Pletilja

Lici mi na zabijanje glave u pesak, guranje djubreta pod tepih. Naprotiv, raskrinkavati, objasnjavati, dokazivati moralnu i svaku drugu neodrzivost. Ako je postojanje takvih ideologija i pojedinaca koji ih zastupaju realnost, treba se suociti sa njima i cupati ih iz korena. Na zalost, mi odavno nismo drustvo dijaloga i zato smo tu gde jemo, razbijeni u esalone vodjene demagozima. Istina, uber alles.

Sta vam je? Da li je moguce da smo toliko ogrezli u jednoumlju da je svako drugacije misljenje jeres? Nisam ispratila pomenutu emisiju i goste ali nemam problem da cujem i drugu stranu, kako bih uopste znala da mislim drugacije ako nemam sa cim da poredim? Kao i @Mama_mia pravite ozbiljnu gresku kad mislite da mediji imaju neku drugu ulogu osim da informisu a sami NE kreiraju infoirmaciju, plasiraju je takvu kakva je. Uostalom, pogledajte, bar na sekund, dva sta se plasira na 4 nacionalne frekvencije pa ce sve da vam bude jasno. Ne razumem vasu ljutnju i gadjenje prema redakciji nS.

Uzgred, kad smo vec na temi izbora 2023, da vas obavestim da su dnevnice za kontrolore uplacene, bar u Banatu, tek 30 Januara i 2 Februara ove godine u iznosu od 2000 i 2600 dinara. Posto moje dnevnice nikako nisu stizale, morala sam da intervenisem kod opstinske izborne komisije pa su mi honorar uplatili tek juce, 27 Februara, bez kamate naravno. Danas prebacujem taj novac na racun sklonista za napustene zivotinje.

Evo da vas obavestim o gledanosti Utiska nedelje: nisam propustila ni jednu jedinu emisiju od prve do ove poslednje pre 3 dana. Zasto? Zato sto je to jedina emisija tog formata koja ima jasna pravila, u kojoj mogu da cujem glas javnosti jer se uzivo ukljucuju gradjani koji zele nesto da kazu, gosti su uvek odabrani s obzirom na aktuelna desavanja na politickoj sceni i sto voditeljka ne glumata Opru Vinfri, autenticna je, ima petlju da postavlja neprijatna pitanja gostima i retko gresi u odabiru istih. Medju gostima ima i onih koji nisu politicari vec naucnici, profesori, gradjanski aktivisti, svi oni koji ne mogu da se cuju u drugim medijima. Kako god, Utisak je jedina zaista gradjanska platforma vec decenijama i kao takva, meni je dragocena, pomaze mi da se snadjem u ovoj mutnoj bari srpske stvarnosti. Mozete da je ne volite, moze da vas nervira jer muca, mlatara rukama, ne udvara se nikom pa ni gledaocima od kojih joj zavisi rejting, sta hocete vise? Hit tvit?

@Koca Popovic, ne moze se gorvoriti o genocidu nad biljkama, to su organizmi nize organizacije i slozenosti, njihova brojnost,i raznovrsnost i rasprostranjenost je takva da samo ekstremna promena spoljasnjih uslova i divljacko, neodgovorno ponasanje coveka moze da ugrozi neku biljnu vrstu. Sto ne znaci da biljkama ne treba priznati neku vrstu elementarne osecajnosti i sposobnosti da komuniciraju medjusobno i sa sredinom. Ima dokaza da biljne vrste u zajednici komuniciraju uz pomoc gljivica i mikroorganizama koji zive u tlu. Divna knjiga "Tajni zivot biljaka", Tompkins i Bird, izdavac Kokoro, pise o tome. Jednostavno, njihova svrha i jeste da budu - pojedene, uz lep i prijatan osecaj zahvalnosti sa nase strane sto nas odrzavaju u zivotu. A to, sa svilenim bubama, navela sam kao ilustraciju hipokrizije, licemerja naseg vremena. Bas me interesuje kako g din suprug postuje pravila svoje kaste ziveci u USA, sta jos, osim svilenih buba, zabranjuje svojoj supruzi, univerzitetskoj profesorki zavidne reputacije i karijere?

