vilhelmina

Kad me vec krenulo, podelicu ovde i nesto licno. Ima veze s urbanizmom i arhitekturom, posebno s nekad i sad na ex-yu prostoru, ali ima veze i sa mnom i mojim secanjima. Na ovoj dole slici sa neta je ulica u Splitu u kojoj sam zivela od 1975 kada je izgradjena, do 1991: U to vreme, i sve do kraja osamdesetih, za ovu tendu sto se vidi desno na slici je trebalo pribaviti posebnu dozvolu, a sama tenda je morala da ispunjava gomilu uslova po pitanju boje, materijala, dizajna, konstrukcije. Nista improvizacija i kome sta padne na ludu pamet. Ovu dole sliku sam snimila licno 2017 godine, kada sam bila u Splitu po prvi put nakon 26 godina: Pre nego sto sam krenula na taj izlet u sopstvenu proslost, spremila sam se za osecanja ljutnje, besa, zelje za osvetom, sve ono sto bi valjda trebalo da osecam posto odlazak odatle 1991 nije bio dobrovoljan. Ali nista od toga. Samo mi se srce pocepalo kad sam videla na sta to sada lici. Radi se o istoj zgradi kao na slici gore, samo severna strana. Neodrzavana, propala fasada i zastakljeni balkoni medju kojima ne postoje dva ista. Pitam se cemu, kad znam da su na toj strani svi stanovi prostrani, tro- i cetvorosobni. Ako na tim balkonima ne cuvaju kokoske i kiseli kupus, onda stvarno ne znam cemu to sluzi. Jos manje mi je jasno ko je to dozvolio i kome je uopste palo na pamet da tako naruzi nekadasnji ponos yu arhitekture. Evo i prigodnog clanka o tom cudesnom mestu: https://www.sacg.me/cijeli-svijet-se-divio-kompleksu-split-3/ O tome sta se tu samo 15 godina nakon useljenja prvih stanara desilo, svedoci spomenik nekim hosovcima na samom dnu ulice, sa sve ”za dom spremni”. Bio je to juris za oslobadjanje stanova, vrlo slican jurisu oslobodilaca televizora i bele tehnike po Slavoniji istih tih groznih godina. Cak ni na na te hosovce nisam mogla da budem ljuta, jos manje na one neduzne, obicne ljude koji sada zive u mojoj nekadasnjoj ulici i koji su svoje stanove posle svega i ogromnom vecinom ipak posteno kupili i od njih napravili ono sto je njima lepo. Samo mi je sve to uzasno tuzno, stvarno porazavajuce za drustvo koje je sedamdesetih moglo da napravi to o cemu je, bez ikakvog preterivanja, svet pricao. I da ga posle pretvori u onakvo cudoviste, zalosnu sliku post-yu prostakluka, za koji ne znam ima li mu pandana bilo gde u svetu. Btw, sada zivim u jednom od stockholmskih predgradja na losem glasu, slucajno gradjenom iste te 1975 godine. I u tom naselju, bas kao i Splitu 3, danas zive ljudi vecinom bitno drugaciji od prvih stanovnika naselja, jasno je po cemu. Ipak, samo naselje izgleda bolje nego sto je izgledalo kad je bilo novo. Fasade redovno odrzavane, staze, klupe i decja igralista isto tako, plus sve oplemenjeno zelenilom koje je u medjuvremenu poraslo i humanizovalo nekadasnje betonske spavaonice. Znaci, moze se i tako, ne mora onako ni nakon skoro 50 godina.

I Svedska pauzira vakcinaciju s AZ do odluke EMU.

