Pletilja

Sta mi bi, ne znam, tek, porucila sam Melanholiju I i II i sta da vam kazem, besna sam kao zolja, neka je i 100 puta nobelovac, bolje da sam bacila pare kroz prozor. Melanholija I Omaz, kazu, velikom norveskom slikaru pejzazisti koji je umro mlad i lud. I sad, na 100 i vise strana citalac se nalazi u njegovom bolesnom umu, u pitanju je jedan traumatican dan koje ce, biografija sikara to kaze, biti sudbonosan za dalji tok radnje. Za sada, stotinu strana neprestanog ponavljanja istih fraza, istih slika na jedan nedopustivo plitak nacin je neverovatno mucenje za mene, citaoca. Ne mogu da se identifikujem sa glavnim likom, ne mogu da osetim empatiju jer ne poznajem takva dushevna stanja a opet, pisac se ne trudi da mi ih podrobnije opise jer, pisac i nije tu, ne moze ni da bude s obzirom da putujemo kroz um onog treceg. Ako mi citanje Melanholije II ne ponudi reshenje i objasnjenje, ovo ce biti najgluplja kniga ikad napisana. Najverovatnije da nisam u pravu, da ne mogu da dobacim do ong sto je vrednost dostojna tako velikog priznanja. Nista ja ne znam o teoriji knjizevnosti, ja sam samo citalac koji, valjda, ima pravo na vlastiti dozivljaj dela. I ako cemo pravo, za citanje Melanholije I bi i autor i izdavac a i clanovi Nobelovog komiteta meni trebalo da plate za mucenje tokom citanja. Mozda je nepravdno sto pisem utiske pre procitane Melanholije II ali samo citanje Melanholije I mi je iskidalo zivce. I dalje ne vidim poentu jedne dosadne i plitke price. PS. Ako je Melanholija roman toka svesti a na prvu loptu ona ima tu formu, kada se setim najblistavijih romana te vrste, ovo sto je objavio Fose je jadno.

Ko kaze da bas to nisam uradila?🙂 Mislim na to, sa odlaskom u kontrolore.... Samo, bez potopa molim.....

Dozvoljavam draga, dozvoljavam....svaki atom podrske nam dobro dodje. Nedavno, pratimo prijatelje iz Istre, bili u gostima par dana....grlimo se, shapucu mi na uvo "mislicemo na vas 17....", mislice, znam, mislite i vi, bar 5 minuta..... Sta god da bude (dobro biti nece u jednom ili drugom smislu) ovo je nesto sto sam morala da uradim jer meni nemaju vise sta da uzmu, mene ne mogu da ucene. I nisam jedina, iznenadili bi se koliko je nas sa dushom u nosu medju kontrolorima.....kazem ja, kao na proslavi 50 godina mature.

Cvrc! Izgubila sam i poslednjeg obozavaoca a sve zbog politike: Gradski pijac, udarni termin, neko se dere "Mala, mala, mala.....", osetim bubotak u predelu desnog ramena, okrenem se kad ono on, najshmeker u generaciji, akademski slikar, pajtos svih vlasti u gradu od II Sv. rata do danas, retko ga vidjam poslednjih godina.....50 godina me zove "mala" mada sam od njega visa za 2 glave.....odrtaveo ali stav i dalje kao da je Omar Sharif licno...predjemo teme "kako zena, kako deca, kako ti...." nastavimo sa knjigama koje trenutno citamo (tu je mrtva trka, rasturamo gradsku biblioteku gde je poskusao, pre 50 godina, da me smuva), ja, naravno, spomenem aktuelni "Jerusalim" u kojem sam zaglibljena do guse, objasnim o cemu je, on se trgne kao da je nataknut na razanj i iz cista mira zarezi:"Prezirem sve koji izadju na izbore" i pri tom pljune na asfalt......gledam ga, da l da mu konacno tresnem jedan damski shamar koji je odavno zasluzio, odustanem zbog slatkih unuka koje ima, unesem mu se u lice i zacvrkucem da, ne samo sto cu izaci nego cu i da kontrolisem"......i lepo gledam kako mu u ocima gasne plam, otpisao me je za vjeki vjekova, konacno. Neka vajda i od politike u Srba.

