Pletilja

EUREKA! Nasli smo tsa je i cije je: https://en.numista.com/catalogue/pieces7075.html Ne razumem kako se to naslo u dzepovima mog devera moreplovca, verovatno da mu je neko podvalio kao kusur. Uzgred, ideja da se u Google ukucaju slova sa anversa je unukova, bakino pametno! Nastavljamo sa istrazivanjem, bar do prvog lepog dana kada ce fudbal i poljance da zamene detektivska posla....

Pocelo je od ovoga: pada kisa, drugari otkazali fudbal na poljacetu (unuku, ne meni!) pa smo trazili nesto da se zabavimo pa je unuk pitao sta mi je to, kazem, to je tvoj dedastric sakupio dok je plovio sirom sveta i dao meni da cuvam. Meni je ta gomila kvozdjurije bila odlicna kao alat za privlacenje novca (Feng Shu, evo me) i sve to godinama stoji u mom pisacem stolu na pravoj strani sveta. I tako, kako je zavukao rucicu u teglu, unuk je izvukao ovo, "bako, ovaj novcic ima 2 veka'....ni sa lupom ne razaznajem sta pise na novcicu, iz koje je zemlje, koji vladar ga je emitovao a unuk jako zeli da sve to istrazimo. Trazili smo sajtove o numizmatici ali svi su na temu kupujem/prodajem a mi to necemo. Kako da utvrdimo o cemu se radi, kome da se obratimo? Svaka informacija nam znaci i hvala ako se javi neko sa dobrom idejom. Sam bog zna sta imamo u ovoj posudi, nastavljamo sa istrazivanjem...

Nekako mi je I sezonam Fortitjuda (samo sam nju pogledala) bolja od 4 sezona TD? Plan mi je da nastavim sa Fortitjudon a nemam volju da gledam II i III sezonu TD. Sta su navalili sa tom Aljaskom? Mislim, lepo je videti sve te predele i mlade inuitske glumce ali, brate, malo mi je mnogo. Jos nesto: pretstavnici zakona uzimaju pravdu u svoje ruke u oba vrlo popularna serijala, nigde pravnog poretka, nigde birokrarske procedure u sprovodjenju zakona, nista od pravnog poretka, od svih tih zavrzlama koje truju zivot svim postenim pretstavnicima zakona? Jako mi mirise na anarhiju ili na to kako mali Mikica zamislja detektivki zivot. Ubijes i nista?

Kada sam otisla u penziju, ponovo sam otkrila olovku, bio je to neobican osecaj, rukopis mi se promenio.Do prelaska na PC, pisala sam cirilicnim pismom, rukopis citak, lep, lici na rukopis mog oca, vrhunskog vojnog kartografa. Danas pisem latinicom, recenica je razvucena, slova su okruglasta, sitnija nego pre, organizacija teksta je kao da pisem u Wordu, ciste margine, odvojeni pasusi. Volim da pisem dobrom olovkom, tu sam jako zahtevna, ne podnosim one mrljave, rashrafljene. Redovno zarezujem sve unukove olovke i bojice i pokusavam da ga ubedim da urednije pise. Mada, dete se bacilo na oca, svracije noge i orlove glave, tako bi to ocenila moja baka. Ono sto se nalazi u njegovoj pernici, namirilo bi ceo jedan razred iz vremena kad sam ja isla u skolu. Unuku ne kupujem samo 1 gumicu za brisanje nego 3 odjednom, nikad ih nema, kao da u skolama zive mitske zivotinje koje se hrane njima. Evo moje pernice, u moje vreme se nista nije bacalo:

