Nek grmi jako

Postoje i oni koji niti brane niti napadaju Trampa, već su neopredeljeni, u centru, nisu niti levo niti desno, nisu u bias fazonu ili ih, najjednostavnoje rečeno - ne zanima. I ako postoji idealni centar, moje mesto je u njemu što se tiče američke unutrašnje politike, pa na ovaj sudski postupak protiv Trampa, prvi te vrste kada je reč o američkim predsednicima, gledam kao na, recimo, važnu utakmicu Lige šampiona u fudbalu. Gledam formacije i taktike, izbor igrača koji su na terenu, dinamiku igre... Naravno, u većini slučajeva se zna koja je ekipa favorit ili je barem u blagoj prednosti, pa se od nje i očekuje ofanzivni fudbal, golovi ili makar šanse. To je svakako trebalo da bude Bregov slučaj, ali od golova, šansi i dopadljive napadačke igre - ništa ni u tragovima. Desilo se upravo suprotno - tim koji se brani opasno ugrožava protivnika iz kontre... A najveća kontra, iz koje preti i golčina, sevnula je u anketama Biden vs Trump kada je reč o ženama u SAD. Jer, ako piju vodu te ankete koje pokazuju da je Bajden tokom februara imao osam procentnih poena prednosti nad Trampom u ženskoj populaciji, a da posle Bregove optužnice sad Tramp ima sedam procentnih poena više kod žena, reč je o skoro pa neverovatnom obrtu u rasponu od cirka 15 procentnih poena za manje od 90 dana?!!? Pri tome, nikada neću zaboraviti reči moga mentora na fakultetu koji mi je objašnjavao zašto se neki uniseks proizvod marketinški nudi više ženama nego muškarcima i zašto žene mahom odlučuju ko će pobediti na izborima... Zato u tom segmentu uvek verujem ženama i prvo gledam za koga se žene opredeljuju u anketama... A njihovo opredeljenje u ovom slučaju upravo je kontra iz koje tim koji se brani preti napadaču.

Okej, nisam stenografski pristupio Bregovom govoru, koji je zaista rekao: it is a felony to falsify business records with intent to defraud and intent to conceal another crime. That is exactly what this case is about. Thirty-four false statements made to cover up other crimes. I svi smo pretpostavljali da je reč o težem krivičnom delu, i mi ovde, i na CNN, i među demsima... A ne da Breg posle sedam godina izlazi samo sa onim što su federalni tužioci već odbacili. I, sad kad smo utvrdili šta je to Breg tačno rekao, ostaje nam samo, pre nego što mahnemo Trampu koji jel te ide u zatvor, da utvrdimo koje je to "drugo" krivično delo zbog koga će mu navući narandžasto odelo. Ali kako da utvrdimo kad tog krivičnog dela nema u optužnici? O tome je reč.

Nije reč o dokazima, nego o optužnici. Tramp je, prema Bregu, počinio zločin ne tako što je promenio poslovnu evidenciju, već promenivši poslovnu dokumentaciju kako bi prikrio drugo, ozbiljnije i teže krivično delo ili nekoga prevario. A koje je to teže krivično delo? Pa niko na svetu nema pojma... Tužilac nije rekao. Ali hajde na stranu to što Breg nije rekao koje je to teže krivično delo, nego težeg krivičnog dela zbog kojeg će Tramp u zatvor nema ni u tih 34 optužna predmeta. Reč je o pravnoj akrobatici u kojoj se u stvari multiplikovalo jedno te isto delo, vezano za Stormi Danijels, što možemo da vidimo kada pogledamo datume. Tramp, dakle, u optužnici nije optužen za taj teži zločin koji Breg navodi i bez koga faktički nema slučaja, a iako tužilaštvo ima pravo da ga ne navede u ovoj fazi postupka, to je manje uobičajena praksa jer ako imaš nešto, onda to staviš u optužni predlog, a trebalo bi da i okrivljeni zna zašto ga tužilaštvo tereti. Pa o tome i na CNN juče ceo dan pričaju, a najjača mi je bila neka žena, levičarka naravno, koja je o optužnici doslovno rekla - zašto si poneo nož na revolveraški obračun? Breg, dakle, u 34 optužnice tvrdi da je Tramp počinio kršenje finansiranja kampanje, što je, inače, federalno krivično delo. Problem je što su Savezna izborna komisija i federalni tužioci već odbacili taj slučaj utvrdivši da nije počinjeno federalno krivično delo. I zato je taj slučaj mnogo slabiji od onoga što smo eventualno očekivali, zato ona žena u studiju CNN pominje da je to nož u revolveraškom obračunu i zato uopšte nije isključena mogućnost da slučaj neće ni stići pred porotu.