Na Vajber grupi je zbrka, sekretarica ponavlja poruke pa ih brise, mislim da tamo niko ne zna sta ko radi. Ali nas je na kraju obuke ljubazno posvala da svracamo kod nje na kaficu i za sve sto nam treba. Imam ja i druga posla osim da kafenisem sa sekretaricom mkoja ne zna gde su joj materijali....

U ispostavi stranke na cijoj sam listi za kontrolore kao nestranacka licnost: formirana je Viber grupa za obuku kontrolora, ponudjena su 3 datuma sa po 2 termina za obuku, biram po jedan termin svakog od 3 ponudjena dana, cetvrtak, petak, subota. Vidim da i ostali kontrolori cine isto. Zak;jucujem iz prilozenog da ce obuka trajati 3 dana sa 2 termina u svakom danu. Dolazim prvog dana u odabranom terminu, obuka traje 1,5 h, presli smo sve faze procedure pa se pitam sta ce se raditi sledeca 2 dana. Pitam to i sekretaricu stranke, gleda me, cuti, kaze da je to sve od obuke, ne moram da dolazim sledeca 2 dana, to je to. Kazem, ponudili ste 2 termina u 3 dana bez objasnjenja da biramo samo jedan dan i jedan termin.....sekretarica pretura po radnom stolu i muca "ne znam gde su mi materijali"....pitam kad cu dobiti resenje sa kojim treba da se pojavim na izbornom mestu, kaze, "vidite u opstini", pitam na kojem sam izbornom mestu, kaze "pitajte Strahinju"....osvrcem se, pitam ko je i gde je Strahinja, upucuju me na momka za kompjuterom, stajem u red, dobijam informaciju gde sam rasporedjena i ko su jos 2 clana.....pardonira me stariji covek,pita, vi ste na tom i tom izbornom mestu sa mojim sinom, potvrdim, sin nije mogao da dodje pa ako bih bila dobra da dam svoj br telefona da on prenese sinu.....odlazim iz kancelarije jedne od najvecih opozicionih stranaka u zemlji prilicno zgadjena i setim se da nam nisu dali broj glavnog kontorlora kojem smo obavezni da na 2 sata javljamo izlaznost.....opsujem onako, srpski i pomislim: "Ako ce ovi ovako da ruse Vucica, nazdravlje, vladace on jos 100 godina". Nastavice se....