I ja bih Hrvatsku prebacila s one tvoje prve liste na drugu. Tako da ti na prvoj ostaje samo Slovenija, koja je uvek bila ispeglana, umivena i ocesljana, za razliku od svih ostalih delova ex-yu. Zagreb ima svoje bisere, ali su daleko manji od Kaludjerice jer je i grad manji. Osim toga, i navala na njega nije tolika jer je Hrvatska manje centralizovana od Srbije. Citava jadranska obala je generalno pozeljnije mesto za zivot od Zagreba. A onda dodjes do Splita i shvatis puno znacenje pojma urbanisticki haos. Vec na prilazu, dok prolazis kroz Kastela, ne mozes da verujes sta gledas. Kuce kojima su prozori udaljeni pola metra od susedne kuce, a onda sledeca parcela zarasla u trnje, pa napustena fabrika, pa neki plato s davno ispucalim betonom iz kojeg isto raste trava i trnje... U samom gradu poludovrsene kuce, koje cekaju turiste da ”investiraju” u zavrsetak gradnje, cuveni balkoni sa saksijama umesto ograde, zatvoreni prolazi izmedju kuca, nepostojeci ili neprohodni trotoari... Tacno je da nema djubreta na sve strane, a nema ni blata, jer nema ni zemlje koja bi ga pravila. Ali ima u trnje zaraslih parcela, kuca do kojih se moze samo helikopterom, nikad zavrsenih fasada, nevidjenih kombinacija stilova i materijala, zakrcenja saobracaja, nema cega nema. Mozda to ne izgleda jadno kao u sirotoj Petrinji koju zemljotres osrednje jacine sravni sa zemljom, ali da ima velikih urbanistickih problema, ima. A to sto se oko kuca ne cuvaju kokoske i ne gaji paradajz, nego se primaju turisti na crno u podrume i nezavrsene tavane, to stvar ne cini nimalo boljom. Vise je to neki nas refleks da blatnjava sela i prigradska naselja u Srbiji gledamo jednim ocima, a jednako neuredjena i infrastrukturno problematicna naselja u Hrvatskoj - drugim. I sama tako reagujem na ove na prvi pogled razlicite situacije. Ali kad bolje razmislim, nema bitne razlike.

Au bre, sad sam se smrzla ☹️. 100 hiljada mrtvih desetogodisnji prosek za Srbiju od 7 miliona stanovnika?!? U Svedskoj je oko 92 hiljade na 10 miliona (apriksimativno, ukupan broj stanovnika porastao s 9,5 na 10,5 miliona za poslednjih 10 godina). Nema veze s koronom, a i ima. Svaki drugi komentar je suvisan.

Zanimljiva je ova statistika, i ne sumnjam da je blizu istini, ako ne i sasvim tacna. Ali mislim i da otkriva vise nego prost ”visak” umrlih. To sto je u zemljama s velikim ”viskom” smrti relativno nizak procenat onih cija smrt se objasnjava koronom, ne mora nuzno da znaci da je radila ”kosilica”. Prijavljeni podaci mogu da budu i potpuno tacni. U tom slucaju pokazuju koliko je ljudi umrlo zato sto u vreme pandemije nisu imali pristup lecenju od drugih bolesti, npr kod raznih akutnih stanja u slucaju sloga i infarkta, u dijagnostici i lecenju raka i sl. Za Skandinaviju znam da su se ta stanja u velikoj meri lecila kao i pre pandemije. To vazi jednako za Svedsku bez posebnih mera, kao i za Dansku s prilicno jakim lockdownom. Za Srbiju znam da su se u bolnice trpali mnogi s covidom bez prave potrebe, dok za ostale nije bilo mesta. Za Albaniju mogu da pretpostavim da mesta nije bilo ni za jedne, ni za druge. Ali tu vec spekulisem, na znam tacno... Ono sto sigurno znam je da svedski zdravstveni sistem, uz sve svoje mane, radi besprekorno kad je stani-pani, i kad ljude treba vaditi iz mrtvih. Sve mere, koliko god nekad nelogicno izgledale, imale su i imaju taj cilj - da se zdravstveni sistem ocuva. I to ne samo za obolele od covida, nego i za sve ostale, onda kad im je pomoc neophodna. Prilicno sam sigurna i da ce ova ista strategija u buducnosti pokazati znatno veci broj ljudi s dugorocnim posledicama covida, ali to je vec druga prica. Da sumiram, verujem da je dobar deo ”viska” smrti u pojedinim zemljama posledica nelecenja drugih bolesti, a ne covid smrti koje te drzave prikrivaju.

