Pletilja

Nema vise kupovine knjiga, u suprotnom, moracu da iznajmim gajbu da imam gde da zivim s obzirom da su knjige zaposele stan. Moram da mislim i na decu, sta ce sa svim tim knjizurinama kad ja odem, tesko da ce da ih vucaraju po belom svetu. I tako, biblioteka mi je resenje i tamo sam redovna. A sad sam besna: procitala sam prva dva naslova Prvog Zakona Dzoa Aberkrombija i trazim u biblioteci treci deo, hat, medjutim, oba primerka su izdata na citanje. I ne vracaju ih vec nekoliko nedelja. I ja cu da svisnem, nemam resenje osim da kupim celu trilogiju ili bar taj treci deo? Zato sto mi se Aberkrombi dopada. Majstorski formira likove, lepo dozira komponentu SF, ironican je koliko treba, smeta mi jedino sto likovima daje blesava imena a i toponimi mu nisu jaca strana. Pri tome ne mislim na Trodrvo, Kera, Trepeta vec na Logena i Lutara, dva od nekolikom glavnih aktera koje sam identifikovala ko je ko negde oko 900 stranice prva 2 dela. Sta da kazemm o Glokti? Ah, kako razumem njegovu kostobolju, njegovo cudjenje sto je,uprkos svim pakostima sudbine, jos uvek ziv....mislim da je Glokta jedini negativac sa kojim sam se ikad srela a koji mi je, na neki uvrnut nacin, drag. Bez shale, svisnucu dok ne procitam sta je bilo sa svima njima u 3 delu. A da ja, ipak, kupim jos te 3 knjige, recimo, u kupatilu ima mesta? Ko god da je zaglavio sa trecim delom, bolje bi mu bilo da vrati knjigu jer mogu ja da mu osvanem na vratima sa sve besom pravednika na licu.

Zgrozena sam. Siroti papa Frnja. Lezi mrtav u otvorenom kovcegu a stotine ljudi ga gleda u mimohodu. Sta je sa svima nama? Kome se odaje posta, coveku koji je bio ili Smrti? Bice da je ovo drugo. Tata je iznenada preminuo, infarkt ga je pokosio i umro je na VMA. Mama i ja smo otisla da preuzmemo telo. Na VMA je tako organizovano da u sklopu klinike postoji pogrebno preduzece sa svom opremom koja je potrebna. Dok je mama sredjivala papire i racune, ja sam cekala u velikom praznom holu u cijem je udaljenom uglu bio izlozen kovceg, poklopac jos nije postavljen, samo belo platno koje je skrivalo "nesto". Vise od pola sata sam koracala gore dole po tom prostoru i ne moram da opisujem koliko sam bila zbunjena i izgubljena. Napokon, mama izlazi iz kancelarije pogrebnika, zastaje na vratima, gleda u pravcu kovcega, vrisne tatino ime, u nekoliko koraka stize do kovcega i baca ono belo platno....u kovcegu je bio moj tata, videla sam ga. I zao mi je sto sam to dozivela, jer, koliko god da je licilo na mog tatu, to telo nije bio on, on nije bio tu, zato ga i nisam osetila za svo on o vreme dok sam cekala mamu i bila sama sa tim kovcegom u toj ogromnoj, hladnoj, praznoj prostoriji. Proslo je tacno 28 godina od tada a ja se i dalje mucim da se seti tate kad je bio ziv, sve uspomene prekriva trauma dozivljena u susretu sa necim sto covek nije, ono sto covek jeste, nevidljivo je. I zato ne razumem sve te obrede oko sahranjivanja, licemerni su, mozda su potrebni zivima, ali koji god da je motiv, razlog, mrtvi to ne zasluzuju. Da budu upotrebljeni kao cepanica koja svojim plamenom treba da rastera nas strah od Smrti.