Sta cu i kako cu? Dusa mi je u nosu. Plasim se. Danas mi pocinje obuka za kontrolore, 3 dana za redom, 2,5 sata po danu. To je ok, to mogu. Sta cu 17 Dec i kako cu, ne znam, u pitanju je ceo dan, od ujutru do uvece bicu na nekom izbornom mestu, sa nekim ljudima, bez mogucnosti da se ispruzim na nekom kanabetu i malo odmorim kicmu. Kako cu, ne znam, nekako cu. Sin, u nedavnoj poseti, prevrce ocima, "Opet ti i tvoje izgubljene bitke..." Cerka uplasena, gledam je preko Vibera kako joj se skupljaju obrvice, to milo i slatko lishce se skuplja u bolnu grimasu, "Pa kako ces ceo dan da sedis...?" Nekako cu. U potrazi za smislom, protiv besmisla. Tako bi mogla da se nazove moja tema o ucescu na izborima 17 Dec. Zasto? Zato sto je to jedino sto mogu da uradim a da ima nekakvog znacaja, meni, drugima. Sve ostalo sto cinim prolaskom kroz dan je cista trivija, odrzavanje u zivotu neceg sto vise nema smisla, svrhe, odrzavanje mene same, istrosenog tela a cini mi se i dushe. Pa da pocnem: sinoc me zove mlada komsinica, stanuje se muzem i cerkom u stanu iznad mog. Vaspitani, vredni, slozni. Tu i tamo komsinica skokne do mene jer joj usfali nesto u kuhinji a ja to mogu da joj dam pa popijemo kafu. Nedavno mi je objasnila da jeste clan SNS a jer drugacije ne moze, po obrazovanju je inzinjer sumarstva koji prodaje madrace u jednoj maloj radnji u centru grada. Razumem, mora se, to nista ne menja u nasem komsihjskom odnosu. Kaze mi ona sinoc da ce biti u izbornom stabu SNS na izbornom mestu u kraju, pita gde sam ja, kazem da jos nemam resenje stranke kod koje sam na spisku za kontrolore kao nestranacka licnost, javicu joj kad mi jave. Obe se ponadamo da cu i ja biti tamo gde i ona, bar mozemo da pijemo kafu zajedno. Pitam je da li je spremna, da li su joj poznati propisi i pravila, kaze, ima skriptu i bukvalno uci napamet propise. Kazem da se nadam da cu i ja dobiti nesto slicno, kaze, "dacu vam ja moju skriptu za koji dan, ne brinite, bicete spremni". Zakljucimo da je najvaznije da se propisi ispostuju do kraja, da sve bude legitimno i legalno. Ona SNS, ja - tamo neka baba koja bije svoju poslednju politicku bitku. Ne za sebe, za nju, da vise nista ne mora, da sadi cvece i drvece po nasem bregu a ne da prodaje madrace. Zasto sve to? Zato sto je komsinicim suprug, 15 minuta nakon sto je obznanjeno zakljucavanje zbog kovida bio na mojim vratima i rekao "Komsinice, ne britnite, mi smo tu, sve sto vam treba, donecemo". Eto, zato, sto iznad mene zive zarobljeni mladi ljudi naterani da zive sa trulim kompromisom koji, kao rdja, moze da im pojede zivote. E, pa nece, ako se ja pitam. I vi se pitate.

Ako vam ista znaci, tokom opsade Sarajeva, mi, ovdasnji, pomagali smo onim srecnijim koji su uspeli da izadju iz grada a sa ostalima smo bili u vezi preko radioamatera, ako nista drugo, znali su da mislimo za njih.

Porazavajuce je saznanje da se, prakticno, u istoriji Bliskog Istoka nista, bas nista nije promenilo najmanje 2 milenijuma. Imamo 3 na smrt zavadjene religije, imamo "sponzore" iz inostranstva kako sa Istoka, tako i sa Zapada, imamo divljastvo i surovost u obracunima vladajucih elita, razaranje gradova, infrastrukture, do mere da kamen na kamenu ne ostaje za arheoloska istrazivanja, sistematsko ubijanje civila na monstruozne nacine.....na teritoriji koja je em pustinjska em kamenita pa se pitam za cije babe zdravlja ratuju ti zavadjeni narodi? Religije su im zasnovane na mitovima i legendama, takoreci, cist eklekticizam i falsifikat. Ratovi im onemogucavaju ikakav civilizacijski napredak jer svaka generacija pocinje od nule. Radjaju mnogo dece jer im deca stradaju u sukobima odraslih a valja se da neko i pretekne za sledeci rat. Sve sam ovo zakljucila nakon citanja Montefjorifevog "Jerusalima", sad sam tu negde, u drugom veku nase ere a ratovi traju vec vekovima, sa istim akterima, istiom metodom, istim ideologijama. Razlika je u detaljima, nekada je cilj bio da se opljacka najveci hram suparnika i pokupi blago etnicke zajednice kojoj hram pripada, za sta danas ratuju kad je blago, ako ga ima, u stranim bankama, bog zna. Humanitarno pravo, ratno pravo, ljudsko pravo, sve je to palo na ispitu kako zrdavog razuma zavadjenih, tako i na ispitu savesti covecanstva tako da ja dizem ruke od ideje da razumem sta se, zapravo, tamo desava. Jedino sto mi pada na pamet je - bezumlje. Ah, tako tipicno za nasu vrstu, cak i u 21 veku. Jedino izvesno je da je nemoguce utvrditi koja teritorija pripada kojoj od zaracenih zajednica, istorija ukazuje na to da su svi nekada ziveli na svakoj od teritorija na koje pretenduju i jedni i drugi i treci jer su vekovima bili osvajaci ili osvojeni pa proterani, kao na ringispilu, svi su ostavljali tragove svuda.

