vilhelmina

Jos samo ovo, pa necu vise da trolujem. Ono cemu ovdasnji lekari pribegavaju u takvim situacijama jeste da izvrse pritisak na bliznje, da ovi traze od opstine (zdravstvo je u nadleznosti okruga) da dementnu osobu smesti u dom. Pri tome, lekari vecinom i ne znaju, niti ih interesuje, koja zakonska regulativa i na koji nacin nas po opstinama ogranicava, i da bez njihove potvrde i/ili licnog pristanka te osobe, ne mozemo nista da uradimo. Ko tu na kraju strada, ne moram da elaboriram. Sto se tice lekara u Srbiji i njihovog odnosa prema vakcinama za trudnice, zaista ne moraju da se plase nekakvih tuzbi. Ali u malim sredinama javna osuda okoline moze da bude mnogo gora kazna od sudskog procesa. Ni slucajno nije opravdanje za takve lekare, ali jeste objasnjenje. Nema svako petlju da uvek uradi ono sto je ispravno, ako to kasnije moze da mu zagorca zivot.

Ocigledno je Svedska odmakla dalje u postovanju licnog integriteta, cak toliko da se to lako pretvori u sopstvenu suprotnost. Priznajem da nisam znala da je u Nemackoj toliko drugacije. Ja u mom poslu redovno prelazim tu crvenu liniju i lazem demente ljude da ce im tamo u domu biti divno, zabavno, bolje nego kuci. Ni slucajno ne pominjem da ce biti zakljucani i okruzeni vrlo bolesnim ljudima, a morala bih. I imam vecitu eticku dilemu zbog toga, plus rizikujem svasta nesto. Vecina mojih mladjih kolega to ne radi, prosto rade by book, a to je ono kako sam opisala u prethodnom postu. Ovlascena osoba za izvesnu pomoc osobi s kognitivnim smetnjama se moze dobiti, ali opet uz njen pristanak, pri cemu to radi sud. Ali i nadleznost te osobe je ogranicena, licni pristanak se u mnogim slucajevima ipak trazi. Opet razlika u odnosu na swe. Ovde je to regulisano posebnim zakonima (jedan za ovisnike, drugi za prinudno psihijatrijsko lecenje). U oba slucaja konacnu rec ima sud, a on se oslanja na potvrdu lekara. Problem je sto lekari vrlo retko pisu takve potvrde, i to uglavnom u slucajevima psihoza gde osoba predstavlja opasnost za druge. Kod demencije je retko ispunjen taj uslov. Dodatni problem je sto lekar na takvu potvrdu stavlja svoj potpis i licno stoji iza toga sto je potpisao. Mi socijalni radnici nemamo ovlascenja da donosimo bilo kakve krupnije odluke, vec uvek u saglasnosti sa sefom. Zato je nasa pozicija udobnija u slucaju da nam odluka padne na sudu. Lekarima je uvek veliki problem da pisu potvrde za psihijatrijsko i lecenje ovisnika, pa radije prebacuju odgovornost na socijalnu sluzbu, kojoj su opet vezane ruke jer mi nemamo ta ovlascenja koja ima lekar….. Zacarani krug i siroka tema, ali nije za ovaj topic 😀. Ipak, stojim kod toga da su lekari u manjim sredinama u Srbiji u nezavidnom polozaju kad treba preporuciti vakcinu trudnicama, jer se sve sto kasnije ne ispadne dobro moze pripisati njegovoj preporuci i vakcini, a verovatno bi se desilo i bez toga. Mislim na spontane pobacaje, prevremene i teske porodjaje, ostecenja ili cak smrt ploda, you name it. U osnovi je to isti strah od posledica sopstvene odluke koji oseca lekar u Srbiji kad podgreva pacijentov strah od vakcine, umesto da ga ohrabri, kao i onaj zbog kojeg svedski lekari ekstremno retko potpisuju potvrde za prinudno psihijatrijsko lecenje ili smestanje u ustanovu.

