Pletilja

Hvala, znam da je Lemetr i scenarista ali nisam znala da je snimljen film po njegovom romanu. Nisam sigurna da je sad pravo vreme da ga pogledam, imam potrebu da jos malo cuvam vlastite impresije i kad ih smestim tamo gde treba, svakako cu pogledati i film.

Shvatam, dosadila sam i Bogu i Forumu....😄

Pjer Lemetr, Dovidjenja, tamo gore, 2013, Gonkurova nagrada za tu godinu. Pocela sam da citam i nisam stala do 202/443 strane jer vise nisam videla ni belu macku.... Kao prvo, tu je pripovedac, aljkav po malo, u stanju je da napise Uf! kao komentar na vlastiti tekst i misao. Sharmantan, pametan, mudar cak i da nije takav, ovo bi bila jos jedna jeziva prica o nama, ljudima. I Svetski rat je tu, na pocetku i izmedju redova, posleratno vreme je takvo da vam rat dodje kao nesto jednostavno i prosto, iz rata izadjes ili mrtav ili ziv. Ocekivano je da to posleratno vreme bude tesko, komplikovano za zive a da su mrtvi u miru. Nema toga kod Lemetra, komplikuje zivot/smrt i jednima i drugima. Galerija divno datih likova objasnjava zasto je to tako, nevolja je sto vam se ti likovi smucaju po kuci i nakon zavrsetka romana, ima i takvih od kojih se jos neko vreme strecate da vam se ne pridruze uz jutarnju kafu u vlastitoj kuci. I to sto ja mogu da pisem vickasto nakon jedne, u osnovi, tragicne price, ide na dusu i talenat Pjera Lemetra. Neodoljiv je. Normalno, vrsnjaci smo......😁

Ima tome nekoliko meseci kako primecujem vinjeticu uz moj avatar, menja se tu i tamo a sad na njoj pise collaborator 7/14, hoce neko da bude ljubazan i da mi objasni cemu to sluzi, cemu i kome to ja colaboriram? Mislim, ima negativnu konotaciju u mojoj glavi a i ne slaze mi se uz karakter, ja sam slobodan strelac i tako to.....

Kad bolje razmislim, malo je pojava zbog kojih mi nije zao svog truda i trpljenja u ovoj dimenziji vremena i prostora, jedna od retkih fascinacija koju cu poneti u dusi je lepota stvorena od strane prirode....

Bela Mandarin patka.....tako savrseno, tako lepo, tako jedinsveno, to samo Priroda moze....

Izmislila sam ceo misaoni sistem da bih prevazisla sve te gubitke, distance.... Jednostavno je, ukinula sam dimenzije vremena i prostora. Ukinula sam verbalnu komunikaciju i fizicku egzistenciju kao uslov i pretpostavku komunikacije. I sad mi je supper: pricam sa kim hocu, kad hocu, o cemu hocu, siti se izrazgovaramo i sve bude ok. Jedino pravilo: moja rec ne sme da bude zadnja😄

Dala mi tetka, kaze, njoj ne treba a greota da se baci: j Jak, verovatno znatno jaci nego sto je bio, alkohol isparava, ulja se vremenom menjaju, verovatno da je daleko od originalno komponovanog mirisa. Tetka kaze da je kod nje vise od 20 godina. Nije za mene, vise je za neku crnku, mladu, egzoticnu. Cuvacu ga jer je bocica lepa....

Isto.....tuzna......cerka mi javlja da je njena prijateljica iz detinjstva, neko ko nam je cesto bio u kuci tokom odrastanja - tesko bolesna, ovarium cancer. Jedva 42 godine, 3 male dece, ponavljana vestacka oplodnja i sve muke koje uz to idu i sad ovo....uvek je govorila da ce roditi petoro....molimo se da je otkriven u ranom stadijumu inace.....ne smem ni da mislim..... Moj dragi prijatelj iz detinjstva, onaj sto je otisao na MR zbog kontrole ciste na pankreasu pa mu otkrili cancer na prostati - ima metastaze na kicmi. Nema dana da se ne cujemo telefonom, redovno me izvestava o promenama, terapijama.....stroga sam prema njemu, ne dam da mi se raspekmezi, da se preda, da se plasi....a hocu da svisnem jer njega i njegovu suprugu volim ceo zivot, divni su ljudi. Sutra u 19 h, u nasem malom centru kulture bice vece posveceno nasem Rasi. Dokumentarni film o njemu je sniman letos, cekalo se da Rasa ojaca pa da ga vidimo.....ja ne znam kako sutra da budem sabrana i normalna. Kad pozovem telefonom, prvo kazem " Raso dusho......" jer je on moja dusha..... Necu da zavrsim u suzama: kupila sam knjigu u antikvarnici, debela, teska, nisam je listala, korice su bile u dobrom stanju. Kod kuce, kada sam je uzela u ruke da je prelistam i vidim kako je organizovana, nasla sam - pismo. Tanak, fini papir, rukom pisano izbledelim mastilom, datirano na 1956 godinu, nemacki jezik, 3 crteza od kojih je jedan sa 2 lastavice koje su mi se toliko dopale da sam pozelela da ih uramim. Da ne bih unistila pismo isecanjem crteza, uramila sam lastavice ovako: Eto, laste su mi dosle na pocetku zime......ko zna zasto je to dobro....

