Nek grmi jako

Ma među političarima je Jusein Bolt što se tiče rekorda po broju optužnica, ali šta se dešava kad se u jednačinu ubace Čarls Menson, Al Kapone, oni što su u Misisipiju pobili aktiviste za ljudska prava ili ona plejada neprijatelja države broj 1, od Dilindžera, preko Lepog dečka Flojda pa sve do Boni i Klajda... Dobro, ovu poslednju grupu pomenutih je Huver pobio, ali da li bi hipotetetički svi oni zajedno imali 91 tačku optužnica kao Tramp, da su se našli na suđenjima i da su odgovarali pred zakonom umesto što su odgovarali pred cevima pušaka, mitraljeza i pištolja? Laik bi, sagledavši sve te optužbe i tih nešto manje od 100 kriminalnih dela, rekao da je najveći kriminalac i zločinac u istoriji SAD sedeo u Beloj kući... I jel bi pogrešio?

U svim pokrenutim pravnim postupcima protiv Trampa, tužioci ga terete po ukupno 91 tački optužnice. Mrzi me da čačkam po intenetu i tražim da li je neki Amerikanac imao više tački optužnica, ali ne bih se iznenadio u slučaju da je bivši predsednik SAD oborio rekord kao najoptuženiji čovek u istoriji Amerike kada je reč o broju optužnih tačaka.

Matild Andrue, poslanica u Evropskom parlamentu iz Francuske, prema poslovniku je tražila od Evropske komisije odgovor na pitanje – šta je to žena. EK je posle nekoliko meseci, u skladu sa procedurom, na pitanje "šta je žena" odgovorila: “Evropska komisija promoviše jednakost za sve u EU. Rodna ravnopravnost je osnovna vrednost EU, osnovno pravo i princip Evropskog stuba socijalnih prava. Promocija ravnopravnosti žena i muškaraca je zadatak EU. U nastojanju da se postigne ravnopravnost muškaraca i žena, EU Komisija uzima u obzir i diskriminaciju na osnovu njihovih fizičkih karakteristika i diskriminaciju na osnovu pola, koja proizilazi iz zabluda i predrasuda o društveno konstruisanim ulogama, ponašanjima, aktivnostima i atributima koje dato društvo smatra prikladnim za žene i muškarce. Pozivajući se na prvu strategiju EU o ravnopravnosti LGBTIQ+ osoba, Komisija posebnu pažnju posvećuje najugroženijima, uključujući one koji su izloženi intersektorskoj diskriminaciji i trans, nebinarnim i interseksualnim osobama, kao i pitanju poboljšanja njihovog prepoznavanja". Eto, ako neko možda ne zna - to je žena.

Ne znam šta da očekujemo i kakvi su ti novi podaci koje Tramp namerava da predoči, ali znam da će biti cirkus epskih razmera ako ne prođe nijedna tačka optužnica iz svih procesa koji su pokrenuti protiv njega. Ako ne osude Trampa, to će biti jedna od najvećih blamaža u istoriji pravosuđa zapadne civilizacije.

Koliko je dubok problem videćemo tek nakon predsedničkih izbora, za koje sam uveren da će biti okončani porazom demokratskog kandidata ako se priča svede na ekonomiju. Ali to suštinski neće promeniti ništa u odnosima u američkom političkom spektru, što je, u stvari, pomalo i zastrašujuće. Jer i u slučaju da, hipotetički, republikanac stigne u Belu kuću, medijskom scenom će i dalje ubedljivo dominirati levica i liberali, i to sa ukupnim brojem koji daleko premašuje procenat levih i liberalnih glasača, pa će tako i dalje dominirati i kultura kanselovanja i ostale poluge oštrih podela koje viđamo u poslednjih desetak godina. Tu ćemo na delu videti i ono što Kolin Krauč naziva postdemokratijom, gde su mediji zapravo političke partije iako se institucije parlamentarne demokratije, dakle periodični izbori, izborne borbe, stranačka konkurencija i podela vlasti ne dovode formalno u pitanje. Međutim, Krauč veli da se slika u pozadini legitimnog političkog delovanja uz učešće građana, više ne slaže s realnim činiocima društva, čemu i sami svedočimo iz dana u dan. Javna izborna borba je spektakl kojim upravljaju timovi profesionalnih spin-doktora koji određuju političku agendu izborom malog broja tema, njihovim insceniranjem i medijskim hajpom. Građani u tom konceptu igraju pasivnu i neretko apatičnu ulogu, sa atrofiranim demokratskim potencijalom, nesposobni za vlastito oblikovanje političkih sporova. A kako kaže Krauč, u pozadini tog insceniranja izbornih igara odigrava se stvarni politički proces, kojim u nekim slučajevima direktno upravljaju pojedinci za koje čak niko nije ni glasao i koji svoje ideje nisu kandidovali na izborima, poput recimo Evropske komisije. Taj stvarni politički proces može da bude ovakav i onakav, ali brojevi jasno pokazuju da se u onome što Krauč naziva postedemokratijom lošije živi u odnosu na prethodni period.