Meloni je za Vučića lagani diplomatski peting, naročito kad se dva dana kasnije osmehuje sa teškom pregovaračkom kategorijom, to jest predstavnicima MMF-a i Atlantskog saveta... E, to već mora da nosi oznaku 18+. Jer on zna ko se pita i ko odlučuje o njegovoj sudbini, kao i o sudbini Crne Gore i Otvorenog Balkana. A kad ti likovi iz Atlantskog saveta i MMF-a kažu da pružaju punu podršku Otvorenom Balkanu, za moju malenkost više nema dileme da li će Crna Gora postati članica te inicijative.

Godinama ovde pominjemo činjenicu po kojoj Brisel i Vašington nisu gadljivi na Ramu i Vučića, kao što nisu bili gadljivi ni na Mila i Bojka Borisova, ili u krajnju ruku i Orbana... U postovima je bilo precizno detektovano preko čega su sve, pojedinačno i kolektivno, prelazili EU i SAD kada je reč o regionalnim šerifima, a taj spisak je i dugačak i ružan, ali je situacija takva kakva jeste i valja sa njom živeti. Đorđa Meloni, s tim u vezi, samo što nije zaigrala užičko kolo i šotu sa Vučićem i Ramom u Veroni, jer su svi ti osmesi i nežne reči skoro pa nedovoljni kako bi se izrazila njena naklonost iliderima zemalja ZB. A nju skoro i da niko ništa ne pita u odnosu SAD i EU prema Otvorenom Balkanu, pa je mogla baš i da ne pokaže to oduševljenje, niti da se baš sa takvim entuzijazmom šeta između štandova sa Ramom i Vučićem. Ali vrana vrani oči ne vadi... Naročito kad Otvoreni Balkan posmatra kao potencijalno tržište od 12 miliona ljudi, o čijem se pravcu ekskluzivno dogovaraju šefovi država članica, nadinstitucionalno i bez namere da time zamaraju njihove parlamente i vlade... Ili, što bi rekli Đorđini preci - similis simili gaudet.

Rama je, između ostalog, u Veroni rekao da je trgovinska razmena unutar zemalja članica Otvorenog Balkana u 2022. porasla za četvrtinu i da je sve što inicijativa predstavlja komplimentarno sa Berlinskim procesom, a to zbirno gledano baš i ne liči na mrtvo slovo na papiru. Rekao je još dosta toga, ali suština njegovih reči je da je Otvoreni Balkan jedna super inicijativa... Što se pak bezbednosti prehrane tiče, svedoci smo da zemlje članice Otvorenog Balkana i odvojeno i zajednički, ili barem i sa zajedničkom logistikom, učestvuju na sajmovima prehrambene industrije u Evropi i svetu, a poslednji takav primer je zajednički nastup na sajmu vina u Veroni. Pa iako nisam siguran za standarde, što ću pogledati jer i mene baš zanima sada kada je pomenuto, logično je da pomislim da ako im je dozvoljeno da izlažu u EU i sklapaju sajamske ugovore, kao što je to slučaj sada u Italiji, da su rešili kako da se usklade sa zakonima Unije. Na kraju krajeva, kada Milatović kaže da je za Otvoreni Balkan, valjda kao ekonomski stručnjak zna o čemu govori i čemu da se nada. Pri tome, prilikom donošenja takvih odluka poput članstva u Otvorenom Balkanu, ne bi bilo loše da vodi kiropraktičara uvek sa sobom. Jer, Crna Gora je sada na njegovim leđima.

