Nek grmi jako

Svakako ne bih sebi dozvolio da se mešam u to da li je Helena znala za bolje i da li se ponosi Jugoslavijom sa ili bez osnova... Ostavimo to Heleni, ona najbolje zna zbog čega je to napisala, kakve je emocije vežu za to razdoblje i na koji način evocira uspomene kada se seti tih dana... I kada kaže da je izuzetno ponosna na nešto tako, moja malenkost joj bez ikakve dvojbe veruje na reč. Takođe, shvatam na šta ste mislili i mogu donekle da se složim i sa vama.

Dali ste veoma lep primer zbog čega jedna od najeminentnijih agencija za ispitivanje javnosti već četvrt veka postavlja to pitanje Amerikancima, a mogao bih da pridodam jedan manje bitan primer i sigurno plastičniji, svakako ne u nameri da zabašurim vaš koji ima plemenitu notu. Budući da sam bio savremenik i gledao sezonu Crvene zvezde kada je postala prvak Evrope u fudbalu, na pitanje da li sam "izuzetno ponosan" navijač Crvene zvezde bez dileme bih odgovorio potvrdno, s obzirom na to da sam svojim očima svedočio da je tim za koji navijam, uz Steauu, jedini iz istočne Evrope ostvario takav uspeh, a u bivšoj Jugoslaviji je po tome unikatan. Takođe razumem i mlađe navijače Crvene zvezde koji su kasnije počeli da navijaju i nisu bili svedoci osvajanja titule šampiona Evrope, koji možda i ne bi izabrali odgovor "izuzetno ponosan" jer empirijski drugačije pristupaju svemu tome... Pa ne moraju da budu "izuzetno ponosni" kad klub za koji navijaju u vreme njihovog navijanja nije učinio ništa toliko izuzetno. Zato mi je jasan koren tog generacijskog jaza u SAD, gde stariji od 55 godina natpolovično, sa 55 odsto, izražavaju "izuzetnu ponos" što su Amerikanci, dok svaka sledeća generacija sve više snižava taj procenat i deklarativno oseća manji ponos. Jednostavno, kao što se vi sećate Jugoslavije, koja više čak i ne postoji, tako se i stariji Amerikanci sećaju svoje države koja je bila znatno drugačija u odnosu na onu koju procenjuju mlađe generacije, i na koju referišu vlastite emocije.

Prema rezultatima novog istraživanja Galupa, svega 39% odraslih Amerikanaca su "izuzetno ponosni" što su Amerikanci, što je skoro isto u poređenju sa prošlom godinom, kada je sa 38% zabeležen najniži procenat u istoriji. Kada je Galup prvi put postavio ovo pitanje u januaru 2001, 55% odraslih Amerikanaca je bilo izuzetno ponosno što su Amerikanci. Čak se taj ponos i uvećao nakon 11. septembra, sa najvećim zabeleženim ponosom u rasponu od 65% do 70% između 2002. i 2004. Procenat Amerikanaca koji izražavaju ekstremni ponos opao je 2005. i narednih godina, ali je procentualno ostao većinski do 2017. godine. Od 2018. godine izuzetan ponos je konstantno ispod toga, u proseku 42%. Galupova analiza takođe pokazuje da partijska identifikacija ostaje najveća demografska razlika u izražavanju nacionalnog ponosa, jer su republikanci dosledniji tome da su ponosni Amerikanci nego demokrate i nezavisni. Taj jaz posebno je izražen od 2018. godine, sa više nego duplo republikanaca koji kažu da su izuzetno ponosni u odnosu na demokrate. Kada se to preračuna u procente, najnoviji rezultati iz Galupove ankete pokazuju da 60% republikanaca i 29% demokrata izražavaju izuzetan ponos što su Amerikanci. Pored partijske identifikacije, i godine značajno utiču na nacionalni ponos Amerikanaca jer 50% starijih od 55 godina kažu da su izuzetno ponosni što su Amerikanci, a što su ispitanici mlađi, taj procenat sve više opada. To možemo da dovedemo u vezu sa činjenicom po kojoj su stariji doživeli neke od najboljih godina SAD imajući u vidu ekonomiju i standard, dok mlađi više ne pronalaze takav autoritet sigurnosti u novijim administracijama i shodno tome ne izražavaju izuzetan ponos što su Amerikanci. Na kraju krajeva, pad od 31 odsto u poslednjih 20 godina kada je reč o pitanju "izuzetnog ponosa" jeste izuzetno indikativan i svakako nije plod slučajnosti, budući da je trend jasno vidljiv.

