Pletilja

Jun Fose, Melanholija, Nobelova nagrada za knjizevnost 2023 Unazad 1,5 godine mnogo toga se dogodilo u svetu u kojem zivim a promene u mom privatnom zivotu su, bez preterivanja, imale podjednako tektonsko delovanje. Ni svet ni ja vise nismo isti, pomereni su nam temelji. Vise se ne osecam ni zdravo ni jako, naprotiv. Osecam se razglobljeno, rashrafljeno, u svetu koji mi lici na vrtlog, opasan vir ogromnih razmera, nesto kao crna rupa u svemiru koja guta sve. Cinjenica da sam, bez mnogo razmisljanja porucila naslov "Melanholija" je objasnjiva, film Larsa fon Trira istog naslova je nesto sto me je dodirnulo na retko suptilan nacin, svi aspekti filma, od prvog do poslednjeg, oblikovani su po mojoj meri i usvojila sam ga kao nesto zaista moje, deo mene. I to je bila udica na koju sam se upecala, naslov. Pa kako mi je dok se, upecana, pracakam na udici koja mi kida meso? Nije mi dobro. Koliko je Trir suptilan, toliko je Fose brutalan. Koliko je Trir sofisticiran, toliko je Fose direktan. Koliko je Trir miran, usporen, toliko je Fose haotican, vozi me gore, dole, duz dimenzije vremena, osecam da guta moje licno vreme ne dajuci mi objasnjenje zasto to cini, sta je kolacic meni namenjen za svo to vreme koje sam mu dala citajuci njegovu knjigu. Ludilo? Svet jeste bio poprilicno lud te 1995 i 96 kada je Fose objavio Melanholiju I i II i mozda je Trirov film iz 2011 bio odgovor. Sta je odgovor na ludilo sveta 2022 i 2023? Nobel za bulaznjanje poremecenih fiziologija kojima je mesto u kabinetima neuropsihijatara? To sto sam ja otisla dodjavola, nikome osim meni nije bitno. Sta sa svetom koji je otisao dodjavola i guta sve, pa je progutao jednu ruznu, bolesnu knjigu i tutnuo mi je pod nos stavljanjem na pijedestal Nobelove nagrade? Ocito je, ja citam - organski, citanje mi izaziva telesne fenomene, bude mi muka, umem i da pobesnim i tresnem knjigu o zid, ostavim je negde van kuce jer ne zelim njeno prisustvo u mom prostoru. Ali Fose nije Dostojevski koga sam morala da sklonim iz svoje sobe jer sam umislila da me bole noge od njegovih knjiga kad spavam pored njih. Nisam ga odnela iz kuce, neizmerno ga postujem i divim se njegovom geniju ali toliku kolicini patnje ne mogu da podnesem. Na ispraznjeno mesto na polici poredjala sam Prusta, odlican izbor za mene, pozdravljamo se svakog jutra, setno ali ljubazno, svet je u ravnotezi. I zato sam ljuta na Noobelov komitet, odgovor na ludilo nije - ludilo. Odgovor na besmisao nije bulaznjenje Foseovih "junaka". I tu smo: knjizevnost je prezivela milenijume bas zato sto je tumacila stvarnost i davala resenja, podrzavala smislenost ljudske egzistencije. Sve ono sto kod Fosea ne nalazim, ne vidim: ne mogu da razumem sta je pisac hteo da kaze?! Ako je i hteo da kaze da je sve uzalud, da nema nade, da smo mali, nistavni, nebitni, to je ok, njegov problem. Ali da se to obznani svetu dodeljivanjem Nobelove nagrade je defetizam, odustajanje od nade da nas vir u kojem smo nece odvuci na dno, u nistavilo. Na to nemaju pravo.

I ja se nadam da nece odustati od citanja ovog autora, cim imaju naviku i potrebu da citaju, imaju i integritet slobodnog mislioca. Ne jednom, napisala sam da nisam nikakav strucnjak za knjizevnost, da sam samo citalac, konzument jedne vrste robe na trzistu. I kao sto ne volim kokakolu, tako ne volim ni Pola Ostera.