@Div mi je ustedeo vreme i snagu da opisem vlastitu istoriju digitalizacije, mogu da potpisem svako slovce ako treba, cak i onaj deo sa petrolejkom: porodica se vratila u ovaj grad kad sam ja posla u I razred, privatan stan, gazda ne dozvoljava uvodjenje neke "nove" vrste struje (bila je to 1958) jer su morali da se buse zidovi za nove kablove, sabirala sam loncice i cvetice uz petrolejku. Godine 1995, u firmi, u kabinetu visoko pozicioniranog direktora, videla sam prvi kompjuter i bila zapanjena brzinom kojom je ta sprava sabirala velike kolone brojeva i sama izbacivala procente odnosa "Planirano/ostvareno". Meni su za te operacije bili potrebni sati na digitronu. Do kraja dana, poslala sam fax mom direktoru u Bg da ima "to i to" sto radi "tako i tako" pa se dobije na brzini i tacnosti, kombinaciji podataka, analiza....zapenila sam, ocigledno je bilo da se dogodila ljubav na prvi pogled, fascinacija. Do kraja dan direktor trazi od mene specifikaciju, shaljem je faXom, za 3 dana stize mi Dobrica, moj prvi comp, drugi u celoj fabrici, 3 Maja 1995 pocinjem, uz knjigu od 587 strana, da ucim Excel, odlazim u fabriku autobusom u 5.30 h i do pocetka mog radnog vremena u 8 h, prelazim stranu po stranu, operaciju po operaciju. U Septembru te godine, shaljem mom timu u Bg 12 novih analiza prodaje, direktor mi shalje moj omiljeni parfem i 30% preko plate za taj mesec. Posle sam savladala Word i Power Point, spremala prezentacije za domace i strano trziste. Imala sam 44 godine i bila srecna kao dete u fabrici cokolade, jedna potpuno nova dimenzija poslovanja mi se otvorila, osecala sam se svaki dan kao Kolumbo, Magelan i Vespuci zajedno, terra incognita i ja, hrabri, neumorni pionir. Dve godine kasnije, dobijam internet i pocinje nesto sto je moj zivot promenilo i na privatnom planu, istorija, umetnost, knjizevnost, sve to na mom dlanu, dostupno jednim klikom misa....citam o Hadrijanu, mom omiljenom imperatoru i na kompjuteru detaljno pregledam njegov stub u Solunu, o muzejima i njihovim kolekcijama o kojima sam mogla samo da sanjam u tim godinama izolacije, bombardovanja, besparice, da ne pisem, bila sam potpuno druga osoba, hrabrija, mastovitija, deca su me gledala otvorenih ociju....ne znam vise koliko je maturskih radova njihovih drugara bilo otstampano kod nas u stanu a da su prethodno bila dopunjeni retkim podacima, slikama, vecinu sam ja i prekucala na nasem, porodicnom kompu. A sad o sadasnjem trenutku: imam 73 godine, paket SBB, od skoro i HBOmax koji je pre 2 dana nestao sa menija. Zovem operatera, javlja mi se mlada zena, strpljivo pokusava da mi objasni da je HBOmax "aplikacija" za razliku od.....nista ne razumem, trazi mi dozvolu da udje u moj profil (koji mi je otvorio sin pre 2 meseca) pustam je, vodi me kroz to kliktanje na razne opcije i konacno, mogu da pogledam 4 sezonu moje omiljene serije. Ne smeta mi to sto sam nesto kao dinosaurus u staklenoj basti, nemam ni potrebu a ni volju da pratim tehnoloske novitete, sve je otislo predaleko za moj kapacitet razumevanja novih tehnologija, moj unuk se bolje snalazi u svim tim tehnikalijama osim kad downloduje novu igricu koja mi spali laptop ali necu o tome, to je nasa tajna, mama i tata misle da sam ja nesto gadno zabrljala. I tako, svet je otisao dalje, Ilon Mask je ubacio chip u ljudski mozak, bez obzira na sve mogucnosti da se tom tehnologijom pomogne bolesnim i hendikepiranim osobama, sasvim sam sigurna da ce neki ludak naci nacina da tu tehnologiju zloupotrebi i, hvala bogu, ja necu biti tu da to vidim.

Bok te maz o! Od ovoga moz se rikne....

Znam da ce zvucati potpuno uvrnuto ali vama treba pomoc pa cu vam preneti nase iskustvo: u nivou II sprata na kojem stanujem je krosnja platana. Tu se, pre nekoliko godina, naselila porodica sova, mama i 2 sovice, vrane su ih proterale iz obliznjeg gradskog parka. Imali smo iste muke kao i vi, po celu noc su se dozivale, one su nocne ptice i to je vreme kada one love hranu. Pa sam im ja tu hranu i dala. Kupila sam junecu dzigericu, isekla je na tracice, na konac duzine metar na oba kraja sam zavezala po komadic dzigerice i onda tu celu skalameriju jednostavno, sa terase, bacala na grane platana. To je potrajalo desetak dana, noci su nam bile mirne. Dvogledom sam pratila sove, znam im svako perce, cim su bebasove malo ojacale, cela porodica se odselila, vrapci su se vratili u krosnju i sve je bilo kao pre. A sad da vas izgrdim zbog petardi: sram vas bilo, to se ne radi. To drvo pripada i pticama koliko i vama, sove vas ne uznemiravaju namerno, one pokusavaju da opstanu i u tu svrhu na vas ne potezu petarde a vi to radite. Da nije njih, pojeli bi vas misevi a to je malo veci problem od huka nekoliko lepih, pametnih ptica koje je neka muka naterala da vam dodju tako blizu. Hajde, resavajte taj problem, nacin uvek postoji.