Pricam sa jedno iz komsiluka, prvo kuka kako je sve lose, kad joj predlozim da izadje na izbore 17 Dec mahne rukom i kaze da joj ne pada na pamet, ona je vec spakovana, iseljava se kod cerke u Nemacku. Kazem, "tim pre izadjite, zbog nas...?", gleda me, opet mahne rukom i ode....i meni je doslo da mahnem rukom....

Volela bih da upoznam Vilhelminu. Mi se malcice i povremeno dopisujemo, postala je baka, Ne znam mnogo o njenom stvarnom zivotu osim da je u jednom trenutku donela neverovatno hrabru odluku i zivot pocela od nule, sa 2 dece, daleko. Volim kako Vilhelmina pise, ozbiljno, iscrpno, argumentovano, pismeno. Zamisljam je kao jednu malenu, zivahnu zenicu, uvek veselu i spremnu da nauci nesto novo, posvecenu deci i prijatelnima, svojim mackama. Volela bih da je upoznam kad je mirna, zamisljena, tiha. I naravno, Kronosa, ako obeca da nece da me pocasti sarmom od Bambija.

Moj problem je kad u glavi slozim sve one likove, karijere, zivote, koji su pokrenuli PORGLAS i uradak pomenutog bracnog para. Obe strane su u javnom prostoru, u otsudnim danima borbe za pristojan zivot, pristojno drustvo. Kako god da sam liberalna, bila i ostala, u ovoj slici nesto gadno ne valja. Jedino casno sto je Djordje Miketic mogao da uradi znajuci kakvu tempiranu bombu ima AV u rukama, je da se za ove izbore ne kandiduje. Nije to uradio, za mene je to necasno i beskrajno sebicno.

Slazem se, nema odustajanja! Proslo me, da mi je bio pri ruci, prevaspitala bih i njega i suprugu, ne bi znali sta ih je snaslo. Ne zbog svingeraja i kaokaina, marim ja cime se oni bave u 4 zida ali da ovakav argument da onom shljamu, AV, nedopustivoje. Sad ispada da smo svi isti.

Verovatno da nema veze sa ubicama, lopovima i siledzijama na vlasti. Ali ima itekako veze sa svima kojima je dusha u nosu, poljoprivrednicima, sa onima kojima su dani odbrojani jer se lece SMS porukama, sa onom dvojicom besprekornih drzavnih sluzbenika koji su otkrili aferu Jovanica a dans im zivot visi o koncu....sa decom u sk0lama koju neki novi pomahnitali ludak moze da strelja jer mu se moze.....sa svima nama koji zelimo da ovaj smrtonosno glup rezim nestane sa lica zemlje sto pre! Miketicev uradak tome ne pomaze, naprotiv. ... Znas da ti je ukraden komp, da u tom kompu imas snimak koji ne mozes da pokazes mami, da zivis u policijskopartijskoj drzavi i ti se drznes da se bavis javnim poslom?! I budes cak toliko bezobrazan da se ne zavuces u misiju rupu nego na pretnju AV sam objavis snimak, ne pokusas cak da se izvuces da je montaza nego i gdja supuruga dosoli svojim objavama?! Nemam drugi komentar od onog: Cega se pametan stidi, time se glup ponosi. Kompromnitaovao je koaliciju u kojoj je i oni nece dobiti moj glas. Ozbiljno razmisljam i da se povucem sa liste kontrolora, sa ovakvim budalama necu da imam posla. PS. 14 dana do izbora, ovi moji ne zovu na obuku za kontolore. Posle ce djavo da im bude kriv.