Ima ona priča da aristokratija katkad voli da je oplodi radnička klasa i seljaštvo, pa možda i doktor robotike voli kad ga oplodi autolimar. Možda mu se svidelo u finalu Aba lige, pa će da trči kod Ostoje po još jednu turu nabrzaka... Dok i on ne ode u penzju kao Pefi, Radulja, Teo, Ivanović... Jer kad ode, snošaj sa penzionerom ne biva...

Stefana Markovića smo poslali u penziju. Teodosić pred penzijom. Raduljica penzioner koji je plaćen kao igrač. Duško Ivanović pred penzijom. Na šta vi trošite novac koji niste zaradili i koji vam je poklonjen jer ste u Vučićevom šupku, majke vam ga lopovske i nesposobne...

Teoretski je moguće ako se Bajdenu nešto desi do prajmarisa i ako ne bude u stanju da bude kandidat, pošto je Kenedi sledeći u anketama demsa, te ako Tramp ne ode u zatvor. edit Tek sad vidim da se pitanje odnosi na neku drugu varijantu... Takođe, teoretski je moguće da Kenedi bude nezavisni kandidat ako ne prođe na prajmarisima, za šta se u prvi mah pretpostavlja da ne bi bilo dobro za demse u neodlučnim državama zbog prelivanja glasova (a znamo koliko je bio tesan krajnji rezultat na prošlim izborima u pojedinim državama), a da ide sa Trampom bilo bi verovatno ravno čudu.

Gledao bi bradavice Milke Planinc? A Savke Dabčević-Kučar? Mislim okej, mogao bih i to da razumem, ali da se tu ipak zaustavimo... Da ne bi nekome pala na pamet ideja o gledanju Bajdenovih bradavica... Jer u svemu treba imati meru, a to bi bilo previše. @bohumilo Desantis ima kohones, ali ga to neće dovesti na zelenu granu u prajmarisima ako mu demsi ne sklone Trampa tako što će ga poslati u zatvor. Čak mu je i approval opao otkako je ozvaničio kandidaturu, što je negde i logično jer su neki koji su ga hvalili dok nije bio kandidat sad kad se kandidovao okrenuli ćurak naopako.

Moji kriterijumi apsolutno su upotrebno nevažni, budući da nemam pravo glasa :) Svakako je važnije ono što je Forbs objavio analizirajući anketu o takozvanom neto rejtingu, u kojoj je Kenedija mlađeg pozitivno ocenilo 49 odsto ispitanika, a nepovoljno samo 30 odsto, što mu je ostavilo neto rejting od 19 poena – veći od bilo kog drugog kandidata u anketi. Bajden je, primera radi, imao negativnu neto ocenu naklonosti od minus 9 poena, pri čemu je 52 odsto ispitanika na njega gledalo donekle ili veoma nepovoljno, dok je 45 odsto imalo veoma ili donekle povoljne utiske, a Tramp je imao negativnu neto ocenu od minus 10 poena jer ga 53 odsto anketiranih posmatra nepovoljno i 43 odsto povoljno. E, to je već druga priča, jer za razliku od moje malenkosti koja danas može da bude za Bobija Jr, sutra za AOC a prekosutra za onog Indijca republikanca, što je zapravo nebitno jer ne mogu da glasam, ispitani u pomenutoj anketi imaju pravo glasa i registrovani su glasači. Ali je svakako lepo znati da nisam sam na ovom svetu u izražavanju podrške Bobiju Jr, pošto on ima ubedljivo najbolji neto rejting u odnosu na Bajdena i Trampa.