Ali MSNBC koji nije emitovao Trampov govor Pa jel to realno? A Putin i Si u fazonu, e tako se vodi država, trebalo je da prođu decenije da vas naučimo

Očekivali smo da će optužnica biti snažnija od slučaja koji su prethodno odbacili federalni tužioci, ali ona je u stvari još slabija nego što se mislilo. Breg na konferenciji za medije nije mogao da objasni običnom čoveku zašto Tramp treba da ide u zatvor, CNN se takođe koprca bez udarca koji bi Trampa poslao na patos, Bela kuća odbija da daje izjave čak i kad ih pitaju šta će biti ako republikanski tužioci pokrenu postupke protiv porodica Bajden i Klinton, ili protiv Nensi Pelosi... A meni su najzanimljiviji od svega odgovori okupljenih demsa na Menhetnu, kada ih pitaju koji zakon je prekršio Tramp i zbog čega tačno bi trebalo da ide u zatvor. Ljudi nemaju pojma o čemu je reč iako su došli da podrže tužioca i iako žive u zemlji u kojoj su milioni informacija dustupni svake sekunde.

Pa to je jasno kao dan, naročito nakon obraćanja Edija Rame u Veroni, koji je pred Đorđom Meloni govorio o ekonomskim uspesima Otvorenog Balkana pominjući razne cifre. I onda će neko, primera radi, one likove u Sarajevu s pravom pitati - a zašto vi niste deo regionalne inicijative iza koje stoje neki jasni pokazatelji da građani povezanih država imaju neosporive benefite od toga. Mada, po mom skromnom mišljenju, Tirani i Beogradu uopšte i nije od krucijalne važnosti članstvo BiH u Otvorenom Balkanu, zbog razloga koje je trenutno preuranjeno pominjati. Crna Gora, plus Turska i eventualno Grčka sa posebnim statusima, i da pevaju...

Taj Otvoreni Balkan inače je urnebesno zanimljiv kada mu se priđe sa raznih strana... Jer, pazite sad ovo, za razliku od nečega što je nepostojeće i što se naziva "srpski svet" u službi regionalne babaroge, imamo veoma postojeći i realni Otvoreni Balkan kao nadinstitucionalnu regionalnu inicijativu u kojoj odluke donose balkanski lideri uz čašu vina. Poslednji takav slučaj dogodio se pre dva dana, kada su Rama, Vučić i Kovačevski na sajmu vina u Veroni postigli dogovor o radnim dozvolama unutar članica Otvorenog Balkana, preskačući sva nadležna ministarstva svih članica u predmetnom slučaju, kao i javnu raspravu i dijalog u parlamentima. Pa tako ostaje da se ono što se dogovorilo na sajmu vina samo ratifikuje u parlamentima... I, sad bi ovaj Bursač i ostali nebitnjakovići tog kalibra možda i poželeli da Otvoreni Balkan ubace u jednačinu o velikosrspkom projektu, ali nikako ne mogu da uvežu Edija Ramu i ambasadore SAD u Tirani, Beogradu, Skoplju i Podgorici sa nečim što je velikosrpsko maslo. Jer, u tom slučaju albanski lider koga podržavaju i Brisel i Vašington, kao i ambasadori SAD i Kvinte, rade u korist velikosrpskog cilja??!? Neće da može... Pa to ne bi prodali ni najgljupljem pojedincu u regionu, pobedniku takmičenja "Najveći glupan Balkana"... Zato će u slučaju da Crna Gora postane članica Otvorenog Balkana to značiti i trijumf diplomatskih radnji Rame i Vučića, koji bi tako pokazali da su sposobni da privuku na svoju stranu većinu zemalja ZB i, što je i važnije, da u tome imaju podršku zapada.

