Nek grmi jako

Pa kako bih ja to mogao da znam?!? Za prihodnu stranu od Uefe znamo svi jer je transparentna i tačno se zna koliko klub dobija za plasman u kvalifikacijama i plasman u grupnu fazu, a zatim i na osnovu osvojenih bodova, ali ko na forumu zna koji su rashodi srpskih klubova??!? Možda ako ima neki revizor koji je učestvovao o kontroli poslovnih knjiga, pa podeli s nama finansijsko stanje sa prihodnom i rashodnom stranom... Ali ako neko ko nije revizor i bez ikakavih dokaza nešto tvdi na forumu u vezi sa rashodima srpskih klubova koji su veoma specifični, obično zaobilazim te tirade kao vodenicu čiji vodenični kamen mnogo tandrče, a nigde brašna. A ako me pitaš da li ima lopova u srpskom fudbalu, naravno da ih ima...I to nije proizvoljna konstatacija bez dokaza, jer postoje i sudski sporovi koji to dokazuju.

Niko nije ni pomislio da su Partizan i Zvezda samoodrživi, a čak bi samoodrživost bila anomalija par ekselans budući da nema kluba koji se takmići na vrhunskom nivou a da ne zavisi od izvora vlastitih finansija. Naprotiv, jasno je podvučeno da Partizan i Crvena zvezda najviše zavise od novca koji dobijaju plasmanom u grupne faze evropskih takmičenja, koji je mnogo veći od sponzorskih ugovora sa javnim firmama, a nemerljivo veći ako se tome pridodaju i prodate karte od Lige šampiona, Lige Evrope i Lige konferencija, pa i sporadičnih transfera igrača... I samim tim je od esencijalnog značaja prilikom formiranja budžeta i finansijske politike klubova. Da toga nema, Crvena zvezda ni u opijumskim halucinacijama ne bi mogla da računa na projekciju budžeta od 50 miliona evra, na šta sada računa samom projekcijom kojom će u naredne dve godine prihodovati oko osamdeset miliona evra samo na osnovu učešća u grupnoj fazi LŠ. Ali ako zaista uđe u Ligu šampiona dva puta uzastopno i od Uefe dobije ono što joj sleduje, plus prodate karte na utakmicama na kojima je domaćin, plus Gasprom, plus prodaja nekog igrača... E to već nije halucinacija, već izgleda mnogo dostižnije. A kad ne bude konkuretna u Evropi i kad ne bude dobijala Uefin novac od učešća u grupnim fazama, opet će se nesumnjivo vratiti na državne jasle kao na osnovni izvor finansiranja. I opet će izgledati onako kako je izgledala bez Uefinog novca... Čista dijalektika.

Na temi koja se tiče ulaganja u košarkaške klubove jasno sam napisao, na pitanje mog dugogodišnjeg forumskog poznanika Arsenija, da aktuelan model finansiranja nije moguć na duge staze, ali ne zbog EU, u kojoj nismo niti ćemo biti u dogledno vreme, nego zbog drugih postulata ekonomije u sportu. A tih apokaliptičnih predviđanja o tome kako će neko završiti, naslušao sam se onoliko puta u životu, od onoga da će Srba biti tek da stanu pod jednu šljivu, pa sve do toga da Nemačka sada sigurno propada jer će se neki Nemci na zimu kolektivno grejati u Hanoveru... Pa čak i to da će neko na kraju loše proći zapravo nije fenomenološki ništa novo. Naprotiv, istorija civilizacije je i istorija činjenice po kojoj ekstremna većina populacije najčešće prolazi loše u kriznim situacijama, a ekstremna manjina - jako dobro. I ja tu, kao pojedinac, ne mogu ništa da uradim, osim da to sa žaljenjem konstatujem. A nekad i sa, priznaću, jakom dozom indignacije jer ne volim kada većina ljudi pati, a manjina profitira na uzrocima te patnje.