Zašto ovi antivakseri izgledaju ovako napucano, kao Bobi Kenedi Jr ili Đoković, a oni što zagovaraju vakcinaciju izgledaju kao Fauči ili kao da ih je izbacila poplava? Zezanje na stranu, nisam imao pojma da je čika Bobi bodilbider. Zato bi njegov štab trebalo da predloži da na TV sučeljavanje on i Bajden dođu u trikoima, pa da glasači vide i šta ima u izlogu i šta ima u radnji. I da, promenio sam ploču, odsad ne navijam ni za Bajdena, ni za Trampa ni za Desantisa, već jedino i samo za Bobija Kenedija,

Pa kad sam video šta su ljudi ovde napisali o broju onih koji sa obe strane učestvuju na frontu, a budući da samo ovde čitam procene o kretanju na bojištima i slične informacije jer su me mejnstrim mediji mnogo puta razočarali, sve mi je jasnija slika o ratu iznurivanja. I sad bih mogao letnji dan do podne da obrazlažem neki vlastiti predosećaj po kome nijedna strana neće angažovati mnogo veće ljudstvo u odnosu na broj koji su angažovali, kao i da nijedna strana neće pokretati glomazne ofanzivne akcije jer je, jednostavno rečeno, vreme takvog vođenja rata prošlo (iz mnogo razloga)... Ali ponekad se prevarim i odem na mejnstrim medije, i tamo vidim stanovita terminološka odstupanja u odnosu na period od pre, recimo, pola godine. Pa tako vidim da Stoltenberg, koji je nekada zaključenje rata opisivao pobedom Ukrajine, sada koristi frazu "pravedni mir". I odmah mi ogadi dalje čitanje, jer koji je to "pravedni mir" ako nije pobeda Ukrajine? A ako jeste pobeda Ukrajine, zbog čega stvari ne naziva tim imenom već meša u to nešto što naziva "pravednim mirom"?! Terminološka razlika je u prvi mah suptilna, ali mi u jednom delu svesti zvoni na uzbunu pri kojoj je moguće da neko, nekada i negde, pomisli da počne pregovore sa Rusijom, zarad "pravednog mira", bez prethodnog odobrenja Ukrajine da se pregovara u njeno ime... Pa kad je već tako, najnormalnije je navijati za eskalaciju unutrašnjih potresa u Rusiji i staviti mnoga jaja u tu korpu, jer ako Rusija sama sebe porazi, rat će se svakako okončati pobedom Ukrajine bez obzira na situaciju na frontu. I neće biti potrebe za nikakvo zaključivanje "pravednog mira".

Trenutno nije lako ne biti talac momenta, pa je najnormalnije očekivati da će Rusi pre sami sebe diskvalifikovati unutrašnjim problemima, kao kad članovi štafete ispuste palicu čak i kad su mnogo brži od konkurencije, nego očekivati kraj rata izazvan krucijalnim potezom na frontu. Jer, da Rusi brane svoju zemlju, unutrašnja turbulencija bila bi drugačije percepirana i hendlovana, ali pošto oni napadaju tuđu zemlju, refleksija pobune ima posve drugačiji kontekst i mora biti drugačije tretirana. Iz tog razloga uopšte nije nelogično, a ni defetistički, očekivanje i nada da će Rusija implodirati i tako odlučiti ishod rata.

Da li se zna koliko je u procentima učešće Vagnerovaca na frontu, ili barem u delu gde su trenutne frikcije? Nekako mi je bilo logično da očekujem ukrajinsko gruvanje na područjima gde su pripremili ofanzivu, naročito da krenu brutalno jako kada su Vagnerovci bili okrenuti ka Rusiji, a ostala vojska nije bila načisto šta se dešava. Jer, ako se uzme u obzir da su Ukrajinci hrabriji nego što su mnogi mislili i da su spremni na veliko žrtvovanje, najjčudnija je bila njihova pasiva u momentima kad Rusi nisu znali dal su došli il su pošli.