Dve godine ogranicenog kretanja, gomila lekova, depresija zbog opadanja snage, starenja....nikad mi u zivotu nije bilo gore u vlastitom telu. Doslo mi iz izvesnog mesta u glavu da nisam nesalomiva, da nisam masina perpetum mobile i da cu da mrem kol ko sutra sva nikakva. Ako ne mogu, kao Hamlet, da budem mlad, mogu da budem barem - lep les? Pa sam zavrnula rukave i krenula na ishranu presnim vocem i povrcem. Ne ide, kilavko od zeludca se buni. Dodala sam kus kus/bulgur u sve vocne i povrcne salate, pucam od energije! Sad treniram toplovodnu terapiju, 2 l od jutru do uvece pa dok mi ne krene na usi. Organizacija: dovucem svo to voce i povrce, zalihe za 5, 6 dana, operem, osusim, popakujem pa nesto u frizider, nesto u cinije, nesto na posluzavnike, prodjem pored, pokupim vocku, pojedem. Prednost: ne razmisljam sta cu da jedem, ne stojim pored sporeta, nema prljavih sudova, nema trosenja para na namirnice koje idu u recepte, milina jedna. Prmedba: ovo moze sebi da priusti samo neko u penziji, neko star i neko uplasen od onog sto ga ceka a to je bol, bespomocnost i krematorijum. Pa necu valjda da cvrcim kao prasence u furuni? Ah, sujeto, ime ti je - zena. Primecujete? Imam ozbiljan problem, nesto me je izvrnulo naopacke u poslednje vreme, postajem morbidna..... Tuzna sam i zato ne mogu ni da kuvam ni da jedem ni da zivim. Pola godine bez Aje i ja sam pukla u ovoj gluvoj samoci....treba mi macka.

Prica mi cerka, ima koleginicu Indijku koja je, pre neki dan, ponela lepu, svilenu esarpu. Na kompliment, odgovara sa: "Da, dobila sam je na poklon od jednog univerziteta sa kojim saradjujem i samo zbog toga sam je zadrzala, zanate, moj suprug pripada kasti koja zabranjuje nosenje svile,da bi se dobila svilena nit, svilena buba mora da umre". Pa? Pitam ja cerku....a ona kaze: "Mama, ti volis svilu, ti nosis svilu, ti mi kupujes svilu....". Bilo je tako optuzujuce i tako postidjujuce da nisam znala sta da joj kazem osim "U redu, nema vise svile, zao mi je ako sam izvrsila genocid nad svilenim bubama Indije" a u sebi oteram u tri lepe i bube i bramane i ceo indijski potkontinent i ovaj blazirani, hiperbolisani trenutak istorije sveta. Alo, ubijate jedni druge, cerecite se milenijumima na najsvirepije moguce nacine a zao vam svilenih buba?! U zivotu nisam videla svilenu bubu ni zivu ni mrtvu, ljubav prema svili mi je u DNK kodu, nista se ja tu nisam pitala, ceo posao obavile neke davno iscezle generacije zena i utrapile mi taj gresni gen pa sam tako mutirana i rodjena. Da li se od mene ocekuje da u znak podrske svilenim bubama i neznim dushicama najsvirepijeg kastinskog drustva na svetu spalim to nekoliko primeraka skupo placenih komada umetnicki obradjene svile i pospem se tim pepelom? More.....izludeste me nacisto, moja slika sveta svaki dan dozivljava zemljotrese i tektonska pomeranja nevidjenih razmera pa po ceo dan vrtim u glavi stih "Zaustavite planetu, odlazim..." Ja, ubica svilenih buba? Nece da moze.

