruka rezije bez koje je ova tema (Drustvo mrtvih pesnika) mogla da sklizne u nista. Ovako, imamo jedan zanatski besprekorno uradjen film bez vidljivih pretenzija da vam se uvuce pod kozu ali se to dogodi lako, nenametljivo i zauvek. Openhajmer, ne znam sta je pisac hteo da kaze. Letos sam pogledala istoimeni dokumetarac, znaci, imala sam dobro predznanje o temi. To mi nije mnogo pomoglo da ispratim lako prve 2/3 filma. Film nema teziste, otvara previse tema a ni jednu ne zatvara osim u poslednjem kadru kada postavlja pitanje na koje ja treba da dam odgovor. Kog vraga sam gledala pricu 3 h ako mi ne ponudi resenje sa kojim mogu da se slozim ili ne? Da ne spominjem kadriranje, smenjuju se krupni planovi sa sirokim ali bez poente, nisam razumela smenjivanje crnoibelih kadrova sa onim u boji, sta ce ona golisava scena u delu filma kada se Openhajmer nalazi pred komitetom za naucnu izuzetnost? Kao, nakon 2 sata nismo razumeli da su ga rascerecile tajne sluzbe pa sad da nam to stave pod nos? Kojesta. Ne svidja mi se film jer je propustio sansu da bude jasan, snazan apel covecanstvu protiv zloupotrebe nauke zarad politike, cudovisne okrutnosti modernog oruzja, prava na slobodno misljenje onih koji su tu da misle i smisle kako dalje. Dokumetarac je bolji.