Konacno, 2 dobra naslova: Dzulijan Barns, Shum vremena, The Noise of Time,2016 Biografija kompozitora Dmitrija Shostakovica je ram za sliku staljinizma i potonjeg vremena Hruscova, jedna okrutna, brutalna epoha koja se rasplice bas ovog, 270 dana rata za Ukrajinu, nadam se.... " Tragedije, u naknadnom osvrtu, izgledaju kao farse. To je on oduvek isticao i u to verovao. Ni njegov se slucaj nije razlikovao. Povremeno je osecao da je i njegov zivot, poput zivota mnogih drugih ljudi i poput zivota njegove zemlje, bio tragedija; i to tragedija ciji je glavni junak svoju nepodnosljivu dilemu mogao da razresi jedino tako sto bi se ubio. S tim sto on to nije ucinio. Ne, on nije bio shekspirovski junak. A sada, kada je poziveo toliko dugo, poceo je cak i da sopstveni zivot sagledava kao farsu." Rezim ga nije ubio mada je on metak u potiljak ocekivao svaki bogovetni dan tokom svog dugog zivota. Ko je bolje prosao, oni, sa metkom u potiljak ili Shostakovic koji je preziveo na farsicno/tragican nacin? Dilema je lazna, u tiranskom rezimu nema dobitnika. Jako bih volela da utrapim ovaj naslov svakom rusofilu koji ovih dana podrzava agresiju na Ukrajinu. Da zna sta podrzava: jedan rezim u nizu tiranskih rezima koji je ceo jedan veliki narod drzao pod okupacijom od kada zna za sebe. Rat za Ukrajinu ce se jednom zavrsiti. Rat zaslobodnu Rusiju jos nije ni poceo. Aleksandar Genis, Koza vremena, Knjiga promena, 2020 Milorad Pavic o Aleksandru Genisu: " Genis vidi Rusiju iz Amerike a Ameriku iz Rusije - kroz Kinu". Vidi Genis i vise od navedenog, lepo, pametno i sa mnogo sharma secira nase doba i pojave koje su u toku, uzivam dok citam i ne zurim da brzo stignem do kraja.....

Pisite zabeleske: nisam mogao da uradim to i to jer mi je nedostajao podatak taj i taj, bez etiketiranja ad hominem, samo cinjenice. Pa to prosledite nadredjenom i vama i toj sluzbi koja vam je uskratila podatke. Ako ne mozete da obavestite nadredjenog a ima i takvih situacija, sacuvajte belesku za sebe pa kad krizirate zbog ne tako dobrih rezultata svog rada, pogledate beleske i vidite da to nije zbog vas i bude vam lakse. Ako je ikako moguce, trazite povremene sastanke cele sluzbe, 1 nedeljno ili mesecno, da se napravi presek rada i zacrtaju ciljevi. Ne nastupajte ambiciozno u smislu samopromocije jer ce se svi osetiti ugrozeno vec vise onako, " imam ideju" stav. Nekad pomaze i razgovor sa osobom koja vam je uskratila podatke, pitajte je u cemu je problem i ponudite pomoc ako je u vasoj nadleznosti. Verovatno da niste jedini kojima smeta ta haoticnost i razgovor na tu temu moze da vam da saveznika da uradite promene koje ce biti dobre za sve.