Tokom poslednjeg učešća u Ligi šampiona, Crvena vezda je prihodovala oko pet miliona evra samo od prodaje karata, što je još i manje od projektovane zarade, jer su u klubu pre početka prodaje karata objavili procenu, sa sve grafikonima, koja je stizala sve do, čini mi se, osam i po miliona evra. Pa ako pet miliona prihoda od karata nije finansiranje kluba, ja stvarno ne znam šta jeste. Istina je, međutim, da Zvezda i Partizan manje prihoduju od prodaje suvenira i dresova nego što bi trebalo, ali to nije problem njihove navijačke baze koja kupuje dresove širom sveta, i kupovala bi i više da im se ponudi. A to što im se češće nudi preko posrednika i što klubovi nisu kadri da naplate vlastitu popularnost, tema je za neku drugu raspravu. Evo, sada Zvezda ima akciju dolazaka u dresovima na utakmice, a te dresove navijači nisu našli na grani... I sama akcija je kao odgovor na činjenicu da u tom segmentu FKCZ i FKP moraju da rade mnogo bolje nego do sada. A da li možemo, pri tome, vezano za neke pređašnje navode da zamislimo šta bi bilo kada bi Lučani poručili svojim gledaocima da dođu sa dresovima na stadion? Koliko bi od njih 570, koji dolaze na utakmice kada u Lučanima ne igra Zvezda i Partizan, došlo u dresovima? Mislim, nije lako prodati dres ni nekome ko navija za tvoj klub, a prodati ga onome ko ne navija, skoro i da je nemoguće osim ako nije reč o poznatim svetskim sportskim brendovima, poput kačketa Njujork Jenkija koji nosi i farmer iz Šumadije, iako verovatno i nema pojma šta mu je na glavi. E, upravo zato Crvena zvezda i Partizan u teoriji mogu da poboljšaju vlastite prihode i prodajom dresova, dok ogroman broj srpskih klubova to ne može čak ni teoretski, i to zbog jednostavne činjenice - nemaju kome da ih prodaju jer mnogo malo ljudi navija za njih. I to je, valjda, svima jasno, a zato sam i pomenuo tu korelaciju u prethodnom postu.

@Radoznalko Nema potrebe da se ljutiš i pominješ dugme za ignor, relaksirano komuniciramo, razmenjujemo mišljenja i delimo informacije, poput ove koju si izvoleo izneti pred nas, a u vezi sa onim što si čuo od nekog navijača Vojvodine, a što je opet on čuo od nekoga drugog. I, izvini što je tako, ali taj izvor ne mogu da posmatram kao legitiman oblik relevantnosti neke informacije, zato koristim svoje forumaško pravo da moju malenkost izvučem iz dalje polemike o predmetnoj stvari, te da ti poželim sve najbolje, kao i tvojoj porodici, kojoj želim i da počne bolje da živi ne čekajući da Partizan i Zvezda dožive sudbinu Rendžersa. @goldberg Otišli smo predaleko ako se uzme u obzir činjenica da se početak polemike odnosio na to da li bi Partizan mogao da plaća Pantera, a Zvezda Kangu da je Srbija u EU. Ja smaram da bi mogli, što je ionako na dugačkom štapu, budući da niko ne zna da li ćemo uopšte i ući u EU, a pogotovo ne kada, jer taj datum uopšte nije blizu.

Čini mi se da u toj konstataciji provejava upravo navijačka ozlojeđenost zbog trenutne podele moći na srpskoj fudbalskoj sceni, i uopšte ne zameram na tome. Naprotiv, takva reakcija je ljudska, a sve što je ljudski - nije mi strano... Ali, ako ostrašćenost sklonimo po strani, zar ne misliš da je za tvrdnju po kojoj oni koji upravljaju klubovima uglavnom navijaju za Zvezdu, što posledično ukazuje da joj se i sklanjaju i puštaju je da bude šampion, potreban neki dokaz kako bismo je ozbiljno uzeli u razmatranje? Ja, recimo, nemam blage veze za koga navijaju upravljači Voždovcem, ali znam da je taj klub stao na belegu Crvenoj zvezdi i sprečio je da onomad uzme tutulu.... I sam bih sebi bio čudan ako bih makar i pomislio, a kamoli ovde napisao da ti ljudi navijaju za Partizan samo zato što su odigrali muški protiv Zvezde kada joj je pobeda najviše trebala. Zašto čudan? Pa zato što ne poznajem dotične osobe i nemam nikakav dokaz o njihovoj navijačkoj pripadnosti. Možda neko na ovom forumu poznaje sve predsednike klubova, pa tako i podatak za koga navijaju... Ali onda treba, na osnovu tih multiplikovanih poznanstava sa čelnicima srpskog klupskog fudbala, da dokaže tu tvrdnju, pa da to uzmemo u obzir kao nešto ozbiljno o čemu vredi polemisati. Ovako, sve ostaje u domenu internet bukača, lažnih proroka i digitalnih kera što laju po digitalnom selu, a nemaju apsolutno niti jedan jedini dokaz za svoje tvrdnje, na osnovu kojih putem raznih načina monetizuju vlastitu participaciju na vebu. Ali moja malenkost smatra da su članovi ovog foruma mahom dostojanstveniji od takvih individua, te da neće upirati prstom ni u koga bez da za to nemaju čvrste dokaze.