I meni je cudno sto su izjave ovdasnjih zvanicnika u poslednje vreme postale katastroficne, a nisu to bile ranije kad su brojevi i dnevno obolelih i umrlih bili znacajno veci nego sada. Dok je bilo vise od 10 hiljada obolelih dnevno, maske su bile preporucene samo u vreme najvecih guzvi u prevozu, sada na 5 hiljada stalno, ukljucujuci i sve zatvorene prostore gde ne moze da se drzi distanca. Na poslu smo jucer pravili krizni plan, sta cemo ako se svi razbolimo... Nikad ranije nismo imali takvu takvu tacku dnevnog reda, uglavnom smo na sastancima pricali o tome kako na nas psihicki utice rad od kuce, imamo li odgovarajucu opremu, da li nas bile ledja, i slicne gluposti. Ima jos toga, da sad ne nabrajam. Pa se sad ja pitam odakle odjednom tolika panika, znaju li oni nesto sto mi ne znamo? Bas nisam sklona teorijama zavere, ali osecam potrebu da mi ovo neko objasni. Znam da se sve vise zarista pojavljuje u vrticima i skolama, odakle se prenosi na roditelje, pa dalje na njihova radna mesta. Stari vise nisu aktualni, sto pomrlo, sto vakcinisano, ali neki razlog za ovoliku paniku ocito postoji. Verujem da su i te holandske restriktivne mere odraz tog istog, sta god da je.

Mislim da te holandske mere ipak nesto rade. Ne kazem da ne moze i bolje, ali seti se situacije od pre godinu dana. Uz otprilike isto nepostojanje mera, nad kojim se zgrazao ostatak sveta, Holandija je imala duplo veci broj obolelih i umrlih od Svedske, uz nesto manje od duplo vise stanovnika. Danas obe imaju otprilike istih 5-6 hiljada slucajeva na dnevnom nivou. Svedska i dalje nema prakticno nikakvih mera, Holandija ima. Rezultat sigurno nije onakav kakav biste vi tamo zeleli, ali nije da ga nema. Poredjenje sa Srbijom je vec znatno teze, zbog veceg broja vakcinisanih, zbog nekonzistentnosti mera, zbog razlicitog obrasca ponasanja ljudi, i jos kojecega.

Jos jedan 👍za ovo. Ocigledno je bitna konsekventnost kod mera. Ne mozes ih menjati svaki cas i ocekivati da ti ljudi veruju i postuju ih. Isto vazi i kad godinu dana tupis jedno, pa onda sve okrenes naglavacke. I to bez objasnjenja, jos manje da priznas da si do tada gresio, bio u krivu. Primer - nas svedski KS na celu s ljutim protivnikom maski Tegnelom. Godinu dana objasnjavanja da maske ne pomazu, da su cak i stetne jer pruzaju lazni osecaj sigurnosti. I sad kad su preporucene u metrou, cude se sto ih ni 5% ljudi ne nosi, iako ih na ulazu dele besplatno! Prosto ljudi nece i gotovo. U ostalim zatvorenim prostorima ni tih 5%, niko. Neki cak i demonstriraju protiv ”restriktivnih mera”. Nemiri u Svedskoj, zdravo 😀. Bice tu posla za sociologe, psihologe, antropologe... A i korisnih iskustava za neke buduce slicne situacije.

U Stockolmu su danas bile demonstracije. Prema policiji, okupilo se 300 do 500 ljudi, i to gotovo u trenutku. Deset minuta ranije trg je bio prazan, tacno u 14 prepun ljudi. Policija je znala sta se sprema, pa ih docekala. Onda su se do 16 vijali s policijom od trga do trga, pa se razisli. Najzanimljivije je ipak to protiv cega su protestovali. Opet prema policiji, neki protiv restriktivnih mera, neki protiv imigranata, a neki su bogami nosili transparente protiv Luja Pastera licno, ukljucujuci i sve mu sledbenike, do danasnjih vakcina. Stavarno ima ludog sveta.