Na CNN vele da u ovakvim prilikama obaveštajna zajednica na nižim nivoima odmah razmenjuje informacije o kontroli nuklearnog arsenala, jer to je ono što najviše žulja. Pominje se da je u onom pokušaju puča 1991. godine u veoma kratom roku CIA dobila dokaze da su nuklearne glave u sigurnim rukama, jer bi se u protivnom veoma uzvrpoljili i ne bi im bilo svejedno. Čak se i osetila neka vrsta zabrinutosti na CNN i MSNBC, a poneki od analitičara samo što nisu javno rekli - Putine, izdrži. Naravno, zato što sad znaju sa kim imaju posla, a niko ne zna šta bi se dešavalo da nema Putina i kako bi se to reflektovalo ne samo na Ukrajinu, nego i na svet kada bi Kremlj zajašio neko očaran nuklearnim kapacitetom i impresioniran tolikom silom. A ti ruski mentoli na istaknutim pozicijama inače imaju te megalomanske ideje i usađeni refleks kad je u pitanju puč, otimanje vlasti, ubistvo vladara i prelazak visokih komandanata, poput Vlasova (koji je posle američkog generala Arnolda možda i najveći prebeg te vrste), na protivničku stranu... Taj refleks svakako je i razvijeniji u odnosu na neke druge zemlje u kojima je takođe prisutan. I to je, neki bi rekli, jedan od realnijih načina da budu poraženi u Ukrajini... Pošto, jelte, prethodno implodiraju. Zato su ceo dan na CNN i MSNBC pomešana osećanja i vlada neka čudna atmosfera. Jer, sa jedne strane nije baš prijatno, a sa druge strane sigurno su zadovoljni načinom na koji je jedinica od dvadesetak hiljada ljudi u jednom trenutku zapretila da će od Rusije napraviti taoca.

Sad još da se Ukrajinci pojave sa ofanzivom, dok ovi ne znaju šta ih je zadesilo. Kad ako ne sad...

Broj PO pobeda od 2000. godine. Ajde Klivlend, ali Majami - jedna... Njih i Bilse najviše krajcovali Petsi, kao rampa za plej of, nisu im dali da malo više privire u doigravanje. A Dalas ima isti broj PO pobeda koliko i Mark Sančez.

Gledam CNN, i oni deluju nesnađeno i ne znaju šta da misle. Neki pukovnik kaže da Prigožin verovatno nema dovoljnu logistiku da izvrši puč, ali nije načisto šta sve ovo znači i kako će da se okonča. Puštaju snimke vojnih vozila u centru Moskve i pretpostavljaju da instaliraju vojsku oko institucija... Zapravo, ne znaju mnogo više nego mi. edit Sad su uključili dvoje bivših CIA službenika, muškarca i ženu koji su analitičari, i žena kaže da je sigurna da Bela kuća trenutno prvo misli o nuklearnom arsenalu Rusije, pa tek onda o Ukrajini jer nije svejedno ako bi pučem taj arsenal dospeo u ruke nekoga kao što je Prigožin. Još reče da nije svaka destabilizacija Rusije nužno dobra... Verovatno misli da sa Putinom barem znaju na čemu su i ne moraju da nagađaju šta bi neki drugi ludak uradio. Što me podsetilo na Kubansku krizu, kada su Kenedi i Meknamara u jednom trenutku bili uvereni da su militantni delovi sovjetske vrhuške stavili Hruščova pod svoju kontrolu u trenutku kada je prvobitna neformalna komunikacija sa Moskvom bila prekinuta... I uprkos činjenici da im je bio neprijatelj, više su voleli Hruščova sa druge strane nego nekog idiota lakog na obaraču.

Do malopre nisam čuo nikoga da je javno rekao da će promenom administracije Bajdenovi imati randevu sa tužiocem, što smo ovde pominjali kao realnu mogućnost, ali evo sada Jon Levine iz Njujork Posta uživo reče da će se, u slučaju da demsi izgube izbore 2024. godine, sila pravne države skoro izvesno sručiti na familiju Bajden. Da ne bude da samo mi ovde nagađamo, evo sad i u SAD to dolazi u javni diskurs.