Kako, zasto Nestorovic? Zato:

Smrtno sam umorna pa sam zaboravila da opisem epilog: negde oko 23 h krenula sam kuci, na drugi kraj grada. Hodala sam, sabirala utiske, prolazeci kroz centar grada vidim da sam stigla do dela gde se nalaze cemntrale SNS i DS, 2 kucna broja udaljene jedna od druge. Ulazim kod SNS, nalazim ih vesele, kazem im "Razbili ste nas danas, vladacete jos 100 godina ali vam moju i tudju decu nikada necu oprostiti". Otsetam do DS, zaticem ceo Izborni stab i jasno i glasno izjavim da su nas ostavili na cedilu. Ja sam svoj status i ugled u rodnom gradu stavila u njihovu sluzbu a oni su to prokockali, neoprostivo i bezobrazno. Stignem kuci, javim deci da im je majka dobro i izvinim se sto im je majka - budala. Da sam mogla, otisla bih na grobove streljane dece i tamo umrla. Racunajte da jesam I

Zakljucak nakon 14 sati angazmana kao nestranackog kontrolora delegiranog ispred koalicije liste 7,Srbija protiv nasilja, govorim o mom gradu u unutrasnjosti i desavanja na mom izbornom mestu: SNS tim, organizovan kao vojna formacija, korektan prema nama, opozicionim kontrolorima, to jest, prema meni koja sam veci deo dana bila i jedini opozicioni kontrolor: od nas 3, jedan se nije ni pojavio na birackom mestu, drugi je, nemam dokaz ali imam osnovanu sumnju - radikalski "spavac", imenovan kao nestranacki kontrolor koji je jedva i bio prisutan tokom dana osim kada smo brojali glasove a on insistirao da broji glasove za Shselja: kada smo oboje shvatili da smo sami, dogovor je bio da on odmara kod kuce do 14 h pa da me zameni da ja mogu da se malo odmorim. U 14 h, pretsednik birackog odbora, SNS, ga imenuje za clana troclane ekipe koja odlazi da obidje 11 glasaca kod kuce. Dakle, do 17 h sam bila jedini kontrolor liste 7, zaduzenje mi je bilo da pratim izlaznost i dodajem 2 liste evidentiranim glasacima. Da skratim pricu: nista ja nisam mogla da kontrolisem, na listi je 1110 potencijalnih glasaca, ne vidim sta radi onaj sa UV lapmpom, ne vidim ono dvoje koji utvrdjuju identitet glasca u 2 izborna spiska, sedimo u istoj ravni za istim stolovima, ne znam sta se desava u blizini izbornog mesta jer ne mogu da budem na 2 mesta istovremeno. SNS ovci korektni, upozoreni smo da je svima u interesu da izbori na nasem izbornom mestu prodju bez greske "da ne bi 31 docekali NG na ovom istom mestu".....oko podneva, kontrolor koalicije Tadic/Radulovic, 2 stolice dalje od mene - pada u nesvest, covek ima oko 40 godina, deluje mlado i jako ali se onesvestio u stolici. SNS ovci ga odnose u susednu kancelariju mesne zajednice, pratim ih, imam kod sebe merac pritiska, covek je mokar od znoja, bled, unezveren, ne moze ni da sedi, pozvana je hitna pomoc.....dok sam se ja bavila covekom, cca 10 minuta, u salu za izbore je mogao da udje i ruzicasti slon.....pretsednik BO smatra da ovo nije poremetilo izborni proces, nece da pravi zapisnik, nema nadoknade vremena.....preglasana sam. javljam izbornom stabu liste 7 sta se desava porukom, shaljem i fotografiju na kojoj se vidi prisustvo hitne pomoci na mom izbornom mestu....i tu dolazimo do poente: tokom celog izbornog dana, osim sto sam na neparan sat slala izvestaj o izlaznosti, upozoravala da sam sama kao kontrolor, nikakva reakcija iz staba nije dosla, ni slovca na Viber grupi kontrolora, niko nije dosao do izbornog mesta da vidi sta se desava, kao da su oni na Zemlji a ja na Marsu i kao da rezultati na izbornom mestu 28 nisu bitni i njikoga na interesuju. SNS je militantna interesna grupa, to znamo. Ono sto ja nisam znala je da u lokalnom izbornom stabu liste 7 sedi dvadesetak ljudi koji nista nisu uradili po pitanju trijaze nestranackih kontrolora (obuka od 1,5 h se valjda podrazumeva), do samog otvaranja birackog mesta nisam znala ko su mi 2 zamenika od kojih se jedan nije ni pojavio) a o nekakvoj brizi o toku dana za glasanje - ni govora. Da nisam ponela 2 djevreka i termos sa cajem, verovatno bih se i ja srusila pored onog kontrolora ili bih bila primorana da se pocastim obilnom ponudom SNS, doneli su cak i posne sendvice za vernike. SNS je to sto jeste. Sta je koalicija liste 7 na mom lokalu, shvatila sam juce: "gradjani, posaljite me u pokrajinski/republicki parlament da se uhlebim vi mozete posle izbora i da crknete. ko vas....." Za ideale ginu budale, definitivno. Eto, ja sam juce - izginula.