Ono jeste tako zvanicno, ali sve ostalo je u stilu spomenika Stefanu Nemanji u Beogradu. Niko ne zna koliko je budzetskog novca iz EU drzava ulozeno u njihova istrazivanja, a prvi su istrcali na teren jos proslog proleca, pa su tada sve nade polagane u njih. Nije to nista novo za njih, i od ranije su poznati po surovanju s razlicitim drzavama kao i po netransparentnosti. Po meni sve to ne baca nikakvu sumnju na kvalitet vakcine, jer gde je tako mnogo para, obicno je tu i znanje. Vise mi ide na zivce to manipulisanje informacijama i isporukama, plus krajnje nadmen stav. Cuj, oni ce da rade bez profita, spasavaju svet, brinu za siromasne, bla-bla. Nimalo ja ne brinem za njihov krajnji profit, u bilo kom obliku.

Mislim da ovo vazi samo za vece zemlje EU, Nemacku, Francusku, mozda Italiju. U Svedskoj nema biranja, pa nema ni odbijanja. Nema ni prijavljivanja, nego zdravstvene sluzbe zovu ljude po unapred utvrdjenom redosledu. Ko odbije, ispada iz reda i pitanje je da li ce i kada opet biti pozvan. Tako je bar za sada. Kad krene masovnije vakcinisanje, mozda cemo se i sami prijavljivati; za sada nema toga. Sto se Astrazenece tice, mislim da nepoverenje dolazi odatle sto su sami napravili prilican broj pogresnih koraka, a i dalje ih cine. Krenuli su medju prvima u istrazivanje, sa sve medijskom pompom, a onda skandal za skandalom. Od kojih nijedan nisu pokusali da opravdaju, nego sve nekako treba da im se veruje na rec, sta imaju oni kome da objasnjavaju. U trenutku odobravanja vakcine u EU nisu mogli da pokazu da je istrazivanje valjano obavljeno na grupi 55+, a sad kad je to navodno reseno, opet nece da odgovaraju na pitanja, nego sve u stilu uzmi ili ostavi, i ne pitaj mnogo. Licno tu vidim neku vrstu nadmenosti, u stilu ako neces ti ima ko hoce, sto je tacno, ali sigurno nije osnov za dobru saradnju. To naravno nije razlog da bilo koji pojedinac odbije da primi AZ vakcinu, ali jeste da nastaju problemi izmedju proizvodjaca i kupaca (u ovom slucaju drzava), sto se onda u vidu sumnjicavosti i nepoverenja prenosi na krajnje korisnike, gradjane. U medjuvremenu, Astrazeneca nastavlja s ponasanjem slona u staklarskoj radnji. Dva primera iz Svedske: Na prijavu da je jedna serija njihove vakcine izazvala neuobicajeni broj snaznih reakcija kod onih koji su je primili, stigao je samo kratak i ekspresan odgovor u stilu kod nas je sve u redu, mora da ste sami nesto zabrljali oko cuvanja, doziranja, stagod. Nista ”provericemo, ispitacemo, obavesticemo vas”... Jos skandalozniji je onaj poziv medijima (pre par dana, pisala sam o tome) da dodju na sastanak, ali uz uslov da ne smeju da snimaju, niti direktno citiraju ono sto se tamo kaze. Sastanak je naravno otkazan, nece ga biti. Takve stvari sigurno ne pridonose izgradnji poverenja u Astrazanecu i njenu vakcinu.