Videćemo kako će pravni sistem SAD delovati u slučaju Bajdena i njegove porodice kada na čelu države bude neka druga administracija, što će se dogoditi kad-tad. A naznake toga kako će se pravni sistem tada možda odnositi u predmetnim slučajevima već možemo da vidimo kod istaknutih GOPovaca. Pa tako senator Rik Skot zahteva od državnog tužioca Merika Garlanda da u potpunosti objasni američkom narodu zašto je između Hantera Bajdena i tužioca u Delaveru postignut sporazum o priznanju krivice, koji će ga poštedeti zatvorske kazne... Senator u otvorenom pismu Garlandu navodi da je sporazum o priznanju krivice sina predsednika Bajdena farsičan primer upravo tog dvostepenog pristupa krivičnom pravosuđu od strane DOJ-a. I još ga pita šta američka javnost treba da poduzme nakon ishoda ove petogodišnje istrage i popustljivosti iskazane Hanteru Bajdenu u vezi sa kršenjem federalnog poreza i prekršajima u vezi sa vatrenim oružjem koje je počinio. Republikanski senator je takođe primetio da se u nedavnom slučaju u Virdžiniji majka suočava sa zatvorskom kaznom do 24 meseca jer je koristila nedozvoljene supstance dok je posedovala vatreno oružje, dakle bukvalno isto kao i u slučaju Bajdena. A tu je i poznati glumac Vesli Snajps, koji je dobio je tri jednogodišnje zatvorske kazne zbog istog poreskog prekršaja koji je počinio i Bajden. Ti primeri koje ističu repsi, dakle, pokazuju da pravni sistem ipak nije jednak za sve, budući da je Justice Department pristao na nagodbu sa Hanterom Bajdenom u istim okolnostima u kojima za druge ljude nema nagodbe... A takve reakcije istaknutih repsa sami po sebi jesu najava otvaranja Pandorine kutije, to jest najava toga da njihova istraga koju sprovode kongresmeni i senatori oko porodice Bajden neće proći tek tako kad oni dođu na vlast. Zato bi za Hantera Bajdena i njegovog oca možda i bolje bilo da tužilaštvo, sad dok je na čelu države administracija koja im je blagonaklona, pokrene postupak na osnovu istrage republikanske kongresne komisije, onaj oko laptopa i primanja mita iz Ukrajine, Kine, Rumunije i još nekih zemalja. Pa da ih na sudu oslobode optužbi... Jer, za isto delo ne mogu da odgovaraju dva puta. A kad dođu repsi na vlast i kad ih budu poseli na optuženičku klupu, Justice Department svakako neće biti toliko blagorodan prema porodici Bajden kao u slučaju poreskog kriminala i nelegalnog posedovanja oružja. Dakle, samo polako... I sa puno stpljenja. Tek je počelo.

Horfordu godine polako uzimaju danak u produkciji, što se dobro videlo u PO, a ostaje da se vidi šta bi Seltiksi dobili sa Porzingisom, jer na toj kutiji ispod mašne piše - fragile. Ali nesporno je da je dil zanimljiv i da sa sobom nosi svašta nešto.

Optužnica za Hantera Bajdena i njegovo priznanje krivice u poreskim prekršajima i nedozvoljenom posedovanju oružja dok je koristio narkotike samo je lagani peting u procesu pokazivanja da batina ima dva kraja. Jer, jednom kad se krene sa optuživanjem predsednika i članova predsedničke porodice, Pandorina kutija biva otvorena... Zato treba očekivati revanšizam repsa i njihovih delova u policiji, službama i tužilaštvu, koji sigurno neće sedeti i skrštenih ruku gledati šta se događa. Pa iako je svaki početak težak, ovaj sa Hanterom Bajdenom bio bi prilično lak samo da iz nekog razloga nije trebalo da prođe čak pet godina da bi bila pokrenuta optužnica za dela koja su od početka bila lako utvrdiva. A uskoro ćemo da vidimo šta sve ima da kaže i njegov laptop. Idemo dalje.