I ja mislim da se s pravom na izbor u nekim oblastima ide u pogresnom pravcu. Princip da ljudi iz medicinske i slicnih profesija pomazu ljudima da donesu kvalifikovanu odluku koja je najbolja za njih, je svakako dobar. Ali u mojoj struci, socijalnom radu, srecemo ljude s poodmaklom demencijom, koje i pored vapaja njihovih bliznjih, ne mozemo da smestimo u dom dok sami ne izraze zelju i potpisu zahtev. Ljude s psihijatrijskim dijagnozama, koji u nekom trenutku mogu postati opasnost za sebe i druge, ne mozes prisiliti na lecenje dok sami to ne zatraze i pristanu. Roditeljima ne mozes oduzeti decu, sta god im radili, dok sami ne zatraze pomoc ili se sami odreknu roditeljskih prava. Zlostavljaca ne mozes iseliti iz stana, pa makar svake noci dolazila policija jer mlati celjad po kuci. Alkoholicaru koji se nasmrt opija mozes samo da ponudis pomoc i nadas se da ce je prihvatiti i da je nece posle dva dana otkazati. I u njegovom, i u svim gorenavedenim slucajevima, socijalni radnik mora da dobije saglasnost da kontaktira rodbinu, zdravstvene i druge sluzbe. Sve to unosi strah kod pripadnika tih sluzbi, jer niko ne zeli da prekrsi neko pravilo, bez obzira da li su sankcije tuzba i zahtev za odstetom, rizik da se dospe u medije ili samo ribanje od strane sefa. Vaznije je ne preci crvenu liniju i ne povrediti necija prava, nego pomoci mu u situaciji kad mu pomoc ocigledno treba, a sam to ne uvidja. Obavezna vakcinacija je tu najmanje drastican slucaj, s tom razlikom sto se ona odnosi na siri krug ljudi nego u ovim mojim gore primerima. Cutanje i povladjivanje klijentu ili pacijentu je najsigurniji nacin da u tom smislu ne pogresis. Sve ostale moguce greske pokriva zemlja, a ti se uvek mozes pozvati na licni izbor onog ko vise ne moze da ti odgovori. Verujem da i kod velikog broja lekara u Srbiji ovaj strah, posebno u vezi trudnica, igra bitnu ulogu. Posebno u manjim sredinama gde je antivaksersko raspolozenje izrazenije, ne zele da se nadju u situaciji da objasnjavaju da nije vakcina kriva sto je nesto krenulo po zlu. A trudnoca i porodjaj su glava u torbi, to valjda svi znaju, svasta moze da se desi, pa ti kasnije objasnjavaj da to nije zbog vakcine nego bi se desilo ionako. Da li ih to opravdava? Ja sam potpuno uverena da NE. Samo pokusavam da razumem taj mehanizam koji je do sada u Srbiji kostao zivota desetak trudnica i porodilja.

To sto Island voli da se reklamira kao zemlja aurore, jeste zato sto im je turizam bitan. Ali nemojmo preterivati. Reykjavik je juznije od Vilhelmine, pri tome je i osvetljen grad. Nema sanse da dozivljaj bude potpun. A tek ovo s 280 dana… Tu su samo iskljucili ona tri letnja meseca kad su noci toliko svetle da nikakve sanse nema. U ostalim mesecima postoji teoretska sansa da se vidi, ali desava se i u Stockholmu, pa svakako niko ne dolazi ovde da posmatra auroru. Ipak treba otici severnije i daleko od gradskog osvetljenja. Zemlja moze biti bilo koja severna, ali mikrolokacija je tu ipak najbitnija. Sve u svemu, minimum postenja nalaze da iz ove sulude racunice s 280 dana izbaci i ocekivani broj noci s mesecinom, ali oni bas resili da preteraju. Inace, nisam bila na Islandu, ali sam od svih koji su bili cula da je prelepo. Ali i da je pravo vreme za posetu leto, kad se moze uzivati u pejzazima, gejzirima, hikingu… Zimi se moze desiti da se ne vidi ni aurora, niti ista drugo. Plus uglavnom planinski teren i opasnosti koje to znaci. U nizim delovima Laponije, bez obzira na zemlju, uvek ima mnogo toga zanimljivog, cak i ako se coveku ne posreci s aurorom. Za nenordijske zemlje ne znam kako stoje stvari.