Izvinjavam se sto mracim, ali slicno je bilo pocetkom svakog novog talasa. Ukupan broj ozbiljno bolesnih u nekoj zemlji ne mora da bude posebno visok, pa time ni broj onih na respiratorima. Ali kad pojedini regioni, oni koji obicno predvode kolo (citaj: veliki gradovi) krenu vrtoglavo da rastu, onda znas da ce se rasiriti i u ostatku zemlje. Tako je bar do sada bilo ovde u swe - dok je u Stockholmu panika, ostali mirno spavaju. Kad u sthlm pocne da se smiruje, u ostalim delovima zemlje brojke pocinju da luduju. Kao da nam se mimoilaze talasi, pa ukupna slika moze da zavara. Ovo sto ranije danas rekoh, da se broj slucajeva udvostrucio za dve nedelje, vazi samo za Stockholm. Ostali da se pripreme.

U Regionu Stockholm i zvanicno proglasen treci talas, nakon sto se dnevni broj novoobolelih udvostrucio u odnosu na stanje od pre tri nedelje.

Nisam stekla utisak da se ljudi ovde posebno interesuju za vrstu vakcine. Mislim da je pre drzava ta koja pokrece to pitanje u medijima, jer svi troskovi vezani za covid idu na njihov racun, ukljucujuci i povecane troskove koje imaju opstine i regioni, a koji se mogu povezati s covidom i/ili vakcinacija. Plus naravno posrnula ekonomija. Sto se tice odziva starijih na vakcinaciju, imam prilicno dobar uvid u situaciju u mom delu grada, jer preko opstinske sluzbe za stare u kojoj radim idu i njihove pismene saglasnosti za kontakt sa zdravstvenim sluzbama. Radi se o ljudima koji imaju pomoc u kuci u vidu licne nege. Mozda je nekih 5% uskratilo svoju saglasnost, svi ostali su je dali. Niko ne pita koja je vakcina u pitanju, samo kad ce vec jednom.

Ne mora se bas traziti dlaka u jajetu, ali kad si vec pomenula: Tacno je da se negde prelazi na drugu grupu iako prva nije zavrsena, a razlog je upravo taj sto jedino AZ stize u planiranim kolicinama, a ista se ne daje starijima. Moderna i Fajzer isporucuju otprilike polovinu od ugovorenih kolicina. Moderna je najavila nesto vece kolicine od marta, a znacajno vece kasnije u toku godine. Fajzer mudro cuti i ne obecava nista. U medjuvremenu se to sto ima od Fajzera i Moderne cuva za drugu dozu onima koji su vec primili prvu. Zato se i ranije nego sto je planirano prelazi na drugu grupu, onu koja moze da primi i AZ.

Slabo ide i s Fajzerom. Do sada je oko pola miliona ljudi dobilo prvu dozu, nesto vise od polovine njih i drugu (na 10,5 miliona stanovnika, ne traze mi se procenti). Prioritet su ljudi u starackim domovima i oni koji koriste pomoc u kuci (samo oni kojima treba pomoc oko licne nege, ne ciscenje, pranje, kuvanje i slicno). Ovih potonjih je znatno vise. U prvoj prioritetnoj grupi je i osoblje koje radi s te dve grupe starih, medicinsko osoblje u intenzivnoj nezi, infektivnim i gerijatrijskim odeljenjina (ne i ostali) i jos neke manje grupe. Ukupno ima cetiri grupe. Druga pocinje tek kad se prva zavrsi, sto se jos nije dogodilo, a kad ce ne zna se. Za sada su to Fajzer i AZ i uglavnom se u dogledno vreme ne ocekuju vece isporuke od sadasnjih. Nade se polazu najvise u Modernu (po pitanju kolicina), ali ni to ne pre kasnog proleca ili leta.

Ovde ne bi ni bio registrovan kao neko ko je imao temperaturu jer se ovde racuna tek preko 38. Ali po svemu ispada da AZ definitivno nije za starije, iako proizvodjac tvrdi da jeste. Ocigledno ima razloga sto je Nemacka, Svedska i jos neke zemlje ipak ne prihvataju kad su u pitanju 65+. Zvanicno zato sto nije sigurno koliku zastitu pruza toj starosnoj grupi, ali meni se cini da bi i ovo mogao biti razlog. Nije isto kad neko mlad, zdrav i prav reaguje tako snazno na vakcinu, i kad se isto desi nekom ko je vec ”nacet” staroscu i raznim bolestima.