Naravno da mediji nisu oduvek bili autonomna politička snaga sa vlastitom ideološkom agendom, jer da je tako, viđali bismo i ranije na vodećim američkim medijima kajron na kome piše "Bajden želi da bude autokrata", kao što je Fox News pre neki dan pustio, ili na CNN objavu da neće puštati uživo u program Trampa jer govori neistinu, umesto da svojim gledaocima, kao svesnim bićima i u duhu postulata objekivnog novinarstva, prepuste da odluče šta je istina a šta nije. Nekada su američki mediji emitovali u radio prenosu i naknadnim snimcima zločince na suđenju u Ninbergu, kao i suđenje Ajhmanu u Izraelu, jer su želeli da pravovremeno i istinito obaveste Ameriku o nacističkim delima, a nisu rekli - e nećemo da vam pustimo Geringa i Ajhmana jer oni govore neistinu u svojoj odbrani. A to je zato što je medijima nekada javnost bila bitna u većoj meri nego što su sami sebi bili dovoljni. I što je najbolje od svega, najžešči vernici CNN-a kažu da tako i treba, to jest da CNN ima blagoslov da u njihovo ime odlučuje šta je istina a šta nije??! Pa jel treba veći dokaz o samodovoljnosti od onoga kada se neko samoproglasi za ultimativnog tumača istine, a još mu određena grupa dozvoli da to čini u njihovo ime??? Ali šta briga CNN da li neko od njihovih gledalaca hoće da se uveri u istinu ili neistinu i želi da vidi i čuje Trampa, i otkad su gledaoci ono što njih pokreće? Jer, možda bi neko voleo da ga vidi i da mu se podsmeva ili da ga hejtuje, ali im CNN oduzima tu gledalačku komociju??! Isto važi i za Fox News, koji pusti kajron za Bajdena iako sigurno ne misle svi njihovi gledaoci da je Bajden autokrata niti žele da vide da najgledanija televizija tako prostački urušava institucije SAD. Ali šta njih briga šta njihovi gledaoci misle... I jednima i drugima trebaju samo vernici i kontravernici, kao čuvari vatre koji im omogućavaju da zagađuju medijski prostor unedogled.

Dobro, nećemo baš da izazivamo dvoboj i nečiju smrt jer valjda nismo baš toliko ostrašćeni... A i zašto bismo bili ostrašćenii ako smo se toliko puta već sudarili sa onim što sam pokušao da predočim kada sam vam rekao da su mediji ušli u fazu samodovoljnosti i autonomne političke snage sa vlastitom ideološkom agendom. Iz tog razloga Fox News nije protiv vas ni protiv onoga što zastupate... Naprotiv, vi ste njima potrebni kao konzument plodova sa suprotne grane vesti i, uslovno rečeno, kao vernik njihovih konkurenata, jer bez vas ne postoji taj dualitet na kome se zasniva i njihovo postojanje, budući da će na jednog vernika sa suprotne strane stići i jedan vernik na njihovu stranu. Kad bi oni videli kako reagujete na njih i na Karlsona, oni bi bili i srećni i zadovoljni... Jer, em održavate vatru, em niste ravnodušni... A da ste ravnodušni i da se ne obazirete na mrežama i forumima oko njihove tematike, e to bi ih već zabrinulo jer zavise od toga što ih milioni na dnevnom nivou pominju u različitim kontekstima i iz različitih pobuda.

Vaša navijačka reakcija u predmetnom slučaju potpuno je legitimna, i niko vam ne može oduzeti pravo da navijate da se prokleti Fox News i prokleti Taker Karlson mrcvare po sudovima, kao što je i moja navijačka ostrašćenost legitimna u slučaju, primera radi, najnovijih demonstracija protiv Vučića jer želim da, maltene po svaku cenu, uspeju. Međutim, sama ideja da će se taj medij, dakle konkretno Fox News, zbog nelagode sa Karlsonom ili nedavno sa onim kajronom, stropoštati u ambis zajedno sa svojom konzervativnom politikom i strankom koju zastupaju, jeste sanak pusti. Jer oni zapravo zastupaju samo sami sebe. U Sjedinjenim Državama, kao i u Evropi, mediji se, dakle, sve više ponašaju kao autonomna politička snaga sa vlastitom ideološkom agendom, a ne zastupnici neke političke opcije i pogotovo ne kao objektivni izveštač i pošteni društveni korektiv. Pri tome, za razliku od tradicionalnih političkih partija, mediji istovremeno oživljavaju i hrane rivalske tendencije koje formiraju dve grane tržišta vesti: jednu na desnici, gde kao primer uzimamo Fox News, i drugu na liberalnoj strani spektra gde je CNN ili Njujork Tajms. A sa dve grane vesti, logično je, dobijamo i dve publike, od kojih obe zahtevaju svoju dozu pristrasnog tumačenja događaja... Zato "novinarstvo" pazi da ne otuđi svoje vernike i da što više zaoštri tu podelu ne bi li i u budućnosti zadobili novu pastvu. S tim u vezi, mediji su, više nego li same stranke, u borbenom režimu polarizovali SAD oko fiktivnih pitanja i fejk vesti na obe strane, u rasponu od "Tramp je marioneta Kremlja“ do "Izborna pobeda Džoa Bajdena je nameštena". I sad kad bi stranke volele da to možda i prestane, mediji to neće dozvoliti već će i dalje jahati na tom talasu cunamija koga su sami izazvali. Da su mediji nadrasli stranke, i ne samo stranke već i političke poglede kojima vi ili ja inkliniramo, pokazaće vam i bilo koji slučaj kada se stranački lideri ili čak predsednički kandidati odmetnu od zacrtane medijske platforme, pa postanu žrtve onih koji navodno brane njihove stranke. Drugim rečima, znamo kako se provedu u CNN izveštajima demokrate koje napadnu Bajdena ili Pelosi, poput Kenedija, kao i na Fox News repsi koji kažu nešto protiv Trampa. I kad se sve to sabere i oduzme, činjenica je da su mediji neko vreme uspevali da se ponašaju kao politički subjekti a da istovremeno ne plaćaju cenu svojih postupaka jer, za razliku od stranaka koje na izborima budu nagrađene ili kažnjenje, mediji su bitan politički subjekt koji ne kandiduje na izborima svoje stavove Ali više - ne. Toj šaradi je došao kraj, a Rojtersova analiza pokazuje da su kažnjeni i gore nego da su propali na nekim izborima... Jer, stranka koja je u opoziciji i može da vrati naklonost glasača pa da opet bude u vlasti, ali kad mediji jednom izgube poverenje u meri da im se većinski ne veruje, to se veoma, veoma teško popravlja.