Danska je najavila da ce celokupnom stanovnistvu biti ponudjena treca doza, i to po isteku sest meseci plus 14 dana od primanja druge doze. Za one koji su prvi vakcinisani, vakcinacija trecom dozom je vec u toku. U Svedskoj nema najave da ce treca doza biti ponudjena svima, ali se 85 vec vakcinisu. Za dalje se jos ne zna. Osim toga, Folkhälsomyndigheten je povukao sve ranije preporuke, ukljucujuci i onu o radi od kuce. Znaci, nema vise, svi na svoja radna mesta.

Jos jedan, da ne editujem gore. Definitivno preporucujem Abisko. Kazu da je jedno od najboljih mesta na svetu za posmatranje Aurore, jer retko ima oblake, malo je mesto bez mnogo rasvete, dovoljno je severno i dovoljno visoko da se Aurora dobro vidi, a ipak ne toliko komplikovano da se do njega dodje. Ima i smestaja po pristojnim cenama. Nista luksuzno, ali ipak ”svedski standard”. Evo linka na svedskom: https://www.svenskaturistforeningen.se/guider-tips/norrsken-sverige/ Bolje ti je da tekst ubacis u translator, iako ima englesku verziju, ali vrlo ogranicenog sadrzaja. Sezona za Auroru je od sredine novembra do sredine marta, ali sto ”centralnije” to veca sansa za najspektakularniji moguci dozivljaj. Edit: Jos samo ovo i necu vise, majkemi 😀: https://www.visitabisko.com/

Gledala sam je mnogo puta u toku dve godine koliko sam zivela u Vilhelmini. Ali to ipak nije dovoljno severno da bi bilo onako spektakularno kao sto moze da bude na nekim drugim mestima. Jednom sam bila u Abisco i to je vec bila prava stvar. E sad, problem sa severnom svetloscu je sto je toliko nepredvidljiva i treba prilicno mnogo srece da se pojavi u svom najboljem izdanju bas onda i tamo gde se ti nalazis. I uvek je skupo, jer su kapaciteti u tim delovima zemlje (govorim o Svedskoj, ali racunam da je isto u Norveskoj i Finskoj) ograniceni, a logistika bas zaguljena. Evo ti jedna lista s linkovima, uglavnom predlozi za smestaj, pa baci u translator tamo gde nema engleske verzije: https://www.norrland247.se/norrsken-lista/

Meni je fascinantno koliko Oliverov hrvatski zvuci isto kao Dusankin srpski, koliko se malo ili uopste ne razlikuju. Danas vec na izgovoru jedne reci, bilo koje, moze da se prepozna odakle govornik dolazi. Pri tome ne mislim na ijekavski vs ekavski, upotrebu infinitiva i ostale razlike koje su oduvek postojale, vec na izgovor i kako generalno ti jezici zvuce. Dugo sam se pitala da li sam ja to nesto pogresno zapamtila, pa se sad cudim, ali ocigledno nisam. Danas sopstvenog zeta ponekad ne razumem i mora da mi ponovi sta je rekao. Ponekad pomislim da ima govornu manu, negde mu se utope svi ti glasovi i nemam pojma sta cujem. Ali nema on nikakvu manu, samo govori kao i svi danas u Zagrebu, odakle dolazi. I gde sam i ja provela sest godina zivota, pri tome govorila kao i svi drugi. Nisu mi problem pojedine reci danasnjeg hrvatskog. Neke od novih su ustvari stare, koje su se i ranije mogle cuti, ali retko, uglavnom u sali ili od starijih ljudi. Ove skroz nove su najcesce kovanice, pa se mogu razumeti po smislu. Problem su mi dikcija, naglasavanje, tempo govora, izgovor pojedinih reci, melodija. Valjda mi se mozak negde zbuni od toliko toga novog, pa ne razumem izgovoreno. Napisano nema sanse da mi bude problem, nema tog novogovora koji moze da me zbuni. Samo mi je ponekad smesno.