Bolje neka pita ambasadore SAD u Tirani, Beogradu, Skoplju i Podgorici da li su za Otvoreni Balkan. Njihovi odgovori su inače sve što bi trebalo da zna o toj temi, budući da za dublji kontekst i supstancu Bursać nema potrebne kapacitete.

Zvaničnom Beogradu treba samo i jedino članstvo Crne Gore u Otvorenom Balkanu. Ništa više i ništa manje od toga, pa da svi zajedno odu na čašu vina... Jer, ulaskom Crne Gore u tu zajednicu Otvoreni Balkan dobija večinsko članstvo zemalja Zapadnog Balkana, plus zemlju članicu NATO, plus zemlju kandidata za ulazak u EU, plus svojevrsni atestat o razlozima postojanja takve regionalne inicijative. I to će, uveren sam, biti prva tačka razgovora prilikom Milatovićevog dolaska u zvaničnu posetu Srbiji, plus ono što proizilazi iz toga u smislu bilateralnih odnosa. Pa kada se stupanje Crne Gore u Otvoreni Balkan dogodi i ozvaniči, neka niko ne sumnja da iza toga stoji Vašington, bez čijeg aminovanja to uopšte ne bi bilo moguće niti bi neko normalan gubio vreme oko toga.

Izjava Milatovića o Ukrajini i Evropskoj uniji je najlogičnija izjava na svetu, budući da je čovek predsednik zemlje koja je članica NATO i kandidat za članstvo u EU. Svako ko je bulaznio o tome da Crna Gora postaje proksi ruska država i deo srpskog sveta odlaskom Đukanovića samo je plašio mečku rešetom i mutio vodu za čist Milov račun, jer je to apsolutno nemoguće... Kao što je apsolutno nemoguća promena granica na Balkanu, crnogorsko otpriznavanje Kosova i sve druge budalaštine i besmislice koje su se navodile kao siguran proizvod dolaska srspkog sveta na zelenu granu. Priča o srpskom svetu, osmišljena u obaveštajno-političkom kružoku, inače unutar Srbije služi da se SNS glasači osećaju sigurnije i važnije kada pomisle na Vučića, te da i oni koji to nisu, a sviđa im se ta ideja, postanu Vučićevi glasači, dok u ostatku regiona služi da bi se tamošnji glasači zaplašili Vučićem i na kartu straha glasali za onoga koji se navodno suprotstavlja tom nepostojećem svetu... To se najbolje trenutno vidi u zvaničnoj Podgorici, gde umesto nekakvog srpskog sveta Milatović, sada je to izvesno, ima pun gas od Vašingtona, Brisela i zemalja Kvinte, koji su pustili Đukanovića niz vodu i opredelili saradnju u odnosu na novi politički momenat u Crnoj Gori. I ne samo to, već će posledica ovako posloženih karata biti i postepeno udaljavanje Demokratskog fronta od proruskog narativa, jer im je sada kristalno jasno da nikada neće biti deo izvršne vlasti ne budu li to učinili i ne budu li shvatili da se interesi koje brane i za koje se zalažu u Crnoj Gori mogu ispuniti i bez tog tereta na leđima. Ta promena biće vidljiva već u kampanji za parlamentarne izbore, gde za DF počinje polagani prilazak građanskim temama na uštrb nacionalnih... Jer sad više nema Mila... A to znači da sledi nova agenda, koja će relaksirati dosadašnje pozicije koje su njihov koalicioni kapacitet činile skoro nepostojećim.

