vilhelmina

Ne sumnjam da tu kosilica radi punom parom kad je rec o umrlima od covida, ali mislim da je glavni razlog ovom katastrofalnom visku smrtnosti ta, za Srbiju karakteristicna, hospitalizacija i koga treba i koga ne treba. I onda naravno nema kapaciteta za sve kojima treba. Jos je ludja ona izgradnja covid bolnica, bas kao i nekadasnje otvaranje sportskih hala za zarazene/obolele od ovog virusa. Na svim tim mestima treba valjda neko da radi! Koja je korist od nove bolnice, kad u nju moras da saljes lekare i sestre iz drugih, pa onda njih ostavljas bez osoblja? Zatvaras jednu bolnicu, da bi otvorio drugu? Sve to usred pandemije? Pisali smo dosta o tome kako se u zapadnim zemljama relativno malo ljudi hospitalizuje zbog korone, da se vecina leci kod kuce. Ili je tacnije reci da se oporavljaju, uz vitamine i cajeve, jer se ovde ni neki posebni lekovi ne daju. Pri tome ni ovde bolnice ne zvrje prazne nego u njima leze oni kojima je potrebno bolnicko lecenje, sta god da je razlog. Sve zemlje, koliko ja znam, ovih meseci, sad vec i godina, strahuju od preopterecenja zdravstvenih sistema, ali se ipak nekako snalaze. Samo u Srbiji optimizam u stilu ”napravicemo bolnica i kupicemo respiratora za pola Evrope ako treba”, a ljudi umiru pre vremena od svega i svacega. Jer ne lece kreveti i raznorazna oprema, nego ljudi, pre svih lekari. Kojih ni ranije nije bilo dovoljno, a kamoli sad.

I od mene veliki za tvoj doprinos ovoj temi. Imam malu dopunu ovde. U Svedskoj upravo danas objavljeno najnovije istrazivanje radjeno na uzorku od 2000 ljudi zaposlenih u zdravstvu, dakle uzrast radno sposobnog stanovnistva. Sedam meseci nakon druge doze, broj antitela je u proseku opao za oko 85% za Fajzer, a za AZ jos vise (ne kazu koliko). Znaci, ne izgleda bas dobro. E sad, posto se radi o ljudima kojima je proslo 7 meseci od druge doze, cenim da se radi o onima koji su prvi dobijali vakcinu, u februari, istovremeno kad i oni najstariji, sto dalje znaci da su drugu dozu dobijali tri nedelje nakon prve. Mi ostali smo krenuli znatno kasnije i drugu smo dobijali 6 nedelja nakon prve. Mozda i to igra neku ulogu.

Uvek sa zanimanjem procitam ove tvoje insajderske informacije jer me bas kopka sta to rade u Srbiji i odakle onoliko ljudi po bolnicama. Negde mi pada na pamet i da treba opravdati sve one kupljene respiratore i navrat nanos sklepane bolnice. Ali kakvog to, na kraju, ima smisla kad onoliko mladih ljudi ode bogu na istinu? U Svedskoj se bar zna da su ogromnom vecinom ti preminuli bli veoma stari, pa je pitanje koliko bi ih se izvuklo i da su pokusali da ih lece, kao sto nisu. Sad sam bacila pogled na svedsku statistiku. Zanimala me grupa zena starosti 20-29 godina. Tu ima ravno 6 preminulih od pocetka pandemije. I to sam pogledala nakon sto me bas pogodila vest o smrti porodilje iz Pirota pre tri dana (poznavala sam porodicu). U vezi s tim citam da je jos najmanje pet trudnica i porodilja u Srbiji umrlo od covida, a gde su sve ostale istih godina, koje nisu bile trudne? Nece biti da samo trudnice umiru, mora da onih drugih ima daleko vise. Deluje skroz nerealno, stvarno se pitam kako je to moguce, u cemu je stvar? Nesto tu ozbiljno nije u redu.

