Pletilja

Mali demanti: U ovom naslovu nema ni H od Hitlera. Knjnizicu je izdao Plavi Jahac ako se ne varam i citala sam je pre nego sto sam cula o Seranovom skretanju u misticni nacizam i antisemitizam, pre cca 30 godina. Serano pise u prvom licu, obilazi Hesea i Junga u njihovim predsmrtnim godinama kada oboje zive u CH, vrlo blizu jedan drugog a da se nikad ne posecuju. Serano pise o Heseu, Jungu, pise kao neko ko im se divi i ko hoce da razume ta dva genija koja, koliko god da su posedovali kljuceve ljudske duse i uma, ne uspevaju da, u nekim aspektima svojih zivota, prevazidju neke svoje sasvim ljudske mane.

Boravio je u Bg ranih sezdesetih,ta budalastina obozavanja Hitlera je dosla kasnije, tokom boravka u Indiji. U redu je bojkotovati njegove knjizevne radove ali za one koji postuju Hesea i Junga, njegovo opazanje odnosa ova 2 genija je znacajno jer je, zaista, bio privilegovan da ih obilazi u njihovim poslednjim danima.

Nova frustracija na vidiku: moja deca su u 5 deceniji, oboje, cerka 43, sin 45. Secam se sebe u tim godinama, koliko nisam bila svesna da vreme prolazi i sad me hvata panika sto mi deca stare. Pa smaram savetima, koje oni kace macku o rep. Koliko nisam uticala na njihove izbore kad su bili mladi, toliko sad davim i gnjavim uspanicena pitanjima kakva ce im biti starost, sta treba ili ne treba da rade kako ne bi dosli u moje stanje. Znam da to nema nikakvog smisla i uredno vezbam drzanje jezika za zubima, gutanje knedli i slicne vestine osim kad puknem jer cerka pocinje dan ledenim sokom od djumbira. Cela planeta pije toplu vodu sa limunom, ona gricka kockice leda! Da zivi na Floridi pa i da razumem, ovako, mogu samo da pretim preplivavanjem Atlantika i pokoravanjem drzave Ilinois. Jedina svetla tacka moje starosti je unuk, jedno cudo od mastovitosti, nestasluka, ljupkosti. Juce sam, opet, pronasla njegove porukice sakrivene u mojim knjigama, ova je pisana pre 2 godine. On to ostavlja za mene i jako je srecan ako ih ja ne pronadjem bas brzo nego prodje neko vreme. Cuvam sve njegove crteze i ubedjujem ga da krenemo u malu slikarsku skolicu koju imamo u gradu. Necka se, kaze da nema gde da stavi tu skolicu, nedelja mu je pretrpana i zato ne navaljujem, zabavljamo se precrtavanjem pa dokle stignemo, ako je talenat u njemu, progovorice kad tad. Ovo je nacrtao pre 2 dana i ne mogu da prestanem da se divim, za dete od 9.5 godina ovo je jako dobro. Nije sto je moj!🤗

Sigurna sa da bi vam bilo koji Heseov naslov prijao i doneo neke nove uvide. Meni je posebno intrigantan bio odnos Hesea i Junga, Preporucujem, na tu temu, naslov Miguela Serana, poznavao ih je obojicu a on je jedan od retkih koji je pusten u taj njihov, "hermeticki" krug. Uzgred, Serano je diplomata, boravio je u tom svojstvu i u Bg. Meni licno, Hese je otkrio moj vlastiti unutrasnji svet u vreme kada sam ga citala a to je rana mladost. Jung, cini m i se da me i danas drzi za ruku i vodi kroz magicne diomenzije ovog nase (i nekih drugih!) svetova. https://delfi.rs/knjige/175520_jung_i_hese:_hermeticki_krug_knjiga_delfi_knjizare.html

