Nek grmi jako

Može da blebeće ko šta hoće... Neka se opuste i batale kalkulacije i procente oni što bi da opet gledaju Đukanovića na mestu predsednika, stvar je rešena. Neće ga gledati.

Stajanjem na strani Rusije i poslednjim delovanjem, Kina pokazuje ne da nije neutralna, več i da podržava kršenje Povelje UN kada je reč o ratu u Ukrajini, pa na taj način gazi međunarodno pravo slično onome kako ga gaze i Moskva i Vašington. Iz tog razloga ne razumem navijače, koji bez obzira na smer njihovog navijanja podržavaju one koji ugnjetavaju ljude širom sveta, bez obzira da li im je centar u Kremlju ili u Beloj kući. Kina i Rusija u svojevrsnom bloku jesu opasnost za zapadni i ostali svet, i njihovo zbližavanje nikako nije smelo da se desi. Ono za sada daje vetar u leđa Putinu na 1001 način i olakšava otimačinu ukrajinskih teritorija i nastavak patnje Ukrajinaca, a u budućnosti može da ima još teže implikacije. Odnosno, da imamo više siledžija koje maltretiraju slabije od sebe i više tačaka na planeti gde se to maltretiranje manifestuje. Jer, reč je o matematici i logici za niže razrede osnovne škole - kada postoji jedan veliki vojni savez, onda je samo on u mogućnosti da ne poštuje međunarodno pravo i napada nemoćne, a kada mu se pridoda još jedan, onda i taj novi siledžija ima tendenciju da pokaže mišiće. Zapadni lideri, kao što kaže Kisindžer, bez ikakvog odlaganja treba da vrate Kinu na pozicije pre agresije na Ukrajinu, a zatim da poboljšaju saradnju sa Pekingom i odalje ga od Moskve, da bi na kraju zaustavili priliv novih članica u Briks i posebno kinesku diplomatsko-ekonomsku ofanzivu u Africi, koja se odvija pred našim očima (veoma liči na ono što rade i u Srbiji) a na koju retko ko smisleno i svrsishodno reaguje. U suprotnom, geopolitički i ekonomski trendovi ne vode ka dobrom.

To što ja smatram da će Kina možda naoružavati Rusiju (ako to već tajno i ne čini) - ni po jada, ali to misli i Stoltenberg koji u poslednjoj izjavi upozorava Kineze da to ne rade. Pa na stranu šta ja mislim, ali zašto on upozorava Kinu ako su Kinezi u tu priču slučajno došli biciklom i nemaju pojma o čemu se radi? Takođe, zarad netačnog navoda treba napomenuti da Kisindžer nije završio sa javnim poslom 77. godine, jer je kasnije u nekoliko navrata bio savetnik raznih američkih kabineta, vladinih i nevladinih organizacija, kao i savetnik u inostranstvu. I ostalo što si naveo o njemu je zamena teza, ali o tom potom... Jer bio je savetnik zato što zna kako i zašto savetuje, a ne zato što ne zna. Da je drugačije, zvali bi tebe ili mene da ih savetujemo, a ne njega. I kao takvog ga zovu da predstavi svoje upute i sad kad ima skoro 100 godina, tačnije jednu manje. Ali svakako radi korektnosti dopuštam mogućnost da na ovom forumu neko bolje zna suštinu odnosa SAD, Rusije i Kine od njega, ali moja malenkost, bez želje da ikoga omalovaži, ipak bira da veruje onome čega je on autor, a ne ostrašćenom agitpropu i kominikeima Moskve, Vašingtona i Brisela. A za Vijetnam je ionako po strani... To McLeod i ja nešto o komunalnim problemima i kanalizaciji...

Šta će biti sa agresorom manje me zanima, a naročito me ne zanimaju njihovi komunalni problemi i kanalizacioni sistem. Jedino me zanima šta će biti sa oko 6.000 nuklearnih glava u slučaju raspada režima u Kremlju. A kad smo već kod kanalizacije, da po pravilu pobeđuje onaj koji ima bolju kanalizaciju pobedila bi Amerka u Vijetnamu, a ne Vijetnamci koji nisu imali nikakvu kanalizaciju. Ili čuveni neimari iz Mogadiša koji su 93. po ulicama vukli američke marince zavezane za auspuh... Talibani, inače poznati graditelji vodovoda i kanalizacije koji su proterali Amerikance, obaška... Zato je dr Kisindžer bitan, jer je tokom njegovog angažovanja u Beloj kući zapad dostigao ona zamajac koji će kasnijim raspadom Varšavskog pakta dovesti do supremacije. Svakako me, kada je reč o ozbiljnim stvarima a ne trivijama, više brine sudbina žrtve, a to je Ukrajina. Koliko još treba da ih pogine da bi im zapad krucijalno pomogao i proterao Ruse, i šta će se desiti sa otetom teritorijom kada dođe vreme za progovore o miru. Jer ako se bilo kakvim mirom dođe do toga da Ukrajina izgubi neke teritorije i da se zamrzne njena kandidatura za članstvo u NATO i EU, onda će njihova žrtva u ljudskim životima i infrastrukturi biti bagatelisana zbog nesposobnosti establišmenta u Vašingtonu i Briselu.