Boze, pa ovo je prava nauka, ovo sa patikama! Godinama se pitam imaju li ti vlasnici prodavnica patika magacin, sto svu robu drze na policama? Kad ono, sve su to razlicite vrste! Sa starkama je lako, udjes, kupis i nosis 2 ili 3 godine pa kupis nove. Lako se i lepo odrzavaju, nosim ih na bosu nogu i cesto perem tokom leta. Izbeljujem ih zubnom pastom, milina jedna. Starke radjene za evropsko trziste su mekse, americke su mnogo tvrdje, shniraju se visoko tako da 2 najvise rupice kod mene ostaju neusnirane i potrebna mi je cela jedna sezona da ih malo razmeksam, ne volim ih bas. Gledam patike mog unuka, ima 8 godina a vec nosi broj 37, tata mu je stao na 47. Nisam sigurna da su patike, ma kako dizajnirane na naucnoj bazi, dobre za decu, noga im raste i shiri se preko svake mere. Secam se, bila sam pred kraj osnovne skole, tu negde, 12, 13 godina kada me je pedijatar i kucni prijatelj sreo na ulici, uhvatio za ruku i vratio kuci. Kako je usao, tako je poceo da galami na mamu: " Pobogu, zar hoces da ti cerka ima stopala seljanke?! Momentalno da si joj kupila sandale zatvorene napred i sa stiklicom od 5 cm, da nauci da hoda kao zensko i da ima lepo drzanje". Ja sam na nogama imala letnje sandale, ravne, u kajsicima i bas sam ih volela. Istog popodneva bila sam odvucena u prodavnicu i kupljene su mi sandale po receptu: napred zatvorene, peta otvorena i, gore od svega, stiklica od 3 cm. Bila sam ocajna i mrzela sam tog dobrog i do tada dragog dedicu od doktora. Mnogo godina kasnije, kada sam pocela da putujem i kupujem obucu u inostranstvu, bila sam mu zahvalna za uska i lepo oblikovana stopala. Na zalost, od tate sam nasledila sklonos stvaranja petnog trna, jedne gade pojave koja me je bas namucila.

i dalje su krute&tvrde.... Cerka mi je preporucila Skechers patike, ona taj brend ne menja jos od srednje skole, pesak je kao i ja, trebalo je da je poslusam.

Adidas TERREX.....sad bez shale: mozda to jesu dobre patike ali nisu za moje noge navikle na prirodne materijale. Tvrde su, stopalo mi je kao u onoj inkvizitorskoj spravi gvozdena devica, tako mi se stopaal osecaju posle 5 kilometara, mislim i da su mi za pola broja vece jer mi stopalo sheta i udara u tu ergonomki oblikovanu unutrasnjost. Pogledacu brendove koje ste naveli, nesto moram da nabavim za prolece. Ovaj model mi ne prija:

U sportske patike se ne razumem, ceo zivot sam provela u starkama. Medjutim, poslednjih par godina, primetila sam da me bole stopala nakon nekoliko kilometara pesacenja. Pozalim se cerki, ona mi objasni kako stoje stvari sa starkama i pesacenjem, to je no, no, moram da kupim specijalizovane patike po mogucstvu tog i tog brenda, ima dobro iskustvo sa njima. Nadjem prodavnicu sportske opreme sa milion patika, ljubazna prodavacica saslusa sta mi treba, kaze " nikako taj brend, to je pase, imam za vas nesto bolje", donese nesto crno, dzombasto, jeste lako kao pero ali ruzno do zla boga. Te je vodootporno, te ima neklizajuci djon, ergonomsku unutrasnjost, pa je jos i na snizenju 20%....s obzirom na cenu, tih 20% sam jedino zapamtila. Probam patiku, i dalje je ruzna ali je stvarno lagana, setim se da su me ucili da plastika nije zdrava ali, s obzirom da cela planeta hoda u tim plasticnim patikama a nisam cula da se desio neki pomor, vreme je da se i ja modernizujem. Kupim to, krenem u setnju vec sledeci dan.....malo je falilo da se kuci vratim bosa. To ruzno cudo, lako kao pero, je toliko tvrdo da bi mu i Veliki Inkvizitor pozavideo. Ne znam koja me koscica u stopalima nije bolela. Posle kazem cerki sta sam kupila, dobijem jedno ocajnicko mamaaaaa?! Tesim se: prodavacica je verovatno tog meseca dobila lep bonus jer je prodala najruznije i najgore patike na svetu.

Da, to jesu bapska posla. Moram to da radim, imam dosta radova nasledjenih od bake i mame a i ono sto su one sacuvale od prethodne generacije. To su lepi primerci irske cipke, belog veza. Svi ti radovi moraju s vremena na vreme da se operu, ustirkaju, ispeglaju, da bi ostali svezi kao da su juce napravljeni, da ne pozute, da se ne "iseku" na presavijenim ivicama. Ne mogu da ih bacim, nemam kome da ih poklonim jer nikome ne trebaju, malo je prilika da se koriste, moj 70 rodjendan je obelezen vecerom u dobrom restoranu, deca mi nisu dozvolila da to bude kod mene jer, mnogo je to posla a ja sam, je l te, slavljenica. I tako, ostaje mi samo da cuvam nesto sto su radile neke davno iscezle ruke. Na poslednje putovanje krenucu u koshulji moje prababe Perside Paunov, bosa......i zato, moram da shtirkam....😄 I kad vec lamentiram pre zore, da vam otkrijem " caku" dobro postavljenog stola: pre svecanog stolnjaka, na sto se stavlja obicno, po mogucstvu, flanelsko platno pa tek onda vezenina. Tako stolnjak i porcelan ne klizi, sve je fino i ususkano.