Veći problem od zanimljivog ili nezanimljivog prvenstva, što smo elaborirali pominjući nemačko, hrvatsko, grčko, ukrajinsko ili austrijsko prvenstvo, gde se takođe godinama unazad skoro i zna prvak maltene pre početka, jeste činjenica po kojoj srpski fudbal ne poznaje regionalni osećaj pripadnosti klubu, sem u retkim slučajevima poput Novog Sada, Pazara, Niša ili Kragujevca, gde neki broj ljudi, doduše mali, ipak navija za lokalni klub. Pa su tako u svakom kutku Srbije u ogromnom broju navijači Crvene zvezde i Partizana... I kad njih nema u nekom gradu - nema ni posete. Prema procenama, čak više od devedest posto stanovnka ove zemlje koji navijaju za nekoga, navijaju za Zvezdu ili za Partizan... Pa kako onda da očekujemo publiku na utakmici između Lučana i Kolubare, kad to zanima - nikoga??! Ali kad Zvezda i Partizan dođu u Lučane, stadion je maltene pun, i to upravo zbog toga što u tom delu Srbije svi navijaju za neki od ta dva kluba. A isto je i na drugim stadionima, što se može jasno uočiti samo letimičnim pogledom na posetu na prvenstvenim utakmicama. I to je problem, a ne ono da je nekada Partizan bio godinama uzastopni šampion, a sada Crvena zvezda, jer, primera radi, u Nemačkoj imamo izraženu tu regionlnu pripadnost, pa iako je Bajern konstatntni prvak, narod tradicionalno ide da gleda svoje klubove i da za njih navija bez obzira koje mesto zauzimaju na tabeli. Ovde to jednostavno ne može da bude slučaj, jer za većinu klupske scene nema ko da navija. Što se, logično je, reflektuje i na finansije klubova jer izostaje novac od posete, nema para od marketinga, prodaja dresova ne postoji kao stavka, a ne postoji ni sve ostalo što bi moglo da dopuni klupsku kasu, a stiže iz navijačke baze. I to je prava činjenica, a potreba da se za užasno mali broj gledalaca na utakmici Lučani - Kolubara okrivi Partizan zato što je nekada bio uzastopni prvak, ili sada Crvena zvezda, čista je opscena i reakcija navijačke ozlojeđenosti.

Razlika je samo u terminologiji, budući da imamo izdvojene termine tipa "meki uticaj" i "indirektno finansiranje", a u stvari manje-više pominjemo istu svar kada je reč o uticaju države prilikom otpisa nekih dugova, prolongiranja plaćanja poreza i drugih obaveza na koje država može da reaguje. A zbog "mekog uticaja" i "indirektnog finansiranja" niko u EU nije suspendovan... Pri tome, činjenica je da država više ne može preko javnih preduzeća ni da sanja da bude direktni većinski sponzor Crvene zvezde. Ona je to mogla kada je budžet bio desetak miliona, pa milion i po od Telekoma, milion od grada, od Saveza novac za licencu, igranka s porezom, tamo-ovamo. Ali sad ako uđe osamdesetak miliona evra od Lige šampiona za dve sezone, država može samo da konstatuje da je ultramanjinski finansijer sa svojim telekomovima i sličnim sponzorima, i da joj još padne teret obaveze sa leđa budući da je preko udruženja građana prikriveni titular koji ne mora iz vlastitih realnih izvora da finansira novonastale ogromne apetite, jer će samo od prodatih karata prihodna strana Crvene zvezde biti ozbiljno veća u odnosu na sponzorstvo javnih firmi. I još će država iskoristiti momenat da se kao manjinski finansijer većinski pohvali kada je reč o klupskim rezultatima na evrosceni, plus da iskoristi Uefin novac kako bi izdejstvovala da se barem deo poreza podmiri, što su najavili sami njeni funkcioneri koji su javno potegli kartu poreza kako bi izvukli neki novac na toj strani, a ne samo da bi trli lan da im prođe dan. I to su jednostavne činjenice, kao što je i činjenica da je država pre toga, "mekim uticajem" ili "indirektnim finansiranjem", sondirala teren za aktuelna dešavanja koja dozvoljavaju menadžmentu FKCZ da razmišlja o budžetu u iznosu od 50 miliona evra, popunjenom mahom Uefinim parama.