Sve u Evropi ima veze sa ratom: recesija, loši ekonomski pokazatelji, ogromna inflacija i pad kupovne moći, dizanje referentnih kamatnih stopa, umanjen privredni razvoj, socijalna izdavanja, budžetski deficiti iznad projekcija, poreska politika, manjak osnovnih prehrambenih životnih namirnica, energetski sektor, velika nesigurnost među bankama i krah nekadašnjih divova u tom segmentu... Inicijalna kapisla može da bude bilo šta, ali su građani najdirektnije pogođeni navedenim činjenicama koje im umnogome otežavaju živote i onda reaguju inntrnzivnije na bilo kakvu nepravdu, jer im je muka svega. Btw, kako ti izgleda ova rečenica Sija u Moskvi, tokom pozdrava sa Putinom pred odlazak, koju je kolega malopre okačio: "Dolaze promene koje se nisu desile 100 godina. I zajedno pokrećemo ovu promenu". Jel to izjava neutralnosti? Tako priča neko ko je neutralan? I kakve su te promene koje Kina planira da izvede sa Rusijom? Šta će to da menjaju, u čiju korist i na čiju štetu? Pa što Kinezi ne menjaju svet sa Bajdenom i Makronom, nego baš sa Putinom? Čitajmo više dr Kisindžera, koji najbolje želi zapadnom svetu i tokom čije javne službe je zapad bio na istorijskom maksimumu što se tiče blagostanja, a manje agitprop zaraćenih strana...

Potpuno je normalno da su cene energenata jeftinije nego letos i da je cena prirodnog gasa u Evropi juče pala na najniži nivo od juna 2021. godine, čak na kratko i ispod 40 evra po megavat času (MWh) zahvaljujući slabijoj potražnji na početku proleća. Veleprodajna cena, merena referentnim ugovorom na holandskoj platformi TTF, spustila se na 39,65 evra, da bi kasnije dostigla 40,18 evra, što je svakako ogroman pad u odnosu na kraj avgusta prošle godine kada je prešla granicu od 300 evra zbog krize u snabdevanju. Pri tome, Evropa je požurila da napuni skladišta pred prošlu zimu, pozivajući takođe građane na štednju. Brojne kompanije smanjile su, pa čak i obustavile proizvodnju kako bi umanjile potrošnju gasa, a i potražnja je bila smanjena zahvaljujući blagoj zimi, pa su zalihe dočekale proleće na rekordno visokom nivou. Sve je to. logično je, uticalo da padne cena, ali šta će biti sledećeg avgusta i septembra? Skladišta gasa nisu čarobna, pa da rezerve ostanu iste i kad se iz njih uzima, što znači da će ponovo morati da se napune, što će ponovo podiči potražnju, a tako i cenu. Pa jel treba da se strategije sankcija baziraju na poglede u nebo i vremensku prognozu za sledeću zimu? Šta ako sledeća zima ne bude blaga? I dokle da se evropske kompanije bore sa cenama gasa, što im najdirektnije ugrožava produktivnost i cenu proizvodnje? Jel treba opet već krajem leta da smanjuju kapacitete, gase postrojenja i šalju radnike na prinudne odmore, pa čak i dele otkaze? Kako bre da pomognu Ukrajini u punom kapacitetu ako ne mogu da pomognu ni sebi, vlastitim kompanijama i vlastitim građanima? I šta je sa ljudima širom Evrope i njihovim računima za struju i grejanje? Pa nije Makron na istorijskom minimumu što se tiče podrške zbog sira i vojne muzike već zato što je ljudima pun kufer i rata i ekonomskih posledica rata, a inicijalna kapisla može da bude bilo koja kako bi se pokrenuo talas pobune. I da ne zaboravimo najvažnije - iznurivanje Putina plaća se najskupljom cenom. Ukrajinskim glavama.