Ja sam Pletilja, drama queen. I ja sam Heleni napisala da ne drami, ne @Sunshine State, to je bila moja reakcija na Helenino Sa ovim se teško nosim, baš. Zelela sam da je utesim i ohrabrim, ok, preterala sam i zao mi je sto je to postalo predmet neprijatne rasprave. Pre godinu dana, kada sam zbog 2 diskus hernije mislila da cu ostati invalid, da je sa mojim zivotom gotovo, poseta komsinice Julijane mi je vratila nadu, doslovce, rekla mi je "Draga, ne dramite, prosla sam kroz to pre 30 godina i evo me sad, mogu volu rep da izcupam, bicete vi dobro". I evo me danas, nije bas da cupam repove volovima ali sam tu, mrdam. Glavu gore @Helenabicete vi dobro.

Helena, dusho, 1 sat na odeljenju Klinike za ocne bolesti u Pasterovoj 2 bi vas, s obzirom na vasu dijagnozu, oslobodio svakog straha i strepnje i verovatno biste vec sad odveli supruga na veceru jer ste od svih strahota koje mogu da zadese oko, vi izvukli jednu malu, finu, elegentnu operaciju kataraktice. Bicete budni svo vreme, nista vas nece boleti, sve ce brzo biti gotovo osim sto ce vam se smuciti postoperativni protokol sa 2 vrste kapi koje morate da stavljate na svkih 4 sata. Preporuka je da uzmete neki notes, napravite tabelu i nakon svakog ukapavanja upisete krstic, da se ne zbunite sta ste ukapali i kad. Moje levo oko je operisano na univerrzitetskoj klinici za ocne bolesti u Lozani, cuveni dr Zografos mi je ugradio tantalov prsten oko melanoma nakon cega sam prosla protokol proton beam zracenja u Viligenu, centru za nuklearnu medicinu. Paradoks je da sam za manje od 5 nedelja od postavljanja dijagnoze u Bg bila operisana, zracena i vracena kuci sa jako dobrom prognozom jer je melanom otkriven u pocetnoj fazi sto mi je, za sada, spaslo oko. Pamtim pacijentkinju sa klinike u Bg koja je, zbog svadbe sina, odlozila odlazak kod lekara i kojoj je doktor samo mogao da saopsti da je zakasnila i da "oko ide napolje". Tek tako, odete kod oftalmologa jer vam nesto "blinka" u oku, nesto vam se mota po vidnom polju i u roku od 5 minuta pada presuda, oko mora napolje. Iskustva iz Lozane i Viligena su tako prijatna, tako utesna da i danas volim da se prisetim zena iz mog Optis tima, sve te procedure, za laika zastrasujuca aparatura u sobi za zracenje, potreba da kao pacijent maksimalno saradjujete sa tehnickim timom, sve je to za mene danas jedna lepa, prijatna uspomena. Sta mi je bilo najteze? To sto sam, zbog brzine kojom sam dobila termine u Lozani i Viligenu, morala kroz sve to da prodjem sama mada je pratnja bila preporucena. Imala sam samo 2 problema: jaka sunceva svetlost koja je probijala najtamnije naocari za sunce i izazivala neprekidno suzenje oka i to sto ja ne mogu da zaspim a da ne spavam na stomaku. Ako bih i uspela da zaspim, ujutru bih se budila na stomaku sa obrazom na jastuku i zamucenim vidom u operisanom oku. Imala sam malu, plasticnu zastitu u povezu preko oka i da nije toga, verovatno bih upropastila sve sto je moderna medicina mogla da uradi za mene. Evo vam slicice da vidite bar deo aparature za proton beam zracenje u Viligenu, ovo je samo delic, prostorija je puna masina i pacijent je sam, tehnicki tim je izolovan u sobi sa rentgen aparatima i ekranima na kojima se "cilja" tantalov prsten jer se melanom ne vidi na rentgenskom snimku.Pre ulaska u ovu sobu, radi se parafinska maska da bi se lice zastitilo od zracenja i sam postupak se malo vezba, pacijent mora da zagrize jedan deo aparature jer je ultimativno da se, nakon naciljane pozicije melanoma, pacijet ne pomera par sekundi, bukvalno, ne dise, dok radioaktivni zrak gadja melanom. Nije mi namera da se nadmecem sa vama u bolesti, nikako, samo zelim da na intervenciju odete opusteni, sa cvrstom verom da ce sve biti dobro jer i nema razloga da tako ne bude. A sad bas ozbiljno: ne dramite, katarakta u vasim godinama i nije bolest vec nesto sto je ocekivano u odredjenom zivotnom dobu, jedna benigna slabost dela slozenog mehanizma oka i ja bih je uporedila sa, recimo, promenom gume na tocku automobila? Gotovo ocas posla i budete kao novi. OK?