De jure, država nije titular Crvene zvezde i Partizana, već su to udruženja građana. A u fudbalu je ubedjivi većinski finanisijer ta dva kluba UEFA, ma koliko to bilo čudno nekome ko je slabije upoznat sa predmetnom situacijom. Naročito je UEFA, a ne država, monumentalni sponzor Crvene zvezde, koja je inkasirala desetine miliona evra zahvaljujući plasmanima u grupe LŠ i LE, što je novac koji, na žalost, zbirno Srbija ne može ni da sanja kada je reč o kontinuiranim izdavanjima za vrhunski sport. Pa država ne može ni seljacima da plati suncokret, rizikuljući da joj demonstranti parkiraju traktore u kancelarije Vlade, a kamoli da plati Bukarija, Kangvu, Mitrovića, Pešića i Ada, ali je zato, kada je trebalo, na druge načine koristila meki uticaj, poput slučaja sa Agrobankom. A za meki uticaj ne postoji pravna regulacija te vrste u sportskim forumima i zakonima EU (jer da postoji, PSŽ bi, primera radi, davno bio izbrisan s fudbalske mape zbog direktnog mešanja katarskih vlastodržaca u finansije kluba, i ne bi bio jedini). Čak i novac koji stigne od države i koji je, kada je reč o FKCZ, mnogo manji od Gaspromovog i naročito Uefinog sponzorstva, stiže od sponzorskih ugovora sa javnim kompanijama. Što znači da, ukoliko se FKCZ plasira ove i sledeće sezone u LŠ, sada preko Makabija i naredne sezone kao prvak Srbije koji direktno ide u grupe, te ako prejektovani dobitak bude oko 80 miliona evra samo na osnovu plasmana, Gasproma i prodatih karata u LŠ, čak i da se ne proda neki igrač, novac koji će stići iz javnih kompanija u tom periodu biće ne ni desetina, već tek dvadeseti deo Zvezdine prihodne strane. Tako da evroskeptici ne treba da uzimaju u razmatranje i bojazan po kojoj će se sve raspasti kao mehur od sapunice kad uđemo u EU, jer bi Kanga bio tu gde jeste i da je Srbija u EU, budući da ga država sigurno ne bi plaćala. I Borjan, naravno... A i Kataji. Što se pak košarke tiče, tu je tek prava papazjanija širom Evrope, koja uključuje pranje para, mahinacije sa porezom i finansijske nepodobštine svake vrste svojstvene neprofitnoj aktivnosti koja barata velikim novcem. Pri tome su i iznosi manji nego u fudbalu, pa nam svako ko se krije iza izgovora da neće da finansira u klupsku košarku jer mu to EU ne dozvoljava, u stvari poručuje da ga to - ne zanima, Jer da ga zanima, našao bi način da premosti sredstva, što bi bilo mnogo blaže od onoga što inače rade evropski finansijeri u košarku. Iz tog razloga ni navijači KKP ne treba da brinu da li će im Panter zavisiti od ulaska Srbije u EU. Jer neće zavisiti, naravno. Plaćali bi ga kao i do sada, i to veoma jednostavno, tako što bi, ako ništa drugo, našli posrednika između državnih, odnosno javnih kompanija i krajnjeg korisnika

Zaista je neshvatljivo to oko desnog beka, a samo onaj ko ne prati fudbal može da popuši priču kako nema desnih bekova koji bi bili dostupni Zvezdi, a dobri. I nije tu samo onaj Panamac iz Anderlehta, koji svakako ne bi bio lošiji od Pićinija, Gajića i Gobeljića (naprotiv, mogao bi da bude samo bolji), već je tu i čitava kolekcija bekova poput onog Bole iz Grashopersa, koji je televizor u boji za sve desne bekove u domaćoj ligi. Lik igra na pozajmici već drugu sezonu, a ne može da računa na mesto u Vulvsima iako, realno, sabija. I sad bi neko rekao, a zašto ga Vulverhemtpon onda šalje na pozjmice dva puta ako je dobar... Nemam pojma, ali bih više voleo da su ga pozajmili nama s pravom otkupa, nego što se suklja podno Alpa. I pominjem ga samo kao primer, a ne kako nekoga oko koga bi sad trebalo da se vodi opštenarodna polemika. Tačno čovek da pomisli da ne ulaze u dilove ako nema nekih kombinacija sa strane, i ako neko nije privatno dobar od dovođenja igrača.