@Klotzen, kada sam povukao paralelu sa Kronosom, on je u prenesenom značenju - Ukrajina. Ti si Rusija i udariš mu šamar (ne stvarno, već takođe u prenesenom značenju), a ja sam Kina koja onda dođe kod tebe i kaže ti: bez obzira na to šta si uradio Kronosu, ja ću s tobom braniti poredak ovog foruma a ne sa Kronosom i onima koji njega podržavaju kao žrtvu koja je popila šamar. Jel sam ja onda za Kronosa, za tebe ili sam neutralan? A što se tiče zapada, oni su toliko loše hendlovali pomoć Ukrajini da je spisak grešaka fascinantan. Prvo, sankcije koje su uveli nikada nisu sproveli u punom obimu, budući da su neke države EU izuzete jer su 100 odsto izložene ruskim energentima, a takođe se pretpostavlja da pojedine države, poput Italije, imaju isporuke ispod žita kojima se krše te sankcije. Pri tome, članice EU su samo u retkim slučajevima pokazale jedinstvo u određenim setovima i paketima sankcija, jer se nekad pobuni Češka, nekada Italija, zatim Mađarska koja se svako malo buni... I to pokazuje sve, samo ne jedinstvo članica u odnosu na tretman prema Rusiji. Takođe, zbog činjenice da su sankcije uvećale cene energenata, Rusija je prihodovala mnogo veći iznos prodajući manje količine gasa i nafte u odnosu na period pre sankcija, što je samo po sebi paradoks ako se za cilj imalo slabljenje ruskih finansija koje se koriste i za plaćanje ratne mašinerije. A najveći dobitnik sankcija nije Ukrajina, već Saudi Aramco koji je prijavio najveću dobit među svim kompanijama sveta koje se bave energentima, u to u istoriji tog biznisa, kao i Kina jer je pokupovavši sav ruski gas i naftu po jeftinim cenama realizovala najveću moguću kompetitivnu prednost u odnosu na ekonomiju EU, koja je sada mnogo manje kompetitivna u odnosu na Kineze jer su im sredstva za proizvodnju kudikamo skuplja. Zato nemoj posle da se čudimo kada Kina, koja je pre pandemje i rata u Ukrajini imala oko petine ukupnog svetskog BDP-a, za nekoliko godina sama dohvati čitavu četvrtinu... I tu dolazimo do vojne pomoći. Koliko su se meseci saveznici natezali sa Ukrajincima da im pošalju tenkove i avione? Pa čemu to ako je zajednički cilj zaustavljanje osvajačkog pohoda Putina? Zašto im nisu dali odmah sve što su im dali do sada, već su se u etapama natezali sa njima i mesecima ih zavlačili slabeći tako ukrajinski odbrambeni potencijal u prvim fazama rata, zbog čega se Ukrajina još nije oporavila i zbog čega trpi posledice i danas? Zašto se Ukrajinci non-stop žale da nemaju dovoljno municije, naročito artiljerijske? Pa da li je moguće da onaj kome je NATO saveznik pati od manjka granata i raketa? Na kraju krajeva, zbog čega odugovlače prjem Ukrajine u evroatlantske integracije, što bi bila najbolja poruka Putinu o odlučnosti zapada da će čuvati Ukrajinu bez obzira na cenu? Jer, kada bi svi dali bukvalno sve što mogu da daju kao vojnu pomoć Ukrajincima i da se prema njima barem logstički ponašaju kao da su deo NATO-a, iako nisu, Putin bi verovatno već morao da podvije rep u sudaru sa činjenicom po kojoj ne bi mogao da parira takvom vojnom arsenalu i njegovom potencijalu. Ovako se stiče utisak kao da nekom odgovara trenutno stanje, sa sve ozbiljnijim signalima uticajnih ličnosti u SAD koji glasno pominju kako bi Ukrajina možda trebalo da razmisli u dogovoru koji bi uključivao i gubitak nekih teritorija... Pa jel tako treba da razmišlja saveznik, kalkulišući a priori sa davanjem delova tuđe teritorije zbog uspostavljanja mira, ili treba da svim silama utiče kako bi se agresor isterao iz zemlje koja je napadnuta?