Ako iko moze da pruzi dokaz o postojanju Boga, onda je to nauka. Naravno, ne Boga kao cike sa dugom, belom bradom vec Boga u smislu kreativne, kosmicke energije. Sedamdesetih, kuma i ja raspravljamo na temu religije i zakljucujemo da Boga nema: tada je na planeti zivelo cca 4 mlrd pojedinaca i nema teorije da se jedan Bog bavi do detalja pojedinacnom sudbinom svakog od njih, mnogo je to posla. Posle su dosli kompjuteri i tako je nas argument pao u vodu, jordansku...😄

Nas Gomex je pretrpan, nabijen robom, ima mnogo kupaca jer je u samom centru grada pa su artikli na policama ispreturani, sve deluje neuredno. Ipak, to je jedina prodavnica u gradu u kojoj sam nasla tecni shtirak tako da sam im zahvalna do neba. Na kasi radi zena srednjih godina sa vestackim noktima, vestackim trepavicama, vestackim loknama, da l je jos nesto dogradjivala ne znam ali, brate, dok sam cekala svoj red plasila sam se da ce sve to na njoj da se raspadne.

Da li je iko video kovanicu od 1, 10, 20, 50 para? Ako tih apoena nema u opticaju, zasto su prisutni u iskazanim cenama? Koliko kupac gubi na slavnom zaokruzivanju na gore ili na dole, uglavnom - na gore, jos nisam dozivela da se zaokruzi na dole? Na dnevnom nivou to nije mnogo ali na godisnjem, decenijskom, sigurno jeste. I da nije, bezobrazno je sto nam se na taj nacin namece da dajemo nesto za nista. I deklaracije u kutijama za lekove - kad vidim one carshfe i procitam kontraindikacije, obicno odustanem od leka osim ako nije nesto sto sigurno ne ubija vise od 1 na 1000. Koliko je drveca poseceno za sav taj papir samo da bi se farmaceutska kuca obezbedila od tuzbe? Slucajno znam koliko je logistike potrebno da se sastavi takva deklaracija i trosak tog timskog rada svakako ulazi u cenu leka. Deklaracija - da, svakako, ali ne carshaf u kojem prosecan pacijent nista ne razume jer nije studirao ni medicinu ni farmaciju. Isto vazi i za fiskalne racune, od pocetka godine i oni su se pretvorili u romane u nastavcima, lepo me zaboli gastritis kad gledam koliko se papira trosi na tako bezobrazan nacin. Na policama Maxija drze svenulo voce i povrce ispod svakog standarda, po tom pitanju je ovdasnji Lidl najbolji, zaposleni zuje kao osice i sklanjaju sve sto nije sveze i radije odlazim tamo mada imam puno primedbi o asortimanu njihove robe ali za povrce i voce su najbolji izbor, bar u nasem gradu. Ono sto mi nedostaje u svim lancima maloprodaje to je pomoc oko sklanjanja robe sa kase, to je prepusteno kupcu i onda se dogodi da neko trapav pocne da petlja sa proizvodima i nikako da ode sa kase. Sve cesce sam taj neko - ja, imam neku svoju uvrnutu logiku kojim redom se proizvodi stavljaju u kolica za kupovinu a ruke su mi sve slabije i sve sam sporija. Pomoc nekog mladjeg i spretnijeg bi mi dobro dosla da ne moram, sve cese, da se izvinjavam sto sam se spetljala i da crvenim do usiju u ovim godinama. Ako treba, takav pomocnik bi mogao da radi i za baksis koji bi ostavljao kupac, ne mora da bude na plati kod prodavca.