Razne situacije se dešavaju, neke i neočekivano, što je potpuno u skladu sa početkom sezone, kada sve karte još nisu podeljene i kada se ne zna baš najtačnije šta donosi sutra. Pa smo tako bili u situaciji da, povodom dolaska Kangve i njegovog etabliranja u prvi tim, spekulišemo kako će izgledati sredina, sa pretpsotavkama koje su često uključivale rezonovanje po kome Sanogo, recimo, mora da igra u tesnim utakmicama koje će iziskivati veću čvrstinu i bolji blok u manevru. Ali sada vidimo da zbog pojednih odnosa on ne da ne mora da igra po svaku cenu, nego najverovatnije neće počinjati utakmice ni protv Makabija jer je došlo do razmimoilaženje na nekim relacijama. Pa je ta opcija, koja je ovde bila itekako zastupljena, lagano iščilila i sada se, posle Sanogovog izdanja protiv Pjunika, čini da je osovina Kangva-Kanga zakucana za budući period bez obzira na eventualni dolazak Ada, koji ne može da bude spreman u tako kratkom vremenskom roku da bi samim prisustvom izazvao neke druge kombinacije. Slično se mislilo i za Ohija, za koga se pretpostavljalo da će imati prednost barem u odnosu na Pavkova, ali to se izgleda neće dogoditi... I sad bez ulaženja u to ko je bolji, da li Pavkov ili Ohi, ja se jedino pitam ko je od njih dvojice bolji od - Sadika? A može i još jedno pitanje: ko je od njih dvojice bolji od Rikarda? Jer ako niko od pomenutih nije bolji od pomenutih s druge strane brda, da li je bitnije to što neko njih dvojice ne igra ili je bitnija činjenica po kojoj FKP dva puta uzastopno bira mnogo bolje napadače, iako ima umnogome lošiju startniju poziciju i umnogome manja očekivanja u odnosu na FKCZ? I sve dok Terzić/Mrkela/Stanković/Marin ne pogode igrača za koga se iz aviona vidi da pravi razliku i koga ne bi mogli tek tako da izostavljaju iz postave i sele na tribine, kao što se vidi kod Kangve od momenta kada je imao prvi prijem lopte u dresu Crvene zvezde, ili Bukarija što je pretrčao kompletan protivnički tim, koji je u domenu timova sa kojima smo u prošlosti igrali idi-mi-dođi-mi pipirevku letnji dan do podne, šta me briga ko će da bude drugi napadač?!?!? Kad pogode centarfora i kad se osam ili devet od deset navijača slože u konstataciji - e to je taj, tada postaje vredno udubljivanja u materiju kako se klub odnosi prema takvom kalibru... A sad ne dajem ni dve pare za to i više me zanima da li je Kangvi izašao žulj na palcu nego šta se dešava sa zamenom startnog napadača i zamenom njegove zamene.

Vezni red Ado-Kanga-Kangva bio bi najbrži u istoriji kluba. I to ubedljivo... A uz to svi znaju s loptom i svi mogu da igraju box to box. Kao nekada u Ajaksovoj školi gde su veznjaci školovani da pokrivaju sve tri centralne pozicije veznog reda, i šesticu, i osmicu i desetku. Međutim, kada bi oni startovali, Ivanić bi bio višak, a čini mi se da taj film nećemo mnogo gledati jer svi u klubu veruju u Mirka. Što naravno ne znači da Ado ne bi bio dočekan kao izuzetno pojačanje. Naprotiv. Neka dođe.

Jel beše Mark Tven finišira Toma Sojera rečima - ako ovaj mali ne završi u zatvoru, završiće kao predsednik Amerike (ili tako nešto), Slično je i u domaćem fudbalu, pa ona pretpostavka koju je kolega forumaš podelio s nama, a po kojoj pošten čelnik ne bi sastavio ni nekoliko meseci na čelu kluba, svakako pije vodu. Jer, kao u Serpiku, korumpirana i kriminogena sredina povukla bi ga na dno te smrdljive baruštine... I zahvaljujući baš tom paradoksu današnjice, dr Terzić pledira da se, kako sam kaže, na kraju nađe na istaknutom mestu enciklopedija i almanaha na osnovu istorijskih uspeha koje će napraviti sa Crvenom zvezdom. Naravno, ako prethodno ne omiriše zatvorske rešetke sa unutrašnje strane. Pa ako se to zaista desi i ako Zvezdan od Arizone odigra pobednički valcer sa istorijom, ime takvog čoveka naćiće se u enciklopedijama, monografijama i bogato štampanim brošurama u njegovu slavu... A imena forumaša (i to mahom kao internet pseudonimi), koje u predmetnom intervjuu pominje sa nipodaštavanjem kada priča kako ga ne zanimaju oni što mu se obraćaju preko tastature, ostaće samo na - forumu. I to je istina sa kojom se treba suočiti, kao pokazatelj razmera iščašenosti devijantnog društva u kome živimo i u kome Zvezdan Terzić ima šanse da postane uvaženi član zajednice par ekselans, a i da ga istorija zapamti kao izvanrednog pojedinca u poslu kojim se bavi.