E nazdravlje, sad i Moderna izgleda ne valja. U Svedskoj pauzirano davanje iste osobama ispod 30 godina, jer moze da izazove upalu srcanog misica i jos neceg.

Nije problem u tome da Srbija NEMA osobu kao sto je taj u Portugalu. Nasao bi se sigurno neko na VMA ili u ostatku VS koji bi to dobro obavio. Cak mu ne bi bilo ni tesko jer je vojska visoko na listi institucija kojima gradjani Srbije najvise veruju. Problem je u tome sto Srbija IMA Vucica, a on ne moze da zamisli da neko u izvesnom trenutku od gradjana bude dozivljen kao autoritet jaci i veci od njega samog. Jer on je, izmedju ostalog, i vrhovni vrac Srbije. I to namerava i da ostane. Eto, u tome je problem.

Au naopako, ako kod Nestorovica i Grujicicke idu samo oni koji mogu da ih plate. Nadam se da ipak nije toliko lose i da kod nje moze da stigne i neko s plicim dzepom, u slucaju da mu svastika poznaje onu koja radi na salteru odeljenja pored Grujicickinog. Ali da pustimo i nju i one njene kolege koji isti posao, u istoj toj Srbiji, rade pomocu stapa i kanapa, jer im nije dostupna oprema i ostali resursi kojima ona raspolaze. I da se zadrzimo na njihovom doprinosu vakcinaciji. Ako ona kaze da treba cekati Godoa, dakle rusku vakcinu za koju niko ne zna kad ce i hoce li uopste, onda je ona direktno rekla ”ljudi, nemojte se vakcinisati drugim vakcinama; nisam ni ja, niti cu, a ja znam stvari koje vi ne znate”. Kako sad zvuci, a?

Dodatni problem je sto ove dve spodobe, Nestorovic i Grujicicka, vaze za posebno dobre lekare, koji su spasili mnoge. Pitam se da li je i to sasvim tacno, ili se radi o dvoje karijerista koji su dosli do pozicija moci s kojih odlucuju o zivotu i smrti. Kad nekom dijagnostikuju rak u Srbiji, sigurno mu je bolje da ga posalju kod Grujicicke koja ce mu jednim pozivom telefonom obezbediti sva moguca snimanja i terapije, pa su i sanse za uspeh velike. Istovremeno, neki lekar u lokalnoj bolnici, koji koristi potpuno iste protokole diagnostike i lecenja, moze samo da pise upute na koje ce odgovor stici za koji mesec ili dva. Do tada njegov pacijent moze i da umre, a Grujicickin ce da ozdravi. Da li to znaci da je ona bolji lekar od onog lokalnog, ili su joj samo dostupniji resursi? Isto to i za Nestorovica. Sta je nekom detetu s astmom mogao da ponudi on, a sta njegov kolega u lokalnoj ambulanti? Neko moze i da kaze da se ovo dvoje naslo na tim pozicijama zahvaljujuci svojoj strucnosti i znanju. U tom slucaju su jedinstven slucaj u Srbiji, gde se na takve pozicije uvek dolazilo na osnovu nekih drugih kriterijuma. Toliko u turbo dobrim lekarima, jedinstvenim i neponovljivim. Uverena sam da je i ogromna vecina drugih lekara mogla da postane jednako dobra i postovana u svom poslu, da su im bile date iste mogucnosti kao ovima. Ali oni onda ne bi koristili taj kredit kod obicnih ljudi da ih danas ovako truju svojim nakaradnim stavovima i teorijama zavere. A antivakseri ne bi imali nijedan domaci autoritet da se na njega pozovu, nego bi morali da se drze izvora na engleskom, koji uglavnom ne razumeju. Cenim da bi to podiglo stepen vakcinacije za bar 20%.