Ja imam offline verziju u telefonu. Nalazi se u appu mog digitalboxa, ali dok za ostatak njegovog sadrzaja moram da budem ulogovana, za covid sertifikat sam dobila opciju da mogu da ga ”izbacim” i koristim i kad nisam ulogovana. Taj moj sertifikat ima rok vazenja tri meseca od dana kad sam ga zatrazila (s dva klika u tom istom digitalboxu), a uradila sam to kad mi je trebalo, tj pre poslednjeg putovanja. Za sada vazi pravilo da pri njegovom isteku moze da se produzi za jos tri. Nije receno dokle ce moci da se produzava. Na ulazu u Makedoniju pre par nedelja, naisla sam na pricljivog policajca, koji mi je rekao da samo Svedjani daju na tri meseca, a svi ostali na sest ili na godinu. Edit, da dodatno pojasnim. U mom sertifikatu stoji datum kad sam primila drugu dozu, kao i datum vazenja certifikata. Oni nisu isti, razlikuju se za oko dva meseca. To zato sto, znajuci da je vazenje istog ograniceno, nisam zurila sa zahtevom za njegovo izdavanje iz ciste znatizelje, nego sam to uradila tek kad mi je trebalo. Prilikom check ina u vise hotela u Austriji i Spaniji ovog leta, trebalo je da ispunjavam formulare u kojima se uvek trazio datum vakcinisanja drugom dozom, nikad datum vazenja certifikata.

Svedski model: U busu sa aerodroma Skavsta za Stockholm svi stranci nose maske i niko nije vezao pojas. Domaci obrnuto, niko masku, svi se vezali. Nema sanse da pogresis ko je ko 😀.

Ja stigla u Bec. Na aerodromu postoje tri kontrolna punkta. Prvi je ujedno i pasoska kontrola gde pokazes certifikat kakav imas. Moj svedski certifikat se policajki ocito dopao, pa mi je dala papiric na kom je pisalo da je sve ok. S tim sam samo prosla kroz sledeci punkt, dok su oni koji na pasoskoj nisu dobili papiric, tu ostajali i morali opet da pokazuju certifikate. Ne znam cemu sluzi treci punkt, ali tamo je stajala neka gomila vojske, policije, sta li su. Meni su tu uzeli onaj papiric i pustili me da idem dalje. Sve u svemu, nije bas da se prolazi kako ko hoce, ali ide brzo ako imas to sto traze. U hotelu takodjer traze covid certifikat, bez toga nema check in. Kad ga pokazes, dalje mozes bez maske.

Ovo sigurno ne igra ulogu, osim ako si drzavljanin zemlje u koju ulazis. Ja sam prosle nedelje dva puta ulazila u Austriju i oba puta su mi trazili dokaz o vakcinaciji. Ne sumnjam da ce i veceras, treci put u dve nedelje, jer opet putujem. Isto i u hotelu. Imam EU pasos. Ali ja letim, a Suncica ide kolima. Ocito je u tome razlika. Mada i dalje mislim da je cudno.

Nisam sigurna da je samo politikantstvo u pitanju, mada ne sporim da ima i toga. Samo ne znam kako bi se ta obavezna vakcinacija sprovodila, onako logisticki i cisto prakticno. Prvo bi trebalo odrediti sankcije za neodazivanje. Ako bi bile novcane, izvestan broj ljudi bi se otkupio, pa se cilj opet ne bi postigao. Stvar je jos gora ako bi bile zatvorske. U tom slucaju kolike i da li bi se i time postigao cilj? Da li bi neodazivanje bilo prekrsaj ili krivicno delo? Zatim, da li bi se ljudi koji se ne odazovu privodili, ili bi se pustali da se brane sa slobode? To bi svakako iziskivalo angazovanje ogromnog aparata represije i kostalo boga oca. Na kraju svi ti sudski postupci, koliko bi to trajalo i koliko kostalo? Znaci da nisu samo politicki motivi vec ima jako mnogo prakticnih pitanja koja bi uvodjenje obavezne vakcinacije otvorilo. Zato zemlje koje to smatraju opravdanim uvode obavezu na mala vrata, kroz covid propusnice za sve i svasta, ukljucujuci i ucesce na trzistu rada. Poslednji i do sada najdrasticniji primer je Italija.