Bila bi suština, da nije reč o mediju koji je javnost delegitimisala. I ne samo Fox News, kome veruje manje od 40 odsto ljudi u analizi Rojtersa, već su delegitimisani bukvalno svi veliki mediji jer niko nema natpolovično poverenje Amerikanaca, što se,kada se uzme u obzir generalno nepovereje u vesti, nikada u istoriji nije desilo. Dakle, ne samo da dve podeljene strane potpuno delegitimišu jedna drugu, već ljudi, kad ih pitaju "da li verujete mejnstrim medijima" bez da im je naveden konkretan medij, večinski odgovaraju da - ne veruju. A i sami znate, Dragane, da osnovna uloga medija nije da im ljudi ne veruju, bez obzira na suštinu kapitalizma i slobodnog tržišta. Upravo je suprotno, zato mejnstrim mediji postepeno, ali sigurno, i prelaze u defanzivu kada je reč o populaciji koja se informiše pretežno na društvenim mrežama. edit Sad mi je pao na pamet jedan primer, koji je možda banalan, a možda i nije: samo na ovom forumu se svaki dan informišem o Ukrajini. Bukvalno nedeljama unazad, čak i mesecima, nisam otvorio niti jednu jedinu internet stranicu mejnstrim medija sa tematikom dešavanja na frontu, i to ne zato što je došlo do nekog zamora informacijama nego jer, jednostavno, ne verujem ni levima, ni desnima, ni gornjima a ni donjima. Zato iz ličnog iskustva i razumem postulate Rojtersove analize.

Pitanje je, zapravo, zašto se Fox News uznemirio i zašto zahtevom da ukine pravo nekome da govori čini isto ono što generalno zamera Bajdenovoj administraciji. Jer, Karlson nije prešao da radi na nekoj drugoj televiziji, već čini ono što čine milioni drugih - uzme kameru, postavi je, snimi sam sebe i to onda objavi na Tviteru... Ali, za razliku od ostalih čiji se objavljeni klipovi ne mere stotinama miliona pregleda, taj Tviter nalog ih, gle čuda, baš žulja. Pri tome, gledajući i čitajući sadržaje medija i pojedinaca na društvenim mrežama koji su na strani Bajdenove administracije, sada možemo jasno da uočimo da, otvoreno ili između redova, brane Fox News, dakle iste one koje su optuživali za rasizam, laganje, belu supremaciju, fašizam i totalitarizam, u njihovoj nameri da ućutkaju Karlsona, a to licemerstvo bilo bi urnebesno smešno da zapravo nije veoma tužno. Jer podseća na onaj transparent na kome je pisalo - mnogo ste isti.