Ja sam jucer postovala ovu istu studiju. Danderyd je bolnica u Stockholmu, pa sam zato povezala i sledece: Ako je proslo sedam meseci za tu grupu, onda su oni vakcinisani u prvoj grupi, zajedno s najstarijima. U to vreme se druga doza dobijala tri nedelje nakon prve. Tek kad je pocela masovna vakcinacija ostalih grupa, preslo se na sest nedelja. Tada je objavljena i neka studija po kojoj je broj antitela bio 3,5 puta veci kod onih koji su drugu dozu dobili posle 6 nego kod onih koji su je dobili posle 3 nedelje. Ako ovaj razmak izmedju doza igra nekakvu ulogu (a to se moze znati tek kad i obicnim smrtnicima u swe prodje 7 meseci od druge doze, znaci krajem godine), onda ova grupa nije skroz relevantna. Znaci, mozda ipak nije tako lose, cak i za nas koji nismo preboleli, vec samo vakcinisani, ali sa duzim razmakom izmedju doza.

Izgleda da se malo nespretno izrazio. Poceo recenicu sa jucer je…, pa napravio digresiju o cetiri preminule trudnice, pa se vratio na jucer je americki institut objavio… Ove cetiri zene su ocito preminule od pocetka pandemije, ne u istom danu, ali to su one koje su bile pred porodjajem, pa su bebe mogle da budu spasene. Ko zna koliko je njih umrlo u ranijim fazama trudnoce kad nije bilo moguce spasavanje ploda. Kako god, strasno 😟.

U Svedskoj slicno kao kod tebe u Italiji i kod Suncice u Holandiji, s tim sto se ovde primenjuje samotestiranje. Narucis test telefonom ili preko appa, taksista ti ga donese na vrata i dodje nakon petnaestak minuta da ga pokupi. Rezultat dobijes kasnije mejlom, sms-om ili u appu. Naravno, za dobijanje potvrde za putovanje i sl ovakav test nije dovoljan, ali pretpostavka je da ce onaj ko sumnja da je zarazen i to testiranje odraditi kako valja, prema prilozenom uputstvu; njemu je u interesu. Ako si pozitivan, to ulazi u tvoj zurnal i svi lekari kasnije imaju pristup tome, za slucaj da imas ozbiljnije simptome i zatrazis kontakt s njima. Inace, uz test dobijes i uputstvo za ponasanje u slucaju da si pozitivan. Stari, hronicni bolesnici s ozbiljnijim stanjima i deca su obuhvaceni drugacijim sistemom zdravstvene zastite. Za njih ne vazi ovaj nacin samotestiranja, ali za ostale je to prvi korak, ako osete bilo kakve simptome. Kasnije ide zavisno od situacije i kroz kontakt, u prvu ruku telefonski, sa lekarom ili sestrom. U svakom slucaju, nikakve ambulante u koje gruva ko kako hoce, gde se u gomili ceka satima, i gde se mesaju potencijalno zarazeni i oni koji to nisu.

Ne sumnjam da tu kosilica radi punom parom kad je rec o umrlima od covida, ali mislim da je glavni razlog ovom katastrofalnom visku smrtnosti ta, za Srbiju karakteristicna, hospitalizacija i koga treba i koga ne treba. I onda naravno nema kapaciteta za sve kojima treba. Jos je ludja ona izgradnja covid bolnica, bas kao i nekadasnje otvaranje sportskih hala za zarazene/obolele od ovog virusa. Na svim tim mestima treba valjda neko da radi! Koja je korist od nove bolnice, kad u nju moras da saljes lekare i sestre iz drugih, pa onda njih ostavljas bez osoblja? Zatvaras jednu bolnicu, da bi otvorio drugu? Sve to usred pandemije? Pisali smo dosta o tome kako se u zapadnim zemljama relativno malo ljudi hospitalizuje zbog korone, da se vecina leci kod kuce. Ili je tacnije reci da se oporavljaju, uz vitamine i cajeve, jer se ovde ni neki posebni lekovi ne daju. Pri tome ni ovde bolnice ne zvrje prazne nego u njima leze oni kojima je potrebno bolnicko lecenje, sta god da je razlog. Sve zemlje, koliko ja znam, ovih meseci, sad vec i godina, strahuju od preopterecenja zdravstvenih sistema, ali se ipak nekako snalaze. Samo u Srbiji optimizam u stilu ”napravicemo bolnica i kupicemo respiratora za pola Evrope ako treba”, a ljudi umiru pre vremena od svega i svacega. Jer ne lece kreveti i raznorazna oprema, nego ljudi, pre svih lekari. Kojih ni ranije nije bilo dovoljno, a kamoli sad.