Dok Eddard ne dodje da kaze kako je u DE, mogu ja da objasnim kako je u SE. Pretpostavljam da je slicno, jer i stvar s vikendima i hitnom pomoci funkcionise isto. Ako ja dodjem tamo usred noci i bez svesti, dovoljno ce biti da mi iz dzepa izvuku licnu kartu ili da na drugi nacin dodju do mog licnog broja. Lekar ce onda otvoriti moj zurnal, elektronski naravno, i naci podatke o svakom mom kontaktu sa svedskim zdravstvom, sve sto je ikada tamo registrovano.

Ovo je Ratba u Senegalu, najcuvenije slano jezero na svetu. Roze je od algi koje vole sol. Drugo po ”poznatosti” takvo jezero je Salina de Torrevieja u Spaniji. Prosle nedelje sam kolima prosla pored njega i zao mi je sto se onako sokirana (a i prekuvana na 35 stepeni) nisam setila da uslikam. Ne samo da je jezero bilo roze, nego je bilo prepuno isto tako roze flamingosa!!! Ali nema veze, zatrpacu forum slikama od kraja oktobra, kad preuzmem kljuceve novokupljenog stana u gorepomenutom mestu. Sad samo svratih da se diskretno pohvalim 😊. Nemam trenutno vremena za igranje, ali super topic! Troll off

Pa da, Worldmeter laze i nema pojma, a ti znas. Ili svi lazu, ukljucujuci Dansku, Norvesku i Finsku, a samo Svedska prikazuje tacno podatke. Nema se tu sta vise dodati. Osim mozda na ovo, ali ne zbog tebe, nego zbog istine. U istom clanku iz kog si izvadio ono sto ti je odgovaralo, mogao si procitati/citirati i ovo: Sad imamo nesto realniju sliku, zar ne? A imamo i potvrdu onog sto sam ranije napisala, a da cak nisam citala ovaj clanak.

Island je vrlo mali, ima jedva nesto vise stanovnika od Novog Sada. Ali daleko od toga da je izolovan, jer takav ne bi mogao da opstane. Baci pogled na sajt aerodroma u Reykjeviku - pedesetak odlazaka i isto toliko dolazaka svakog dana! I to je samo putnicki saobracaj, gde je sve ostalo? Ne ide da se porede mini drzavice s ostalima. I Crna Gora je na samom vrhu Worldmetera, pa nisam shvatila da se to posmatra kao poseban problem, vise kao nesto ocekivano.

Naopako. Svedska je i dalje veoma visoko na svetskoj listi po ukupnom broju zarazenih i umrlih od kovida po glavi stanovnika. Specificnosti koje sam pomenula su samo ucinile da sve ne ode u potpunu katastrofu. Te iste specificnosti imaju i druge nordijske zemlje, ali su one uz prilicno blage mere postigle daleko bolje rezultate. Tu treba vrsiti poredjenja i evo kako stoje stvari. Po broju obolelih po glavi stanovnika, Svedska je na 22, Danska na 80, Norveska na 112 i Finska na 123 mestu u svetu. Po umrlima, Svedska 43 mesto u svetu, Danska 117, Finska 130 i Norveska 142. Nijedan od nordijskih suseda Svedske nije prosao gore ekonomski, ali imaju bitno manje obolelih (znaci i manje posledica u vidu long covid), kao i znatno manje umrlih. Taj deo su ocigledno odradile mere, jer su svi drugi uslovi isti kao u Svedskoj. Zato njima treba pevati hvalospeve, a ne Svedskoj.