Imam srece da poznajem devojku iz videa, zove se Sladjana, radi u gradskoj cistoci. Upoznale smo se jedne ledene veceri na gradskom jezeru, obilazila sam jato od tridesetak labudova koje dolazi na nase jezero da prezimi, bila sam grozno uplasena za njih, jezero je bilo zaledjeno, na samoj sredini je jos postojao mali prostor bez leda i labudovi su bili tamo, daleko od obale. Nisam znala sta da radim, led nije bio dovoljno debeo da odem do njih i prenesem ih na obalu, bila sam ubedjena da ce se do jtra smrnuti.U neko doba, pojavila se Sladjana, umirila me je i objasnila da ce labudovi biti dobro, da mala grupa entuzijasta medju kojima ima i veterinara, brine o njima vec nekoliko sezona. Srecemo se povremeno i sad znam da je Sladjana uspela da u skladisnom prostoru naseg komunalnog preduzeca napravi malo, udobno skloniste za povredjene ptice. Evo kako to Sladjana radi, strucno, nezno, predano.... https://www.facebook.com/100004897297457/videos/pcb.3101818306658049/1211363194014210

https://www.google.com/search?gs_ssp=eJzj4tVP1zc0TCu3KDIwsUw2YPRiKy5JTE9NAQBNYga_&q=staged&oq=stage&gs_lcrp=EgZjaHJvbWUqDwgBEC4YQxjUAhiABBiKBTISCAAQABhDGOMCGIAEGJ8EGIoFMg8IARAuGEMY1AIYgAQYigUyCQgCEEUYORiABDINCAMQLhivARjHARiABDIHCAQQABiABDIHCAUQABiABDIHCAYQABiABDIHCAcQABiABDIHCAgQABiPAjIHCAkQABiPAtIBCTU5NzZqblesavMGoxNagCCLACAfEFYY-I2jMIcnjxBWGPiNozCHJ4&sourceid=chrome&ie=UTF-8 Bolje od bensedina i slicnih medikamenata, jedan luckast i tako sharmantan svet, pravi lek za moju napacenu dushu. Mislim, 5 meseci mi je zivot izvrnut naopacke, nisam u stanju ni film da gledam a ne seriju ali, u sred svakodnevnih ocajnickih pokusaja da sastavim pokidane konce, naletela sam sasvim slucajno na ovu seriju iz 2020, 6 epizoda, odgledala prve 3 i sad cu nastaviti, samo da javim - slatkis od serije. P.S. Valjda nece nesto da zabrljaju do kraja?

Tako je Marko, mislila sam na Luja XIV.....sorry, mea culpa....

Cerka na Havajima, sin u Engleskoj, razmileli se, prelaze hiljade kilometara avionom a zna se, klima je toliko promenljiva da svaki let moze da bude u najmanju ruku turbulentan....stres na stres vec mesecima...pocela sam da se gushim, dr kaze, opet moja anemija, PDW (?!?) vam je katastrofalno nizak, ajte vi, nlago meni, malo na vitaminsku terapiju......reakcija sina lekara: "Majka, moras da jedes meso", kazem, pa jedem ribu bar 2 puta nedeljno, kaze "Riba nije meso"....prestala bih da se gusim i onaj idiotski PDW bi bio kako treba kad bi se bar jedno od moje dece setilo da svrati bar na par dana. Da ne moram da pratim tajfune i uragane diljem planete.

Ne znam zasto ali ovi muski mi jako lice na dvorane Luja IV....kao da imaju one smesne vlasulje i cipkaste okovratnike