Ko nije pisao shtilom i perom umacuci pero u bocicu sa mastilom, taj ne zna sta je pakao. Bocice su se prevrtale, razbijale, pera nikad dosta, upijaca takodje, plavi prsti su bili znak prepoznavanja i znacili su da je neko na putu da postane neko i nesto. Penkalo se dobijalo tek za 18 rodjendan i bilo je dokaz ulaska u svet odraslih. Ne sumnjajte, i danas je dobro nalivpero (penkalo) stvar prestiza i sigurna sam da mocnici sveta bilionske ugovore ili mirovne sporazume ne potpisuju hemijskom olovkom vec umetnicki dizajniranim, unikatnim nalivperima. Kaligrafija nije umrla samo je, kao i sve ostale neprolazne vrednosti, oteta od nas, "malih" ljudi, i postala privilegija mocnih i bogatih. Oteto, pa to ti je.

EUREKA! Nasli smo tsa je i cije je: https://en.numista.com/catalogue/pieces7075.html Ne razumem kako se to naslo u dzepovima mog devera moreplovca, verovatno da mu je neko podvalio kao kusur. Uzgred, ideja da se u Google ukucaju slova sa anversa je unukova, bakino pametno! Nastavljamo sa istrazivanjem, bar do prvog lepog dana kada ce fudbal i poljance da zamene detektivska posla....

Pocelo je od ovoga: pada kisa, drugari otkazali fudbal na poljacetu (unuku, ne meni!) pa smo trazili nesto da se zabavimo pa je unuk pitao sta mi je to, kazem, to je tvoj dedastric sakupio dok je plovio sirom sveta i dao meni da cuvam. Meni je ta gomila kvozdjurije bila odlicna kao alat za privlacenje novca (Feng Shu, evo me) i sve to godinama stoji u mom pisacem stolu na pravoj strani sveta. I tako, kako je zavukao rucicu u teglu, unuk je izvukao ovo, "bako, ovaj novcic ima 2 veka'....ni sa lupom ne razaznajem sta pise na novcicu, iz koje je zemlje, koji vladar ga je emitovao a unuk jako zeli da sve to istrazimo. Trazili smo sajtove o numizmatici ali svi su na temu kupujem/prodajem a mi to necemo. Kako da utvrdimo o cemu se radi, kome da se obratimo? Svaka informacija nam znaci i hvala ako se javi neko sa dobrom idejom. Sam bog zna sta imamo u ovoj posudi, nastavljamo sa istrazivanjem...

Nekako mi je I sezonam Fortitjuda (samo sam nju pogledala) bolja od 4 sezona TD? Plan mi je da nastavim sa Fortitjudon a nemam volju da gledam II i III sezonu TD. Sta su navalili sa tom Aljaskom? Mislim, lepo je videti sve te predele i mlade inuitske glumce ali, brate, malo mi je mnogo. Jos nesto: pretstavnici zakona uzimaju pravdu u svoje ruke u oba vrlo popularna serijala, nigde pravnog poretka, nigde birokrarske procedure u sprovodjenju zakona, nista od pravnog poretka, od svih tih zavrzlama koje truju zivot svim postenim pretstavnicima zakona? Jako mi mirise na anarhiju ili na to kako mali Mikica zamislja detektivki zivot. Ubijes i nista?

Kada sam otisla u penziju, ponovo sam otkrila olovku, bio je to neobican osecaj, rukopis mi se promenio.Do prelaska na PC, pisala sam cirilicnim pismom, rukopis citak, lep, lici na rukopis mog oca, vrhunskog vojnog kartografa. Danas pisem latinicom, recenica je razvucena, slova su okruglasta, sitnija nego pre, organizacija teksta je kao da pisem u Wordu, ciste margine, odvojeni pasusi. Volim da pisem dobrom olovkom, tu sam jako zahtevna, ne podnosim one mrljave, rashrafljene. Redovno zarezujem sve unukove olovke i bojice i pokusavam da ga ubedim da urednije pise. Mada, dete se bacilo na oca, svracije noge i orlove glave, tako bi to ocenila moja baka. Ono sto se nalazi u njegovoj pernici, namirilo bi ceo jedan razred iz vremena kad sam ja isla u skolu. Unuku ne kupujem samo 1 gumicu za brisanje nego 3 odjednom, nikad ih nema, kao da u skolama zive mitske zivotinje koje se hrane njima. Evo moje pernice, u moje vreme se nista nije bacalo:

@Div mi je ustedeo vreme i snagu da opisem vlastitu istoriju digitalizacije, mogu da potpisem svako slovce ako treba, cak i onaj deo sa petrolejkom: porodica se vratila u ovaj grad kad sam ja posla u I razred, privatan stan, gazda ne dozvoljava uvodjenje neke "nove" vrste struje (bila je to 1958) jer su morali da se buse zidovi za nove kablove, sabirala sam loncice i cvetice uz petrolejku. Godine 1995, u firmi, u kabinetu visoko pozicioniranog direktora, videla sam prvi kompjuter i bila zapanjena brzinom kojom je ta sprava sabirala velike kolone brojeva i sama izbacivala procente odnosa "Planirano/ostvareno". Meni su za te operacije bili potrebni sati na digitronu. Do kraja dana, poslala sam fax mom direktoru u Bg da ima "to i to" sto radi "tako i tako" pa se dobije na brzini i tacnosti, kombinaciji podataka, analiza....zapenila sam, ocigledno je bilo da se dogodila ljubav na prvi pogled, fascinacija. Do kraja dan direktor trazi od mene specifikaciju, shaljem je faXom, za 3 dana stize mi Dobrica, moj prvi comp, drugi u celoj fabrici, 3 Maja 1995 pocinjem, uz knjigu od 587 strana, da ucim Excel, odlazim u fabriku autobusom u 5.30 h i do pocetka mog radnog vremena u 8 h, prelazim stranu po stranu, operaciju po operaciju. U Septembru te godine, shaljem mom timu u Bg 12 novih analiza prodaje, direktor mi shalje moj omiljeni parfem i 30% preko plate za taj mesec. Posle sam savladala Word i Power Point, spremala prezentacije za domace i strano trziste. Imala sam 44 godine i bila srecna kao dete u fabrici cokolade, jedna potpuno nova dimenzija poslovanja mi se otvorila, osecala sam se svaki dan kao Kolumbo, Magelan i Vespuci zajedno, terra incognita i ja, hrabri, neumorni pionir. Dve godine kasnije, dobijam internet i pocinje nesto sto je moj zivot promenilo i na privatnom planu, istorija, umetnost, knjizevnost, sve to na mom dlanu, dostupno jednim klikom misa....citam o Hadrijanu, mom omiljenom imperatoru i na kompjuteru detaljno pregledam njegov stub u Solunu, o muzejima i njihovim kolekcijama o kojima sam mogla samo da sanjam u tim godinama izolacije, bombardovanja, besparice, da ne pisem, bila sam potpuno druga osoba, hrabrija, mastovitija, deca su me gledala otvorenih ociju....ne znam vise koliko je maturskih radova njihovih drugara bilo otstampano kod nas u stanu a da su prethodno bila dopunjeni retkim podacima, slikama, vecinu sam ja i prekucala na nasem, porodicnom kompu. A sad o sadasnjem trenutku: imam 73 godine, paket SBB, od skoro i HBOmax koji je pre 2 dana nestao sa menija. Zovem operatera, javlja mi se mlada zena, strpljivo pokusava da mi objasni da je HBOmax "aplikacija" za razliku od.....nista ne razumem, trazi mi dozvolu da udje u moj profil (koji mi je otvorio sin pre 2 meseca) pustam je, vodi me kroz to kliktanje na razne opcije i konacno, mogu da pogledam 4 sezonu moje omiljene serije. Ne smeta mi to sto sam nesto kao dinosaurus u staklenoj basti, nemam ni potrebu a ni volju da pratim tehnoloske novitete, sve je otislo predaleko za moj kapacitet razumevanja novih tehnologija, moj unuk se bolje snalazi u svim tim tehnikalijama osim kad downloduje novu igricu koja mi spali laptop ali necu o tome, to je nasa tajna, mama i tata misle da sam ja nesto gadno zabrljala. I tako, svet je otisao dalje, Ilon Mask je ubacio chip u ljudski mozak, bez obzira na sve mogucnosti da se tom tehnologijom pomogne bolesnim i hendikepiranim osobama, sasvim sam sigurna da ce neki ludak naci nacina da tu tehnologiju zloupotrebi i, hvala bogu, ja necu biti tu da to vidim.