Ovo mogu da potvrdim na osnovu iskustva sa kontrolorima SNS na mom izbornom mestu: nema tu ideoloske ostrascenosti, zaljubljenosti u AV, ima samo korupcije, ja njemu glas, on meni posao, 20 000, tender, nema dalje. Na mom izbornom mestu SNS nas je pocistio. Gledala sam 12 sati gradjane, mahom radnicka klasa, bledi, podbuli, zapusteni i aljkavi, jednom recju, sirotinja. Posle sam glasala na mom izbornom mestu, ogroman prostor, dobro zagrejan, biracki odbor - mahom mlade zene dobro stilizovane, sve uglancano racunajuci i birace, kraj je otmen, privilegovan. A "ideologija" ista, samo je trampa glas/privilegija skuplji. Po sve nas.

Budna, da izmerim pritisak, popijem tablete, kazem sebi u ogledalce "Mozes ti to.." pa na izborno mesto br 28 da kontrolisem. Cuvajte mi forum, budite dobri bez razloga, odoh da ucestvujem u istoriji onako, kao covek....😀

Ne volim Pola Ostera, nikako. Narocito nakon citanja Ovde i sada, 2008, prepiska sa M.Kucijem. Ostavila sam tu knjizicu na stolu jednog kafica, nisam zelela da je imam u kuci. Pokusala sam i sa jednim njegovim naslovom o momku koji gladuje, mos misliti, tema! I sad imam dvojac najgorih ikad: Oster i Fose, mogu pod ruku da se uhvate. Zavrsila sam Melanholiju II, pre 15 minuta i muka mi je, bukvalno. Ubih se ovih dana da utvrdim sta mi to izmice u Melanholiji, zeno! citas dobitnika Nobelove nagrade! Pa sta?! Ako cemo o ludilu, Dostojevski je to bolje opisao jos pre veka i kusur, Ako cemo o romanu toka svesti, evo Vulfove, briljantno. Fose natuca i muca, bukvalno. Kapa dole za fizicki rad kako Fosea a jos vise za prevodioca, ono je trebalo napisati a ne poludeti. Kontrapunkt lepote i svireposti promasen nacisto. Likovi svedeni na fiziologiju kako uma, tako i tela sa akcentom na ovo drugo. Sta hoce Fose da kaze zaranjanuci u svu tu fiziologiju osim da je zivot gadan i da je najbolje da uzmem kanapce i da se besim o luster? Sve u svemu, ne znam sta cu sa ovom knjigom, rado cu je poslati nekom od vas jer je n e z e l i m u svojoj kuci. Poruke u PM pa da se ratosiljam bede. A posle da mi se lepo objasni sta je pisac hteo da kaze i zasto je dobio Nobelovu nagradu za knjizevnost. Please! A sad idem da se pocastim jednim naslovom Kucija, bilo kojim, da vratim veru u dobru knjizevnost.

Ijao, sta bih dala da mogu da vidim lice AV dok gleda prenos sa trga N. Pasica, konvencija PROGLASA! Gleda, sigurna sam. Bravo Bg, cujemo pametne reci, konacno da se u Srbiji govori o stidu, postenju, pravdi i slobodi.