Godina je 1977, moje vencanje se pomera za sam kraj godine da bi i moj brat, koji je tada u vojsci, mogao da prisustvuje. U gradu nam je na raspolaganju hotel u stanju raspadnja i 2 kafane, odlucujemo se da rucak bude u vili mladozenjinog dede, 50 ljudi najvise. Imam 3 meseca da se spremim, moja mama i buduca svekrva oraganizuju rucak i ja sa tim nemam nista. U to vreme ja sam feministicki opredeljena, ne pada mi na pamet da budem "bela" mlada, odlucujem se za jednostavnu koktel haljinu nezno bez boje, cipelice u istom tonu. Naravno, korigujem ishranu, tada je ideal bila jedna mrsavica iz Londona, Tvigi, i vecina mladih zena je zelela da bude ravna kao motka pa tako i ja, gladujem nedeljama. Na dan vencanja, u kuci mojih roditelja pristizu gosti sa strane, vencanje je zakazano za 13.30 h u opstini. Oko 11 h izlazim iz svoje sobe da se pridruzim gostima, cujem vrisak moje bake: "Ne cipele"! Ispostavlja se da mlada moze sve da obuce osim cipela jer, ako obuce i cipele, ne sme da sedne u kuci roditelja jer ce tu i da se vrati....moram da stojim sledeca 2 sata u novim cipelama. Cekamo da mladozenja i njegov brat dodju po nas pa da krenemo u opstinu. U 12.45 mladozenje nema. Nema ni mog brata i njegove devojke, kasne. Mama krivi devojku mog brata "jer ce ta da zakasni i na vlastiti pogreb", stricevi se zgledaju, strine se sasaptavaju, svi pogledi su upuceni meni.....nece valjda? Vrata se uz tresak otvaraju, mladozenja upada vrlo veseo, siri ruke, ljubi se redom sa gostima, mladozenja je blago pijan. Radi se o sportisti, trezvenjaku, nikad ga nisam videla sa casicom, crvenim pred stricevima i strinama. Stizemo u opstinu, ceremonija pocinje, na svaku maticarevu rec, mladozenja dobacuje svoje 3, gosti se kikocu, ja hocu da ga ubijem. Stizemo u dedinu vilu, gladna sam kao vuk, cipele me ubijaju, jedva cekam da se servira supa i da se izujem. Stigla je supa, moj najdrazi stric ustaje da odrzi zdravicu umesto mog oca koji je od ranog jutra sav smusen, udaje mu se mezimica. I stric pocinje: " Nisi ti Mihajlo danas samo cerku udao i dobio jos jednog sina, ti si Mihajlo i sina danas ozenio i dobio jos jednu cerku..." Tajac. Iz kuhinje se prolama vrisak moje mame, terrcira joj moja baka. Brat i njegova devojka ustaju, drze se za ruke i kazu: "Mi smo se vencalu u 13 h, zato smo kasnili". Ustaje mladozenjin brat i njegova devojka, drze se za ruke i kazu; " Mi smo se vencali u 13.15 h, zato smo kasnili". Iz kuhinje dopire jos jedan vrisak, to je moja svekrva, zena se obeznanjuje, moj otac sedi bled kao krpa, preskacem goste i onako u carapama, prskam oca kiselom vodom, ista slika je u kuhinji, tamo redom polivaju moju mamu, baku i svekrvu. Epilog: Sve su zamesili moj brat, mlaozenja i njegov brat. Kad je vec bal, nek bude trandibal. Kad se vencavamo mi, koji smo tek godinu dana u vezi, sto da se ne vencaju i braca koja su mnogo duze u vezi sa svojim devojkama"? I tako, tajno prijavljuju svoja vencanja za isti dan, razmak po 15 minuta, maticar pravi raspored kako njemu odgovara. Mladozenja se kasnije pravdao da mi je precutao taj plan jer je to "muska stvar".Sta je mislio maticar, nikad nismo saznali ali mu verovatno nista nije bilo jasno jer su se u toku 1 sata pred njim stalno pojavljivala ista lica. Ko je rucao, rucao je, taj deo mi je promakao uz napomenu da ja nisam stigla dalje od supe.Ppresvukli smo se, novac koji smo dobili od rodbine podelili smo na 3 dela, nama, mom bratu i njegovom, da imaju za hotel jer mama i svekrva nisu htele ni da cuju da pod svoj krov prime taze ozenjene sinove sa snajkama.Pokupili smo ranije spremljene kofere i sa stricevima, suprug i ja, otputovali za Bg, sutradan ujutru smo imali let za Moskvu, tata nam je uplatio putovanje jer je zeleo da vidimo Lenjina. Lenjina videli nismo jer je bio na popravci, hranili smo se kod babuski koje su po moskovskim i lenjingradskim coskovima prodavale piroske, u lux hotelima su sluzili iskljucivo borsc od cvekle i usoljenu ribu od koje jmladozenja smrdeo danima. Prevarili su nas kad smo menjali dolare za rublje i uvalili nam rublje iz vremena Oktobrske revolucije tako da smo se sa bracnog putovanja vratili goli kao pistolji. Sledecih 10 godina se raspredalo o detaljima ove zavere, radjale su se bebe, mirile porodice, zivot je tekao dalje. Od 3 braka sklopljena tog maglovitog decembarskog dana, opstao je samo 1, moj brat i njegova supruga. Kako je pocelo, dobro se i zavrsilo.

Slazem se, nista vise nije normalno a narocito ono da se ispruzis onoliko koliko ti je kaput dugacak. Kada sam shvatila da ce sinovljevo vencanje biti u stilu mrsne, pravoslavne svadbe, pozvala sam sina na razgovor. On i buduca supruga su zaposleni ali nemaju ustedjevinu, zive od plate, kako misle da finasiraju tako nesto? Paaaaa...tuc, muc, ispalo je da mladenci racunaju na kesh umesto miksera, tv, escajga.....i, mladozenjin tata podize kredit......Pitam sina, zasto pristaje na to kad zna da se tako ne radi, kaze, sta cu, ona od detinjstva masta o takvom vencanju. Shvatila sam i da mladozenjin otac toliko zeli unuce da ce i snajku da proguta kao kuvanu zabu svestan da bez nje nece biti ni unuceta. I tako, mladozenjin tata je otplatio pola kredita i umro. Ostatak su otplatili mladenci. Kosmicka pravda?

https://www.facebook.com/photo/?fbid=2307776736279065&set=gm.1687391291787556&idorvanity=508213229705374 Nisam znala da je moj omiljeni novinar iz popovske porodice, sad mi je jos drazi...svaka mu je ka u Njegosa.....