Na ovom mestu nikada nisam postovao niti jedno jedino afirmativno slovo o Zvezdanu Terziću, jer smatram da onaj ko se ogrešio o zakon i zatim pobegao od lica pravde ne zaslužuje afirmaciju u bilo kakvom obliku. I stojim iza toga, što a priori ne znači da Terzić nema i neke okej odluke... Recimo, možda naručuje dobra vina, možda čini dobro vlastitoj zdravstvenoj slici ispravno se prehranjujući, možda može da reši skandinavku do kraja... Pa u taj domen spada i ova odluka da, nasuprot svim dosadašnjim pominjanjima cene koju je platio za Bukarija, jasno i bez uvijanja saopšti javnosti da ga je, zapravo, platio skuplje nego što se dosad mislilo. A zašto pominjanje tih tri miliona uopšte nije loš izbor? Pa zato što i na taj način podiže lestvicu renomea kluba koji predvodi, a koji je, ako je to tačno, danas spreman da plati za igrača tri miliona da bi sutra mogao da pregovara sa klubovima oko igrača koji koštaju četiri ili pet miliona. Što, zapravo, formira osnovicu u takvim pregovorima jer se na taj način izlazi iz zone klubova koji jedino mogu da posluju na dnu kace. Takođe, ako je platio igrača tri miliona, a taj igrač mu pomogne da se za nepune dve godine dočepa 60 miliona samo na osnovu plasmana u LŠ, zašto bi to skrivao? Pa jel treba da se stidi klupske platežne sposobnosti? I tu dolazimo do one plačipičkaste agende i božesakloni ispraznog lamenta o tome kako narod živi ovako, a vrhunski sport se razbacuje parama... Pa se lažni tribuni i pseudosamarićani ubiše da dokažu kako je nemoralno da klub koji se takmiči na vrhunskom nivou plaća milione za igrače, dok narod grca, kao da je nekada i bilo drugačije??!? Pa ne, stvarno, kad su klubovi koji se bave vrhunskim sportom delili sudbinu lokalne zajednice, osim možda u ratu? Pa čak i u ratu nisu svi prolazili isto, jer su neki u Italiji, Nemačkoj ili u NDH igrali fudbal i svakako nisu delili sudbinu naroda i onih na frontu, a isto može da se pomene i za Hajduk, čiji su igrači dobro parče rata proveli na oslobođenom Visu. I jel sad treba fudbaleri iz Bundeslige da idu u one kolektivne centre da se greju zajedno sa sirotinjom za koju neće biti gasa, da bi podelili sudbinu naroda? Ili ovi iz Premijeršipa da se odreknu milionskih ugovora jer je istočni London na ivici restrikcija struje?!? A da igrači Crvene zvezde na treninge dolaze vozeći jugo floridu, a ne džipove, zato što nema smisla da džipovima mašu gladnom narodu kao biku crvenom maramom.... Španija, Italija, Grčka i Portugal bili su na korak od finansjkog sloma sa istorijskim rekordima dugovanja, izraženim u stotinama i stotinama milijardi evra, pa jel su prestali da igraju fudbal i dovode skupocene igrače u klubove? Pa što se Real i Barsa, koji su takođe u to vreme dugovali stotine miliona kao što duguju i sada, tada nisu ponašali kao ubogi siromasi nego su nastavili da mesijaju i ronaldinjaju? Pa zato što samo neko ko nema konekciju sa realnošću može da misli da vrhunski sport treba da deli sudbinu običnog puka... Nikada nije delio, niti će deliti. Jer ako bi vrhunski sport prestajao da bude vrhunski uvek kada neka kriza, pandemija ili vremenska nepogoda pogode planetu, kada bi stigao da bude vrhunski? NIkada, naravno. I zato možda neko i može da zamisli život bez vrhunskog sporta, po cenu pariteta sa ostalim delovima čovečanstva koji uopšte nisu vrhunski. Ali, eto, moja malenkost to ne može i ne želi da prihvati, zato su mi i sumanute te žalopojke o narodu koji se muči dok vrhunski sportisti zarađuju onoliko para koliko prosečan čovek ne vidi ni za deset života. Ali tog Bukarija, koji je plaćen tri miliona evra i koji zarađuje novac koji ja neću videti do kraja života, gledaće na stadionu u LŠ 50.000 ljudi koji su platili kartu za to, a u televizijskom prenosu - milioni, a mene ni ukućani ne mogu da gledaju dok u radnoj sobi obavljam posao kojim se bavim. I zato je pošteno da taj Bukari bude plaćen, a ja ću se već nekako snaći sa mojim životom.

Mogu i da izvade iz groba Elenia Ereru i da ga dovedu za trenera, džabe kad je u timu gomila apsolutnih bezveznjaka. Ali Mektominej i Dalot... Pa da li je realno da se takvi likovi toliko dugo šunjaju po Junajtedu??! I daleko od toga da su jedni, pa može da bude bolje tek kada većinski deo tima napusti Old Traford.

Baš je nepotrebna situacija sa Adom, od koje niko živ nema ikakvu pogodnost. Mi ga tražili, Šerif ga nije dao, pa ga poslali Dancima, a on nije hteo... I sad ne igra kvalifikacije. Što znači da je Šerif na gubitku jer mu plaća ugovorene obaveze a zauzvat dobija šipak, igrač tavori ne znajući kud će i šta će, Danci ga nisu dobili, Zvezda takođe... Što znači da je to jedna od onih situacija kada odrasli ljudi pobudale i rade prvenstveno na vlastitu štetu, a onda i na štetu drugih.