Toliko je "inovacija' da i ne lici na demokratske izbore. Ako ne bude kako njemu (AV)odgovara, sam ce se pozivati na sve svinjarije kojima su prekrsili izborni zakon i propise od pocetka kampanje do danas. Kako god, imam osecaj da ce izbori biti ponisteni jer su vec obesmoshljeni. Pitanje je ko ce prvi da pocne, AV ili opozicija.

Eppur si muove / Ipak se krece.....Galilej Covek je bio u pravu, u Univerzumu nema niceg nepokretnog, staticnog, konacnog. Galaksije imaju stabilne orbite ali se krecu u okviru vecih klastera - koji se krecu . Ponekad me uplasi cinjenica da ja, u ovom trenutku ususkana u mojoj sobi, letim kroz medjuzvezdani prostor brzinom od 660 km u sekundi!? Osecaj da smo staticni, prikovani za tlo, nepromenjljivi i konacni u nasem prostoru i vremenu, je iluzija i u tom kontekstu, ono sto je izvestan kraj nase egzistencije sada i ovde je, po mom osecaju, samo promena, jedna od stanica na nasem individualnom putovanju kroz univerzalni prostor i veme. Smrti nema. Ima promena. Da ne potezem Heraklita i cuveno "Samo je promena stalna"? Metamorfoza, o tome se radi, prelazimo iz jednog oblika postojanja u neki drugi, koji - ne znam, saznacu kad dodje moje vreme. Ne verujem u zagrobni zivot na nacin moje babatetke, raj, pakao, Sv. Petar..... Ali verujem u promenu, u putovanje kroz razlicite dimenzije i ravni. Konacnost na nacin na koji ga objasnjava kultura nase civilizacije mi je neprirodna jer znaci nesto definitivno a toga u prirodi nema. I toliko sam blesava da me golica odgovor na pitanje "sta je sledece", tako da mi ni prelazak na onu stranu ne brine, plasi me ali me ne brine, vise mi budi radoznalost da vidim sta je iza sledeceg coska. Steta sto necu moci da vam se javim s one strane. Mozda, ipak...?😇

Mlitavo, rasplinuto, razvuceno kao izvakana zvaka....tako mi deluje par slucajnih sagovornika na temu 17 Decembra. Mladi taksista, frizerka i kardiolog......"mozda", "videcu", "paaaa.....ne znam...." Skuvane zabe, definitivno.