Izgleda da samo kod tupavih i glupavih nada nikad ne umire, ta sam: nakon desavanja ispred gradske skupstine u Bg, one odvratne demonstracije prekomerne zandarmerijske sile, u ponedeljak, u 11 h su studenti blokirali ono nesto sto se pravi mrtvo. Gledam, dodje mi da se prekrstim: prethodno vece Srdjan Milivojevic ima problem sa megafonom, sad isti problem imaju i studenti: ima neko da proveri baterrije, zicice ili sta vec treba PRE nego sto se pocne sa "rusenjem ustavnog poretka"? Dalje, studenata nema ni toliko da popune amfiteatar I godine. Iz N. Sada pristiglo njih 30? A ja se ponadala da ce toj nasoj deci da se pridruze postari, poljoprivrednici, profesori, medicinar, advokati.....sve ono sto je tokom godine blokiralo raskrsnice, zvizdalo pred ministarstvima, odlazilo Brnabi na noge pa se vracalo oborenog nosa...ponadala sam se da ce tokomn noci izmedju nedelje i ponedeljka,sve to da dodje do Bg i stane uz svoju decu. Nisata od toga. Logistika opozicije - nula. Izgleda da ni koalicija opozicije ne funkcionise ako nema jednog da je povede? Kome treba alfa muzjak, zenka? Pa, coporu. I sad gledam reprizu rasipanja socijalne energije an gros. Nakon 2003 bilo je potrebno 20 godina da se ta energija koliko toliko obnovi pa ako je sad ovako prosipamo pred zandarima, pod "pobednickim" balkonima, izumrecemo. Ako, kad ne umemo bolje.

A mene je sramota. Sto sam ispala guska. U mojim godinama to je guska na kub. Al ce Sv Petar da mi se obraduje kad se pojavim sa krilcima! Ozbiljno: kome, u osmoj deceniji zivota, pa jos na Balkanu, trebaju ideali? I ne da mu trebaju, gaji ih?! Lepo je moj sin rekao da sam Alisa u zemlji cuda. A cerka kaze da sam galeb, onaj, Dzonatan Livingston, ljubi je majka nacitanu. Od Alise bih pozajmila Chesirskog macka, da mi se iskezi u brk kad, opet, pozelim da izravljam krive Drine. Galeba bih volela da sretnem, obicno sam bezala od njih na Jadranskom moru ako znate na sta mislim. Sad, sa ovim kolenom, kukom i prikljucenijima, stigao bi me garant. Bolje ikad nego nikad. Kronose, ovo pisem za tebe, da se zacerekas, tu, u bolnici i zaboravis sta ti rade. Drzim palceve da sve bude dobro. ... Imam smrdibubu na kuhinjskom lavabau, pardon, Smrdljivog Martina. Znam da se sklonio od hladnoce i da traga za mirnim i toplim mestom na kojem ce da prezimi. Verovatnom je zenka i polozice jajasca tamo gde se smesti. Obicno ih izbacujem napolje. Ovog ne mogu, napolju je 4 C. Stavljam ga na list muskatle u hpodniku zgrade. Ako i polozi jajasca, znam iz iskustva da ce ih prvo prolecno sunce izvuci napolje, otici ce. Ako me ne prime u maciji raj, u onaj gde idu paukovi i bube hoce. ... Iskreno, mislim da nije do mene, do sveta je: ima pamcenje vinske musice, ideale kisne gliste i alavost jedne Orke. Nisam ni jedno ni drugo ni trece. Neko sam ko bez ideala ne moze da zivi. Srecom po Svet, verujem u ideal Pravde, Slobode i Istine. I ne zelim da prestanem da verujem u bajke. Odoh sad u shetnju, ako se pojavi onaj Alisin Zec, ne sumnjajte, skocicu u rupu za njim.... Kronose, laka ti noc, miran san i radosno budjenje....