Uopšte se ne radi o tome da li je neko u pravu, naročito kada je reč o citatima. Preneo sam šta je saopšteno u Kremlju, ti me pitaš a gde je ta izjava kao da sam je smislio ili izmislio, a ne Si... Ja je onda kvotujem i linkujem da ne bi stvarno ispalo da su samo pričali o miru, cveću i drveću, a ti onda započneš polemiku sa tom izjavom, a ne sa mnom koji je samo prenosim?! Ne bih da pomislim da insistiraš na nerazumevanju po principima votabautizma čak i kad je sve kvotovano i linkovano, jer iako diplomatski rečnik ume da bude uvijen, stvarno ne znam koji deo Sijeve rečenice da će zajedno sa Rusijom braniti svetski poredak nije jasan? On može da bude licemeran sa stanovišta kršenja međunarodnog prava u Ukrajini, ali ako je nešto licemerno, to nije a priori i nejasno... Jedino je zapravo nejasno od koga da brani svet i zašto neće da brani planetu i sa Bajdenom, nego baš samo sa Putinom. Ali i to smo već apsolvirali na temi o neutralnosti. Ili da još pojasnim: ako ti lupiš forumskom kolegi Kronosu šamar, a ja onda dođem kod tebe i obećam ti da ću zajedno s tobom, a ne sa Kronosom i njegovim saveznicima, braniti postulate na kojima se zasniva ovaj forum, da li sam ja za tebe, za Kronosa ili sam neutralan? Da ne bi bilo zabune, Si je takođe rekao da u svetu koji sve više postaje multipolaran, SAD i njihovi saveznici nisu bili u stanju da izgrade širok front protiv Putina. Dok je 141 država osudilo Moskvu na glasanju u Ujedinjenim nacijama povodom prve godišnjice ulaska ruskih vojnika u Ukrajinu, nekoliko članica G-20, među kojima su Indija, Kina i Južna Afrika ostalo je uzdržano... To nisam kvotovao, ali i to je izrečeno u Kremlju. I jel i to liči na neutralnost kada predsednik Kine podvlači da je Amerika pokušala da izgradi front protiv Rusije sa svojim saveznicima, ali da Kinezi stoje nasuprot tom fronntu i nasuprot tim saveznicima. Pa šta tu, pobogu, ima nejasno? Pa ne, najbolje da je još izvadio američku zastavu i izgazio je pred kamerama.

“Xi added that with Russia, China was “ready to resolutely defend the UN-centric international system, stand guard over the world order based on international law” https://www.theguardian.com/world/2023/mar/20/xi-jinping-vladimir-putin-moscow-ukraine-war

To sigurno. Ali šta znači jučerašnja zajednička izjava iz Kremlja da su spremni da združenim snagama čuvaju svetski poredak? Od koga da ga čuvaju? Pa što Si nije rekao da će zajedno sa Bajdenom, Makronom i Šolcom braniti svet, a ne baš sa Putinom? Toliko o neutralnosti... Similis simili gaudet.

Ako se uzme u obzir izjava onog Rajdera iz Bele kuće po kojoj Vašington ima podatke o tome da kinesko rukovodstvo planira da naoruža Rusiju, meni se ne čini da je Kina neutralna, jer iste tako naznake ne postoje u smilu da će da naoruža i Ukrajinu... Možda je "neutralna" kao Srbija koja u toj neutralnosti prodaje naoružanje Ukrajini, pa kad je uhvate viče - nismo mi, da nam umre majka ako jesmo Plus ekonomska neutralnost koja se valjda očitava u tome da kupuje od Rusije sav višak u gasu i nafti nastao zbog sankcija, održavajući visoku platežnu sposobnost Moskve tokom rata. Mislim, šta bi tek bilo da nisu neutralni? Još samo treba da se Putin i Si poljube drito u usta, kao što je Brežnjev svojevremeno ljubio u usta genseke kompartija širom istočnog bloka.

Rusija je započela, ali Kina je trebalo da ostane neutralna, a ne da se posećuje sa Putinom i da dodatno naoružava Rusiju onim što joj fali. A kako se to postiže? Recimo, za početak tako što Nensi Pelosi ne ide na Tajvan i tako što se ne gura prst u oko Kinezima, već se ode u Peking, kao što su to učinili Nikson i Kisindžer 1972. godine kako bi zajednički sa Kinezima razradili izlaznu taktiku iz Vijetnamskog rata, poštujući Kinu koja je tada bila slabija nego sada. Ali ovi današnji nisu ni za mali nokat Kisindžeru, koji im je, iako ima 100 godina, lepo u Davosu ispričao šta će da im se desi kad se zagrle Rusija i Kina. I nije pominjao nikakvu kolonizaciju koju će Kinezi sprovesti u Rusiji... Naprotiv. Dr Kisindžer je predložio dobar princip koji treba imati na umu: kada imate posla sa dva protivnika, najbolje je da oni međusobno budu veći neprijatelji nego što su vama. SAD bi trebalo da se postave bliže Kini nego što je Kina Rusiji. Međutim, on veruje da kada se sukob u Ukrajini politički reši, SAD ne bi trebalo da očekuju raspad saveza između Kine i Rusije. Što se ciljevi Kine više razlikuju od ciljeva Rusije, to više počinju da se usklađuju sa SAD. SAD bi trebalo da iskoriste priliku koju predstavlja kineska frustracija Rusijom da podstaknu Kinu da konstruktivnije sarađuje sa SAD u budućnosti. E sad, ko se ne slaže sa tim, neka pošalje mejl Kisindžeru i raspravi to sa čovekom... Ja ionako samo prenosim njegove misli i reči u svetlu sastanka Putina i Sija u Kremlju.