Bok te maz o! Od ovoga moz se rikne....

Znam da ce zvucati potpuno uvrnuto ali vama treba pomoc pa cu vam preneti nase iskustvo: u nivou II sprata na kojem stanujem je krosnja platana. Tu se, pre nekoliko godina, naselila porodica sova, mama i 2 sovice, vrane su ih proterale iz obliznjeg gradskog parka. Imali smo iste muke kao i vi, po celu noc su se dozivale, one su nocne ptice i to je vreme kada one love hranu. Pa sam im ja tu hranu i dala. Kupila sam junecu dzigericu, isekla je na tracice, na konac duzine metar na oba kraja sam zavezala po komadic dzigerice i onda tu celu skalameriju jednostavno, sa terase, bacala na grane platana. To je potrajalo desetak dana, noci su nam bile mirne. Dvogledom sam pratila sove, znam im svako perce, cim su bebasove malo ojacale, cela porodica se odselila, vrapci su se vratili u krosnju i sve je bilo kao pre. A sad da vas izgrdim zbog petardi: sram vas bilo, to se ne radi. To drvo pripada i pticama koliko i vama, sove vas ne uznemiravaju namerno, one pokusavaju da opstanu i u tu svrhu na vas ne potezu petarde a vi to radite. Da nije njih, pojeli bi vas misevi a to je malo veci problem od huka nekoliko lepih, pametnih ptica koje je neka muka naterala da vam dodju tako blizu. Hajde, resavajte taj problem, nacin uvek postoji.

Ja sam Pletilja, drama queen. I ja sam Heleni napisala da ne drami, ne @Sunshine State, to je bila moja reakcija na Helenino Sa ovim se teško nosim, baš. Zelela sam da je utesim i ohrabrim, ok, preterala sam i zao mi je sto je to postalo predmet neprijatne rasprave. Pre godinu dana, kada sam zbog 2 diskus hernije mislila da cu ostati invalid, da je sa mojim zivotom gotovo, poseta komsinice Julijane mi je vratila nadu, doslovce, rekla mi je "Draga, ne dramite, prosla sam kroz to pre 30 godina i evo me sad, mogu volu rep da izcupam, bicete vi dobro". I evo me danas, nije bas da cupam repove volovima ali sam tu, mrdam. Glavu gore @Helenabicete vi dobro.