@ L' Imperatore, okej, pominjemo u stvari dva različita fenomena. Hteo sam zapravo da navedem da Milatović na taj simboličan način raskida sa prošlošću koja je oličena u Đukanoviću i tokom koje su pripadnici svih naroda Zapadnog Balkana bili u nekim trenucima ugroženi u Crnoj Gori, pa i oko nje. To što je Milatović postavio pored sebe Albanca i Srbina u neku ruku i jeste marketinški potez koliko je i poltika u stvari dobar i manje dobar marketing, ali je i sposobnost da se ostvari koalicioni kapacitet... Takođe, bolje da ih Milatović sve primakne sebi i da im svima obezbedi jednake šanse za prosperitet, nego da ih, po potrebi, juri močugom kao Milo. Jer, nepoštovanje osnovnih prava, osiromašenje, kriminal i korupcija bili su problem svih živih, i Crnogoraca, i Albanaca, i Srba, i Bošnjaka, i Hrvata... Pa kad zatreba novi neprijatelj koji bi zabašurio sva njegova nepočinstva, Milo ga vadi kao mađioničar zeca iz šešira. I sad je sa tim gotovo.

Kada smo nakon prvog kruga razmenjivali na ovom mestu mišljenja o mogućim scenarijima koji bi pratili eventualni Milov pad, nismo baš očekivali ovoliku razliku u korist Milatovića u drugom krugu, a to bi posledično moglo da promeni i te projekcije o realnoj snazi Demokratske partije socijalista, koja sada nakon ozbiljnog poraza ulazi u kampanju za vanredne parlamentarne izbore koji su već tu, maltene iza ćoška. I ne mogu a da ne primetim da DPS u stvari nema kapacitete za drugačiji politički diskurs. već i dalje samo guslaju o srpskom svetu koji će, zapravo, šta? Da promeni granice priznate države? Da poništi njeno članstvo u UN? Da kaže Amerikancima, mi smo srpski svet, hajte vi polako iz Crne Gore, a sad mi komandujemo članicom NATO-a i oduzimamo vam patronat? Ali sve i da ima nekog smsla u tim besmislicama i sve i da je Srbija u nekom SF scenariju sposobna da menja granice na Balkanu i izopšti NATO iz Crne Gore, hajde da postavimo ovo pitanje - zašto je šestoro od desetoro Crnogoraca glasalo za eksponenta tog srpskog sveta, kako su Milatovića predstavili Đukanović i njegovi trabanti u čitavom regionu? Dakle, da li većinska Crna Gora zaista veruje u postojanje nekakvog sveta koji će im oteti državu i proterati NATO sa njihovog ognjišta? Možda ne veruje, a možda i veruje (jer kako da ne poveruju ako im to kažu i Čanak, i Korać, i Biserko i neki lik iz BiH) ali su se pogledali u ogledalu i rekli - hej, Milo je možda i u pravu, ali šta nas briga za srpski svet sve dok je u crnogorskom svetu plata pod Milatovićem veća u odnosu na onu koja je bila kod Đukanovića... I jedna i druga opcija, dakle i verovanje građana Crne Gore i njihovo neverovanje u aktuelnu agendu Đukanovića i vrha stranke, u stvari je užasavajuća istina za DPS pred nastupajuće parlamentarne izbore. Jer, bez obzira na to da li im Crna Gora veruje ili ne veruje, svaki put su sve teže i teže gubili ne menjajući narativ o srpskom svetu - prvo na parlamentarnim izborima, pa onda i na izborima u Podgorici, a na kraju i na predsedničkim izborima. Budu li izašli u istom dresu i na sledeće izbore, mogući ishod nameće se sam po sebi. I još će im se manje dopasti nego sinoćni rezultat. A tako će i neke naše projekcije o snazi DPS-a, koje smo ovde iznosili posle prvog kruga, prilično devalvirati ako se depeesovci ni pedalj ne pomere od jalovih priča o srpskom svetu.