Ono što su generacije zapadnih političara i geostratega sa uspehom činile održavajući balans, aktuelna garnitura je upropastila provocirajući čvrts zagrljaj Rusije i Kine. Prethodno su u pomami za jeftinim energentima od Rusije napravili top izvoznika prirodnog gasa i nafte i najdirektnije je dobro nauružali trpajući im novac u nedra, te bespomoćno posmatrali kako od Kine nastaje privredni džin... I sad bi se moglo reći da se, gledajući kako Putin i Si u zanosu revizije svetskog poretka namiguju jedan drugom, kuvaju u sopstvenom loncu, ali će se i mnogi drugi kuvati zahvaljujući možda i najgorem ešalonu zapadnih političara i istoriji civilizacije.

Već sam to pominjao, ali kad bolje razmislim, ako Milatović uvede Crnu Goru u Otvoreni Balkan, to bi za Vučića značilo mnogo više nego što bi mogao da mu donese DF, a naročito više od onoga u čemu DF uopšte nije kompetitivan ako se uzme u obzir da sa sobom nosi negativan bagaž među ambasadorima Kvinte i Delegacije EU. Jer, da se ne lažemo, Otvoreni Balkan kao nadinstitucionalni projekat najviše ide u prilog onome ko ga najviše i promoviše, a svi znamo da je to upravo Vučić. On je negde i proklamovani lider te akcije, koja prenebegava institucije svake od država članica, čija bi se ministarstva inače dogovarala oko carina, slobodnog kretanja ljudi, kapitala, robe i usluga, ali je sve sada prepuštano nadinstitucionalnoj inicijativi u kojoj se najviše pitaju lideri zemalja članica. I tu dolazimo do matematike, po kojoj su od šest država Zapadnog Balkana njih tri članice Otvorenog Balkana, a ulaskom Crne Gore imali bismo i četvrtu, a to je već nadpolovična većina. Što bi donekle i odagnalo pojedine reakcije na inicijativu, koje je opisiju kao mini srpsku hegemoniju... Jer, ko vlastitom voljom ide tamo gde će biti žrtva hegemonije? Iz tog razloga bi Milatović za Vučića mogao da odigra mnogo važniju ulogu i odradi kolosalan posao u meri o kojoj Mandić ne bi mogao ni da sanja, jer DF em nema dovoljnu podršku, em nema vetar u leđa iz pravca ambasada. A Milatović sve to ima... I za to bi mogao da bude od suštinskog značaja za Vučićevu ideju o regionalnoj saradnji koja lokalne institucije ostavlja po strani zarad vaninstitucionalne snage, što je već kao modus operandi uspešno realizovao u Srbiji, gde institucije skoro i ne postoje, već samo on i njegova volja.

Valjda Krivokapić... Ali taj tekst samo pokazuje koliko su određene strukture u Srbiji sposobne da zabiju autogolčinu sopstvenom narodu van granica države. Jer, dok su takvi kreštali i činili ništa po pitanju onoga o čemu krešte, onaj ko se deklarisao kao Srbin nije mogao da dobije posao u javnoj upravi, politički prvaci i sveštena lica su hapšeni, a MCP se suočavala sa opasnošću da je potru jednim običnim dizanjem ruke za zakon u skupštini. I sada kada je ta nevolja pobeđena, kada svi koji se izjašnjavaju kao Srbi u CG kažu da će glasati za Milatovića, eto opet profesionalnih kreštala da mute vodu. Da opet valjda oštete svoje sunarodnike koji imaju istorijsku šansu da se izdignu iznad onoga koji ih je proganjao, zatvarao i nipodaštavao. Čak i ne treba puno da bi se shvatilo da su oni koji osnovnu zamerku vide u slušanju Cecinih pesama, u čemu im se priviđa Arkan, i ovaj Antić deo istog političkog inžinjeringa i takozvanog bebizma u regioalnoj političkoj stvarnosti. Leglo je jedno, a jaja - kukavičja.