Ja sam potpisala zapisnik sa mog izbornog mesta. Pamtim dobro taj trenutak kada su mi ga dali na potpis i tih 60 sekundi kada sam, sa olovkom u ruci premisljala sta da radim. Htela sam da se sve zavrsi i da odem kuci nakon 15 h ucestvovanja u necemu sto nikad nije bilo moja opcija, nekakav "inzenjering" nad istinom i pravdom. Potpisala sam zato sto nisam imala ni jedan konkretan dokaz prevare. A nisam mogla da ga imam jer sam bila jedini pretstavnik opozicione liste 7 na birackom mestu sa 1100 glasaca, zaduzena od strane pretsednika BO da prtim izlaznost, bez zamenika, bez saradnje sa nekim kontrolorom opozicione stranke ili koalicije, onaj jedan se na vreme onesvestio.....bez logisticke podrske mog izbornog staba, nista nisam mogla da uradim. Potpisala sam vlastiti poraz kao levicara i demokrate. Sto se mene tice, nikada vise necu izaci ni na jedne izbore u ovoj zemlji cak i da se pok.Djindjic vrati iz groba. Moj zakljucak je kao i nakon prethodnih izbora: opozicija nije bila spremna za SNS masineriju. Zasto se nisam povukla sa liste kontrolora u danu kada je otkrivena prva stranacka lista sa laznim potpisima a odgovor moje pliticke opcije bio mlak, bez rezultata, ne znam. Izbori jesu pokradeni ali ovih izbora nije ni trebalo da bude, ne pod ovim uslovima. Da citiram moju baku iz Zmaj Jovine ulice: ko se mesa s pomijama, pojedu ga svinje. Nije problem u svinjama, problem je kad jedan narod, jednu drzavu pretvoris u pomije.

Tacno. ali takvog politicara ne radja majka, stvara ga obrazovni sistem, drustvo jednakih shansi. Generacije skolovanih u inostranstvu a poteklih sa srpskog sela, vracale su se u Srbiju i donosile progres. Danas se takvi ne vracaju jer srpsko drustvo ne zeli promene i takvi mu ne trebaju. Jedva uspevam da smirim cerku koja mi veceras vice preko Vibera:"Mama, mnogo puta me je zapeklo sto sam otisla i ostavila i tebe, i prijatelje i moj grad i sve vas....sad vidim da bih tu poludela da nisam otisla, razbolela bih se". Ne mogu svi da odu. Zato nam i umiru mladi,ljudi, razboljevaju se od starackih bolesti. Zato sto ne zive vec tavore. Zato sto prave trule kompromise sa svojom savescu a ona ne prasta. Sta smo to uradili svojoj deci?

Potvrdjujem sve sto je Vili napisala za period 96 - 2000, prosla sam i sama kroz deo tih edukacija, 5 Oktobar je pripreman ozbiljno. Plasim se za ove mlade ljude, studente, ako bez pripreme na gorepomenut nacin preuzmu liderstvo promena, bice zrtvovani. Da je Tadic nakon 2000 nastavio da odrzava veze sa evropskim institucijam i neguje novu generaciju lidera umesto sto je gliumio Dz. Klunija, ne bi se dogodio SNS.