Andre Asiman, Odlazak iz Egipta Egipat 1952 - 65, revolucija, sudbina stranaca u Aleksandriji, brojna porodica Jevreja koja se od kraja XIX veka seli trazeci svoje mesto pod suncem. Potomci Ahasvera, Jevreji koji govore arapski, grcki, nemacki, citaju na francuskom i piju caj u 5 a jedva pamte koju rec ladino hebrejskog, spremaju se da opet, na nekom drugom kraju sveta, pocnu zivot iz pocetka.Vlast pukovnika Gamala Abdela Nasera ih prvo lisava svojine, zabranjuje iznosenje novca iz Egipta i nakon nekog vremena proglasava za nepozeljne. Bez patetike, prustovski nezno, Asiman belezi dogadjaje iz vizure decaka u imucnoj i brojnoj porodici koja za sobom ostavlja uspomene, grobove i Aleksandriju u kojoj su mirno i lepo ziveli sve dok im se nije, opet, dogodila istorija. Bez gorcine i osude, ispracamo ih iz Egipta u zivot u necemu sto nikad nece biti njihova domovina vec samo utociste do nove selidbe. Jedan od onih romana od kojih se rastajete sa setom ali i neznoscu jer svaki od likova u romanu mozete da budete i vi ili neko vash.

To, ta "bipolarnost", to su mi deca zalepila kao etiketu jos odavno, uz moju napomenu da je 1 od dvoje dece sam sebi zalepio etiketu Aspergerovog sindroma. Preteruje, njegova mizoginija i nedostatak empatije su stvar karaktera a ne mentalnog zdravlja. Ako ovim sitnicama dodamo da mi je mladje dete samoprozvani Narcis, nasledje ocevih gena, sta da vam kazem, ko nas je sastavio, nije dangubio. Shalim se. Niko nije savrsen, svi mi imamo svoje borbe i resenje vidim u introspekciji, mentalnoj higijeni. Nedavno, procitala sam tekst uglednog psihijatra koji kaze da depresija i nije tako porazavajuca dijagnoza jer upucuje coveka da se bavi sam sobom i slazem se sa tim stavom. Na cuveno pitanje "Kako da zavolim sebe i da znam meru te ljubavi", dobar prijatelj, psiholog, mi je rekao "Bavi se sobom, naci ces razlog..." Danas se lepo osecam, s razlogom. Juce sam imala prvi susret sa tuziocem, mladom zenom, povodom onog polivanja crvene farbe u Novembru 024. Vec u prvoj recenici je nedvosmisleno stavila do znanja da razume zasto sam to uradila i da moze da odlucuje u svoje ime, najradije bi mi se zahvalila. Ali, ona je tu da primenjuje zakon i tako.....morace da konsultuje "visu instancu". Sta je tu bilo lepo? Pa to, da mi je neprijatnije sto ona mora da se brani od "vise instance" nego ja od nje.

Danas pre podne - velika kriza na svim nivoima, psihicki iscrpljeno, fizicki slomljeno, emotivno izbezumljeno, malo je falilo da od komsinice pozajmim nesto za smirenje, valerijanu sam potrosila koliko juce. I onda se, danas oko 17h nesto dogodilo, pocela sam da se opustam i bez sedativa, valerijane. Razmenjivala sam poruke sa cerkom, uplasena je, u jednom trenutku, napisala je "Samo da ne bude krvi". Napisala sam joj par recenica vise da bih nju umirila, da ce sutra sve biti dobro zato sto ovolika kolicina dobrote, iskrenosti, doslednosti ne moze da bude pobedjeno. Zlo kojem se suprotstavljamo, svako na svoj nacin, je toliko banalno, toliko lazno, tako glupo i plitko da ce nestati kao smrdljivi, crni dim. Verujem svojoj intuiciji, sutra ce biti praznik, bice sve dobro, ovo je samo nase, ovo su najbolje verzije svih nas. I ako zlo pokusa da nam kvari ovu radost, da nam ubije nadu, bice ismejano i podvijenog repa ce morati da prizna svoj poraz. Bice sve dobro.

.....dekomponovano, rashsrafljeno, iskidano, poremeceno.....lazno.... ...u mladosti, boris se sa svojim manama, u starosti, boris se da sacuvas svoje vrline a snage je sve manje..... I, sta cu sad? Nista. Ono sto oduvek radim, probudim se, pogledam sta je ostalo od mene nakon jucerasnjeg dana, pokupim te komadice, progutam suze i......udjem u novi dan. Sta drugo?