Manjine idu uz vlast, pa kad osete da se ćurak okrenuo, okrenu se i one. Kad u Srbiji i Mađari, i Bošnjaci i Žigmanov mogu da duvaju u istu tikvu sa onim koji je svojevremeno pretio manjinama, moći će i manjine u CG sa Milatovićem koji nije nikome pretio. To možda neće biti odmah i danas, ali već sutra će sve doći na svoje mesto. Dritan je u tom kontekstu napravio ogroman iskorak i, bez obzira na nesnalaženje tokom premijerskog mandata, mnogi u CG bi trebalo da mu budu zahvalni za uspostavljanje fer dijaloga i uvažavanja bukvalno svih činilaca u javnom, kulturnom i političkom životu. A priča o srpskom svetu je baš ono passe koliko i Milova spinčina o ruskom pokušaju da se izvede državni udar u Crnoj Gori. U to više skoro niko ne bi poverovao sve i da se Putin pojavi na biračkom mestu u Podgorici tokom drugog kruga izbora. Đukanović je potrošio sve ale i bauke kojima je plašio vlastiti narod i dočekao deljenje u kome više nema niti jedan jedini štih.... Jednostavno, kada je kraj - kraj je.

Moguć je takav ishod za DPS koji pominješ, ali ipak ne bih olako prešao preko uticaja koji su decenijama imali, zatim resursa i, na kraju, ogromnog rezervoara glasova. Što se pak MCP tiče, logično je da se sada kada su pobedili lagano distanciraju od političke borbe, a i ne bi imalo smisla da kade i deklamuju Psaltir nad Milatovićevom glavom u situaciji koja to uopšte i ne zahteva. Neposredno i najdirektnije su doveli Krivokapića na čelo vlade tako što su privoleli DF na manjinsku podršku, te uticali na formiranje Evropa sad, što se posredno odrazilo na rezultat prvog kruga predsedničkih izbora. Koliko do juče su im hapsili sveštenike, a sad im ostala imovina, Milo ode u istoriju, niko ih ne dira... Pa kao u onom vicu, još samo da im neko skuva kafu ako može.

@Kvaratskhelia, Tako je, Mitropolija je nedvosmisleno apsolutni pobednik tokom poslednjih događaja u Crnoj Gori iz više razloga, a uticaj Beograda i Sinoda je u krajnju ruku simboličan. Prvi i osnovni razlog jeste onaj zbog kojeg je MCP i involvirana u političku borbu, a to je Zakon o slobodi veroispovesti, čijim se izmenama došlo do toga da su imovina i uticaj MCP sačuvani, što je svakako pobeda par ekselans imajući u vidu šta bi se dogodilo u suprotnom slučaju. Takođe, Mitropolija je tačno znala kako da iskoristi DF i kako da instalira Krivokapića kao nekoga ko će predstavljati i srpski nacionalni korpus, a opet imati podršku ambasada... Rezultat je takav da od uspostavljanja Krivokapićeve vlade neko ko se deklariše kao Srbin može da bude i ministar i predsednik vlade, a eventualnom Milatovićevom pobedom čak i predsednik Crne Gore, što je do 2020. godine bilo nezamislivo. Na kraju svega, reč je i o očuvanju srpskog identiteta i relevantnog učešća u političkom životu Crne Gore, što je zadatak koji je crkva toliko puta uspešno obavila na mnogim mestima i u mnogim događanjima u istoriji, pa nije manjkala ni u predmetnom slučaju sa Đukanovićem. Jer, za razliku od vremena kada je DF mahom bezuspešno predstavljao one koji se izjašnjavaju kao Srbi u Crnoj Gori, sada se upravo i ti Srbi pitaju ko će biti predsednik države i najverovatnije će ustoličiti svog kandidata, a svaki pokušaj dezavuisanja te činjenice prilično je besmislen u svetlu poslednjih događaja.