Jun Fose, Melanholija, Nobelova nagrada za knjizevnost 2023 Unazad 1,5 godine mnogo toga se dogodilo u svetu u kojem zivim a promene u mom privatnom zivotu su, bez preterivanja, imale podjednako tektonsko delovanje. Ni svet ni ja vise nismo isti, pomereni su nam temelji. Vise se ne osecam ni zdravo ni jako, naprotiv. Osecam se razglobljeno, rashrafljeno, u svetu koji mi lici na vrtlog, opasan vir ogromnih razmera, nesto kao crna rupa u svemiru koja guta sve. Cinjenica da sam, bez mnogo razmisljanja porucila naslov "Melanholija" je objasnjiva, film Larsa fon Trira istog naslova je nesto sto me je dodirnulo na retko suptilan nacin, svi aspekti filma, od prvog do poslednjeg, oblikovani su po mojoj meri i usvojila sam ga kao nesto zaista moje, deo mene. I to je bila udica na koju sam se upecala, naslov. Pa kako mi je dok se, upecana, pracakam na udici koja mi kida meso? Nije mi dobro. Koliko je Trir suptilan, toliko je Fose brutalan. Koliko je Trir sofisticiran, toliko je Fose direktan. Koliko je Trir miran, usporen, toliko je Fose haotican, vozi me gore, dole, duz dimenzije vremena, osecam da guta moje licno vreme ne dajuci mi objasnjenje zasto to cini, sta je kolacic meni namenjen za svo to vreme koje sam mu dala citajuci njegovu knjigu. Ludilo? Svet jeste bio poprilicno lud te 1995 i 96 kada je Fose objavio Melanholiju I i II i mozda je Trirov film iz 2011 bio odgovor. Sta je odgovor na ludilo sveta 2022 i 2023? Nobel za bulaznjanje poremecenih fiziologija kojima je mesto u kabinetima neuropsihijatara? To sto sam ja otisla dodjavola, nikome osim meni nije bitno. Sta sa svetom koji je otisao dodjavola i guta sve, pa je progutao jednu ruznu, bolesnu knjigu i tutnuo mi je pod nos stavljanjem na pijedestal Nobelove nagrade? Ocito je, ja citam - organski, citanje mi izaziva telesne fenomene, bude mi muka, umem i da pobesnim i tresnem knjigu o zid, ostavim je negde van kuce jer ne zelim njeno prisustvo u mom prostoru. Ali Fose nije Dostojevski koga sam morala da sklonim iz svoje sobe jer sam umislila da me bole noge od njegovih knjiga kad spavam pored njih. Nisam ga odnela iz kuce, neizmerno ga postujem i divim se njegovom geniju ali toliku kolicini patnje ne mogu da podnesem. Na ispraznjeno mesto na polici poredjala sam Prusta, odlican izbor za mene, pozdravljamo se svakog jutra, setno ali ljubazno, svet je u ravnotezi. I zato sam ljuta na Noobelov komitet, odgovor na ludilo nije - ludilo. Odgovor na besmisao nije bulaznjenje Foseovih "junaka". I tu smo: knjizevnost je prezivela milenijume bas zato sto je tumacila stvarnost i davala resenja, podrzavala smislenost ljudske egzistencije. Sve ono sto kod Fosea ne nalazim, ne vidim: ne mogu da razumem sta je pisac hteo da kaze?! Ako je i hteo da kaze da je sve uzalud, da nema nade, da smo mali, nistavni, nebitni, to je ok, njegov problem. Ali da se to obznani svetu dodeljivanjem Nobelove nagrade je defetizam, odustajanje od nade da nas vir u kojem smo nece odvuci na dno, u nistavilo. Na to nemaju pravo.

I ja se nadam da nece odustati od citanja ovog autora, cim imaju naviku i potrebu da citaju, imaju i integritet slobodnog mislioca. Ne jednom, napisala sam da nisam nikakav strucnjak za knjizevnost, da sam samo citalac, konzument jedne vrste robe na trzistu. I kao sto ne volim kokakolu, tako ne volim ni Pola Ostera.

Kako, zasto Nestorovic? Zato:

Smrtno sam umorna pa sam zaboravila da opisem epilog: negde oko 23 h krenula sam kuci, na drugi kraj grada. Hodala sam, sabirala utiske, prolazeci kroz centar grada vidim da sam stigla do dela gde se nalaze cemntrale SNS i DS, 2 kucna broja udaljene jedna od druge. Ulazim kod SNS, nalazim ih vesele, kazem im "Razbili ste nas danas, vladacete jos 100 godina ali vam moju i tudju decu nikada necu oprostiti". Otsetam do DS, zaticem ceo Izborni stab i jasno i glasno izjavim da su nas ostavili na cedilu. Ja sam svoj status i ugled u rodnom gradu stavila u njihovu sluzbu a oni su to prokockali, neoprostivo i bezobrazno. Stignem kuci, javim deci da im je majka dobro i izvinim se sto im je majka - budala. Da sam mogla, otisla bih na grobove streljane dece i tamo umrla. Racunajte da jesam I