Znaci da je svaki cetvrti vakcinisani u toj bolnici imao temperaturu, a to ovde znaci visu od 38 C. Prema deklaraciji AZ vakcine takva reakcija se ocekuje u max jednom od 10 slucajeva, a ovde ih je bilo znatno vise. I ne samo u toj bolnici, vec su i sa drugih mesta prijavljivali reakcije koje nisu u skladu s onim sto je deklarisano od strane proizvodjaca.

Pretpostavljam da bi trebalo da poprave sliku o AZ, a sta bi moglo na to da motivise pomenute novinare, nemam pojma. Zasigurno znam da su medju pozvanima ugledni novinari sa zavidnim karijerama, nikakve veverice koje je lako obrlatiti. Cinjenica je da bruka puca na sve strane. Prvo sve to kasnjenje i zezanje s isporukama, ali vise od svega izgleda to sto malo-malo pa se negde stopira vakcinacija jer broj reakcija u vidu temperature, glavobolje i slicnog izgleda malo too much u odnosu na ocekivano stanje (u jednoj bolnici 100 od 400 vakcinisanih).Posebno je problem kod starijih gde je bilo i slucajeva hospitalizacije. Kad bih mogla da biram, mislim da bih ovu poslednju izabrala, ali ”srecom” trenutno mi se nudi samo nada da cu jednog lepog letnjeg dana doci na red za nesto, sta god to bilo.

U SWE bas odjeknula vest da je AstraZeneca pozvala na digitalni sastanak ove nedelje glavne urednike najvecih svedskih medija. Urednici mogu da pozovu svoje novinare po sopstvenom izboru, a AZ kao organizator kaze da je svrha sastanka otvorena diskusija o isporukama, efektima i nuspojavama vakcine. Sve fajn, bolje i lepse tesko da moze, ali ima jedan uslov - novinari nece smeti da snimaju sastanak, niti da direktno izvestavaju citirajuci sta je receno. WTF?!? Jedan medijski strateg smatra da bi pozvani trebalo ljubazno da se zahvale i odbiju da ucestvuju u toj predstavi. Videcemo sta ce oni odluciti, ali skandal je na pomolu. (Dobro, znam da je u Vucicevoj Srbiji ovo najnormalniji nacin rada, ali ovde se ovako nesto jos uvek smatra krajnje nepristojnom ponudom za medije koji drza do sebe).

Neeee, ne spaljujte maske!!! Pokupi to sto ti je preostalo, mozes i po komsiluku, pa salji humanitarnu pomoc u Svedsku. Kod nas od 1.marta preporuka da se maske nose u zatvorenom, ako ne moze da se drzi distanca. Od pre nedelju-dve su preporucene u javnom prevozu preko celog dana (do tada samo od 7-9 i od 16-18). Vidim danas po medijima i uputstva kako se pravilno stavlja maska, da treba stisnuti ono preko nosa i ostalo sto je ostatak covecanstva apsolvirao jos pre godinu dana. I restorani se od ponedeljka zatvaraju u 20:30 (do sada bila samo zabrana sluzenja alkohola) i jos neke mere o kojima smo do sada samo culi da se primenjuju u drugim zemljama. Ako ovako nastavimo, negde do leta cemo imati i lockdown. A ljudi kao ljudi, zbunjeni i niko nece da bude prvi. Poneko se raspituje gde ima da se kupe maske, koliko kostaju i to, moze li poslodavac da plati, necemo valjda sami... U metrou primecujem da ih znatno manji broj nosi nego ranije, dok nije postojala preporuka. Sto se okupljanja tice, jucer smo na poslu dobili izricitu zabranu dolaska i kancelariju. Max petoro i treba se unapred najaviti sefu. Inace nas je oko 40 na spratu i iako imamo mogucnost rada od kuce, vecina redovno dolazi u ofis. Deo sto im kod kuce dosadno, a deo zbog slihtanja sefu. Od vakcina ni v, uglavnom pabirce ono sto ima da bar vakcinisu one po starackim domovima. I dalje se pominje plan da do leta budu vakcinisani svi koji to zele, ali ovim tempom, bice to leto 2025. Standardno oko 5000 novoobolelih dnevno. Umrlih 30-40 i pada, ali broj ljudi na respiratorima raste. Sto je do sada bio znak da pocinje novi talas. Igranka se znaci nastavlja, nikakvih najava fajronta u dogledno vreme.