"55.000 teniskih loptica koje se koriste tokom teniskog turnira Vimbldon, dobijaju kasnije "drugi život". Verovali ili ne, sve one postaju kućice za poljske miševe i skrovište za ove životinjice od nepogoda i predatora (grabljivica i lasica) - širom Engleske... Doniraju se organizacijama i udruženjima, koji tvrde da kada se na njima napravi mala rupa, teniske loptice postanu odlične i vodootporne kućice. Iako se poljski miševi često smatraju štetočinama, oni su vitalni članovi ekosistema, s važnom ulogom. Njihove navike u ishrani, prirodno pomažu u upravljanju populacijama insekata i drugih malih životinja. To koristi poljoprivredi i baštama, jer time sprečavaju oštećenje useva. Ne smatraju se ugroženim, ali im ponestaje prirodnog staništa, s obzirom da im je za život neophodna gusta vegetacija. Za vas piše @djole.dog"

Those Abouth to Die, 10 epizoda odgledano u cugu je mera mg ocaja ovih dana. Vec 2 meseca sam u outu jer ja nemam vise vremena da ceka bolju buducnost, potrebna mi ja sad, odmah...i nada da cu je docekati... Elem, uvek cu odabrati neki film ili seriju iz epohe ako je pristojno uradjen posao. Kod ove serije je sve dobro, prica, kasting, produkcija. Rim, I vek n.e. gladijatorska arena, trke cetvoroprega na rimskom hipodromu, mracne igre u borbi za vlast, cista klasika ali dobro uradjena. Ukratko, smuci vam se zivot od ljudske vrste. Jedina losa stvar je uvodna spica, momentalna asocijacija na Igru prestola tim pre sto jedan od glavnih glumaca, Iwan Rheon igra u obe. Necu da hvalim kostim, scenografiju, u danasnje vreme to vise nije nikakvo posebno umece, docrtas sta ti padne na pamet, u ovom slucaju u pitanju je autenticna evokacija epohe. Na redu je Lockerbie, na preporuku moje cerke, za generaciju koja nije bila rodjena u vreme te tragedije i afere, serija je otkrice. Jos jedna cigla izvucena iz nase pretstave o svetu u kojem zivimo i razlog da vam se ljudska vrsta smuci za sva vremena. Kako je krenulo, moci cu da predahnem samo uz Diznijeve crtace od pre 100 godina.

Delim istovetno iskustvo sa Uliksom, meni je pomoglo to sto sam se vratila na pocetak Dzojsovog stvaralastva, bukvalno sam pratila hronologiju izdavanja drugih naslova i polako se navikavala na stil velikog pisca. Sto mi nije pomoglo da zavrsim citanje Fineganovog bdenja......😆

Kako se osecam? Kao hodajuca hiperbola: osecanja su mi razvucena do extrema, ako tugujem, to je najcrnji mrak i ridanje, ako me nesto usreci (dobar roman, kao nocas Ted Chain) to je najbolja kniiga ikad napisana, promenice svet, mene, vasionu. Radim 5 stvari istovremeno, zavrsavam poslove koje nisam zavrsila u poslednjih 6 meseci, razmisljam brzinom munje i verbalizujem poput groma......mislim da sam na ivici nervnog sloma.