Konfrontacija sa Srbijom, bez obzira ko stoluje u Beogradu, jednostavno nije plodan politički projekat u Crnoj Gori i u istoriji je u malom broju navrata trajala relativno kratko. Ona jeste i jedan od razloga pada Mila Đukanovića, započetog litijama i činjenicom da je SPC dizajnirala Krivokapića po svom nahođenju, čega je Milatović autentični nastavak kao deo te ansambleje na mestu ministra u bivšoj vladi, sa nesumnjivom podrškom stranih ambasada koju DF, recimo, nikada nije mao niti će je imati. Zato je potpuno realno za pretpostaviti da ćeo deo depeesovih glasača, naviknutih da se prilklanjaju dominantnoj političkoj figuri, otići u pravcu grupacije oko Milatovića, dok na deo njih može da računa možda i Bečić, pa čak i neki deo depeesovaca koji će se možda odvojiti u stvoriti novu partiju, dok će DF u tom sledećem mešanju karata ostati bez nekih aduta kada je reč o preletačima. Ali očekivati totalni kraj DPS-a u slučaju Đukanovićevog gubitka na izborima jednostavno nije realno ako se uzme u obzir akumulirana moć koju su do nedavno imali. Logičnije je da će doći do prekompozicije koja će im umanjiti podršku, ali ih svakako neće izbrisati sa političke scene.

Ako su aktuelni rezultati predsedničkih izbora najava kraja vladavine MIla Đukanovića, a po svemu sudeći jesu, ostaje nam da vidimo šta će preostati od DPS-a na sledećim parlamentarnim izborima. S tim u vezi, osim ako se baš ne dezintegrišu (što se najverovatnije neće desiti zbog recidiva poluga vlasti koje su decenijama držali), DPS bi mogao da računa barem na oko četvrtinu do petinu ukupnih glasova jer je određeni pad neumitan, pa kad se tome pridoda procenat Demokratskog fronta, koji bi mogao da bude veoma sličan depeesovcima i koji je sada već na konstantnih dvadesetak odsto, jasno je da bez jedne od te dve grupacije matematički skoro izvesno nema sastava buduće vlade osim ako opet ne dođe do manjinske podrške. Naravno, svašta još može da se desi do sledećih izbora, pa tako i da, recimo, Evropa sad, Demokrate i URA možda i namaknu prostu većinu, ali je verovatnije da će onaj ko želi da formira vladu morati da u nju pozove ili DPS ili DF jer neće imati nadpolovičan broj mandata, budući da smo videli kako prolaze tamošnje vlade sa manjinskom podrškom, prilikom koje grupacija koja nema većinu formira vladu tako što je podržava lista koja nije u vladi. A što se tiče zvaničnog Beograda, odlaskom Đukanovića izgubiće nekadašnjeg i partnera i protivnika, a dolaskom Milatovića najverovatnije će dobiti Crnu Goru kao novog punopravnog člana Otvorenog Balkana, što će, prema onom čemu se nadaju i zbog čega su i osnivači te ekonomske i političke zone, ojačati njihove pozicije u međunarodnim forumima. Jer, jedno je ako Vučić vlada zahvaljujuči podršci Vašingtona, Brisela, Moskve i Pekinga, a nešto sasvim drugo kad vlada sa tom podrškom plus partnerskom podrškom zemalja regiona koje participiranjem u Otvorenom Balkanu pokazuju da žele da budu zajedno sa njim, a ne kontra njega. Iz tog razloga je veoma indkativan intervju koji je Milatović dao Politici pre nekoliko dana, u kome jasno i deklarativno podržava Otvoreni Balkan, a možda je još zanimljivije od toga da kao nosioca problema u odnosima između dve države apostrofira samo Đukanovića, a Vučića uopšte ne pominje kao da ovaj ne postoji i kao da nije zajedno sa Đukanovićem rovario po Crnoj Gori. Sve to miriše na ozbiljnu buduću saradnju, što ne može da bude loše jer je u interesu građana i Crne Gore i Srbije da se situacija relaksira i da narod ima neke vajde od dogovora lokalnih moćnika. Pa kada do toga dođe, Vučić svakako neće proliti suzu za nekakvim Mandićem, već će ga lagano pustiti niz vodu kao i onolike koje je prethodno iskoristio i potrošio.