Sinovljeva svadba, cista klasika, hotel, mlada u izdanju "princeza sam, tim se dicim", "nasi i njihovi", nacvrckani stricevi i ujaci, zaove i jetrve koje nismo videli cca 20 godina, kisela vina i hladan pomfrit.... Cerkino vencanje sam pratila preko Viber kamere moje prijateljice koja je na vencanju zastupala mene otsutnu....jer su cerka i zet resili da se vencaju tek tako, u dvoristu zetove porodicne kuce a vencace ih zetov prijatelj koji ima licencu da vencava. Ne znam kako sam prezivela to subotnje poslepodne ali znam da me i sad, kad pisem o tome, sve boli: nisam bila na cerkinom vencanju, da mi je neko rekao....imala sam 5 dana da joj na mrezi pronadjem neko haljince prikladno za tako neformalno vencanje a koje ce da joj isporuci postar.....lepo, nisam videla cerku u haljini jos od njene male mature, dobro je da se nije udala u pantalonama.....i tako, udala se. To njeno vencanje je jedna rupa u mom stomaku. Jedan diskontinuitet svemirskih razmera.Tamo neka americka porodica koja prstom nije mrdnula da je othrani, vaspita, skloluje, dobili sve na gotovo. Masu mi u kameru, svi veseli, sto da ne budu veseli, razbojnici jedni, oteli mi dete.... I tako, posle godinu dana upoznajem zeta, fin i drag covek, fina i draga americka familija. Mozda je nisu othranili, vaspitali, skolovali ali su jako svesni koliko je ona dobra, vredna i lepa. I bolje im je da sve to znaju da im ja ne dodjem tamo.....

ispratio nego sta. Ali,kad je voda nadosla, nijei mao skelu koju je, inace, sa jos nekoliko stocara i kupio ali mu oteli lokalni mocnici koji su, po njegovim recima, u dilu sa Risticevicem. Na ostrvu je ostalo oko 300 grla stoke, bez hrane, na hladnoci, sa mladuncima, nije mogao da ih prevozi camcem. Covek od sredine Decembra obilazi nadlezne institucije, policiju, lokalnu vlst, ministarstvo i nista, svi cute. Imao je problema i ranije, krali su mu stoku, zalio se policiji i nikom nista. Jadan covek. Pricate kojesta. Takvo stado se ne pravi za jedan dan, covek je ugledni stocar, zna sta radi ali je sam protiv sistema. Ako, da se prebrojimo i vidimo ko je sledeci na redu.

Mucno, zalosno: https://www.mojnovisad.com/vesti/apeli-da-se-spasu-zivotinje-sa-krcedinske-ade-njihov-vlasnik-moli-sve-za-pomoc-id59344.html Vlasnik krda konja i krava (sa mladuncima) vec nekoliko dana moli za pomoc, javnost, osim noivinara nS, cuti, niko ni repom da mrdne. Jeste voda preplavila put kojim se zivotinje vracaju na farmu ali nije to problem vec pljacka, otimacina zakonske imovine i bahatost lokalnih SNS ovaca uz spominjanje Marijana Risticevica kao glavnog vinovnika otimacine. Jedan covek ostaje bez imovine, veliki broj zivotinja pati a Srbi mere patku, ciji je badnjak veci?! U, navodno, sekularnoj drzavi, cak i Dnevnik na N1 pocinje reportazama o proslavi verskog praznika? Mislim da smo se i bogu smucili. Pa je i on digao ruke od nas. I ostavlja nas da se davimo u vlastitom besmislu.

Ovde vise nema normalnih. U Banatu su nekad, uoci Bozica, momci izvodili konje iz stala i projahivali kroz sela, rade to i danas ali malo je i konja i momaka sa konjima pa to bude i lepo kad ih vidite kad prokaskaju u miru i tishini. Ovo je jednostavno silovanje i tradicije i religije i stanovnistva. Sram da ih bude.