U jednom od svedskih regiona je privremeno stopirana vakcinacija AZ jer su u kratkom roku imali pet reakcija, dve slicne anafilaktickom soku, koje su zahtevale bolnicko lecenje. Astra Zeneca kaze da je s vakcinama sve u redu. Ko ce ga znati cega sve tu ima, ali nije prijatno s ovakvim vestima.

Eh, pa to nas vodi ka nekim drugim pitanjima 😉. Mi ovde znamo da vakcine koje su trenutno u opticaju stite od ozbiljnijeg oblika bolesti, ali ni mi, ni citava svetska nauka jos nema odgovor na pitanje u kojoj meri vakcinisani (ne) sire zarazu dalje. I sama zastita koju vakcina pruza se razlikuje od osobe do osobe, bas kao i simptomi i tezina bolesti ako se vec dobije. Sad je pitanje da li je stanare domova trebalo informisati o ovom gore. Licno mislim da je odgovor da. I na pitanje da li bi to smanjilo broj onih koji su pristali da se vakcinisu, odgovor je verovatno isto potvrdan. Ali na kraju, sta god da je uradjeno ili nije uradjeno, sta god da je tu bilo ispravno ili pogresno, ostaje ono tipicno ljudsko u nama. U ovom slucaju je to sklonost da verujemo u ono sto nam se vise svidja. Tako je i vecina danas razocaranih izabrala da veruje da vakcinacija stavlja tacku na sva ogranicenja, i da jednom vakcinisani ljudi mogu da se vrate svom ranijem zivotu. I onda se dozivljava kao nepravda i neciji hir kad se kaze da ipak ne moze. Ne moze zato sto su iako vakcinisani i donekle zasticeni, svi ti ljudi i dalje potencijalni prenosioci zaraze i opasnost za druge (nevakcinisane ili one kod kojih vakcina nije dala pun efekat). Oko toga niko ne bi trebalo da zivi u zabludi, pa makar za neke to bilo i presudno u odluci da se ne vakcinisu. Tako ja mislim.