To sto zakon stiti ljude od diskriminacije na osnovu njihovog ubedjenja, ne znaci da je i svaki postupak proizasao iz tog ubedjenja legalan. Mozda ce ti biti blizak primer ekstremnih levicara. Jedno je javno se zalagati se za ukidanje privatne svojine. Niko ne sme da te diskriminise zbog takvih stavova. Ali to ne znaci da ljudima mozes otimati ono sto je njihovo, jer bi po tvojim ubedjenjima to trebalo da pripada svima. To ti je i ovde slucaj. Ne bi smelo biti sankcija za one koji sire antivakserske ideje, koliko god to meni bilo mrsko, ali to ne podrazumeva da se nevakcinisan mozes setati svuda po javnom prostoru i tako ugrozavati zdravlje drugih. Mozda je jos najbolje to uporediti s pusenjem. Nije ilegalno, pusi koliko hoces na otvorenom prostoru, ali ne mozes trovati druge u prostorima gde ne mogu da izbegnu dim. Dakle, ne moras se vakcinisati, ali ne mozes takav nevakcinisan na mesta gde ni ja ne mogu s upaljenom cigaretom. Prosto kao pasulj, diskriminacije ni u tragovima.

Tacno, hvala na ispravci, sta bih ja bez tebe😀. Ne mora da bude urodjeno, ali mora da bude licno svojstvo, nesto sto je deo tvog identiteta i sto te razlikuje od vecine, a na sta ne mozes tek tako da utices. To ipak ne znaci da mozes da svoje protivljenje postojanju semafora proglasis licnim svojstvom i prolazis kroz crveno kako ti se cefne. Isto je i s odbijanjem vakcinacije, tesko da to moze da se nazove licnim svojstvom.

Gluposti, kao i uvek. Svedska vec oko godinu dana ne izlazi s dnevnim izvestajima o broju novozarazenih i umrlih, vec se daju sumarni izvestaji, u periodima koji se tu i tamo menjaju. Prema poslednjem nedeljnom izvestaju bilo je oko 6500 pozitivnih i 31 preminuli. Sto uopste nije lose, posebno uz, na evropskom nivou, osrednjem stepenu vakcinacije, oko 60%. Mozda je jos rano za konacne zakljucke, ali licno mi se sve vise cini da je ono sto cini glavnu razliku izmedju skandinavskih i ostalih zemalja gustina naseljenosti, u kombinaciji s visokim standardom. Poslednjih nedelja sam bila u Severnoj Makedoniji, Austriji, kratko u Italiji i nekoliko dana u Spaniji. Definitivno, ono sto ja nazivam guzvom u Svedskoj, nije ni prici gomili ljudi koja se krece gradovima gorepomenutih zemalja. To ipak mora da igra bitnu ulogu u ovom kontekstu. Moguce da se isti efekat koji se u drugim zemljama postize merama, u Svedskoj postize time sto je sve veliko i siroko, i na otvorenom i u zatvorenom prostoru, i sto pravih guzvi ionako nigde i nikad nema. Bar ne na duze od par minuta, npr u javnom prevozu. Drzanje distance je u Svedskoj prirodni refleks, bio i pre pandemije, a pri tome je i sasvim izvodljivo (zbog geografije i standarda!), sto ipak nije slucaj u bas svim zemljama. Ne bih se cudila da vreme pokaze da i klima tu igra neku ulogu. U svakom slucaju, verujem da je Tegnel tu najmanje bitan.

Mogu misliti na osnovu kojih kriterijuma je doticna postala ombudsman. Svakako nije na osnovu kompetentnosti za oblast ljudskih prava jer ocito nije savladala ni osnovnu definiciju diskriminacije. Diskriminacija moze biti samo na osnovu urodjenih osobina, onih na koje pojedinac ne moze da utice, ne i na osnovu svesnog izbora pojedinca. A ”vakcinisanost” svakako nije urodjena osobina.