Licno snimila danas oko 15 h.....nisam ih videla ali sam ih cula, u rano, nedeljno poslepodne kao da su otvorena vrata pakla?! Sta je ovo ako boga znate?! Od petardi i topovskih udara mi je presela Nova godina, reakciju na jak, iznenadni zvuk ne mozete da kontrolisete, lupanje srca, puls na 200, sta je tek sa onima koji su pod vecim svakodnevnim stresom nego ja, penzioner? Sta sa decicom, kucnim ljubimcima, bolesnim ljudima? I sad ovo: ko im je dao dozvolu za ovakve "mimohode"? Ovo je trajalo mnogo duze nego na mom snimku jer sam prvo virila iza zavese uplasena da je poceo smak sveta. Dokle bre?!

Generacija roditelja kojoj ja pripadam mogla je da bira izmedju 2 metoda, Dr Spok i A. Nil, mi smo se opredelili za dr Spoka podrzanu Montesori metodom ucenja. Moj brat i moja kuma su se opredelili za "Slobodnu decu Samerhila". Rezultat: njihovi sinovi jos uvek "studiraju", ne rade nista osim sto je jedan od njih otac 5 dece, zive o tudjem trosku, arogantni su, neprijatni i za sve promasaje u izborima krivi su im drugi. Nesrecna deca A.Hil metode.

Operisana u Paterovoj, levo oko, nema uspavljivanja ali nista ne boli, jeste malo dosadno to ispiranje fizioliskim rastvorom i kapanjem 2 leka na 4 h ako sam dobro zapamtila pa tako danima. Ali vredi, oko k o novo. Ne bojte se,i ako je vec trebalo da vas strefi neka operacija, ovo vam je kao da ste uboli premiju na lutriji.

Draga, dobila sam od njega ono najbolje, lepu, zdravu i pametnu decu. Mnogo smo bolje funkcionisali nakon razvoda, bez Jesenjina. Mislim da smo tek kao prijatelji na istom roditeljskom zadatku prevazisli svoje slabosti. Ja sam naucila da kazem "ne", on, da zena nije plen. Na dan verridbe naseg sina, zaprosio me je pred nasom decom. Pitala sam ga zasto to zeli i odgovor je bio: "Ti si jedina zena koja mi nikad nije pravila probleme". Jednom Narcis, uvek Narcis, da je opet potegao Jesenjina, ko zna......😄

Nije, on narcis, ja dezurni pacenik, idealna kombinacija. Kad sam shvatila da recituje Jesenjina i po tudjim kucama, razvela sam se.

Izgleda da mi je prijalo, udala sam se za doticnog.☺️

Da li se u love bombing racuna visesatno recitovanje Jesenjinovog opusa u originalnoj verziji, na ruskom, jeziku koji ja ne razumem?☺️

Hvala na... razumevanju, recimo. Pratim prenos novogodisnjeg koncerta iz beckog Muzikferajna. Mislim da mi je ovo 55 put da mi nova godina dolazi tek sa muzicarima becke filharmonije, legat moje pok majke, mogli smo kucu da srusimo dok traje prenos, ne bi ni trepnula. Elem, pohvalim se, pre par godina, ovde na forumu, da mi se dopada novi direginet i njegov izbor repertoara, dobijem momentlno linkove o "nacistickoj epizodi" Muzikferajna tokom II Sv. rata. Ja znam ko sam, znam koliko celog mog trajanja nosim u sebi deo svetskog bola zbog svih monstruoznih zlocina pocinjenih i u moje ime, kao gradjanina ovog sveta koji, ne mogu da kazem da sad gubi razum, ne, nikad mu razum i nije bio jaca strana, o humanosti da i ne govorim. ALI, ako ista moze da prenese buducim generacijama tracak lepote, humanosti, dobrote, zajednistva, onda su to umetnici, knjizevnici, filozofi i zato su mi oni vazni, zato ih pustam u svoj zivot. Ja cu svake godine da pravim novog sneska, da imate sta da rusite.... Ziveli!