Zakljucak nakon 14 sati angazmana kao nestranackog kontrolora delegiranog ispred koalicije liste 7,Srbija protiv nasilja, govorim o mom gradu u unutrasnjosti i desavanja na mom izbornom mestu: SNS tim, organizovan kao vojna formacija, korektan prema nama, opozicionim kontrolorima, to jest, prema meni koja sam veci deo dana bila i jedini opozicioni kontrolor: od nas 3, jedan se nije ni pojavio na birackom mestu, drugi je, nemam dokaz ali imam osnovanu sumnju - radikalski "spavac", imenovan kao nestranacki kontrolor koji je jedva i bio prisutan tokom dana osim kada smo brojali glasove a on insistirao da broji glasove za Shselja: kada smo oboje shvatili da smo sami, dogovor je bio da on odmara kod kuce do 14 h pa da me zameni da ja mogu da se malo odmorim. U 14 h, pretsednik birackog odbora, SNS, ga imenuje za clana troclane ekipe koja odlazi da obidje 11 glasaca kod kuce. Dakle, do 17 h sam bila jedini kontrolor liste 7, zaduzenje mi je bilo da pratim izlaznost i dodajem 2 liste evidentiranim glasacima. Da skratim pricu: nista ja nisam mogla da kontrolisem, na listi je 1110 potencijalnih glasaca, ne vidim sta radi onaj sa UV lapmpom, ne vidim ono dvoje koji utvrdjuju identitet glasca u 2 izborna spiska, sedimo u istoj ravni za istim stolovima, ne znam sta se desava u blizini izbornog mesta jer ne mogu da budem na 2 mesta istovremeno. SNS ovci korektni, upozoreni smo da je svima u interesu da izbori na nasem izbornom mestu prodju bez greske "da ne bi 31 docekali NG na ovom istom mestu".....oko podneva, kontrolor koalicije Tadic/Radulovic, 2 stolice dalje od mene - pada u nesvest, covek ima oko 40 godina, deluje mlado i jako ali se onesvestio u stolici. SNS ovci ga odnose u susednu kancelariju mesne zajednice, pratim ih, imam kod sebe merac pritiska, covek je mokar od znoja, bled, unezveren, ne moze ni da sedi, pozvana je hitna pomoc.....dok sam se ja bavila covekom, cca 10 minuta, u salu za izbore je mogao da udje i ruzicasti slon.....pretsednik BO smatra da ovo nije poremetilo izborni proces, nece da pravi zapisnik, nema nadoknade vremena.....preglasana sam. javljam izbornom stabu liste 7 sta se desava porukom, shaljem i fotografiju na kojoj se vidi prisustvo hitne pomoci na mom izbornom mestu....i tu dolazimo do poente: tokom celog izbornog dana, osim sto sam na neparan sat slala izvestaj o izlaznosti, upozoravala da sam sama kao kontrolor, nikakva reakcija iz staba nije dosla, ni slovca na Viber grupi kontrolora, niko nije dosao do izbornog mesta da vidi sta se desava, kao da su oni na Zemlji a ja na Marsu i kao da rezultati na izbornom mestu 28 nisu bitni i njikoga na interesuju. SNS je militantna interesna grupa, to znamo. Ono sto ja nisam znala je da u lokalnom izbornom stabu liste 7 sedi dvadesetak ljudi koji nista nisu uradili po pitanju trijaze nestranackih kontrolora (obuka od 1,5 h se valjda podrazumeva), do samog otvaranja birackog mesta nisam znala ko su mi 2 zamenika od kojih se jedan nije ni pojavio) a o nekakvoj brizi o toku dana za glasanje - ni govora. Da nisam ponela 2 djevreka i termos sa cajem, verovatno bih se i ja srusila pored onog kontrolora ili bih bila primorana da se pocastim obilnom ponudom SNS, doneli su cak i posne sendvice za vernike. SNS je to sto jeste. Sta je koalicija liste 7 na mom lokalu, shvatila sam juce: "gradjani, posaljite me u pokrajinski/republicki parlament da se uhlebim vi mozete posle izbora i da crknete. ko vas....." Za ideale ginu budale, definitivno. Eto, ja sam juce - izginula.