Bravo! Bas ovih dana pricam sa prijateljicama da se sve tri preselimo u neku lepu banju, zakupimo stancic i uzivamo. One bi da se odmore od sinova, snaja i unucica koji polako ulaze u pubertet a ja bih da odem odavde. Sitan problem je sto jedna od nas 3 ima supruga koji hoce da podje sa nama tako da sad radimo na resavanju te sitnice. Ko je spominjao arsenik i stare cipke?

Prenela sam vlasnistvo stana na decu, da ih procedure oko prenosa vlasnistva ne zadrzavaju ovde, zive i rade na 2 kontinenta, da ih advokati ne deru. Hat, medjutim, ja bih da se selim, da odem iz ovog mrtvog grada u grad u kojem imam prijateljstva iz mladosti. Matori smo za putovanja do tamo i ovamo, jednostavnije je da se ja preselim kod njih. Razgovarala sam sa decom o toj ideji, o prodaji stana i selidbi. Zapravo, ja i ne mogu da prodam stan jer nisam vlse vlasnik, prodaju bi morali da obave oni. A oni to ne zele. Molili su me da odustanem od selidbe, oni vole ovaj grad u kojem ne zive, kazu da vole ovaj stan jer su u njemu odrasi i znaci im da mogu uvek da mu se vrate. I tako, vezala sam sebi ruke, osecam se kao talac jedne sentimentalne fantazije jer oboje puno rade, slobodnih dana je malo i za odmor sa partnerima i za dolazak ovde. I tako, sad zivim kao hauzmajstor, brinem o tudjem stanu, popravljam, molujem, doterujem i uzasno mi je dosadno.

Mozda vam je promaklo: od 1 Januara 2024 deciji dodatak povecan........za 61 dinar.

Krug je zatvoren: u vreme kada je Vucic bio ministar informisanja, ubijen je novinar Slavko Curuvija. Juce, u Vucicevoj Srbiji, ubice se oslobadjaju svake krivice. Juce je rezim ispalio metak u svakog od nas.

Upravo sam zavrsila citanje "Misljenje jednog klovna", Hajnrih Bel, pricu o nemackom drustvu nakon II Sv rata. I na jednoj od poslednjih stranica Bel kaze da je to vreme u Nemackoj bilo "vreme prostitucije". Nemam bolji opis ovog sto mi danas zivimo u Srbiji, veme prostitucije, vreme sveopste korupcije, na isto mu izadje.

Opet sam bez patika i spremam se za pohod na prodavnice. . Popisala sam brendove koje ste mi ovde preporucili pa cu da ih isrobam sve redom ali bih na spisak dodala ovaj model Timberlend dubokih patika. Imam lepo iskustvo sa njihovim mokasinama, izrada je jako kvalitetna, materijali prirodni, uz malo paznje pri odrzavanju, traju dugo. Ne znam kako se njihove patike kotiraju u svetu sporta i rekreacije pa bi svaka informacija bila od koristi. Meni se ovde najvise dopada ona vinjeta drvceta i to sto je model tamnoplave boje. Jos ako su lake i udobne.....😃 https://www.officeshoes.rs/cipele-timberland-duboke-cipelekozne-cipele-euro-rock/2098?gclid=Cj0KCQiAn-2tBhDVARIsAGmStVkuPdnWT6cVzh0eNcAI2s5FCcsyoMYLSW7p_tAgvSkZtAiuy3QSkU0aAiUuEALw_wcB