Mesecima smo na ovom mestu pominjali, u više navrata, ono što je Si-En-En konačno sročio u jedan tekst opisujući neke diplomatske poteze SAD. https://edition.cnn.com/2023/08/14/europe/serbia-vucic-kosovo-balkans-west-intl-cmd/index.html Medijski branitelji establišmenta u ovom slučaju opisuju poteze istog tog establišmenta u sumornim tonovima, odnosno ukazuju na nešto za šta smatraju da je pogrešno, što smo i mi ovde navodili u mnogim primerima. I možda je zakasnela reakcija bolja od nikakve reakcije na nešto što je i na ovom mestu poodavno bilo jasno, ali postoji realna mogućnost da se ništa u predmetnom slučaju ne promeni do uspostavljanja nove američke administracije, nakon predsedničkih izbora.

Treba pohvaliti odluku da Maksimovića pošalju sa 16 leta pravo u seniorski fudbal, a ne da posle dominacije u kadetskoj konkurenciji gubi vreme po omladincima. Napipali su ga i učinili ispravnu stvar, a ispravno je i to za dvojnu registraciju jer su videli da može da igra i među seniorima. Pa je onda najlogičnije i da trenira sa prvim timom Crvene zvezde i da čeka priliku. Jer, kad imaš nekoga ko sa 16 godina i dva meseca igra u seniorskoj konkurenciji, da gol i asistira u takmičarskoj utakmici, to je ozbiljna stvar i no brainer.

Možda je povređen, možda je odlučio da ne igra, a možda je i oteran. Bilo bi užasno da je ovo prvo, a sa drugom i trećom mogućnošću možemo da se nosimo kao odrasli ljudi. I ako je sam otišao, i ako je oteran, to bi samo pokazalo koliko on i Pešić nisu mogli da se gledaju očima kada je došlo do rastanka u trenucima kada je reprezentaciji svaki igrač važan. A ako je istina da je Kari oterao Nedovića, mogu da zamislim koliko nije mogao da ga smisli kad se između njega i Topića odlučio za osamnaestogodišnjaka.

Priču o Nedoviću imam kod kuće svakoga dana. Moj auto, naime, po gradu malo diže temperaturu motora, ništa strašno, a malo i baca negde ulje, pa rekoh ženi da uzmemo od sina auto kad u septembru odemo na Kopaonik, pa da onda zakažemo servis. A ona kaže, ma to je po gradu, kreni-stani i razna cimanja, a kad budemo išli na Kopaonik auto će biti top, kao što je i pre bio. A ja znam da neće, jbg, ali neću da se raspravljam.

Nedović verovatno nikome ne smeta kao bekap dvojka i ko bi to još da otera neku bekap dvojku iz kluba? E sad, činjenica je i da je malo poskuplji za ulogu i minute u timu, ali nismo ga mi sa foruma doveli za milion po sezoni, kao što ne možemo mi ni da ga oteramo. I sad kad grožđe bude kiselo, jedeš i praviš grimase, kad već nisi u stanju da ga baciš jer drugo bekap grožđe nemaš, a za to koje je nekad kiselo si već dao ozbiljan novac.