Helena, dusho, 1 sat na odeljenju Klinike za ocne bolesti u Pasterovoj 2 bi vas, s obzirom na vasu dijagnozu, oslobodio svakog straha i strepnje i verovatno biste vec sad odveli supruga na veceru jer ste od svih strahota koje mogu da zadese oko, vi izvukli jednu malu, finu, elegentnu operaciju kataraktice. Bicete budni svo vreme, nista vas nece boleti, sve ce brzo biti gotovo osim sto ce vam se smuciti postoperativni protokol sa 2 vrste kapi koje morate da stavljate na svkih 4 sata. Preporuka je da uzmete neki notes, napravite tabelu i nakon svakog ukapavanja upisete krstic, da se ne zbunite sta ste ukapali i kad. Moje levo oko je operisano na univerrzitetskoj klinici za ocne bolesti u Lozani, cuveni dr Zografos mi je ugradio tantalov prsten oko melanoma nakon cega sam prosla protokol proton beam zracenja u Viligenu, centru za nuklearnu medicinu. Paradoks je da sam za manje od 5 nedelja od postavljanja dijagnoze u Bg bila operisana, zracena i vracena kuci sa jako dobrom prognozom jer je melanom otkriven u pocetnoj fazi sto mi je, za sada, spaslo oko. Pamtim pacijentkinju sa klinike u Bg koja je, zbog svadbe sina, odlozila odlazak kod lekara i kojoj je doktor samo mogao da saopsti da je zakasnila i da "oko ide napolje". Tek tako, odete kod oftalmologa jer vam nesto "blinka" u oku, nesto vam se mota po vidnom polju i u roku od 5 minuta pada presuda, oko mora napolje. Iskustva iz Lozane i Viligena su tako prijatna, tako utesna da i danas volim da se prisetim zena iz mog Optis tima, sve te procedure, za laika zastrasujuca aparatura u sobi za zracenje, potreba da kao pacijent maksimalno saradjujete sa tehnickim timom, sve je to za mene danas jedna lepa, prijatna uspomena. Sta mi je bilo najteze? To sto sam, zbog brzine kojom sam dobila termine u Lozani i Viligenu, morala kroz sve to da prodjem sama mada je pratnja bila preporucena. Imala sam samo 2 problema: jaka sunceva svetlost koja je probijala najtamnije naocari za sunce i izazivala neprekidno suzenje oka i to sto ja ne mogu da zaspim a da ne spavam na stomaku. Ako bih i uspela da zaspim, ujutru bih se budila na stomaku sa obrazom na jastuku i zamucenim vidom u operisanom oku. Imala sam malu, plasticnu zastitu u povezu preko oka i da nije toga, verovatno bih upropastila sve sto je moderna medicina mogla da uradi za mene. Evo vam slicice da vidite bar deo aparature za proton beam zracenje u Viligenu, ovo je samo delic, prostorija je puna masina i pacijent je sam, tehnicki tim je izolovan u sobi sa rentgen aparatima i ekranima na kojima se "cilja" tantalov prsten jer se melanom ne vidi na rentgenskom snimku.Pre ulaska u ovu sobu, radi se parafinska maska da bi se lice zastitilo od zracenja i sam postupak se malo vezba, pacijent mora da zagrize jedan deo aparature jer je ultimativno da se, nakon naciljane pozicije melanoma, pacijet ne pomera par sekundi, bukvalno, ne dise, dok radioaktivni zrak gadja melanom. Nije mi namera da se nadmecem sa vama u bolesti, nikako, samo zelim da na intervenciju odete opusteni, sa cvrstom verom da ce sve biti dobro jer i nema razloga da tako ne bude. A sad bas ozbiljno: ne dramite, katarakta u vasim godinama i nije bolest vec nesto sto je ocekivano u odredjenom zivotnom dobu, jedna benigna slabost dela slozenog mehanizma oka i ja bih je uporedila sa, recimo, promenom gume na tocku automobila? Gotovo ocas posla i budete kao novi. OK?

Bravo! Bas ovih dana pricam sa prijateljicama da se sve tri preselimo u neku lepu banju, zakupimo stancic i uzivamo. One bi da se odmore od sinova, snaja i unucica koji polako ulaze u pubertet a ja bih da odem odavde. Sitan problem je sto jedna od nas 3 ima supruga koji hoce da podje sa nama tako da sad radimo na resavanju te sitnice. Ko je spominjao arsenik i stare cipke?

Prenela sam vlasnistvo stana na decu, da ih procedure oko prenosa vlasnistva ne zadrzavaju ovde, zive i rade na 2 kontinenta, da ih advokati ne deru. Hat, medjutim, ja bih da se selim, da odem iz ovog mrtvog grada u grad u kojem imam prijateljstva iz mladosti. Matori smo za putovanja do tamo i ovamo, jednostavnije je da se ja preselim kod njih. Razgovarala sam sa decom o toj ideji, o prodaji stana i selidbi. Zapravo, ja i ne mogu da prodam stan jer nisam vlse vlasnik, prodaju bi morali da obave oni. A oni to ne zele. Molili su me da odustanem od selidbe, oni vole ovaj grad u kojem ne zive, kazu da vole ovaj stan jer su u njemu odrasi i znaci im da mogu uvek da mu se vrate. I tako, vezala sam sebi ruke, osecam se kao talac jedne sentimentalne fantazije jer oboje puno rade, slobodnih dana je malo i za odmor sa partnerima i za dolazak ovde. I tako, sad zivim kao hauzmajstor, brinem o tudjem stanu, popravljam, molujem, doterujem i uzasno mi je dosadno.