Ted Chang. Price tvog zivota Ne znam zasto se tek sada srecem sa autorom i ovim njegovim delom. Promakao je i mojoj deci od kojih obicno dobijam preporuke o SF naslovima. Neko objasnjenje sigurno postoji, nismo bili spremni za njega, nije bilo ili jos uvek nema dovoljno mira i opustenosti u nasim zivotima jer ova literatura je toliko nesvakidasnja da zahteva jako mnogo od citaoca. Cetvrta prica od 8 me je drzala budnu do malocas a sad je 4:56 h zato sto sam shvatila da sam gledala film* snimljen po njoj, film ciji kljuc nisam nalazila ni posle drugog gledanja. U prici je sve sto je potrebno za razumevanje filma. Sto je savrseno nebitno za opus Teda Changa koji je......jednostavno - fascinantan. Sve sto sam ikad procitala od SF zanra bledi brzinom svetlosti jer Ted Chang pise tako superiorno, tako inovativno da ne mogu ni da naslutim odjeke koje ce imati u mom poimanju ljudske vrste, univerzuma, zivota, nauke.... Narucila drugu zbirku prica Izdisaj i ocekujem je sa nestrpljenjem... * Arrival

Molim za oprostaj sto cu na ovoj temi koja raduje nasa srca objaviti pricu jednog psa koja je tragicna do te mere da mi je razbila ovo jutro u paramparcad, imam samo jedno pitanje u glavi: "Dokle..."? Kako ce ova dusica preziveti gubitak, ne znam. Grlim ga u mislima i cutim, nemam reci utehe. Pas decaka ubijenih na Cetinju.....

Micel je majstor price, u to ne sumnjajte. Atlas je neobicne konstrukcije za tako obiman toman, pratite 6 prica, 6 licnosti koje ne dele ni isti prostor ni vremensku liniju, ako trepnete, mozete propustiti nit koja ih povezuje. Micelov svet je uverljiv, likovi cizelirani do perfekcije, zivopisni, dugo se pamte, dijalozi perfektni...i sram me je sto sam se drznula da ovako neuka analiziram jednog velikoig pisca. Citajte Atlas i uzivajte. Posle, Hiljadu jeseni Jakova de Zuta - cini mi se da bih se sasvim lepo snasla na nekom jedrenjaku iz 18 veka na putu da osvojim Japan....da postoji vrmeplov....eh.... PS. Slejdova vila je takodje Michelov roman i preprucila bih i njega iz Michelovog opusa.

Poklon od sina za praznike - neko sokocalo instalirano na moj laptop, u arhivi, 8 epizoda sa sve prevodom serije Sto godina samoce. izuzetno uradjena serija po svim stavkama. To jeste Markesov svet, primetila sam i da tisina ima svoje pravo mesto, narator se javlja jako malo i bas kad treba, radnja tece mirno, kao kad citate knjigu, ozivljava secanje na vreme kada ste je drzali u rukama i mozete samo da konstatujete da je ucinjeno cudo, ekranizacija koja postuje autora i njegovo delo do, do sada, cinimi se, nemoguceg nivoa. Preporucujem seriju od sveg srca.

Rekoh vec, citam na nervnoj bazi. Sto mi je gore, to vise bezim u tudje zivote i price. To znaci da sam ove godine citala kao manijak. Potrefilo se da su skoro svi naslovi bili od 300 strana pa do 600, jos malo pa cu u biblioteku da idem sa kolicima za pijac, zabranjeno mi je da podizem ista teze od 2 kg. Kupovala sam i sta mi treba i sta mi ne treba pa se tu nasla i Beleske iz Moneove kuhinje, fina knjiga ali u svim receptima ide estragon koji ne mogu da nadjem kod nas a i sa divljaci, tako omiljenoj vrsti mesa porodice Mone ne stojim najbolje. Ruku pod ruku sa pomenutom ide naslov Stalno traganje, eseji o umetnosti Dzon Apdajk, malo poznato lice americkog klasika, uzivanje za sve pare. Srce mi je zarobila knjiga Uve Vitstoka, Februar 33, moji omiljeni pisci tokom prvog meseca vladavine Hitlera, na planeti nista novo, samo potvrda stava Arentove da je zlo banalno do mucnine. I mala pikanterija: koja je verovatnoca da iz biblioteke, u jednom danu, dovucem 2 knjige u kojima se radnja desava 1799 godine na dva kraja sveta, Japan i Sicilija? Mislim da je to vic koji su mi priredile knjige, nesto im nisam u milosti u poslednje vreme, kao da mi porucuju "zeno, nismo ti mi bromazepami i dijazepami pa da nas trosis na nervnoj bazi, ovo je umetnost, neko je lio krv, znoj i suze da ispise te stranice a ti...? U redu, primila k znanju, bicu fina samo nemojte da me ostavljate samu na ovakvom svetu, necu izdrzati ni pola dana...