Vidimo da svi na zapadu počinju reportaže o Milatovićevoj pobedi sa western-educated ili Oxford-educated, a jel piše neko u zapadnom svetu da je Milatović četničko-putinovski hibrid, ili je to samo za regionalnu upotrebu prilikom ljubljenja Milovih nogu i samoplasmana u gluteus Đukanovića? A što se tiče Auto-Tune likova iz spektra koji je pred ove izbore obuhvatio prostor između ovog Antića što bleji o zastavama i Koraća, i naravno budućim osvrtanjima medija kojim upravlja Vučić, jedino i samo će biti bitno da li će Milatović uvesti Crnu Goru u Otvoreni Balkan. Isti onaj Otvoreni Balkan koji podržavaju SAD, makar deklarativno... Jer, da li je neko video negativan tekst Informera o Ediju Rami, neki pirlog TV Pink gde se napada Rama ili opsceni kružok na TV Hepi kome je glavna misija napasti Ramu? Nije, naravno. Samo što ga ne nazovu "brat Rama"... Još samo fali da neki prigradski odbor naprednjaka donese odluku da promeni ime neke ulice i nazove je Bulevar Edija Rame. Zato kad Jakov završi sa čašom vina u ruci na Open Balkan Wine Vision, kao onomad Dritan, može posle da radi šta hoće i zvanični Beograd neće imati ništa protiv pa sve i da nacionalizuje svu imovinu koju je Milo dao Rusima.

Pa kako je nebitno ako na desnoj strani pored novog predsednika stoji pripadnik naroda koga je bivši predsedni Đukanović napao u akciji "Orlov let", kada su Albanci bili projektovani neprijatelji države? Jel su nebitni i Bošnjaci iz Bukovice? Da li su nebitni i Hrvati iz Konavla, Ćilipa i Dubrovnika? Jer to je onda nebitno, nebitno, nebitno, nebitno i nebitno, a ne samo dva puta nebitno, budući da nema naroda sa prostora Zapadnog Balkana koji nije bio na udaru Đukanovićevih "svetova" kojima je pripadao u poslednje tri decenije. Zato je, u smislu jasne poruke, veoma bitno Milatovićevo nastojanje da pomiri Crnu Goru tako da nijedan narod neće biti bitniji, manje bitan i nebitan sve dok njegovi pojedinci i grupacije poštuju vladavinu prava, ostale narode i demokratske principe. A to da li je reč o političkoj propagandi ili nije, videćemo već na sledećim parlamentarnim izborima kada moguću većinu bude predstavljala upravo koalicija u kojoj će biti inkorporirani svi oni koji su stajali uz Milatovića, da li kroz većinsku podršku ili van učešća u vladi, bez obzira na njihov nacionalni i verski iskaz. Milatović zato ima šansu da se odmah, za samo tri meseca, pokaže kao predsednik svih građana Crne Gore, a ne da neke podvije pod svoje skute, a da na druge, poput njegovog prethodnika, nasrće motkom. Prava pobeda biće upravo to jednstvo, koje se pokazalo na bini tokom pobedničkog govora Milatovića. Toj pobedi se nadam i nju priželjkujem.

Albanac sa desne Milatovićeve strane, Srbin sa leve. Prema procenama, oko polovine glasova stiglo je od drugih partija koje su dale podršku kandidatu Evropa sad, što znači da je najprirodnije da na bini budu Dritan, Mandić i Bečić. To takođe ukazuje i na fer plej u bloku koji je pobedom na poslednjim parlamentarnim izborima drenirao teren za ono što se desilo danas. I na kraju, obećanje da će biti predsednik svih građana Crne Gore, da će uvesti za pet godina Crnu Goru u EU i da će imati dobrosusedke odnose sa svima na Zapadnom Balkanu, da će ekonomski ojačati zemlju i uspostaviti vladavinu prava, upravo cilja u ono što Đukanović nikada nije uspeo da bude. Sa srećom, Jakove.