Moj izvestaj od jucer i danas, za one koje zanima ovo oko putovanja. Jucer sam letela Ohrid-Vienna. U Ohridu trazili covid-certifikat jedno cetiri puta, od ulaska na aerodrom do gejta, potez ne duzi od 200 metara. Pri tome svi nadrdani, strogi i krajnje neljubazni. I u Austriji su ga trazili uz pasosku kontrolu i kasnije u hotelu. Pogledali i vratili uz osmeh i izvinjenje. Jutros za let Vienna-Milano samo bordning karta i nista vise. Po dolasku u Milano samo u prolazu pokazivali da imamo certifikat, ali ga nisu skenirali, mogla sam da pokazem bilo sta. Neki EU-PLF koji sam se preznojila dok sam ispunila, niko nije ni pomenuo. A pisalo na sajtu Ryanair da je obavezno, morala sam da potvrdim da cu to uraditi da bih mogla da cekiram online. Po samom milanskom aerodromu kretanje prilicno komplikovano, ne mozes ovamo, moras onamo, ide se samo obelezenim pravcima, ali funkcionise. Bio je i jedan kontrolni punkt, pre sigurnosne kontrole i gejtova i tu me poslase na dodatnu kontrolu, bio im sumnjiv moj certifikat valjda. Sve to lepo prodjem i taman mislim da sam ih sve prebrinula, kad u redu za ulazak u avion, let Milano-Alicante, vidim neko komesanje, koje polako prelazi u panicno petljanje s pasosima i mobilnim telefonima. I ukapiram da ljudi popunjavaju formular koji se ranije popunjavao za ulazak u Spaniju, ali te informacije sada nije bilo kod Ryanaira, pojavila se tek na gejtu. Valjda vazi samo za strance, ne i za Spance, ali imali su razumevanja ovi na gejtu u Milanu, pomagali ljudima da to popune. Meni nije trebala pomoc jer sam isto to popunjavala vec dva puta ove godine, ali bas dugo traje. Registracija, pa mejlom dobijes sifru da mozes da nastavis popunjavanje, pa kad odgovoris na nekih 50 pitanja onda kliknes send i dobijes mejlom i sms-om QR kod. I sve to u redu na gejtu, ali su nas svejedno pustali u avion. Nisam bila jedina koja je do njega isla kucajuci, a kod sam dobila kad sam vec sedela u avionu, taman u zadnji cas da iskljucim telefon. Potoci znoja i puls oko 200 se podrazumevaju, ali bar je vredelo. Po dolasku u Alicante su samo skenirali taj kod. Covid certifikat nisu trazili, ali podaci iz njega su svakako sadrzani u onom formularu sto smo onako freneticno popunjavali na gejtu u Milanu, pa time i u QR kodu. U hotelu nista nisu trazili, ali to valjda zato sto znaju da je vec provereno pri ulasku u Spaniju. Doduse, recepcioneri mere ljudima temperaturu, pa tek onda moze check in 😀. Izvestaj ce biti kompletiran u subotu kad se budem vracala istim putem, doduse bez ”shoppinga” u Milano, jer cu leteti direktno iz Alicante za Bec.