Jos sam zarozana od smrckanja i znam da ne treba da komentarisem Elvisa jer cu biti pateticna ali, prosto, moram da branim film.... Zato sto me je Elvis voleo.....bas mene, zbunjenu tinejdzerku koja je sve svoje ljubavne jade otpatila na njegovom ramenu, zaduzio me je... I dok je trajao film, odvijao se i film moje mladosti, tacno znam gde sam bila i sta se desavalo u odabranim trenucima njegovog zivota i karijere. Nisam bila tipicna tinejdzerka koja lepi postere rok pevaca u koje je zaljubljena, daleko od toga. Ali, u Elvisovom glasu je bilo toliko iskrenosti da je taj osecaj da bas meni peva bio neodoljiv. I bilo je mnogo seksepila, mojoj generaciji tek naslucivanog ali zabranjenog. Sve mi se dopalo u filmu, i ona blesava montaza prve polovine filma, izbor glumaca, gluma, adaptacija epohe, pametno odabrani kljucni aspekti karijere i privatnog zivota, sve, sve sve..... A mozda je to ona ljiga zal za mladost, sta znam....a sad cu da slusam "Are you lonesome tonight..." i da se sita isplacem, Elvisu na ramenu.....

Slika govori vise od 1000 reci i drago mi je da ste je postavili. Pravda za zivotinje! I za biljke.....i za planetu.....!

Ih, da mi je da znam sta je u ovoj macijoj glavici? Cudo jedno kako se na sve strane i na 100 nacina razglaba o ratovima, elementarnim katastrofama a nigde vesti o sudbinama zivotinja koje stradaju podjednako kao i ljudi. Tu i tamo - klipovi o spasavanju neke macke, ponekog psa, divota, bas humano a ni reci otome da ih je ta ista, ljudska vrasta dovela u pogubnu situaciju. Rekla bih da se bas takva misao krije iza ovog pametnog pogleda.

Aji je dobro, opustena je, lepo jede, za sada nema znakova da joj se bolest vratila. I dalje ne ume da se igra sa macijim drangulijama, i dalje ne grebe i ne ujeda, izgleda da nije svesna da i to moze. Ti i tamo, uvece, pojuri neku lopticu i tek tada se prepoznaje ona divlja strana njenih gena, brza je, odlicni refleksi, moze da skoci jako visoko i da maestralnim bekhendom tresne lopticu. Jedini Ajin hir: izadje na terasu i besomucno mjauce i najzad sam shvatila sta to znaci: Aja me zove da je timarim cetkom i dok to radim, Aja se mazi kao malo mace, prija joj. Dlaka joj je svilena, tanka, presijava se na suncu kao da je protkana zlatom, Aja voli vrrucinu, leto je provela na terasi, u senci zacinskih biljaka. Danas sam ja ta koja mora da skrene pogled pred ovim zelenim pogledom, ja sam je odvela na 2 operacije, da li moze da mi veruje?

Hm...da me nije spopalo da se posipam pepelom, ne bih ni znala da mi je drugar zaglavio u bolnici....steta, lecim telepatski, slanjem ogromnih kolicina pozitivne energije i bude k o rukom odneseno. Dragi Kronose, prvo - na noge lagane, da ozdravite pa da mi dodjete u Vrsac, gospoja se podrazumeva. Pivnica odavno ne radi ali ima jedan, kazu, dobar restoran usred vinograda a imamo i kafic sa velikim izborom svetskih piva. Paprikas sa noklicama, shtrudla od maka i ladno belo se ocas spremi pa da se ispricamo k o ljudi. Budite mi dobro......

Dragi i postovani forumasi, Hvala za podrsku koju uzivam na temama na kojima povremeno pisem ALI: Doslo neko vreme da mi nedostaje KINIK, matori namcor koji je znao da me tako ujede da sam pishtala kao Damjanov zelenko a 2 puta sam ga, zbog vulgarnih komentara, prijavila moderaciji, njega i nikog vise za sve ove godine. Elem, potreban mi je korektivan faktor. Ovo je najbrojnija zaqjednica kojoj pripadam jer mi je malo ljudi ostalo u real life, zato ste mi potrebni. Znam da postujete moje godine i imate obzira, za to sam sama kriva jer se, malo malo, pozivam na svoje (pra)doba, verujte, bilo mi je potrebno vreme da se prilagodim novoj fazi zivota kojoj se nisam nadala i o kojoj nikad nisam razmishljala. Sad sam sa tom cinjenicom u redu. Dakle, budite iskreni, otvoreni, kritikujte ako za to imate razloga, podviknite ako zastranim, ako nisam u pravu, ako su mi argumenti kilavi, cinicete mi dobro, potrebni su mi ti izazovi razlicitog misljenja, nacin da zadrzim zdrav duh, da mi se misao ne ubajati, da me vreme ne pregazi. Znate, nije tesko biti pametan kad imas veliko i dugo zivotno iskustvo ali vremena se menjaju i ja ne zelim da ostanem u proslosti, kao vlasnik svih zivotnih istina. Nece biti da sam uvek u pravu. Eto, tako i toliko, pa se vidimo na nekim temama....samo hrabro, ima mene jos.....