Secam se jednog teksta antropologa Margaret Mid u kojem ona objasnjava kako je i kada nastala civilizacija, onda kada je prvi put slomljena kost imobilisana a povredjena jedinka prezivela, ima tome par hiljada godina. Zasto je ovaj detalj vazan? Zato sto je prezivljavanje povredjenog zavisilo od empatije ostalih clanova zajednice, oni su ti koji su hranili i branili jedinku koja to nije moga sama za sebe da cini. To je civilizacija. Gde je srpsko drustvo u kontekstu price o civilizaciji? Nema ga. Zasto? Zato sto nista nismo naucili iz kolektivnih tragedija koje su nam se desavale. Zato sto nismo bili u stanju da priznamo svoje pogresne odluke, dela i zato nam se tragedije ponavljaju. Istina je tu, pred nasim ocima: stradaju nam deca, sad vec masovno. Ribnikar, Dubona, sad novorodjencad, kao da zivimo biblijska vremena, greh roditelja pada na decu? Nema to veze sa bogom, ima veze sa elitama ovog drustva, sa istorijom, mentalitetom ovog podneblja, ima veze sa nama juce i danas. Onog strasnog, nepojmljivog 3 Maja Srbija nije stala, nije jauknula do neba, zagrcnula se samo i nastavila dalje. Dok ne oplacemo svoje mrtve, dok im ne damo pravdu da vinovnici budu kaznjeni, svi smo krivi i svi cemo ziveti i dalje u coporu a ne u drustvu, razlika je drasticna.

To "skakanje po stomaku" je mog prvenca kostalo preletoma leve kljucne kosti, izbacili su ga naglo, nekotrolisano, jos pre 45,5 godina. Nas prvi susret je bio zaliven mojim suzama jer mi je beba doneta sa imobilisanom rucicom. I osecajem krivice koji me nikad nije napustio: " Dedina krava Milava je znala da rodi zdravo tele a ja.....".

Boze, @Helena, kako ste tako nespremni usli u celu pricu?! Pa ne zivite u CH nego u Srbiji a tu vam stvari ovako stoje: Kao prvo, napisete testament. Onda konsultujete astrologa da uradi natalnu kartu uspijuse na salteru lokalnog Doma Zdravlja. Kad joj Venera udje u Devicu, zakoljete crnu kokosku da umilostivite bogove podzemlja, pozdravite se sa familijom i ljupko, onako apstolski se presamitite pred salterusom i kazete zasto ste dosli i sta vam treba. Ako je kokoska bila debela i ne mnogo matora, mozda ce vas ubaciti na listu cekanja kod lekara opste prakse da mu sazeto, u jednoj recenici kazete sta vas muci. Ako ga niste iznervirali vec samom svojom pojavom, ako mu sistem nije pao i ako je tog jutra nasao parking mesto blize od 2 km od radnog mesta, mozda, mozda ce da vam zakaze pregled kod specijaliste kroz 5 godina. Ako preteknete do tog datuma, da bi prosli pored kevcucvih Kerbera na salterima klinika potrazite pomoc sibirskih shamana, amazonskih vraceva, tibetanskih gurua mada je urbana legenda da dzak deviza moze da vam otvori sva vrata. Demoni se lepe na zelembace. Iz licnog iskustva lecenja nekih manje vise smrtonosnih bolesti a u Srbiji, mogu da vam preporucim svoju mantru: "Nije mi nista, nije mi nista, nije mi jista..". Eto tako. Sta ste zapeli sa tim svojim kataraktama? Sta vam tesko da bauljate koju godinu tek malcice coravi dok se novac iz vaseg fonda za zdravstveno osiguranje ugradjuje u najmoderniji stadion na Balkanu? Poradite malo na svojim patriotskim osecanjima pa ce i zivot sa katarakatama da vam bude laksi. Ako cemo pravo, bice i mnogo lepsi jer necete videti sve "divote zivota u Srbiji". Kud cete vise?