Ovo mogu da potvrdim na osnovu iskustva sa kontrolorima SNS na mom izbornom mestu: nema tu ideoloske ostrascenosti, zaljubljenosti u AV, ima samo korupcije, ja njemu glas, on meni posao, 20 000, tender, nema dalje. Na mom izbornom mestu SNS nas je pocistio. Gledala sam 12 sati gradjane, mahom radnicka klasa, bledi, podbuli, zapusteni i aljkavi, jednom recju, sirotinja. Posle sam glasala na mom izbornom mestu, ogroman prostor, dobro zagrejan, biracki odbor - mahom mlade zene dobro stilizovane, sve uglancano racunajuci i birace, kraj je otmen, privilegovan. A "ideologija" ista, samo je trampa glas/privilegija skuplji. Po sve nas.

Budna, da izmerim pritisak, popijem tablete, kazem sebi u ogledalce "Mozes ti to.." pa na izborno mesto br 28 da kontrolisem. Cuvajte mi forum, budite dobri bez razloga, odoh da ucestvujem u istoriji onako, kao covek....😀

Ne volim Pola Ostera, nikako. Narocito nakon citanja Ovde i sada, 2008, prepiska sa M.Kucijem. Ostavila sam tu knjizicu na stolu jednog kafica, nisam zelela da je imam u kuci. Pokusala sam i sa jednim njegovim naslovom o momku koji gladuje, mos misliti, tema! I sad imam dvojac najgorih ikad: Oster i Fose, mogu pod ruku da se uhvate. Zavrsila sam Melanholiju II, pre 15 minuta i muka mi je, bukvalno. Ubih se ovih dana da utvrdim sta mi to izmice u Melanholiji, zeno! citas dobitnika Nobelove nagrade! Pa sta?! Ako cemo o ludilu, Dostojevski je to bolje opisao jos pre veka i kusur, Ako cemo o romanu toka svesti, evo Vulfove, briljantno. Fose natuca i muca, bukvalno. Kapa dole za fizicki rad kako Fosea a jos vise za prevodioca, ono je trebalo napisati a ne poludeti. Kontrapunkt lepote i svireposti promasen nacisto. Likovi svedeni na fiziologiju kako uma, tako i tela sa akcentom na ovo drugo. Sta hoce Fose da kaze zaranjanuci u svu tu fiziologiju osim da je zivot gadan i da je najbolje da uzmem kanapce i da se besim o luster? Sve u svemu, ne znam sta cu sa ovom knjigom, rado cu je poslati nekom od vas jer je n e z e l i m u svojoj kuci. Poruke u PM pa da se ratosiljam bede. A posle da mi se lepo objasni sta je pisac hteo da kaze i zasto je dobio Nobelovu nagradu za knjizevnost. Please! A sad idem da se pocastim jednim naslovom Kucija, bilo kojim, da vratim veru u dobru knjizevnost.

Ijao, sta bih dala da mogu da vidim lice AV dok gleda prenos sa trga N. Pasica, konvencija PROGLASA! Gleda, sigurna sam. Bravo Bg, cujemo pametne reci, konacno da se u Srbiji govori o stidu, postenju, pravdi i slobodi.

Toliko je "inovacija' da i ne lici na demokratske izbore. Ako ne bude kako njemu (AV)odgovara, sam ce se pozivati na sve svinjarije kojima su prekrsili izborni zakon i propise od pocetka kampanje do danas. Kako god, imam osecaj da ce izbori biti ponisteni jer su vec obesmoshljeni. Pitanje je ko ce prvi da pocne, AV ili opozicija.