Naravno, ativisti DPS ne dozvoljavaju da se postavi prvo pitanje Milu Đukanoviću na konferenciji za medije... Demokratski... Evropski... Koraćevsko-čankovski... I takvi da vode CG u bolje sutra?!? Jel to taj garant poštovanja zakona i poštovanja građana? Scena koja služi kao sublimat putinovsko-sijevskog orkestriranog nasilja nad svima koji nisu kao oni. Prvo dobar govor Đukanovića, a zatim sve bazdi na sram.

Prvi Rojtersov izveštaj po objavljivanju rezultata: https://www.reuters.com/world/europe/montenegro-holds-run-off-presidential-election-2023-04-02/

Čanka, Koraća, Biserko s jedne strane, te ove opskurne desničare sa druge, ne treba više pitati ni gde je najbolji krompir na Kalenić pijaci ako je neka od tezgi konzument usluga Bebe Popovića. Ova pobeda Milatovića od regionalnog je značaja kako bi se sve te aveti prošlosti, koje su neretko započinjale karijere još u doba Hladnog rata, brže sklonile sa političke scene, koju su ukaljali, zamastili i deformisali do njenog sadašnjeg nakaznog oblika.

Prvo je bezuslovno poštovanje svih nacionalnih korpusa unutar Crne Gore, nasuprot trodecenijskim podelama kada su unutrašnji neprijatelji bili, raspoređeno po raznim etapama, i Bošnjaci, i Albanci i Srbi. Milatović je garant toga. Zatim sledi deinstalacija Đukanovićevog sistema koji je uslovio kriminal i korupciju neslućenih razmera. Za to će Milatoviću trebati pomoć svih političkih faktora koji nisu povezivani sa kriminogenim strukturama i koji imaju čist obraz i dosije. Uporedo sa tim krenuće se u evrointegracije, koje Đukanović nije mogao da uspešno sprovede više od 30 godina. Crne Gora danas geda u bolju budućnost i sledi joj nova borba za građane i državu.

https://publish.twitter.com/?query=https%3A%2F%2Ftwitter.com%2FSpeakerPelosi%2Fstatus%2F1641594971462541315&widget=Tweet Optuženi treba da dokaže nevinost... Dokle više da gledamo ovakve osobe koje ne znaju temeljne vrednosti vlastitog društva.

Da ne spojlujem, ako neko tek namerava da gleda duel.

Da se nije kandidovao za predsednika i da nema dvocifrenu prednost u odnosu na Desantisa, to bi bilo jedno, ovako je situacija prilično gurava. I bolje bi im bilo da ga osude i strpaju u tvorza, jer će u protivnom od njega napraviti žrtvu monumentalih razmera koja će se boriti za ulazak u Belu kuću i tačku spajanja ne samo konzervativaca i MAGA i nemaga republikanaca, već i onih neutralnih kojima se državna administracija zamerila barem jednom u životu i koji u sebi nose ideju da su žrtve nekakve nepravde. Jer, već su u početnim minutima mnogi odmah skočili za njega, i to ne samo republikanci već i nezavisni, pa čak i najveći protivkandidat Desantis koji je prvi rekao da Florida neće učestvovati u izručenju jer je reč o političkom progonu, što je poruka jedinstva kako se god uzme. Pri tome, čak i CNN je morao da napomene da se takvim presedanom u sudskoj i političkoj praksi Amerika uvodi u neistražene vode, sa osnovanim sumnjama u budući revanšizam. Zbog čega već zamišljam Hantera Bajdena u narandžastom. Onaj ko je sinoć gledao Foks njuz zna o čemu je reč i kako će to izgledati... Bili su pripremljeni kao sprinter u niskom startu, kao da su jedva čekali... Sa sve poolovima koji su pokazivali rast podrške Trampu i sa pevanjem borbenih pesama, kao na zasedanju AVNOJ-a u Jajcu.