Uopšte mi ne pada na pamet da pripremne utakmice reflektujem na prognozu nečijeg budućeg učinka u narednoj sezoni, ali moram da razumem i razloge onih koji jednostavno ne žele da vide takav stav i takvu produkciju igrača kluba za koji navijaju ni na basketu ispred zgrade, a kamoli u utakmici koju igra reprezentacija na pripremama. Iz tog razloga setio sam se jedne sekvence, koju ću podeliti ovde, a reč je o jednom reprezentativcu, članu nacionalnog tima koji je bio četvrti na SP u Turskoj. Odem ja da se vidim s njim, samo par dana pošto su se vratili iz Turske, u nekoj piceriji kod njega u kraju. Sednemo za sto, a on veli: meni se ne jede i ne pije, a ne mogu da pričam ni o košarci, i naročito nemoj da me pitaš ništa o utakmici sa Turskom... Pitam ga ja, dobro, pa koji đavo onda da radimo? Hoćeš da odemo na koš i da šutiramo? Kaže - ajde... I ustanemo od stola, pa pravac na teren u kraju. Tamo neki likovi pikaju, već pala noć, ništa naročito. I mi ih pitamo: jel možemo malo da šutiramo s vama. A oni nas gledaju u fazonu, Siri, kako se drugačje kaže neverica. Ali dadoše brzo loptu. I to je trejalo nekih desetak minuta, dok se iz kraja nije skupilo kuso i repato da se slika i za autograme. Ali mislim da u tih desetak minuta taj reprezentativac nije promašio bukvalno nijednom... Iako je bio skenjan za sve pare posle drvene medalje na SP. I to pominjem zbog stava. Odnosno, ako nešto hoćeš da radiš, uradi ga kako treba bez obzira da li si na košu u kraju, na pripremama ili na Svetskom prvenstvu... I niko ti neće ni "a" reći ako u tebi ima nekog vida života i ako pokažeš da ti je jebbeno stalo do nečega.

Niko nikoga ne tera niz kluba, niti forumaši imaju te nadnaravne sposobnosti da samom mišlju i ponekom rečenicom utiču na sudbinu bilo kog sportiste, ali da Nedović izgleda kao kesa u ove dve atinske utakmice - vala izgleda. I sad treba razumeti nekoga ko ne želi da igrač njegovog kluba bude kesa nigde i nikada, kao i one koji razmišljaju na način - nek je kesa, ali je barem naša kesa. A najzanimljivije od svega da se te dve naizgled oprečne opcije slažu u najvažnijoj pojedinosti - dečko je stvarno danas i juče bio kesa na parketu. I to vidi svako ko ima oči, pa je jednostavno nemoguće ustvrditi suprotno i pobiti nepobitno.

Njima Dozijer, nama Grifin. Ovaj naš je barem veće NBA ime...

Mislio sam da je neko potpisao, pa mi se zato pojaviše silne nove stranice, kad ono - Aba Superkup. Dobro de, odustali smo jer smo imali ranije zakazan raspored pripremnih utakmica i turnira koji ne trpi promene. Nije šećer u vodu... Da smo odustali od KLS lige, a videli smo dve godine uzastopno da se i to može, pa da naoštrimo tastature budući da je reč o pravom trofeju koji se dodeljuje već tri četvrtine veka... Ali da se sad bacamo u nesvest i doživljavamo reakcije slične heroinskim krizama zbog Aba Superkupa??! Pa nemojmo to sebi da radimo, i to na svu ovu muku oko iščekivanja dvojke i četvorke.

Bukvalno tako. Okrećemo se njemu jer kad nema kiše, dobar je i grad, pa može i on da prođe. Iz tog razloga takav potpis služi za širinu rostera. I plus za neke opcije koje bismo mogli da potražimo od njega ako mu se, za razliku od većeg dela EL prošle sezone, uopšte igra košarka i ako ima one stare energije u njemu. Da je onaj od pre nekoliko godina, druga bi se pesma pevala i doveli bismo ga kao čoveka koji na evroligaškom nivou pravi razliku. A ne kao nekoga sa toliko nula u proššlogodišnjim statističkim kolonama. Ovako, drugačiji igrač - drugačija priča. I svakako drugačija očekivanja...