Apropo starackih domova, mogu da govorim samo iz svedskog ugla. Ovde je dobijanje mesta u domu ”privilegija” samo za one koji su toliko stari i bolesni da nema govora o izlasku ili poseti rodbini, cak ni u redovnim okolnostima. Ovde je ulazak u dom jednom zauvek. Ti ljudi su ili toliko fizicki hendikepirani da su vezani za krevet, ili toliko dementni da nisu orijentisani ni u vremenu ni u prostoru. Tako da ne mogu da govorim o situaciji u Srbiji gde u domovima zive i relativno zdravi i ne toliko stari ljudi. Tj mogu, ali samo ne osnovu onog sto citam ovde na forumu ili u medijima. Prvo sto mi pada u oci je to zatvaranje u sobe. Zar nema zajednickih prostorija gde mogu da se medjusobno druze? Zar ne moze isto tako da se odredi jedna prostorija u kojoj ce se odvijati posete u unapred zakazanim terminima, pa makar sa svim zastitnim merama, maske, viziri, distanca, dezinfekcija? Za sve ostalo se ipak ne sme zaboraviti da ti ljudi zive u kolektivu gde jedni drugima mogu da prenesu zarazu, i zato ne moze da bude setnje i izlazaka do svojih, grljenje i ljubljenje, pa onda nazad u dom. Naravno da ti ljudi nisu u zatvoru i da je svako slobodan da svog roditelja odvede kuci ili mu obezbedi drugi smestaj da tamo prozivi ostatak pandemije, sto ce za mnoge znaciti i ostatak zivota. Ne bih da zvucim grubo, ali pandemija i sve oko nje nam je svima oduzelo mogucnost da prozivimo ponesto sto mozemo samo sad i nikad vise. Deo toga se moze kompenzovati razumnim merama, a deo ne, to je sto je. Sto se ljudi u domovima tice, posete bi trebalo omoguciti pod bezbednim uslovima, to nije toliko tesko. I osoblja bi trebalo da bude dovoljno da se odrzavaju zajednicke aktivnosti i da se ljudi druze medju sobom, da ne budu izolovani vise nego sto bi inace bili. Ali mora da postoji i obzir prema onima s kojima pojedine stare osobe dele zivotni prostor, a koji su ugrozeniji od njih, sto znaci da potpune slobode u ovim uslovima jos ne moze da bude. Uostalom, smestaj u domu je dobrovoljna odluka, ne ide se tamo po presudi. I treba se cuvati patetike. Starost je vreme kad se razmislja o egzistencijalnim temama, o kraju zivota, i to je neizbezno, bez obzira na pandemiju. Treba praviti jasnu razliku izmedju onog sto bi bilo i da nema virusa, onog sto je posledica cinjenice da je virus jos uvek prisutan, i onog sto se i u ovim uslovima da popraviti, ali ljudi ne cine dovoljno da to i bude. Ali tu razliku je tesko sagledati kad je covek emotivno angazovan, bilo da je sam stanar takvog doma, ili da je neko bliznji. Ljudi su nekad skloni da zaborave sta bi bilo u normalnim prilikama, pa u pandemiji i merama traze krivce i za sta treba, i za sta ne treba. Lako se u ovim uslovima zaboravlja koliko se starih po domovima i ranije osecalo izolovano i usamljeno, i koliko je njihovih bliznjih zivelo s griznjom savesti sto ih ne posecuju dovoljno. Sad ”bi svi sve drugacije”, samo da nije pandemije. I to je ljudski, ne treba nikom zameriti, ali ni preterivati u osudama mera, od kojih su mnoge jos uvek neophodne.

Nije ni u mojoj, a ni u Suncicinoj zemlji (verujem da mogu da govorim i u njeno ime) uvek bila ovakva organizacija ”lecenja” telefonom. Uvedena je zbog covida, da se medicinski radnici ne bi izlagali suvisnom riziku. U ”normalna” vremena se ovde, kad zoves neku medicinsku ustanovu, mozes slatko ispricati s automatima. Pri tome ti treba i tefter da pribelezis sta je rekla, koji taster da pritisnes ako ovo, a koji ako ono... Ako hoces da pricas sa zivom osobom, pritisni 9 i ostavi broj telefona, pa ce te pozvati kad stignu. Kako god, dok ovog toplog zeca ne prodjes i ne zakazes pregled, lekara svakako neces sresti. A sada ni s tim. Ali nuzda zakon menja. Kad treba, kao sto je u ovom slucaju trebalo, i preko noci. Zato u potpunosti razumem, a i podrzavam, Suncicinu pricu o cudnim protokolima u Srbiji i njihovoj ulozi u ovolikom umiranju lekara. S jedne strane je dobro sresti ga kad si uplasen i zabrinut jer si se razboleo od nepoznate bolesti, i ne znas kako ce se stvar dalje razvijati. Ali bre brate, dovoljan je jedan, a ne njih sest! Sta tek reci za obavezne ”kontrole”? Zar ne moze punoletna osoba pri cistoj pameti sama da oceni da li joj je bolje ili nije? Sta ce to lekar da vidi sto ona sama ne oseca? Nista, osim sto ce se sam dodatno iscrpljivati i pri tome boraviti u prostoru prepunom virusa. Cemu to?