Da budem jasnija: necu da kazem da su "svi isti" jer nisu. Ono sto je mene porazilo a u sta sam se uverila kao nestranacki kontrolor je otsustvo ikakve logistike, strategije jasno razradjene sa sve rezervnim planovima. Nista od toga nisam videla kod jedne od najvecih stranaka u novijoj istoriji Srbije koja je bila i na vlasti u ovoj zemlji. Kada sam upala u prostorije izbornog staba negde oko 17 h da im kazem da im SNS rastura izbore, zatekla sam sve njih, rukovodstvo, sponzore, ugledne clanove na okupu, udobno opustene uz ice i pice. Nakon moje dreke, ostavila sam ih potpuno zaprepascene, zblanute. U mrtvoj tisini cula sam glas "gospodjo, hocete da vas odvezemo natrag"? Eto, to je bilo bitno, da se ne lomatam na drugu stranu grada i da nastavim svoju "borbu" sa vetrenjacama. Za njih. Nece da moze, nikad vise.

Presretne me juce mala, crnpurasta zenica, pozdrvi me kao rod rodjeni i pita kako sam. Ne mogu da se setim ko je, procita mi to u ocima i pretstavi se: bila je u SNS timu na mom izbornom mestu 17 Dec. Kaze, sto se ti toliko sekiras, pusti politiku, gledaj da ti bude dobro, iskoristi ih, evo ja, u skracenoj verziji njena prica izgleda ovako: dugo je radila u Nemackoj, deca su joj "na sigurnom" a ona se vratila u Srbiju jer mora da pazi bolesnu majku. Uclanila se u SNS, dobila posao cistacice u osnovnoj skoli, odradjuje sta se od nje trazi i to je to. Nista mrtva deca u Ribnikaru i Duboni, nista Banjska, nista Marinika na infuziji, njoj je miran i Srem i Banat i Backa. Njoj je dobro. Pa, ako vam je dobro, onda nista.... Odoh da bacim koplje u trnje.... P.S. Dobila sam poziv od stranke ciji sam kontrolor bila da se pojavim na "koktelu zahvalnosti" u 18 h u njihovim prostorijama. Dobili su 50% vise glasova u gradu nego na proslim izborima pa su resili da slave. Normalno da imaju 50% vise glasova jer su na proslim izborima imali infinitezimalni skor. Doslo mi je da odem i da im kazem da su im taj rezultat poklonila mrtva deca ali necu da remetim mir tih dushica stavljanjem u ovaj tako odvratan kontekst kao sto je srpska politicka scena.

Jos jedan pokusaj: ima smisla i "hermeticki" i "hermeneuticki"jer Hese i Jung nisu primali nikog niti su davali intervjue tako da izdavac daje ovaj naslov jer je Serano jedini koji uspeva da dodje do njih i autorizuje svoj tekst od strane bliskih osoba i Hesea i Junga. Hermenauticki, zato sto tokom poseta, vodi razgovor o znacenju i tumacenju nekih postulata stvaralastva i Hesea i Junga propustajuci ta saznajnja kroz vlastito bice. U knjizi je i poslednja Heseova pesma i razgovor o njoj. Ner budite gadljivi, ako vam je stalo da jos nesto saznate o ova dva velikana, uzmite knjigu u ruke. Knjiga nije spaljivana javno, nije zabranjivana, rekla bih i da ne ujeda s obzirom da sam je citala. Predgovor je pisao Vladeta Jerotic ako vam to nesto znaci. Ne budite narcisi, procitajte ili bojkotujte, marim ja.

Nije bas tako, pricu o obilazenju dva umirovljenika Serano potkrepljuje pismima asistentkinja obojice i nakon sto su oni preminuli. Utisak je da su ga primali sa postovalnjem i uvazavanjem. Da nije tako, neko bi ga vec demantovao nako sto je objavio ta secanja. https://www.knjizara.com/Jung-i-Hese-hermeticki-krug-Migel-Serano-22558