Pletilja

Kad privatizuju/prodaju onaj institut za kontrolu kvaliteta cija prodaja je oglasena, kupovacemo krastavcice koji svetle u mraku... Juce sam kupila breskve na ovdasnjoj gradskoj pijaci, oprala ih, oljustila jednu a ispod kore - nesto drvenasto, pegavo...bacila sve....

Nekako mi je normalno da Ameri od svoje zastave shiju kupace gace, na velikim sportskim dogadjajima boje zastave se nalaze na licima navijaca, i sve mi je to u redu, OVO na slici mi nije u redu! Deca se ne radjaju za drzavu vec za sebe. Da ne spominjem cinjenicu da od srrpskog jedinstva, slobode pa i nacionalne zastave nije ostalo nista. Samo demagogija, jeftina propaganda i laz. I dalje tvrdim da je Srbija majka koja jede svoju decu.

A sto ta rupa/bunar nije zatvorena ili ogradjena? Sad lepo da se presavije tabak pa da se trazi otsteta...

Verovatno da sam blago paranoicna pa ne kacim porodicne slike na i jednu mrezu, za razliku od one druge bake mog unuka koja to radi na dnevnoj bazi. Snaha je otisla korak dalje, angazovala je profesionalnog fotografa kada je unuk imao 5 godina i na njenom FB profilu osvanula je serija slika mog unuka sa sve kucicima i macicima koji su, takodje, bili angazovani da glume kucne ljubimce. Odbolovala sam tu presnu laz, snaha ne dozvoljava ni zlatne ribice u stanu. Ipak, ima me na FB, ravno 3 moje slike, bila sam na izletu sa prijateljicama i jedna od njih je okacila grupne fotografije a na 3 sam i ja. Bila sam ljuta, red bi bio da me pita da li ja hocu da budem "okacena". Od tog incidenta, nema me na grupnim fotografijama osim ako ja ne zamolim nekog da nas slika mojim telefonom/foto aparatom pa ja odlucujem sta cu sa tim. Selfije pravim bar jednom u mesec dana: ne vidim dobro bez naocara a kad ih stavim, ne vidim svoje obrve. Napravim dobar selfi, stavim naocare, uvecam snimak pa odlucim da li je vreme da odem kod Vanje da me dovede u red. Imam i nekoliko "paradnih" selfija koje cuvam u telefonu da bi naslednici, jednog dana, imali sta da urame i zature na nekoj polici kao deo porodicnog stabla. Pa necu valjda da visim na nekoj grani brkata!

Sinoc, Predrag Vostunic, pokusaj ubistva: Prebrojavanje nacije pocelo: Lud, zbunjen, pre(u)bijen....

Patim bez putera. Obicno ga dovlacim iz Beograda, sa Kalenica, neslani puter sa Golije, kg je prosle jeseni bio 1260 dinara. Ove godine sam zbog bolesti propustila nabavku a cene su otisle u nebesa, 200 gr - 399 dinara. Odlucim se za bojkot, raspitam se u komsiluku i cujem da je u ruskoj Meri 250 gr - 272 dinara. Prodavnica je na ulazu u grad, nekih 4 km daleko od mog kraja. Opremim se kao americki marinac, ranac, cokule, ortopedski korset, meki Shanc okovratnik, flasica vode, babin stap za nedajboze i krenem u 8 h do Mere koja otavara u 9. Strategija napada na Meru ovakva: na izlazu iz grada je podvoznjak, smrtonosna tacka za pesake. Alternativa - zeleznicka stanica pa preko nekoliko pruznih koloseka taman iza Merinih ledja. Krenem, stignem do stanice, razvaljena, nekad jedna od najlepsih u YU, koloseci zarasli u visoku travu, zardjali teretni vagoni, slika kao iz pobesnelog Maxa. Zamislim fine badem kolacice koje moj unuk jako voli i zakoracim.....ne pitajte kako sam stigla do Mere, stigla sam. A tamo.....hangar, proizvodi su in balk na paletama, pronadjem hladnu komoru sa mesnim i mlacnim proizvodima, nadjem 4 poslednje paklice putera, stvarno - 250 gr za 272 dinara, kad ono - puter iz Kikinde. Lepo mirise, lepa cena.....ostali proizvodi pregledani samo letimicno jer je u komori kao u Sibiru, vidim hrpu u providnu foliju upakovanih parcadi pancete tipa adidas, kg bi kostao 1020 dinara, uzmem i to i nazad u hangar. Ostala roba jeste jeftina ali vecinu toga ne bih dotakla ni stapom, dominiraju konditorski proizvodi. Nadjem veliko pakovanje sirovih badema i pistaca, uzmem i to, ne secam se tacne cene, bilo je za par stotina dinara jeftinije po kg nego u gradskim prodavnicama zdrave hrane. Vratila sam se kuci istim putem uz 2 odmaranja u gradu, operacija trajala 3 h. Bila bolesna 2 dana. Na sajtu Kika, kikindske mlekare, medju proizvodima nema putera, slanina je iz Grocke, samo budala kupije slaninu u vreme svinjske kuge, badem i pistaci su prasnjavi, sve u svemu, ne usudjujem se da koristim ista od toga osim putera koji sam dekantovala pa ako je i bilo bakterija, pocrkale su. Ako zaboravim puter i predjem na mangarin, bicu potucena do nogu. Rat se nastavlja.