Nepojmljivo mi je da se, kao vrsta, nismo pomerili ni za jotu, konjski nokat, u odnosu na zivot od pre 5000, 6000 godina. Zapravo, jesmo, atomske i ostale bombe ubitacnije su od luka i strele kojima se ratovalo na pocetku civilizacije. Opisi surovosti koje prenosi Montefjore su identicni snimcima od 7 Oktobra kada je Hamas upao na teritoriju kibuca, identicni! To samo znaci da je kolicina patnje koju smo u stanju da nanesemo jedni drugima nemerljivo uvecana sto je sramota i poraz naseg vremena.

Kazu, zivotinje nemaju samosvest, malo sutra! Ova puma zna da je postala majka i da ima nesto maleno, slatko i nezno sto mora da cuva kao zenicu oka....

Sajmon Sibarg Montefjore, Jerusalim, biografija, 2012 Biografija grada jedinstvenog po mnogo cemu. Tek sam pocela da citam a vec mi je jasno da se u regionu Bliskog Istoka nista nije promenilo poslednjih - 5000 godina. Da su sukobi trajali vekovima, traju danas i da ce trajati. Da su surovost i razaranja hronicnog ratnog stanja fatalna za zajednice koje, svaka za sebe, tvrde da naseljava taj region jos od postanka sveta sto i nije daleko od istine. Montefjore pise opsirno i argumentovano onoliko koliko to arheoloska istrazivanja i istorijska tumacenje tako daleke proslosti dozvoljavaju. Ako nemate druga posla, ako zaista zelite da razumete ovo sto se danas desava u Gazi i Izraelu, preporucujem ovaj naslov.

Da l je ovo izjavio pre blagosiljanja Breninih sarmi ili posle? Patrijarh osvestava slavski krkanluk kod pevaljke cija je karijera pocela kao parodija i karikatura? Kupila ga velikim donacijama, moze joj se. Nekad su nam mlade slali u besmislene ratove, sada ih katapultiraju direktno u srednjevekovno mracnjastvo. Apage, sotonas!

....nisam ja, majke mi....

Polako dijasporci, moj vapaj da se izadje na izbore nije namenjen vama nego ovdasnjima. Zato sto su amabasade i konzulati njihovi, sumnjam da bi i jedan glas protiv AV stigao do Srbije. Od vas je i previse vec i to sto nam pomazete finansijski da prezivimo, da se lecimo, placamo racune. Kao da nije dovoljno tesko sto vas ne gledamo, grlimo, pomazemo svojim iskustvom i onim sto bi jos mogli da vam pruzimo nego jos i moramo da uzimamo novac, od vas, nase dece. Pljackaju vas preko nas? Da, pljackaju vas. Da AV ne radi to sto radi, mi, vasi roitelji, mogli bi da zivimo od onog sto smo sami stekli, ovako, nemamo izbora, i najmanji dug moze da nas izbaci na ulicu, notarska i izvrsiteljka mafija je na delu. Da li mozete da zamislite koliko je neprijatno, koliko ponizavajuce kad vas vase dete pita "Mama, da li imas novac, da posaljem jos?". Nema te kostobolje, tog raka, bilo koje dijagnoze, koja razara vise od toga. Ja sam mama, neko ko je njih stitio od svega a sad sam bespomocna pred ovom stihijom koja ponizava svaku i svaciju ljudskost. Ne radi se ovde o ideologijama, demokratiji, priznanju Kosova, ulasku u NATO, gej brakovima.....daleko smo mi od tih dilema. Radi se o pravu da se osecas kao covek a ne kao moneta za raskusurivanje. I kad budem gledala u lice kontrolore SNS i ostale boranije tog 17 Decembra, bice to zato da im budem bar kamicak u cipeli koji ih zulja. Toliko jos mogu.