Svi će gledati taj duel u Denveru između dva najozbiljnija kandidata za MVP, s tim što će u jednom smeru duel izostati, jer Embid neće ići na Jokića u odbrani, kao što u većem broju def. rotacija nije išao ni kad su igrali u Filadelfiji. Radiće Semadesetšestice protiv Jokića isto što i Toronto nedavno: zalepiće mu nižeg igrača (Pi Džej ili Haris), a Embid ide na Gordona, sa tendencijom da mu otvara šut za tri i kontroliše katove. I kako igraju Siksersi u poslednje vreme, a kako igra Denver, nema tu nekog favorita bez obzira na domaći teren. Ali će Denver morati da iskoristi to što će Embid, Harden&co pre toga klackati kosti na gostovanjima Voriorsima i Sansima, što će ih sigurno potrošiti. To je i poslednje gostovanje Siksersa na turneji po Zapadu, posle čega se ekipa vraća u Filu, a timovi na tom poslednjem gostovanju znaju da budu kao izduvani baloni. Pa ako Jokić nadigra Embida i Denver pobedi , plus na kraju ostvari veći broj pobeda jer ima lakši raspored od Siksersa, logično je za očekivati da će Jokić opet biti prvi favorit za MVP titulu.

Draft Kings zarotirao MVP kvote, sad je Embid prvi (+115), a Jokić drugi (+130).

Gudurić, Nedović, Kalinić i Kampaco u Zvezdinom dresu iste sezone, pa dumrem ako treba.

Gledam FS1 i videh malopre Raptor statse za Jokića, koji mere off i def rejting, i pomislih - ovo nešto ne valja, nemoguće je da toliko iskače u toj koloni. Odem na sajt i vidim da lik ukupno ima više od pet indeksnih poena u odnosu na drugoplasiranog, te više od šest poena u odnosu na trećeg (Luka i Embid). I, što je takođe neverovatno, Jokićeva prošla sezona i ova aktuelna predvode tu listu u odnosu na sve igrače ikada. A onda vidim VAR, gde trenutno šije Dončića za nešto preko četiri poena, a Embida sa skoro - sedam. Pa zatim i boks plus/minus kroz istoriju, u kome je Jokić i ove sezone ispred najbolje sezone Majkla Džordana u toj kategoriji... Zapravo, od pet najboljih plus/minus sezona svih vremena, Jokić ima čak tri - prvu, treću i petu. Plus u kategoriji Player efficiency rating trenutno igra šestu najbolju sezonu otkad postoji liga, a prošle godne je u toj kategoriji prestigao Čemberlena i zaseo na prvo mesto. Takođe, kada se ta kategorija prenese na čitavu karijeru, samo je Džorrdan isped njega (27,71 naspram 27,55), dok je Lebron treći... I šta sad reći? Šta posebno ima da kažu oni kojima ne leži Jokić? Da brojevi nisu merodavni, ili da su barem manje merodavni od nečijeg unutrašnjeg osećaja? Da statistika ne valja? Da svi ti poeni, skokovi, asistencije, minuti na terenu i napadi koji idu na Jokića ili preko njega nisu važni? Da nije bitno koliko je ekipa u plusu kad je neko na terenu i minusu kad taj isti sedi na klupi... Ili da kao Don Amiči u filmu Kolo sreće zavape - Turn those machines back on.

Pogledao sam društvene mreže i zapazio jedinstven fenomen u kome obe navijačke strane sa istim žarom kritikuju suđenje na derbiju u Nišu. Ali ma koliko ti internet sveti ratnici, krstaši i vojskovođe nepostojećih armija bili glasni u ostrašćenosti, činjenica je da ta digitalna tlapnja u stvarnosti malo koga zanima. To možete lako da proverite tako što ćete pitati ljude na pijaci, od onog što u ribarnici udara batom šarana koji se praćaka do stare beogradske gospode, da li uopšte imaju pojma da je u Nišu bio nekakav derbi... Ili u tržnom centru one devojčice i dečake koji rade po buticima... Zapravo biste se iznenadili koliko njih ne bi imalo blage veze o čemu pričate. Isto je i sa blogerima i wannabe opinion mejkerima na Jutjubu, čiji pregledi u najboljem slučaju imaju do dvadesetak hiljada pregleda, dok klipovi o tome kako se zavija sarma i kako zaštiti ambalažu za turšiju tuku lagano preko milion. Čak više retko koga ko nije deo tih oko jedan do dva odsto stanovništva, koje benevolentno, posvećeno i ostrašćeno prati Zvezdu i Partizan, zanimaju bombastični naslovi o prekidu utakmice, koškanju igrača, izbačenom treneru... Pa su tako ti navijački ziloti ostali goli ko pištolj na svom samodizajniranom ostrvu, na kome jedni drugima prebacuju ko je prekinuo utakmicu, ko je dobio više para od države, ko je naprednjački projekat i da li više košta Kampaco ili Obradović. Iako je stvar u praksi bila umnogome jednostavnija - Crvena zvezda je pobedila Partizan u polufinalu Kupa Radivoja Koraća u Nišu. Idemo daje.