Dragi Zorane, prvo, drz te se po pitanju te operacije i nemoj da bi otisli pre vremena, autobiografija mora da se napise. Necete se obogatiti jer verovatno necete naci izdavaca ali je sigurno da ce se nesto fino sloziti u vama, umesto sentimenta, sediment, da sve dodje na svoje mesto. Pisem beleske jos od detinjstva. Letos sam citala neke rane radove pa se ispostavilo da ja ne poznajem tu osobu koja sam bila, da nemamo ama bas nista zajednicko, bila je naivna, neoprezna i bez preterivanja, glupava. Dakle, daleko sam dogurala samim tim sto sam uopste prezivela zivot. Utesna misao i tacka na sve dileme da li se moglo bolje, lakse, lepse. Kada sam dobila dijagnozu 2015, pocela sam da pisem najintimnoje beleske ikad, bile su namenjene mojoj cerki, znala je da pisem i znala je gde ce biti sakriven USB njoj namenjen da procita kad ja odem. Na njoj je bilo da odluci da li ce te beleske pokazati bratu, mom sinu. Nije da sam ja u ranijim beleskama bila neiskrena, daleko od toga, radi se o tome da o nekim tememam uopste nisam pisala, takva sam, dok boli, to je samo moje i to ne mogu da stavim ni na papir. Pisala sam 8 godina, preko 200 stranica teksta, bez nekog reda, koncepta, pisala sam o onome sto me je najvise trosilo, bolelo, otkrila sam i onu tajnu stranu nekih dogadjanja, ono sto je njima, deci, ostalo skriveno a sto kao odrasli ljudi mogu da razumeju. Zasto sam to radila? Zato sto me je prenerazila misao da me moja deca ne poznaju, da sam im pruzila jednu sliku sebe koja je opterecujuca za njih: vazim za strejt, jaku zenu. Tacno je, imam visoke standarde, vredna sam i oddgovorna, pouzdana, takoreci, savrsenstvo od domacice, majke, prijateljice. A ja sam sve samo ne to: ja sam, ona prava ja, devojcica koja skace po baricama posle kise. Musava od dudinja koje jedem viseci na drvetu duda, vecito zamrsene kose i odranih kolena. Ona koja se zavlaci u dedin kokosinjac pa dobije vashke. TA ja bi se mojoj deci mnogo dopala, htela sam da znaju za nju a i za one devojcurke posle, one sto su umirale od ljubavi prema nekom ko nije znao da one i postoje, da znaju za mladu zenu ostavljenu na vetrometini Balkana koja umire od straha a glumata majku hrabrost. Htela sam da im pokazem koliko sam bila slaba, ranjiva, nesnadjena. Sa takvim saznanjem o meni, lakse bi sebi prastali svoje vlastite greske. I onda se dogodilo da jednog jutra nisam mogla da otvorim USB sa tim beleskama. Otisla sam do servisa, majstor je radio sta je radio, zakljucak, memorija sprzena do balcaka. Kako, zasto, nisam razumela objasnjenje, nesto se dogodilo kad sam zatvarala laptop. Razbolela sam se od muke, obavestila cerku da od beleski nema nista, tesila me je da tamo kod nje cuda prave sa spaljenim memorijama, da ne bacam USB, ona ce to da sredi, da ja samo nastavim da pisem. Pisem ali ne onako kako sam pisala i nema potrebe da krijem to sto pisem. Zato sto sam nestanak onih prethodnih, sa namerom pisanih beleski, shvatila kao upozorenje: mama treba da ostane bas to, mama. I nema naknadnih istina. Beleske jesu ispunile jednu vaznu svrhu, da ja svoj zivot procitam ponovo, da nadjem onu divljakusu mekog srca, uzmem je za ruku i da zajedno, samo nas dve, odemo u vecnost. Samo se to racuna i samo je to vazno. Pisite Zorane, nadjite decaka sa pocetka puta, lepse se putuje u dvoje, kad niste sami.

Hvala za preporuku, poslusacu, moram, u nekom sam procepu sa sobom, okolnostima, ama, sa zivotom. Nemam ni macku. Prvi put u zivotu sam sama u 4 zida i ne umem tako da postojim. Da li paukovi dishu? Imam jednu porodicu u cosku iznad kreveta, pa bar njih da cujem u gluvoj tami noci! Elem, cinjenica da nailazim na nekave bleskaste naslove mi kaze da sam se pogubila i da mi treba vodic pa cu vasu preporuku shvatiti na taj nacin. Imam jednu molbu: Ne odustajte od Fosea, ako treba, poslacu vam moj primerak knjige pa ga procitejte bar malo, nemoguce je da bi se komitet Nobelove nagrade bas tako prevario? M islim da je, najverovatnije, do mene i ove faze kada sam besna od jutra do mraka. Treba mi macka.

Ne znam kako, tek, uvek se zakacim za naslove koji su rasprodati pa mi je jedini nacin da do njih dodjem da pretrazujem prodaju polovnih knjiga. Saradnja sa prodavcima je za sada jako dobra, knjige stizu u roku od 24 h od uplate na tekuci racun i knjige koje sam kupila su u izvrsnom stanju, ova 3 poslednja naslova kao da nisu ni otvorena. Tako sam nabavila Belu Hmvasija, Antologija humana i Brevijar, prosledicu ih cerki u USA, smatra nepravdom sto ga jedva da ima u engleskom prevodu a nama je bio znacajan i dok je mogao da se kupi u knjizarama, poklanjali smo ga prijateljima pa smo i ostali bez nasih, kucnih primeraka. Sad tragam za naslovom Scientia sacra, prvi tom i moze da se nadje ali tom II nikako.....