Australian Pygmy Possum World's smallest Possum Medenjak!

Vest: pijani vozac pokosio decu pa pobegao. Sta je tu vest, kod nas je to normalno da se sa skoro 2 promila alkohola seda za volan. A i sto da se ne seda kad policije nema ni u tragovima, vise i ne stoje u grupama ispred policijskih stanica vec se zavlace u kancelarije i kafice. Pobegao sa messta nesrece i ostavio decake od 12 godina sa teskim telesnim povredama da leze na zemlji, polomljeni, u stanju shoka? Jedan od decaka je pozvao porodicu i tako su odvezeni u bolnicu, nista policija, hitna pomoc i tako to....ni to nije vest vec nesto kao obavezni protokol. Gradjani su trazili deciju otkinutu nogu i nasli je na grani drveta.... ... Ima i dalje: deca od 12 godina na mopedu, u vecernjim casovima....moze i to, sto da ne moze, samo bahato i neodgovorno pa ko prezivi. .... I tako nekako, dodjosmo do onog retkog stanja, retkog u koliko toliko normalnim drustvima, da ni zrtve ne mozes da ozalis kako treba, da ti na pamet ne pada da se prekrstis i levom i desnom vec samo blenes u ekran laptopa sa soljicom prve jutarnje kafe zaledjenom u vazduhu i trepces u neverici, blenes kao tele u sharena vrata i samo se pitas - dokle, bre? https://www.kurir.rs/crna-hronika/4236024/hapsenje-u-zajecaru-pijan-autom-pokosio-moped .... Nisam strucnjak ali mi svo zivotno iskustvo kaze da se za srpsko drustvo dans moze postaviti samo ova dijagnoza: https://vokabular.net/paroksizam/ Lek?

Covek je resio da rushi ovaj rezim koji nas ubija i meni je to dovoljno. Posle toga neka se spoljnom politikom i pitanjem Kosova (cuj - pitanje? To nam je resheno) bave iskusniji u politici od njega. On ima mrezu saradnika na terenu, bavi se opasnom temom kao sto je pljacka nacionalnih resursa i radi ono u sta veruje. Sto ne ume da izadje na kraj sa novinarima pa odgovara i na pitanja koja ga se, iskreno, i ne ticu, stvar je neiskustva a ne dobre namere. Ako budemo cekali da se pojavi Aleksandar (sic!) Makedonski i presece srpski Gordijev cvor, nacekacemo se. Kad ste ovakvi, svaka iskrica nade je dobrodosla:

Cuta na N1newsnight, svaka mu je k a u Njegosa! Covek dolazi iz sfere drustvenog aktivizma, nije profesionalni politicar i kao takav se pretstavlja i sad, kad je poslanik u parlamentu. Oni koji ne razumeju Cutu ne razumeju nista od onoga sto se ovde dogadja: nemamo posla sa salonskim politicarima vec sa mafijasima, korumpiranom boranijom skupljenom s koca i konopca i ko ocekuje da se sa njima obracunava u rukavicama i demokratskim procedurama, taj se gadno vara. I nije Cuta problem vec javnost koja pamti koliko i vinska musica, ispranog mozga, obezdushena amorfna masa bez ideje sta ce sa sobom. Ako cemo pravo, malo ko moze da se poredi sa Cutom po pitanju rada na terenu i rezultatima svog aktivizma. I u pravu je po jos jednom stavu: sve sto je organizovalo proteste Srbija protiv nasilja treba da se pod tim imenom kandiduje na eventualnim izborima, i ko nije hteo, cuo je za taj slogan i pola predizbornog posla je vec obavljeno. Ono sto bih mogla da zamerim pomenutom Cuti je ovo danasnje odjavljivanje saradnje sa Zelenovicem, to su interne stvari i sa tim se ne izlazi u javnost vec se resava u 4 oka. Koliko god da je njegovo objasnjenje razumno, da im je ta oteta FB stranica bitna za komunikaciju sa 80 000 sledbenika, to je moralo da se resi bez izlaska u javnost, znaju jako dobro kako ce to biti zloupotrebljeno. To mora da zna i Cuta.

Konacno, blokada najskuplje javne kuce u Evropi a i shire! Sta god da im opozicija i gradjani urade u danima koji slede, malo je. Nisam clan ni jedne stranke niti cu to ikad biti ali se vec danas prijavljujem za kontrolora na sledecim izborima. Ja cu kod moje vrscanke, Dragane Rakic, to sto je DS, briga me, da vidim ko ce pored mene da ubacuje listice i da privodi ovce!

Pleased to meet you! https://www.facebook.com/watch?v=2488623691305264

"Aliens? Vegetables? Nope, vegetable and animal bridge mushrooms. They're the myxomycetes, and they can move and hunt for prey or look for the best environment for them. They are born from spores, like mushrooms. Myxomycetes move like huge amoebas, like pulsating masses; their movements seem to be dependent on microfibrils that remember the fibers of the muscles. These "blobs′′ crawl (at a speed of 1 cm per hour) phagocusing bacteria, algae, yeasts, protozoa and other organic material as they go; they digest them and expel the remains outside. Not randomly, mixomycetes proliferate where there are plenty of prey - on decomposing logs or on carpets of dead, wet leaves. And so they're often found in the woods, yellow, purple, blue, red, thanks to the pigments they contain."

Osim dva, tri ovde pomenuta, unuk i ja smo odgledali sve crtace, njemu omiljeni serijal je o porodici Adams a meni ovaj: ....zato sto pomalo lici na "rat" sa mojoj cerkom tokom njenog puberteta, umesto na konju, moja cerka je vilenila na rolerima, ostalo - manje ili vise - isto😍...i naravno, veverica iz "Ledenog doba", tako sam nekako i ja provela svoj vek....😊

Jos razloga za paniku.....snimak od juce, nije moj, prosledila mi ga je prijateljica: breg sa kulom, simbolom naseg grada i nesto tako zlokobno nad njim, usledio je pravi potop, srecom, bez grada koji je u drugim krajevima Vojvodine omlatio kukuruz:

Pre 2 dana: posaljem cerki 2, 3 snimka ruza, tek da da joj pozelim lep dan i podelim moju fascinaciju ruzama, vidim da je videla ali nema malog ljubicastog srdasca uz snimke koje mi obicno posalje....cekam, nista, posaljem poruku "kako si", vidjena je, nema srdasca, cekam....posaljem "da li si dobro"....poruka vidjena, srdasce nema....i tu mi krene nesto iz stomaka," vidim" je u bolnici, vidim je kidnapovanu, saljem poruku na engleskom i trazim od tog koji cita poruke i ne odgovora da mi "please, please, please", kaze gde mi je cerka, zovem cerkinog supruga i pitam gde mi je dete....covek zbunjen, kaze da je na poslu, javice mi....stize poruka od cerke: "mama, ne panici, sve je u redu, u obilasku sam sa gostima, javicu ti se kasnije"...cerka je od skoro na novom poslu, vise nije sama u ofisu kao pre, okruzena je ljudima i ne moze da shalje srca kad god se meni prohte, znam da je na novom poslu ali nisam znala detalje niti smo pricale o tome kad i kako komuniciramo, postujem pravila ukoliko ih znam. Evo vam mojih ruza da vam ulepsaju dan, ne morate da mi shaljete srdasca, znam da ste zauzeti......