Film sam gledala, preporucujem, malo mi je bio dosadan jer sam vec citala nekoliko dobrih naslova na temu vatikanskjh "igara", ko nije, bice mu sve ok, Fajns odlican kao i ostali u ekipi. Prtpostavljam da su enterijeri snimani u Vatikanu i meni je to bilo cool s obzirom da ga nikad nisam posetila. Kraj - budjenje! Ocekivala sam nesto vec vidjeno kad ono - surprise! Verovatno da cu citati knjigu jer bih zelela podrobnije objasnjenje kraja. Inace, bavim se Dejvidom Michelom, nakon "Atlas Oblaka", uzivala sam citajuci "Hiljadu jeseni Jakoba de Zuta" a malo manje u naslovu "Nevidljivi Sati". Sad citam Mishimu, "Prolecni sneg".....tragam za esejem Margerit Jursenar o Misiminom samoubistvu...

Jedan, dva, tri....12. Biram krompire sa tezge na pijaci i u sebi ih brojim. Juce sam brojala mandarine, jedna, dve, tri...6. Opet je pocelo. Zato sto se blize praznici. Zato sto naviru secanja na vreme kad je kuca bila puna, kada je to do lista bila u vidu tabele sa spiskom jela po danima, spiskom namirnica koje nedostaju, satnicom kad se sta kuva, pece, muti...i kad 1 Januara, dok ja gledam prenos iz Muzikferajna, oni dolaze cupavi, u pizamama, tek probudjeni, da mi sednu u krilo i da cestitamo jedni drugima novu godinu i da, pre rucka, isprobamo tortu napravljenu po novom receptu....jen, dva, tri, jen, dva, tri....trocetvrtinski ritam beckih valcera me nosi u ovu kisnu noc, bilo je, proslo je. Vredelo je.

....zasto last?

.....radilo se i u nedelju. Direktorka RFZO u petak, oko 15 h, trazi neverovatnu kombinaciju podataka za ponedeljak. I tako mesecima, vec smo imali tikove petkom oko podne i cekali da nam stigne njen e mail. Kada je otisla sa tog mesta, otvorili smo flasu konjaka iz direktorovog bifea i slavili povratak u normalan svet. Gorecu u paklu zbog svih kletvi koje su mi prolazile kroz glavu tokom te sumanute godine strahovlade jedne nestrucne kokoske...sorry koke...

Iz cista mira me je spopalo nakon 2 sata mirovanja u sedecem polozaju, ustala sam i ceo svet je poceo da se vrti. Kada je pocelo povracanja, taksista me je bukvalno odvukao do bolnice, ni danas ne mogu da se setim da li sam platila tu voznju. EKG, infuzije na odeljenju interne medicine, pregled kod "usnog", dg - virusna infekcija uha, dr je malo zavirio u moje usi onom lampicom i to e bilo sve. Bilo mi je cudno jer me uho nije bolelo, nije bilo temperature, nekakvog iscedka, Pustena kuci bez preporuke da ista snimam, pregledam. Nakon popijenih tableta Urutala - k o nova. Ponovilo se u blazoj formi godinu, dve kasnije. Ipak, pazim da u kuci imam Urutal, za nedajboze. Smatram se srecnicom jer sam se srela sa Urutalom u sedamdesetoj godini zivota dok sam iz prica drugih zena saznala da im je taj lek kao kokice, nema te koja se ne kune u njega.