Sta mi bi, ne znam, tek, porucila sam Melanholiju I i II i sta da vam kazem, besna sam kao zolja, neka je i 100 puta nobelovac, bolje da sam bacila pare kroz prozor. Melanholija I Omaz, kazu, velikom norveskom slikaru pejzazisti koji je umro mlad i lud. I sad, na 100 i vise strana citalac se nalazi u njegovom bolesnom umu, u pitanju je jedan traumatican dan koje ce, biografija sikara to kaze, biti sudbonosan za dalji tok radnje. Za sada, stotinu strana neprestanog ponavljanja istih fraza, istih slika na jedan nedopustivo plitak nacin je neverovatno mucenje za mene, citaoca. Ne mogu da se identifikujem sa glavnim likom, ne mogu da osetim empatiju jer ne poznajem takva dushevna stanja a opet, pisac se ne trudi da mi ih podrobnije opise jer, pisac i nije tu, ne moze ni da bude s obzirom da putujemo kroz um onog treceg. Ako mi citanje Melanholije II ne ponudi reshenje i objasnjenje, ovo ce biti najgluplja kniga ikad napisana. Najverovatnije da nisam u pravu, da ne mogu da dobacim do ong sto je vrednost dostojna tako velikog priznanja. Nista ja ne znam o teoriji knjizevnosti, ja sam samo citalac koji, valjda, ima pravo na vlastiti dozivljaj dela. I ako cemo pravo, za citanje Melanholije I bi i autor i izdavac a i clanovi Nobelovog komiteta meni trebalo da plate za mucenje tokom citanja. Mozda je nepravdno sto pisem utiske pre procitane Melanholije II ali samo citanje Melanholije I mi je iskidalo zivce. I dalje ne vidim poentu jedne dosadne i plitke price. PS. Ako je Melanholija roman toka svesti a na prvu loptu ona ima tu formu, kada se setim najblistavijih romana te vrste, ovo sto je objavio Fose je jadno.

Ko kaze da bas to nisam uradila?🙂 Mislim na to, sa odlaskom u kontrolore.... Samo, bez potopa molim.....

Dozvoljavam draga, dozvoljavam....svaki atom podrske nam dobro dodje. Nedavno, pratimo prijatelje iz Istre, bili u gostima par dana....grlimo se, shapucu mi na uvo "mislicemo na vas 17....", mislice, znam, mislite i vi, bar 5 minuta..... Sta god da bude (dobro biti nece u jednom ili drugom smislu) ovo je nesto sto sam morala da uradim jer meni nemaju vise sta da uzmu, mene ne mogu da ucene. I nisam jedina, iznenadili bi se koliko je nas sa dushom u nosu medju kontrolorima.....kazem ja, kao na proslavi 50 godina mature.

Cvrc! Izgubila sam i poslednjeg obozavaoca a sve zbog politike: Gradski pijac, udarni termin, neko se dere "Mala, mala, mala.....", osetim bubotak u predelu desnog ramena, okrenem se kad ono on, najshmeker u generaciji, akademski slikar, pajtos svih vlasti u gradu od II Sv. rata do danas, retko ga vidjam poslednjih godina.....50 godina me zove "mala" mada sam od njega visa za 2 glave.....odrtaveo ali stav i dalje kao da je Omar Sharif licno...predjemo teme "kako zena, kako deca, kako ti...." nastavimo sa knjigama koje trenutno citamo (tu je mrtva trka, rasturamo gradsku biblioteku gde je poskusao, pre 50 godina, da me smuva), ja, naravno, spomenem aktuelni "Jerusalim" u kojem sam zaglibljena do guse, objasnim o cemu je, on se trgne kao da je nataknut na razanj i iz cista mira zarezi:"Prezirem sve koji izadju na izbore" i pri tom pljune na asfalt......gledam ga, da l da mu konacno tresnem jedan damski shamar koji je odavno zasluzio, odustanem zbog slatkih unuka koje ima, unesem mu se u lice i zacvrkucem da, ne samo sto cu izaci nego cu i da kontrolisem"......i lepo gledam kako mu u ocima gasne plam, otpisao me je za vjeki vjekova, konacno. Neka vajda i od politike u Srba.

Na Vajber grupi je zbrka, sekretarica ponavlja poruke pa ih brise, mislim da tamo niko ne zna sta ko radi. Ali nas je na kraju obuke ljubazno posvala da svracamo kod nje na kaficu i za sve sto nam treba. Imam ja i druga posla osim da kafenisem sa sekretaricom mkoja ne zna gde su joj materijali....