Eppur si muove / Ipak se krece.....Galilej Covek je bio u pravu, u Univerzumu nema niceg nepokretnog, staticnog, konacnog. Galaksije imaju stabilne orbite ali se krecu u okviru vecih klastera - koji se krecu . Ponekad me uplasi cinjenica da ja, u ovom trenutku ususkana u mojoj sobi, letim kroz medjuzvezdani prostor brzinom od 660 km u sekundi!? Osecaj da smo staticni, prikovani za tlo, nepromenjljivi i konacni u nasem prostoru i vremenu, je iluzija i u tom kontekstu, ono sto je izvestan kraj nase egzistencije sada i ovde je, po mom osecaju, samo promena, jedna od stanica na nasem individualnom putovanju kroz univerzalni prostor i veme. Smrti nema. Ima promena. Da ne potezem Heraklita i cuveno "Samo je promena stalna"? Metamorfoza, o tome se radi, prelazimo iz jednog oblika postojanja u neki drugi, koji - ne znam, saznacu kad dodje moje vreme. Ne verujem u zagrobni zivot na nacin moje babatetke, raj, pakao, Sv. Petar..... Ali verujem u promenu, u putovanje kroz razlicite dimenzije i ravni. Konacnost na nacin na koji ga objasnjava kultura nase civilizacije mi je neprirodna jer znaci nesto definitivno a toga u prirodi nema. I toliko sam blesava da me golica odgovor na pitanje "sta je sledece", tako da mi ni prelazak na onu stranu ne brine, plasi me ali me ne brine, vise mi budi radoznalost da vidim sta je iza sledeceg coska. Steta sto necu moci da vam se javim s one strane. Mozda, ipak...?😇

Mlitavo, rasplinuto, razvuceno kao izvakana zvaka....tako mi deluje par slucajnih sagovornika na temu 17 Decembra. Mladi taksista, frizerka i kardiolog......"mozda", "videcu", "paaaa.....ne znam...." Skuvane zabe, definitivno.