Mene ne moraju da proveravaju, znaju me, u toj stranci su mi vrsnjaci i prijatelji. Ne zameraju mi sto sam volonter, sto mi clanstva kojekude nikad nisu bila potrebna, naprotiv, ogranicavala bi me da mislim svojom glavom. Demokratija pa to ti je.😄 Sta da vam kazem, ovde ako se ne isprsite pred bagerom, nista niste uradili. pricala sam nedavno sa skolskom, neuropsihijatar u penziji, komentarisemo mladjariju i njihovu pasivnost i ona ih pravda, kaze "Oni misle da je ovakvo drustvo normalno, za bolje ne znaju". Pa smo, obe, resile da im pokazemo kako treba.

Vidis Kronose, ova baka bi sigurno izasla na izbore a ne k o neki.....

Mogu baba da vam budem a borbenija sam od vas, bruke jedne! Kasno, nema za koga, hocu glasam, necu glasam...more, ima varjaca da radi!. Sto nas vise izadje, AV ce imati manje svojih marioneta u parlamentu. Kazu da bi sa izlaznoscu od 75% on sigurno izgubio izbore. Nisam ni ja blesava, opozicija ne moze da dobije ove izbore tako da sama formira vladu ali svaka brana apsolutizmu je mogucnost da parlament donosi bolje zakone, da se tim i takvim zakonima promene neke okolnosti koje ce kad tad omoguciti prave, demokratske izbore. Iskreno verujem da sad u opoziciji imamo pametne ljude, dobronamerne, koji iskreno veruju u drzavotvorni potencijal ovog naroda i da je sad prvi trenutak da im damo sansu. Nemojte sad da mi se prenemazete, izadjite na izbore, glasajte pametno (za one koji prelaze cenzus jer sve ostalo ide AV u prilog), jer moze i mnogo gore da nam bude. "Mama sta ce ti to" pitaju me sin i cerka nakon odluke da ovako i ovakva odem u kontolore. A ko ce, molicu fino, ako ne ja? Meni su sve uzeli jer su mi decu oterali, ja nemam vise sta da ozgubim, mene ne mogu da ucenjuju a plasljiva nisam, ko ce ako ne ja? I vi, moji drugari sa foruma, molim vas.

Na primer od mene! Pobedila sam ga jednom, 2000, pobedicu ga opet i on to zna,Nije on u predizbornoj kampanji, on se bori za zivot ne samo za opstanak na vlasti sto mu, u njegovom slucaju, izadje na isto. Glupo je cepati dlaku na cetvoro, ne zivimo u Svajcarskoj, defetizmu i kalkulacijama nema mesta, izadjite na izbore i birajte!

Kako je Peca Popovic onomad rekao: "Zelim da umrem slobodan". I ja to zelim. I zato sam od juce na zvanicnoj listi kontrolora stranke ciji clan nisam. I sad molim boga da ziva docekam taj 17 Decembar i obavim lepo sta treba jer ja imam 73 godine, dusa mi je u nosu. Necu da budem njihov rob, necu da priznam pobedu njihovog ludila nad mojim razumom, ne dam svoja uverenja za niihov sitnis. I ne razmisljam sta ce biti 18 Decembra, meni je vazan 17, da im svoju pesnicu podmetnem pod nos i kazem "Mars iz mog zivota, mars iz istorije smradovi jedni!. Ne dam vam paore, postare, vaspitacice, lekare, profesore, decu! Ne dam vam, bre, da disete, da kradete, da razvaljujete, dosta je bilo!" To cu da im kazem 17 Decembra pa makar mi to bilo poslednje! O mojoj slobodi nece da odlucuju neljudi, ludaci i lopovi, o njoj odlucijem ja, slobodan gradjanin.