U ispostavi stranke na cijoj sam listi za kontrolore kao nestranacka licnost: formirana je Viber grupa za obuku kontrolora, ponudjena su 3 datuma sa po 2 termina za obuku, biram po jedan termin svakog od 3 ponudjena dana, cetvrtak, petak, subota. Vidim da i ostali kontrolori cine isto. Zak;jucujem iz prilozenog da ce obuka trajati 3 dana sa 2 termina u svakom danu. Dolazim prvog dana u odabranom terminu, obuka traje 1,5 h, presli smo sve faze procedure pa se pitam sta ce se raditi sledeca 2 dana. Pitam to i sekretaricu stranke, gleda me, cuti, kaze da je to sve od obuke, ne moram da dolazim sledeca 2 dana, to je to. Kazem, ponudili ste 2 termina u 3 dana bez objasnjenja da biramo samo jedan dan i jedan termin.....sekretarica pretura po radnom stolu i muca "ne znam gde su mi materijali"....pitam kad cu dobiti resenje sa kojim treba da se pojavim na izbornom mestu, kaze, "vidite u opstini", pitam na kojem sam izbornom mestu, kaze "pitajte Strahinju"....osvrcem se, pitam ko je i gde je Strahinja, upucuju me na momka za kompjuterom, stajem u red, dobijam informaciju gde sam rasporedjena i ko su jos 2 clana.....pardonira me stariji covek,pita, vi ste na tom i tom izbornom mestu sa mojim sinom, potvrdim, sin nije mogao da dodje pa ako bih bila dobra da dam svoj br telefona da on prenese sinu.....odlazim iz kancelarije jedne od najvecih opozicionih stranaka u zemlji prilicno zgadjena i setim se da nam nisu dali broj glavnog kontorlora kojem smo obavezni da na 2 sata javljamo izlaznost.....opsujem onako, srpski i pomislim: "Ako ce ovi ovako da ruse Vucica, nazdravlje, vladace on jos 100 godina". Nastavice se....

Sta cu i kako cu? Dusa mi je u nosu. Plasim se. Danas mi pocinje obuka za kontrolore, 3 dana za redom, 2,5 sata po danu. To je ok, to mogu. Sta cu 17 Dec i kako cu, ne znam, u pitanju je ceo dan, od ujutru do uvece bicu na nekom izbornom mestu, sa nekim ljudima, bez mogucnosti da se ispruzim na nekom kanabetu i malo odmorim kicmu. Kako cu, ne znam, nekako cu. Sin, u nedavnoj poseti, prevrce ocima, "Opet ti i tvoje izgubljene bitke..." Cerka uplasena, gledam je preko Vibera kako joj se skupljaju obrvice, to milo i slatko lishce se skuplja u bolnu grimasu, "Pa kako ces ceo dan da sedis...?" Nekako cu. U potrazi za smislom, protiv besmisla. Tako bi mogla da se nazove moja tema o ucescu na izborima 17 Dec. Zasto? Zato sto je to jedino sto mogu da uradim a da ima nekakvog znacaja, meni, drugima. Sve ostalo sto cinim prolaskom kroz dan je cista trivija, odrzavanje u zivotu neceg sto vise nema smisla, svrhe, odrzavanje mene same, istrosenog tela a cini mi se i dushe. Pa da pocnem: sinoc me zove mlada komsinica, stanuje se muzem i cerkom u stanu iznad mog. Vaspitani, vredni, slozni. Tu i tamo komsinica skokne do mene jer joj usfali nesto u kuhinji a ja to mogu da joj dam pa popijemo kafu. Nedavno mi je objasnila da jeste clan SNS a jer drugacije ne moze, po obrazovanju je inzinjer sumarstva koji prodaje madrace u jednoj maloj radnji u centru grada. Razumem, mora se, to nista ne menja u nasem komsihjskom odnosu. Kaze mi ona sinoc da ce biti u izbornom stabu SNS na izbornom mestu u kraju, pita gde sam ja, kazem da jos nemam resenje stranke kod koje sam na spisku za kontrolore kao nestranacka licnost, javicu joj kad mi jave. Obe se ponadamo da cu i ja biti tamo gde i ona, bar mozemo da pijemo kafu zajedno. Pitam je da li je spremna, da li su joj poznati propisi i pravila, kaze, ima skriptu i bukvalno uci napamet propise. Kazem da se nadam da cu i ja dobiti nesto slicno, kaze, "dacu vam ja moju skriptu za koji dan, ne brinite, bicete spremni". Zakljucimo da je najvaznije da se propisi ispostuju do kraja, da sve bude legitimno i legalno. Ona SNS, ja - tamo neka baba koja bije svoju poslednju politicku bitku. Ne za sebe, za nju, da vise nista ne mora, da sadi cvece i drvece po nasem bregu a ne da prodaje madrace. Zasto sve to? Zato sto je komsinicim suprug, 15 minuta nakon sto je obznanjeno zakljucavanje zbog kovida bio na mojim vratima i rekao "Komsinice, ne britnite, mi smo tu, sve sto vam treba, donecemo". Eto, zato, sto iznad mene zive zarobljeni mladi ljudi naterani da zive sa trulim kompromisom koji, kao rdja, moze da im pojede zivote. E, pa nece, ako se ja pitam. I vi se pitate.