Pre svega moram da se izvinim kolegama forumašima zato što sam ih obmanuo napisavši da je Hiliard prošle sezone imao prosek od pet poena u EL, jer nije... Imao je 4,9. Primite moje izvinjenje, ali ja sam to zaokružio na pet da ne bi skočio na mene baš svaki obožavalac Hiliardovih statistika i broja poena, a i meni je nekada bio baš gotivan igračić, pa što da ga malo i ne častim. Mislim, toliko o očekivanjima, što sam već pominjao. Jer, šta da očekujemo od igrača koji, recimo, protiv Barse u trećem kolu, Armanija u 13, Reala u 17. i Panatinaikosa u 19. kolu postigne broj poena koji je okrugao i lako se pamti - nula (brojevima: 0)? I nas je častio prisustvom, jer je protiv nas u desetom kolu postiga dva poena, dok je KKP, primera radi, razvalio u 8. kolu, kada im je natrpao čitavih - 14. I alal vera, junače... To što je u drugoj utakmici sa KKP imao nula poena - neka je druga priča. I sve to pominjem samo da bih kolegama koji manje prate košarku i slabije računaju prosek poena skrenuo pažnju o čemu je reč, pa da ne padaju u vatru badava, jer moja malenkost od njega, posle odgledane prošle sezone u EL, očekuje malo do - ništa. Ali takođe volim da vidim i entuzijam u komentarima, kao i prpošnu energiju tipa - kod nas će Hiliard da porobi, iako na oko trećine utakmica prošle sezone u EL ili nije igrao ili je imao nula poena. Ali nada umire poslednja... Zato, samo napred sa nadanjima, ne dajte da vam ove nule u njegovim statistikama pomute entuzijazam... Samo, bez mene. Star sam, jbg, za nadanje bez pokrića.

Prosek od 9,9 je kad se uračunaju i domaća takmičenja, u EL je imao - pet. Ili, ako ćemo tačnije, 134 poena na 27 utakmica. Pri tome, meni on nikako ne bi smetao, ali dajte ipak malo ozbiljnosti. I ono, osnovne matematičke operacije...

Prošle sezone Hiliard u EL nije imao prosek od 10 poena, već dosta manje. Pri tome, da me je neko pre nekoliko godina pitao da li je Hiliard odličan evroligaški igrač, rekao bih bez zadrške da jeste jer je imao odličnu atletiku i energiju, dobar šut i sasvim okej odbranu. Ali sad je tu i manje atletike, i manje energije, pa i manje evroligaških minuta, što me dovodi do zaključka da prošlosezonsko izdanje svakako nije onaj Hiliard koga sam mogao lako da okarakterišem kao nekoga ko pravi razliku na EL nivou. Sad je to ipak vidljivo drugačije u odnosu na period od pre nekoliko godina, pa od njega ne bih ni očekivao apsolutno ništa posebno.

Hiliard je igrač koji sa sobom ne povlači skoro nikakva preterana očekivanja i potpuni je opozit od make a splash varijante. Sve radi po malo, čak i dobar procenat u šutu za tri nije kvalifikovan večim brojem pokušaja... Prošle godine je u Makabiju bio mahom u stelt modu kada je reč o EL, ne vidiš ga na parketu i začudiš se posle kad shvatiš da je igrao 15-ak minuta, Njegov potpis, ako ga dovedemo, jedino znači za širinu rostera, čak ne nužno ni poziciju startera, zato nadu u neke nezaboravne partije treba staviti na čekanje kada je reč o Hiliardu.

Sad ćeš, Frenki, da statiraš u tankerskom kukuruzu, a mogao si da proslavljaš EL titulu na Malom Kalemegdanu.

Ma dobio sam onomad upozorenje od moderacije da pazim kako se izražavam... I eto šta ispadne kad se moderira srpski jezik 😃

To ti je ko onaj vic za Muju i Lepu Brenu, kad su ga pitali da li bi pre seksualno opštio sa Brenom ili sa dve ovce. A on veli: Brena je Brena, al dvaput je dvaput.

Okej, sve pet. Zezamo se malo... Pa sve i da misliš da je KKP video na forumima i od zvezdaških insajdera za Ntkilinu, ko sam ja da te ubeđujem u suprotno. I sad se ne zezam, stvarno to mislim. Pusti mene i moje glupe šale na tu temu, cepaj svoje i sve kul. Opušteno, nije bilo zle namere.

Sačekajmo da vidmo da li menadžerske fore prolaze ili ne prolaze, naročito ako se neko povredi na SP ili tokom priprema. I još nešto, da ne zaboravim: sad kad nam je saopšteno da je Frenki bio prva opcija KKCZ na mestu komba, verujem i onima koji kažu da se doktor robotike manje pita tokom aktuelnog prelaznog roka. Jer ne mogu ni da zamislim da doktori robotike iz Železnika baš sanjaju električne snove.

Možda vredi ciglu i po, ali zato su njegovi agenti i pustili u javnost priču da se za njega interesuje nekoliko evroligaša, koji će onda da počnu da se mačuju oko Frenkija. Jer, ako je nama bio prva opcija za to što tražimo, a sad se javljaju i Asvel i KKP (sa tendencijom da još neko uskoči), ta cigla i po realno može da nabubri do gabarita oko dve cigle.