Imala sam srece da moj melanom u levom oku prate 2, kazu, izuzetna oftalmologa, mladji je sa Bg Klinike za ocne bolesti, drugi je doajen evropske oftlamologije koji vodi Kliniku za ocne bolesti u Lozani. Kada je za melanom uradjeno sve sto moderna medicina danas moze, na red je dosla katarakta senilis, promena primerena mojim godinama. Na levom oku je bila "zrela" i operisana je u Bg. Na desnom oku "nije zrela" i ceka se da "sazri" vec 5 godina. Dva puta godisnje idem na kontrole kod, takodje, eminentne doktorke u privatnoj oprdinaciji u Bg kada se detaljno pregledaju oba oka i evo, i nakon 5 godina moja evidentirana katarakta u desnom oku i dalje je "nezrela", ne dobijam savet da se ta katarakta operise. Bez obzira na stanje srpskog zdravstva, skoro sam sigurna da nije ekonomski faktor u pitanju vec medicinska indikacija. Kad se setim postoperativnog procesa kod operacije katarakte, svih tih kapi koje se ukapavaju na 4 sata pa tako nekoliko nedelja, zaista ne bih volela da sam to morala da prolazim na oba oka, dovoljno je dosadno i sa jednim.

Sta "feminizam & renesansa" imaju da kazu na najavu AV da ce se silno uvecati davanja drzave za radjanje prvog, drugog n tog deteta? U kontekstu kulturoloskog obrasca u Srba, ovo ce da izadje na to da materica postane radno mesto, sredstvo za zaradjivanje novca cije trosenje niko ne kontrolise. Nekada se govorilo " a kupus u kacu, a dete u kucu". Perspektiva: "a dete u kucu, a letovanje u Turskoj"? Ili: "Radjaj kucko, treba mi za tiket!". Populaciona politika se ne vodi ovako, ovo je direktno izlaganje zene jos vecim pritiscima da radja i protiv svoje volje. Ovo je degradacija bioloskog entiteta zene i ako ovo prodje, zenama se ne pise dobro. Feministkinje, imate rec....

Lusi Kuk, Neocekivana istina o zivotinjama. Mozda vam je promakla cinjenica da postoji posebna vrsta knjizevnosti, bestijarijum, to su knjige o zivotinjama a pisu se jos od antickih vremena. Prvo su ih pisali istrazivaci i avanturisti, filozofi a sad ih pisu biolozi. I ako ste pomislili da je to jedan fin, miroljubiv svet, malcice ste u zabludi, umeli su oni i da zarate na pitanju kako curanoliki lesinar pronalazi svoj rucak, nosom ili ocima. Da ne pominjem Aristotela i njegovu teoriju o mrescenju jegulja, da, ta rasprava traje i danas jer niko nema konkretan dokaz, jegulje se mreste, kazu, u Sargaskom moru a to je malo komplikovano za istrazivanje. Lusi Kuk je napisala divnu knjigu u kojoj razbija visevekovne predrasude o nekim zivotinjskim vrstama i cini to na duhovit nacin ne zanemarujuci istoriografiju i nauku. Uzgred, ova dama je i osnivac udruzenja ljubitelja lenjivaca o kojima, sigurna sam, imate predrasudu kao i ja a koje Lusi Kuk razbija dokazujuci svu mudrost ove vrste. I nisu lenjivci jedini, kad procitate pikanterije o ljubavnom zivotu nosoroga, pandi i pingvina, odahnucete srecni sto postoje zaludjenici poput Lusi Kuk i njenih kolega koji, usred ludila naseg doba, postojano brane cast nauke. Vladimir Sorokin, Telurija Distopijski roman, Evropa nakon XIII krstaskog rata u ne tako dalekoj buducnosti. Nisam bas sigurna da je buducnost u pitanju, ako zanemarimo detalje, to smo mi, danas. Sve sto mogu da kazem o umecu autora je: Bravo, majstore! Cista klasika izuzetnog dometa, dragocen primerak lepe knjizevnosti jer je sve tu, ideja i pametna, kreativna realizacija. Bravo i za prevodioca Mirjanu Grbic, u nekim poglavljima je njen doprinos izuzetan. Vesto, duhovito, zastrasujuce.

Ne dirajte mi Hobite!