Ako vam ista znaci, tokom opsade Sarajeva, mi, ovdasnji, pomagali smo onim srecnijim koji su uspeli da izadju iz grada a sa ostalima smo bili u vezi preko radioamatera, ako nista drugo, znali su da mislimo za njih.

Porazavajuce je saznanje da se, prakticno, u istoriji Bliskog Istoka nista, bas nista nije promenilo najmanje 2 milenijuma. Imamo 3 na smrt zavadjene religije, imamo "sponzore" iz inostranstva kako sa Istoka, tako i sa Zapada, imamo divljastvo i surovost u obracunima vladajucih elita, razaranje gradova, infrastrukture, do mere da kamen na kamenu ne ostaje za arheoloska istrazivanja, sistematsko ubijanje civila na monstruozne nacine.....na teritoriji koja je em pustinjska em kamenita pa se pitam za cije babe zdravlja ratuju ti zavadjeni narodi? Religije su im zasnovane na mitovima i legendama, takoreci, cist eklekticizam i falsifikat. Ratovi im onemogucavaju ikakav civilizacijski napredak jer svaka generacija pocinje od nule. Radjaju mnogo dece jer im deca stradaju u sukobima odraslih a valja se da neko i pretekne za sledeci rat. Sve sam ovo zakljucila nakon citanja Montefjorifevog "Jerusalima", sad sam tu negde, u drugom veku nase ere a ratovi traju vec vekovima, sa istim akterima, istiom metodom, istim ideologijama. Razlika je u detaljima, nekada je cilj bio da se opljacka najveci hram suparnika i pokupi blago etnicke zajednice kojoj hram pripada, za sta danas ratuju kad je blago, ako ga ima, u stranim bankama, bog zna. Humanitarno pravo, ratno pravo, ljudsko pravo, sve je to palo na ispitu kako zrdavog razuma zavadjenih, tako i na ispitu savesti covecanstva tako da ja dizem ruke od ideje da razumem sta se, zapravo, tamo desava. Jedino sto mi pada na pamet je - bezumlje. Ah, tako tipicno za nasu vrstu, cak i u 21 veku. Jedino izvesno je da je nemoguce utvrditi koja teritorija pripada kojoj od zaracenih zajednica, istorija ukazuje na to da su svi nekada ziveli na svakoj od teritorija na koje pretenduju i jedni i drugi i treci jer su vekovima bili osvajaci ili osvojeni pa proterani, kao na ringispilu, svi su ostavljali tragove svuda.

Pricam sa jedno iz komsiluka, prvo kuka kako je sve lose, kad joj predlozim da izadje na izbore 17 Dec mahne rukom i kaze da joj ne pada na pamet, ona je vec spakovana, iseljava se kod cerke u Nemacku. Kazem, "tim pre izadjite, zbog nas...?", gleda me, opet mahne rukom i ode....i meni je doslo da mahnem rukom....