I od mene veliki za tvoj doprinos ovoj temi. Imam malu dopunu ovde. U Svedskoj upravo danas objavljeno najnovije istrazivanje radjeno na uzorku od 2000 ljudi zaposlenih u zdravstvu, dakle uzrast radno sposobnog stanovnistva. Sedam meseci nakon druge doze, broj antitela je u proseku opao za oko 85% za Fajzer, a za AZ jos vise (ne kazu koliko). Znaci, ne izgleda bas dobro. E sad, posto se radi o ljudima kojima je proslo 7 meseci od druge doze, cenim da se radi o onima koji su prvi dobijali vakcinu, u februari, istovremeno kad i oni najstariji, sto dalje znaci da su drugu dozu dobijali tri nedelje nakon prve. Mi ostali smo krenuli znatno kasnije i drugu smo dobijali 6 nedelja nakon prve. Mozda i to igra neku ulogu.

Uvek sa zanimanjem procitam ove tvoje insajderske informacije jer me bas kopka sta to rade u Srbiji i odakle onoliko ljudi po bolnicama. Negde mi pada na pamet i da treba opravdati sve one kupljene respiratore i navrat nanos sklepane bolnice. Ali kakvog to, na kraju, ima smisla kad onoliko mladih ljudi ode bogu na istinu? U Svedskoj se bar zna da su ogromnom vecinom ti preminuli bli veoma stari, pa je pitanje koliko bi ih se izvuklo i da su pokusali da ih lece, kao sto nisu. Sad sam bacila pogled na svedsku statistiku. Zanimala me grupa zena starosti 20-29 godina. Tu ima ravno 6 preminulih od pocetka pandemije. I to sam pogledala nakon sto me bas pogodila vest o smrti porodilje iz Pirota pre tri dana (poznavala sam porodicu). U vezi s tim citam da je jos najmanje pet trudnica i porodilja u Srbiji umrlo od covida, a gde su sve ostale istih godina, koje nisu bile trudne? Nece biti da samo trudnice umiru, mora da onih drugih ima daleko vise. Deluje skroz nerealno, stvarno se pitam kako je to moguce, u cemu je stvar? Nesto tu ozbiljno nije u redu.

Ja imam offline verziju u telefonu. Nalazi se u appu mog digitalboxa, ali dok za ostatak njegovog sadrzaja moram da budem ulogovana, za covid sertifikat sam dobila opciju da mogu da ga ”izbacim” i koristim i kad nisam ulogovana. Taj moj sertifikat ima rok vazenja tri meseca od dana kad sam ga zatrazila (s dva klika u tom istom digitalboxu), a uradila sam to kad mi je trebalo, tj pre poslednjeg putovanja. Za sada vazi pravilo da pri njegovom isteku moze da se produzi za jos tri. Nije receno dokle ce moci da se produzava. Na ulazu u Makedoniju pre par nedelja, naisla sam na pricljivog policajca, koji mi je rekao da samo Svedjani daju na tri meseca, a svi ostali na sest ili na godinu. Edit, da dodatno pojasnim. U mom sertifikatu stoji datum kad sam primila drugu dozu, kao i datum vazenja certifikata. Oni nisu isti, razlikuju se za oko dva meseca. To zato sto, znajuci da je vazenje istog ograniceno, nisam zurila sa zahtevom za njegovo izdavanje iz ciste znatizelje, nego sam to uradila tek kad mi je trebalo. Prilikom check ina u vise hotela u Austriji i Spaniji ovog leta, trebalo je da ispunjavam formulare u kojima se uvek trazio datum vakcinisanja drugom dozom, nikad datum vazenja certifikata.