Bio sam davno, u prošlom veku, jedno celo leto u Siriji, Jordanu i Libanu, pa me ova fotografija podsetila na jednu svadbu na kojoj sam bio u Homsu. Tako se tamošnji likovi nameste, pa zaigraju nekakvu folklornu igru... Naravno, bez žena jer se žene u kolo ne hvataju. Čak i fizionomije odgovaraju učesnicima svadbe, baš su me obradovali sećajući me na taj period života.

Na temi o domaćoj ligi nedavno se pisalo kako Crvena zvezda obesmišljava prvenstvo jer sa mnogim protivnicima prelako izlazi na kraj, pa se tom analogijom može reći da počinje da obesmišljava i treće kolo kvalifikacija za Ligu šampiona. Šalu na stranu, posle Radničkog i Kolubare pitali smo se kako ćemo igrati na gostovanjima, pa onda kako ćemo igrati u kvalifikacijama, a sada se postavljaju pitanja da li ćemo pokazati klasu i u plej ofu, kada nasuprot nas bude stajala ekipa koja takođe melje svoje protivnike. I to je negde i objašnjivo - kako jednu prepreku preskočimo, neki ljudi se češu po glavi pred sledeću,,, A kad otresemo Makabi, mogu da se kladim u bubreg da dolaze na red pitanja "a kako ćemo u Ligi šampiona" i konstatacija a la "najebaćemo". I to je shvatljivo, jer se tek mi stariji sećamo vremena kada smo rušili najjače protivnike u evrokupovima, dok su mlađi navijači navikli da budemo topovsko meso. A navika ostalja posledice, hteli mi to ili ne. Mada, jedno je sigurno: gledam FKP dok pišem ovo, i znam da smo trenutno druga galaksja za srpski klupski fudbal. I tu činjenicu neče poremetiti krajnji domet ovog našeg tima u Evropi.

Gledam neku britansku seriju u 4K formatu, pa sam shvatio kako su nekada glumci, pre pojave visoke rezolucije, imali glatku i finu kožu lica, a sad im se na 1080 tačaka, i pogotovo u 4K, vidi svaka neravnina, rupica i roša... I pade mi tako na pamet da je i Zvezda dosad igrala u slabijoj rezoluciji, a sada će biti pod jarkim svetlima reflektora. I Pjunik, pa zatim Makabi ili Apoel, doćiće nam kao neki 4K koji će kristalno jasno pokazati možemo li da igramo dobar fudbal protiv manje renomiranih rivala, možemo li da napadamo i dominiramo, čemu možemo da se nadamo i da li smo sposobni za iskorak u odnosu na prethodne sezone. Pokazaće nam gde smo i šta smo. Što je dobra stvar... Jer nema smisla da budemo ubeđeni da idemo okolo svijetla lica, a da nam lice u stvari i nije baš tako zavodljivo i divno.

Ovaj mali Gruzijac deluje sasvim korektno na klipovima, a pretpostavljam da nije reč o optičkoj varci kada je već stigao do seniorske reprezentacije. A na klipovima vidimo da hastluje i uklizava pozadi, da se lako kreće i da iz jednog driblinga izbacuje čuvare, da zavrće u šesnaest sa solidnom kiflom i kroz vazduh i po zemlji, da ume i da ga bocne... Dakle, lakonog i brz, tehnički ne zaostaje, hoće da se potroši i pozadi i napred, ponavlja se po strani, centrira, dodaje, šutira. Čak se i na onim snimcima, gde je igrao u mlađim selekcijama na krilu, jasno uočava da nije drvo, da zna fudbala i da radi stvari koje devet od deset linglongligaških bekova ne mogu ni da sanjaju. Pa negde kad se sve sabere i oduzme, i ne čudi da ga je prošle sezone pojurio Trabzon, a da se ovog leta pominju nekakvi Italiijani. Klinac, seniorski reprezentativac, igra na poziciji koju ne mogu da reše ni jači klubovi od nas jer bekovi ovih godina slabo rađaju i retko ih ima na drvetu sa koga se beru dobri bekovi... Pa nek dođe, što da ne.

Zanimljiva je činjenica, koja promiče ispod radara ali je ipak činjenica, po kojoj doktor robotike ipak ne bira pojačanja, ili barem ne svako pojačanje. Jer, mogao bih da se kladim u hektar gibanice i bazen koka kole pride da zamalo doajen mašinskog fakulteta u životu nije čuo za Adamsa, a kamoli da ga je, ne daj bože, gedao pre nego što je ispao kao varijanta za dovođenje. A ko je doveo Adamsa na možda i najvažnije mesto u timu, to jest ko je rekao - e ovaj može, nikada nećemo saznati. Možda je to trener Jovanović, možda i nije... Svejedno, namera je očigledna. Igraće se brza košarka, prangijaće se bez previše savesti i roster će biti rasterećen pojedinih radonjićevskih postulata, bez kojih se KKCZ nije mogla zamisliti u vreme kada je osvajala triplete. I tako skoro ništa neće biti isto kao pre... Pa nek nam je sa srećom. Koliko je svet poludeo i šta se sve dešava okolo-naokolo, možda nam se i posreći.