Dragi Zorane, prvo, drz te se po pitanju te operacije i nemoj da bi otisli pre vremena, autobiografija mora da se napise. Necete se obogatiti jer verovatno necete naci izdavaca ali je sigurno da ce se nesto fino sloziti u vama, umesto sentimenta, sediment, da sve dodje na svoje mesto. Pisem beleske jos od detinjstva. Letos sam citala neke rane radove pa se ispostavilo da ja ne poznajem tu osobu koja sam bila, da nemamo ama bas nista zajednicko, bila je naivna, neoprezna i bez preterivanja, glupava. Dakle, daleko sam dogurala samim tim sto sam uopste prezivela zivot. Utesna misao i tacka na sve dileme da li se moglo bolje, lakse, lepse. Kada sam dobila dijagnozu 2015, pocela sam da pisem najintimnoje beleske ikad, bile su namenjene mojoj cerki, znala je da pisem i znala je gde ce biti sakriven USB njoj namenjen da procita kad ja odem. Na njoj je bilo da odluci da li ce te beleske pokazati bratu, mom sinu. Nije da sam ja u ranijim beleskama bila neiskrena, daleko od toga, radi se o tome da o nekim tememam uopste nisam pisala, takva sam, dok boli, to je samo moje i to ne mogu da stavim ni na papir. Pisala sam 8 godina, preko 200 stranica teksta, bez nekog reda, koncepta, pisala sam o onome sto me je najvise trosilo, bolelo, otkrila sam i onu tajnu stranu nekih dogadjanja, ono sto je njima, deci, ostalo skriveno a sto kao odrasli ljudi mogu da razumeju. Zasto sam to radila? Zato sto me je prenerazila misao da me moja deca ne poznaju, da sam im pruzila jednu sliku sebe koja je opterecujuca za njih: vazim za strejt, jaku zenu. Tacno je, imam visoke standarde, vredna sam i oddgovorna, pouzdana, takoreci, savrsenstvo od domacice, majke, prijateljice. A ja sam sve samo ne to: ja sam, ona prava ja, devojcica koja skace po baricama posle kise. Musava od dudinja koje jedem viseci na drvetu duda, vecito zamrsene kose i odranih kolena. Ona koja se zavlaci u dedin kokosinjac pa dobije vashke. TA ja bi se mojoj deci mnogo dopala, htela sam da znaju za nju a i za one devojcurke posle, one sto su umirale od ljubavi prema nekom ko nije znao da one i postoje, da znaju za mladu zenu ostavljenu na vetrometini Balkana koja umire od straha a glumata majku hrabrost. Htela sam da im pokazem koliko sam bila slaba, ranjiva, nesnadjena. Sa takvim saznanjem o meni, lakse bi sebi prastali svoje vlastite greske. I onda se dogodilo da jednog jutra nisam mogla da otvorim USB sa tim beleskama. Otisla sam do servisa, majstor je radio sta je radio, zakljucak, memorija sprzena do balcaka. Kako, zasto, nisam razumela objasnjenje, nesto se dogodilo kad sam zatvarala laptop. Razbolela sam se od muke, obavestila cerku da od beleski nema nista, tesila me je da tamo kod nje cuda prave sa spaljenim memorijama, da ne bacam USB, ona ce to da sredi, da ja samo nastavim da pisem. Pisem ali ne onako kako sam pisala i nema potrebe da krijem to sto pisem. Zato sto sam nestanak onih prethodnih, sa namerom pisanih beleski, shvatila kao upozorenje: mama treba da ostane bas to, mama. I nema naknadnih istina. Beleske jesu ispunile jednu vaznu svrhu, da ja svoj zivot procitam ponovo, da nadjem onu divljakusu mekog srca, uzmem je za ruku i da zajedno, samo nas dve, odemo u vecnost. Samo se to racuna i samo je to vazno. Pisite Zorane, nadjite decaka sa pocetka puta, lepse se putuje u dvoje, kad niste sami.

Hvala za preporuku, poslusacu, moram, u nekom sam procepu sa sobom, okolnostima, ama, sa zivotom. Nemam ni macku. Prvi put u zivotu sam sama u 4 zida i ne umem tako da postojim. Da li paukovi dishu? Imam jednu porodicu u cosku iznad kreveta, pa bar njih da cujem u gluvoj tami noci! Elem, cinjenica da nailazim na nekave bleskaste naslove mi kaze da sam se pogubila i da mi treba vodic pa cu vasu preporuku shvatiti na taj nacin. Imam jednu molbu: Ne odustajte od Fosea, ako treba, poslacu vam moj primerak knjige pa ga procitejte bar malo, nemoguce je da bi se komitet Nobelove nagrade bas tako prevario? M islim da je, najverovatnije, do mene i ove faze kada sam besna od jutra do mraka. Treba mi macka.

Ne znam kako, tek, uvek se zakacim za naslove koji su rasprodati pa mi je jedini nacin da do njih dodjem da pretrazujem prodaju polovnih knjiga. Saradnja sa prodavcima je za sada jako dobra, knjige stizu u roku od 24 h od uplate na tekuci racun i knjige koje sam kupila su u izvrsnom stanju, ova 3 poslednja naslova kao da nisu ni otvorena. Tako sam nabavila Belu Hmvasija, Antologija humana i Brevijar, prosledicu ih cerki u USA, smatra nepravdom sto ga jedva da ima u engleskom prevodu a nama je bio znacajan i dok je mogao da se kupi u knjizarama, poklanjali smo ga prijateljima pa smo i ostali bez nasih, kucnih primeraka. Sad tragam za naslovom Scientia sacra, prvi tom i moze da se nadje ali tom II nikako.....