Kineska poslovica kaze, parafraziram: da bi se odgojilo dete, nisu dovoljni roditelji, potrebno je celo selo. Posto u Srbiji nista nije normalno vec izvrnuto naglavacke, pomenutu izreku treba tumaciti ovako: da bi se odgojio jedan huligan, kriminalac, masovni ubica, korumpirani politicar, nisu dovoljni mama i tata, potrebna je cela drzava. Lepo, imaju je i zato im tako dobro ide. Dizem ruke od ovog naroda, od ove drzave, stidim ih se i njihova nedela ne priznajem kao svoja. U potpisu - apatrid!

Da sam mladja i mobilnija, nocas bih polupala sve prozore na sudu koji je ovo presudio, na vladi, skupstini, tv, remu i ostalim leglima zaraze!

https://n1info.rs/vesti/klasicna-osveta-zbog-jovanjice-sta-kazu-upuceni-o-smeni-dvojice-inspektora/ https://n1info.rs/vesti/jelena-zoric-milenkovic-i-mitic-smenjeni-da-se-spreci-istraga-za-jovanjicu-3/ Crkni Srbijo ako i ovo progutas!

Viktor Ivancic, covek zaduzen za moje mentalno zdravlje..nije do njega, do mene je sto mu ne uspeva da me sastavi na pravu stranu... https://www.netkolumne.com/2023/05/viktor-ivancic-biljeznica-robija-k-doli.html?fbclid=IwAR0Up-DKynnnXOZNbr4akyLwjpW8kCZBHCpiOHbejMhqG6jqWP4d8dHiESw P.S. Tamo negde, sezdesetih, brata i mene su upisala na tronedeljno letovanje u decijem odmaralistu u Bristu a mama se smsetila kod lokalnog ribara koji je imao i konobu. Nakon vecere u odmaralistu, otisla bih kod mame po dzeparac za sladoled, mama bi tek pocela sa vecerom i redovno se desavalo da shjor ribar i vlasnik konobe donese tanjir i natera me da sednem do mame i obavezno veceram jos jednom, besplatno. O bakama u crnom koje su sedele ispred svojih kuca i punile mi narucje svezim smokvama, da ne pricam. Jednostavno, Dalmacijo, volim te....

Kornjacice, male ali lepe.

Zaboravljam, hocu, ali zaboravim u roku od 5 minuta pa se posle 5 dana setim da sam zaboravila.... Sve od Kucija preporucujem, pise kao da pije casu vode a teme su mu sve samo ne lake i jednostavne. Kada ga citam, ja ga cujem, prisutan je i drzi me cvrsto u ruci, moram da ga slusam .... njegove teme i dileme su i moje, njegova odeljenost od sveta je i moja, njegova potreba za idealnim je i moja, njegova usamljenost je i moja...on u mehuru, ja u mehuru.... Ipak, izdvojila bih naslov za koji je 2003 dobio Nobelovu nagradu, Iscekujuci varvare. Evo 2 citata: "Sta nam je to onemogucilo da zivimo u vremenu kao ribe u vodi, kao ptice u vazduhu, kao deca? Krivica je na Carevini! Carevina je stvorila istorijsko vreme. Carevina je svoje bice postavila ne u glatko, kruzno vreme godisnjih doba, nego u izlomljeno vreme uspona i padova, pocetka i kraja, katastrofe. Carevina osudjuje sebe da zivi u istoriji i snuje zaveru protiv istorije. Jedna jedina misao zaokuplja potopljeni um Carevine, kako izbeci kraj, kako ne umreti, kako produziti svoju eru".....aktuelno? Kuci: "Ono cega se grozim, verujem, jeste sramota da umrem ovako glup i zbunjen". Ja ga pitam: moze li se umreti drugacije...?