Svedski model: U busu sa aerodroma Skavsta za Stockholm svi stranci nose maske i niko nije vezao pojas. Domaci obrnuto, niko masku, svi se vezali. Nema sanse da pogresis ko je ko 😀.

Ja stigla u Bec. Na aerodromu postoje tri kontrolna punkta. Prvi je ujedno i pasoska kontrola gde pokazes certifikat kakav imas. Moj svedski certifikat se policajki ocito dopao, pa mi je dala papiric na kom je pisalo da je sve ok. S tim sam samo prosla kroz sledeci punkt, dok su oni koji na pasoskoj nisu dobili papiric, tu ostajali i morali opet da pokazuju certifikate. Ne znam cemu sluzi treci punkt, ali tamo je stajala neka gomila vojske, policije, sta li su. Meni su tu uzeli onaj papiric i pustili me da idem dalje. Sve u svemu, nije bas da se prolazi kako ko hoce, ali ide brzo ako imas to sto traze. U hotelu takodjer traze covid certifikat, bez toga nema check in. Kad ga pokazes, dalje mozes bez maske.

Ovo sigurno ne igra ulogu, osim ako si drzavljanin zemlje u koju ulazis. Ja sam prosle nedelje dva puta ulazila u Austriju i oba puta su mi trazili dokaz o vakcinaciji. Ne sumnjam da ce i veceras, treci put u dve nedelje, jer opet putujem. Isto i u hotelu. Imam EU pasos. Ali ja letim, a Suncica ide kolima. Ocito je u tome razlika. Mada i dalje mislim da je cudno.

Nisam sigurna da je samo politikantstvo u pitanju, mada ne sporim da ima i toga. Samo ne znam kako bi se ta obavezna vakcinacija sprovodila, onako logisticki i cisto prakticno. Prvo bi trebalo odrediti sankcije za neodazivanje. Ako bi bile novcane, izvestan broj ljudi bi se otkupio, pa se cilj opet ne bi postigao. Stvar je jos gora ako bi bile zatvorske. U tom slucaju kolike i da li bi se i time postigao cilj? Da li bi neodazivanje bilo prekrsaj ili krivicno delo? Zatim, da li bi se ljudi koji se ne odazovu privodili, ili bi se pustali da se brane sa slobode? To bi svakako iziskivalo angazovanje ogromnog aparata represije i kostalo boga oca. Na kraju svi ti sudski postupci, koliko bi to trajalo i koliko kostalo? Znaci da nisu samo politicki motivi vec ima jako mnogo prakticnih pitanja koja bi uvodjenje obavezne vakcinacije otvorilo. Zato zemlje koje to smatraju opravdanim uvode obavezu na mala vrata, kroz covid propusnice za sve i svasta, ukljucujuci i ucesce na trzistu rada. Poslednji i do sada najdrasticniji primer je Italija.

Dok Eddard ne dodje da kaze kako je u DE, mogu ja da objasnim kako je u SE. Pretpostavljam da je slicno, jer i stvar s vikendima i hitnom pomoci funkcionise isto. Ako ja dodjem tamo usred noci i bez svesti, dovoljno ce biti da mi iz dzepa izvuku licnu kartu ili da na drugi nacin dodju do mog licnog broja. Lekar ce onda otvoriti moj zurnal, elektronski naravno, i naci podatke o svakom mom kontaktu sa svedskim zdravstvom, sve sto je ikada tamo registrovano.

Ovo je Ratba u Senegalu, najcuvenije slano jezero na svetu. Roze je od algi koje vole sol. Drugo po ”poznatosti” takvo jezero je Salina de Torrevieja u Spaniji. Prosle nedelje sam kolima prosla pored njega i zao mi je sto se onako sokirana (a i prekuvana na 35 stepeni) nisam setila da uslikam. Ne samo da je jezero bilo roze, nego je bilo prepuno isto tako roze flamingosa!!! Ali nema veze, zatrpacu forum slikama od kraja oktobra, kad preuzmem kljuceve novokupljenog stana u gorepomenutom mestu. Sad samo svratih da se diskretno pohvalim 😊. Nemam trenutno vremena za igranje, ali super topic! Troll off