Niko i ne upoređuje uslove, nego ishod. A ishod je takav da je od 2000. godine do danas Bajern bio šampion 17 puta. A pomenuti Dinamo u ovom veku valjda samo tri puta nije bio šampion... Dok je, primera radi, Makabi u Izraelu bio 55 puta šampion u košarci od mogućih 60 i kusur odigranih prvenstava... I tu nje kraj, već je tu i Šahtjor, koji je od poslednjih deset mogućih titula uzeo osam, zatim austrijski Red Bul, Olimpijakos... Pa što onda ne ukinu sva ta svoja prvenstva, kad su već tako jednobrazna, unificirana i predvidiva? Zato što još nisu poludeli baš toliko... Naprotiv, baš će Hrvati da se žale na svoje prvenstvo u kome je Dinamo uvek prvi, a to prvenstvo iznedrilo vicešampione sveta?!!? Jednostavno, neko drugi će biti šampion čim bude bolji od tog Dinama. A pre toga - ne.

Mnogi koriste kovanicu "makabizacija" za slučaj kada tim nadraste ligu u kojoj nastupa, kako što je to slučaj sa Makabijem u izraelskoj košarci, te samim delovanjem obesmisli borbu za prvo mesto jer pobeđuje mnogo više nego što to čine njegovi protivnici. A takvih primera ima, naravno, još, pa i u našem najbližem susedstvu gde zagrebački Dinamo dominira do te mere da u ovom veku nije bio prvak, ako se ne varam, svega tri puta... Čak i u najboljim ligama sveta dešava se dominacija poput Bajernove, u kojoj taj klub skoro i da nema konkurencju i uzima titule maltene kao od šale. I jel treba Nemci i Hrvati da prestanu da gledaju domaći fudbal zbog činjenice po kojoj Bajern i Dinamo u skoro svako prvenstvo ulaze kao najveći mogući favoriti na kladionicama, čije kvote skoro da pokazuju izvesnost Bajernovih i Dinamovih titula i pre nego što lopta krene sa centra na prvenstvenoj premijeri? Ili Izraelci treba da izvrše kolektivno samoubistvo jer je veća mogućnost da vide Halejevu kometu nego da neki tim koji nije Makabi bude prvi u njihovom košarkaškom šampionatu, budući da je Makabi uzeo 55 titula šampiona Izraela od šezdeset i kusur mogućih?!?? Okej, razumem da navijači Hajduka godinama tandrču o Dinamovoj dominaciji zasnovanoj na kosmičkoj nepravdi, da neko iz Izraela i Nemačke slini zbog sudbe klete koja im donese Makabi i Bajern, ali jel treba Dinamo i Zvezda da igraju sa devet igrača, a ostatak lige sa jedanaest, i da se pre svake utakmice protiv njih izvede po dva penala kako bi im lige bile zanimljivije? Ili da jednostavno prestanemo da igramo fudbal u Hrvatskoj i Srbiji, a košarku u Izraelu... Jel to rešenje? Pa pošto se to neče desiti sve i da se nezadovoljnici okrenu naopačke i počnu da emituju nezadovoljstvo kao ona riba u filmu Isterivač đavola, ostaje im samo da, ako neće da gledaju Dinamo, Bajern, Zvezdu, Makabi ili neki drugi klub koji vezuje titule - promene kanal. Jer, ne treba baš biti ni mazohista pa gledati nešto što stvara toliku neprijatnost.

Učiteljice, učiteljice... Šta je bilo, Perice? Mikica me gađao stolicom! Pa gađaj i ti njega... Ali ne mogu, moja je retka Mislim, stvarno, sa ovakvim FKP moramo da budemo šampioni. To može da promeni samo direktan sudar planete i komete.

Ako se večeras ili sutra nešto desi, insajderka sa šaltera svakako zaslužuje pozivnicu, pa da nam se pridruži u ovom skromnom internet kutku. BTW, Anderson je treći igrač koji je nastupao za Sikserse i koga sam u tom periodu gledao svake noći kad je utakmica, a da se na ovim stranama pominje kao mogući izbor KKCZ. Krvava kolena, durasel zeka, skroman skilset, šuta bez... Nadam se da će isto proći kao i Šejok i Čarli Braun JR, to jest da je reč samo o tlapnjama.