U poslednje vreme, ima tome i godina dana, digla sam ruke od filmova i serija, sve mi je bljutavo, povrsno, blentavo. Deca su me naterala da pogledam 2 filma, oba ce, po njihovim recima, biti nominovana za Oskara: Openhajmer i Hendovers. Hendovers, prica stara data na nov nacin, jeste drama ali je tezina fino rasporedjena u pricama glavnih likova, glumacka ostvarenja bersprekorna. Spomenula sam cerki da bih glumici u sporednoj ulozi, Da Vine Joy Randolf dala Oskara za epizodu da bi mi cerka dan dva kasnije javila da je g djica dobila Zlatn Globusa za to ostvarenje. Pol Giamati, izvrstan takodje, pravo osvezenje nakon poplave filmske konfekcije koja nam se nudi. Film ima pravu atmosferu, oseca se cvrsta ruka rezije bez koje je ova tema (Drustvo mrtvih pesnika) mogla da sklizne u nista. Ovako, imamo jedan zanatski besprekorno uradjen film bez vidljivih pretenzija da vam se uvuce pod kozu ali se to dogodi lako, nenametljivo i zauvek. Openhajmer, ne znam sta je pisac hteo da kaze. Letos sam pogledala istoimeni dokumetarac, znaci, imala sam dobro predznanje o temi. To mi nije mnogo pomoglo da ispratim lako prve 2/3 filma. Film nema teziste, otvara previse tema a ni jednu ne zatvara osim u poslednjem kadru kada postavlja pitanje na koje ja treba da dam odgovor. Kog vraga sam gledala pricu 3 h ako mi ne ponudi resenje sa kojim mogu da se slozim ili ne? Da ne spominjem kadriranje, smenjuju se krupni planovi sa sirokim ali bez poente, nisam razumela smenjivanje crnoibelih kadrova sa onim u boji, sta ce ona golisava scena u delu filma kada se Openhajmer nalazi pred komitetom za naucnu izuzetnost? Kao, nakon 2 sata nismo razumeli da su ga rascerecile tajne sluzbe pa sad da nam to stave pod nos? Kojesta. Ne svidja mi se film jer je propustio sansu da bude jasan, snazan apel covecanstvu protiv zloupotrebe nauke zarad politike, cudovisne okrutnosti modernog oruzja, prava na slobodno misljenje onih koji su tu da misle i smisle kako dalje. Dokumetarac je bolji.