Morala sam, bilo bi mi lose da nisam kupila a da znam da postoji: kolekcionarski primerrak Vile i vilenjaci, sad ce, valjda, isti takav primerak da bude i za Patuljke pa posle i za Divove? Bankrotiracu, eto sta cu. Porodicni savet podize levu obrvu, razmenjuje poglede i kaze mama, kako bi bilo da neuroticnu stranu svoje licnosti usmeris na nesto konkretno a ne na gomilanje knjiga? Ne dolazi u obzir, knjige su uvek tu, za razliku od vas.... Rodjendanski popust u Laguni iskoriscen za kompletiranje Dzojsa, sad je tu sve u novim verzijama prevoda. Uzgred, zatreskala sam se kao shiparica u Paunovica, to jest, njegove prevode Dzojsa i u to ime, evo Paunovicevog traktata o mukama prevodilastva: https://bif.rs/2014/04/zoran-paunovic-kako-citati-prevod/ .... Ja neuroticna? Pokazacu vam spisak naslova koje NISAM kupila a strasno sam zelela da ih imam pa da vidite koliko sam para ustedela!

Hvala draga, razumem....svim srcem, dusom i umom ove stihove osecam kao ultimativnu istinu....

Ne znam sta cu sa sobom. Udomila sam Aju jer sam bila zgrozena njenom macijom sudbinom: uvezena iz Rusije pre 11 godina kao kod nas retka rasa, razmnozavana preko mere da bi se zaradilo nekoliko hiljada eura prodajom njenih beba, iz pasosa vidim da je promenila 2 odgajivacnice u Bg, veterinari je zaticu u kavezu, bolesnu, zapustenu i potpuno istraumiranu, oduzimaju je vlasnici, lece je, pokusavaju udomljavanje kod nekoliko porodica, Aju vracaju jer je ona potpuno nesposobna cak i za kontak ocima, o dodiru, ikavoj komunikaciji nema ni govora. Te godine sam izgubila Izu, dijabetes usred korone, otisla je za 3 dana, bila sam toliko tuzna bez nje, onda sam cula Ajinu pricu i pomislila da je ispravno da se potrudim oko Aje u cast mojoj Izi, mom malom andjelu cuvaru. Od prvog dana sa Ajom bila sam zgrozena koliko je ta macija dusica bila uplasena, prestravljena, bojala se i moje senke. Jedva da sam je i vidjala u stanu, stalno se krila, samo po posipu i praznim posudama za hranu znala sam da je tu. Mesecima smo tako zivele, kao sustanarke, patila sam, navikla da moje mace budu vesele, razmazene.....i onda je, jedno vece, Aja stala na prag moje sobe i pogledi su nam se sreli. Tako je pocelo nesto lepo, Ajino vracanje u zivot, miran, tih, ubrzo je sama dosla u moje krilo i trazila ceskanje i mazenje.... A onda je dosla dijagnoza malignog tumora, 2 operacije jedna za drugom. I tada me je pogadjalo koliko Aja ne ume da se brani: ni jedan jedini put za ove 2 godine i 10 meseci Aja nije izvukla svoje jake nokte, nije se branila kada sam morala da joj dajem tabletice, nikad me nije ujela ali mi ni u trenucima najvece prepustenost nije liznula ruku, jednostavno, Aja nije znala da i to moze. Da smo ipak uspele, videla sam kada se Aja prvi put sklupcala pored mog zaspalog unuka, Aja nam je verovala, strahote su zaboravljene. I sad se desava nekakva uvrnuta inverzija: sad sam ja ta koja se plasi ljudi, sklanja se u svoja 4 zida zaprepascena merom ljudske pohlepe, svireposti, ruznoce. Ne propustam priliku da na objave o prodaji rasnih pasa i macaka ostavljam ogorcene komentare, gde god mogu apelujem da se rad odgaivacnica zabrani bar na 5 godina kako bi se smanjio broj ulicnih zivotinja koje su prepustene svakoj vrsti ljudske svireposti, postali smo (ne)kultura linca. Kako traziti milost za zivotinje kad smo tako brzo i tako lako zaboravili pobijenu decu, ne jedno, ne dvoje vec previse za i jedno drustvo koje pretenduje da to bude, postali smo copor sa alfa muzjakom koji laje na mesec dok mi podvijamo repove pred njim takvim, bestidnim i surovim. I zato, u mom slucaju nije u pitanju egoizam, strah od pitanja kako cu bez Ize, Aje.....u pitanju je to sto ja vise ne mogu da verujem nikome osim deci i psima, mackama lutalicama, uz njih se jedino osecam kao ljudsko bice, sa ljudima - ne. .... Dala sam reci mojoj deci da vise necu udomljavati nikoga, na sta ce liciti takav zivot, ne znam....