Mozda vam je promaklo: od 1 Januara 2024 deciji dodatak povecan........za 61 dinar.

Krug je zatvoren: u vreme kada je Vucic bio ministar informisanja, ubijen je novinar Slavko Curuvija. Juce, u Vucicevoj Srbiji, ubice se oslobadjaju svake krivice. Juce je rezim ispalio metak u svakog od nas.

Upravo sam zavrsila citanje "Misljenje jednog klovna", Hajnrih Bel, pricu o nemackom drustvu nakon II Sv rata. I na jednoj od poslednjih stranica Bel kaze da je to vreme u Nemackoj bilo "vreme prostitucije". Nemam bolji opis ovog sto mi danas zivimo u Srbiji, veme prostitucije, vreme sveopste korupcije, na isto mu izadje.

Opet sam bez patika i spremam se za pohod na prodavnice. . Popisala sam brendove koje ste mi ovde preporucili pa cu da ih isrobam sve redom ali bih na spisak dodala ovaj model Timberlend dubokih patika. Imam lepo iskustvo sa njihovim mokasinama, izrada je jako kvalitetna, materijali prirodni, uz malo paznje pri odrzavanju, traju dugo. Ne znam kako se njihove patike kotiraju u svetu sporta i rekreacije pa bi svaka informacija bila od koristi. Meni se ovde najvise dopada ona vinjeta drvceta i to sto je model tamnoplave boje. Jos ako su lake i udobne.....😃 https://www.officeshoes.rs/cipele-timberland-duboke-cipelekozne-cipele-euro-rock/2098?gclid=Cj0KCQiAn-2tBhDVARIsAGmStVkuPdnWT6cVzh0eNcAI2s5FCcsyoMYLSW7p_tAgvSkZtAiuy3QSkU0aAiUuEALw_wcB

Secam se jednog teksta antropologa Margaret Mid u kojem ona objasnjava kako je i kada nastala civilizacija, onda kada je prvi put slomljena kost imobilisana a povredjena jedinka prezivela, ima tome par hiljada godina. Zasto je ovaj detalj vazan? Zato sto je prezivljavanje povredjenog zavisilo od empatije ostalih clanova zajednice, oni su ti koji su hranili i branili jedinku koja to nije moga sama za sebe da cini. To je civilizacija. Gde je srpsko drustvo u kontekstu price o civilizaciji? Nema ga. Zasto? Zato sto nista nismo naucili iz kolektivnih tragedija koje su nam se desavale. Zato sto nismo bili u stanju da priznamo svoje pogresne odluke, dela i zato nam se tragedije ponavljaju. Istina je tu, pred nasim ocima: stradaju nam deca, sad vec masovno. Ribnikar, Dubona, sad novorodjencad, kao da zivimo biblijska vremena, greh roditelja pada na decu? Nema to veze sa bogom, ima veze sa elitama ovog drustva, sa istorijom, mentalitetom ovog podneblja, ima veze sa nama juce i danas. Onog strasnog, nepojmljivog 3 Maja Srbija nije stala, nije jauknula do neba, zagrcnula se samo i nastavila dalje. Dok ne oplacemo svoje mrtve, dok im ne damo pravdu da vinovnici budu kaznjeni, svi smo krivi i svi cemo ziveti i dalje u coporu a ne u drustvu, razlika je drasticna.

To "skakanje po stomaku" je mog prvenca kostalo preletoma leve kljucne kosti, izbacili su ga naglo, nekotrolisano, jos pre 45,5 godina. Nas prvi susret je bio zaliven mojim suzama jer mi je beba doneta sa imobilisanom rucicom. I osecajem krivice koji me nikad nije napustio: " Dedina krava Milava je znala da rodi zdravo tele a ja.....".