Godina je 1977, moje vencanje se pomera za sam kraj godine da bi i moj brat, koji je tada u vojsci, mogao da prisustvuje. U gradu nam je na raspolaganju hotel u stanju raspadnja i 2 kafane, odlucujemo se da rucak bude u vili mladozenjinog dede, 50 ljudi najvise. Imam 3 meseca da se spremim, moja mama i buduca svekrva oraganizuju rucak i ja sa tim nemam nista. U to vreme ja sam feministicki opredeljena, ne pada mi na pamet da budem "bela" mlada, odlucujem se za jednostavnu koktel haljinu nezno bez boje, cipelice u istom tonu. Naravno, korigujem ishranu, tada je ideal bila jedna mrsavica iz Londona, Tvigi, i vecina mladih zena je zelela da bude ravna kao motka pa tako i ja, gladujem nedeljama. Na dan vencanja, u kuci mojih roditelja pristizu gosti sa strane, vencanje je zakazano za 13.30 h u opstini. Oko 11 h izlazim iz svoje sobe da se pridruzim gostima, cujem vrisak moje bake: "Ne cipele"! Ispostavlja se da mlada moze sve da obuce osim cipela jer, ako obuce i cipele, ne sme da sedne u kuci roditelja jer ce tu i da se vrati....moram da stojim sledeca 2 sata u novim cipelama. Cekamo da mladozenja i njegov brat dodju po nas pa da krenemo u opstinu. U 12.45 mladozenje nema. Nema ni mog brata i njegove devojke, kasne. Mama krivi devojku mog brata "jer ce ta da zakasni i na vlastiti pogreb", stricevi se zgledaju, strine se sasaptavaju, svi pogledi su upuceni meni.....nece valjda? Vrata se uz tresak otvaraju, mladozenja upada vrlo veseo, siri ruke, ljubi se redom sa gostima, mladozenja je blago pijan. Radi se o sportisti, trezvenjaku, nikad ga nisam videla sa casicom, crvenim pred stricevima i strinama. Stizemo u opstinu, ceremonija pocinje, na svaku maticarevu rec, mladozenja dobacuje svoje 3, gosti se kikocu, ja hocu da ga ubijem. Stizemo u dedinu vilu, gladna sam kao vuk, cipele me ubijaju, jedva cekam da se servira supa i da se izujem. Stigla je supa, moj najdrazi stric ustaje da odrzi zdravicu umesto mog oca koji je od ranog jutra sav smusen, udaje mu se mezimica. I stric pocinje: " Nisi ti Mihajlo danas samo cerku udao i dobio jos jednog sina, ti si Mihajlo i sina danas ozenio i dobio jos jednu cerku..." Tajac. Iz kuhinje se prolama vrisak moje mame, terrcira joj moja baka. Brat i njegova devojka ustaju, drze se za ruke i kazu: "Mi smo se vencalu u 13 h, zato smo kasnili". Ustaje mladozenjin brat i njegova devojka, drze se za ruke i kazu; " Mi smo se vencali u 13.15 h, zato smo kasnili". Iz kuhinje dopire jos jedan vrisak, to je moja svekrva, zena se obeznanjuje, moj otac sedi bled kao krpa, preskacem goste i onako u carapama, prskam oca kiselom vodom, ista slika je u kuhinji, tamo redom polivaju moju mamu, baku i svekrvu. Epilog: Sve su zamesili moj brat, mlaozenja i njegov brat. Kad je vec bal, nek bude trandibal. Kad se vencavamo mi, koji smo tek godinu dana u vezi, sto da se ne vencaju i braca koja su mnogo duze u vezi sa svojim devojkama"? I tako, tajno prijavljuju svoja vencanja za isti dan, razmak po 15 minuta, maticar pravi raspored kako njemu odgovara. Mladozenja se kasnije pravdao da mi je precutao taj plan jer je to "muska stvar".Sta je mislio maticar, nikad nismo saznali ali mu verovatno nista nije bilo jasno jer su se u toku 1 sata pred njim stalno pojavljivala ista lica. Ko je rucao, rucao je, taj deo mi je promakao uz napomenu da ja nisam stigla dalje od supe.Ppresvukli smo se, novac koji smo dobili od rodbine podelili smo na 3 dela, nama, mom bratu i njegovom, da imaju za hotel jer mama i svekrva nisu htele ni da cuju da pod svoj krov prime taze ozenjene sinove sa snajkama.Pokupili smo ranije spremljene kofere i sa stricevima, suprug i ja, otputovali za Bg, sutradan ujutru smo imali let za Moskvu, tata nam je uplatio putovanje jer je zeleo da vidimo Lenjina. Lenjina videli nismo jer je bio na popravci, hranili smo se kod babuski koje su po moskovskim i lenjingradskim coskovima prodavale piroske, u lux hotelima su sluzili iskljucivo borsc od cvekle i usoljenu ribu od koje jmladozenja smrdeo danima. Prevarili su nas kad smo menjali dolare za rublje i uvalili nam rublje iz vremena Oktobrske revolucije tako da smo se sa bracnog putovanja vratili goli kao pistolji. Sledecih 10 godina se raspredalo o detaljima ove zavere, radjale su se bebe, mirile porodice, zivot je tekao dalje. Od 3 braka sklopljena tog maglovitog decembarskog dana, opstao je samo 1, moj brat i njegova supruga. Kako je pocelo, dobro se i zavrsilo.

Slazem se, nista vise nije normalno a narocito ono da se ispruzis onoliko koliko ti je kaput dugacak. Kada sam shvatila da ce sinovljevo vencanje biti u stilu mrsne, pravoslavne svadbe, pozvala sam sina na razgovor. On i buduca supruga su zaposleni ali nemaju ustedjevinu, zive od plate, kako misle da finasiraju tako nesto? Paaaaa...tuc, muc, ispalo je da mladenci racunaju na kesh umesto miksera, tv, escajga.....i, mladozenjin tata podize kredit......Pitam sina, zasto pristaje na to kad zna da se tako ne radi, kaze, sta cu, ona od detinjstva masta o takvom vencanju. Shvatila sam i da mladozenjin otac toliko zeli unuce da ce i snajku da proguta kao kuvanu zabu svestan da bez nje nece biti ni unuceta. I tako, mladozenjin tata je otplatio pola kredita i umro. Ostatak su otplatili mladenci. Kosmicka pravda?