Ja se danas, i ovih dana, osecam vrlo cudno. Nikad pomesanijih osecanja, zbunjena i nemirna, iako sve ide kako sam planirala i zelela, pa i bolje od toga. Prodala sam stan u Ohridu i dobila vise para nego sto sam ocekivala. Trebalo bi da se radujem, i radujem se, ali ipak… Sedim u stanu koji mi je u poslednjih osam godina bio drugi dom, i koji cu zauvek napustiti za nekoliko dana, kad se zavrse sve formalnosti oko primopredaje. Agent sredjuje formalnosti, a ja pokusavam da se opustim i uzivam, ali nikako da se otresem misli da je sve sto uradim verovatno poslednji put ovde. Posebno sto je taj Ohrid moja poslednja veza s ex-yu, jedino mesto na tom prostoru koje sam redovno posecivala, a sad vise necu. Sve sto meni znaci taj prostor, a to sam cela ja, nosicu sa sobom gde god da krenem, ali vise nece biti mesta da mu se vratim, da se opet sastanem sa samom sobom kad se razidjemo, kad osetim da nisam cela, vec sastavljena iz mnogih delova, koji se nekad drze na okupu, ali nekad prete da se raspadnu kao polomljena vaza; lepljenje tu slabo pomaze jer nikad vise nece biti ista. Odluka da se proda ovo meni toliko drago mesto nije dosla iznenada, i bila je sve samo ne laka. Ali vec duze vreme mi je kamen o vratu, a pandemija je to samo potvrdila. Ne bih sad da nabrajam sta me sve na to navelo, mnogo je tih stvari i svaka je po sebi nebitna sitnica, ali zajedno su postale jedna vrlo komplikovana situacija s kojom mi je postalo naporno da se borim. Pri tom je tu i buduca penzija, koja se sad vec priblizila na max 6-7 godina, i kad bi trebalo na tom nekom alternativnom mestu da provodim vise vremena. I dodjoh do toga da to mesto, iz hiljadu prakticnih razloga, ipak treba da bude u EU. I tako ovih dana setam i oprastam se s mojim Balkanom, s praznim ohridskim kejom ujutro, s jezerom koje bljesti, s albanskim planinama s druge strane i Galicicom s ove, s parom labudova kojima sam ispratila odrastanje cetiri generacije mladunaca, a sad ponosno setaju i petu, s prodavcem prasnjavih knjiga na jezicima ex-yu iz sedamdesetih, s Kaneom i Tvrdjavom, s bilbordima zaostalim od proslih i onim koji najavljuju buduce koncerte Petra Grase, Legendi i ostalih ex-yu zvezda, s rekom ljudi koja se uvece sliva na Ploscad, s pecenim kukuruzom, bozom i baklavama, s kasirkom u samoposluzi koja za sve ove godine nijednom nije propustila da me pita imam li Ramstor karticku… Ni trena nemam dilemu da li je odluka bila dobra. Bila je, i tek ce se pokazati koliko, kad svijem novo gnezdo na nekom lepom suncanom mestu pored Sredozemnog mora, ali trenutno mogu samo da slinim za necim sto zauvek odlazi iz mog zivota kao neka cvrsta tacka, mesto na kojem se spajamo ja i ja.

Loodilo! Ja jucer usla u S.Makedoniju. Jedva mi je i pasos pogledao, kakvi covid certifikati i ostali bakraci. Ali zato sam danas morala da ga pokazem konobaru u kafani, inace me ne bi pustio da popijem kafu. I to u basti 😀 Mislila na povratku da svratim u Srbiju, ali sad necu.

Zanimljivo je kako niko ne zarezuje ove potvrde o vakcinaciji kad su u pitanju strani drzavljani, vec se i dalje trazi negativan test, bas kao i pre godinu dana. Pri tome je izvestan broj zemalja izuzet iz tog pravila, znaci za neke ipak moze vakcinacija, pa mi je sad logika svega toga jos manje jasna.

Definitivno je lakse unutar EU jer nijedno mesto nije predaleko za putovanje, a mnoga su dovoljno daleko da se nadjes u potpuno drugom svetu (klima, stil zivota, hrana, priroda, arhitektura…). Ono sto meni dodatno olaksava izbor je to sto su veze izmedju Spanije i Svedske odavno razradjena shema, jer su Svedjani praktikovali zivot na oba mesta i pre nastanka EU (eh ta njihova vecita ceznja za suncem i toplotom 😀). Zato su mi sve potrebne informacije lako dostupne i na netu i u rl, ukljucujuci i kontakte s agentima za nekretnine koji su specijalizovani bas za tu kombinaciju. To mi daje izvesnu sigurnost, za koju sam verovala da cu je imati u Makedoniji, zbog poznavanja jezika i kulture, ali se pokazalo obrnuto. Zato sad i nemam vremena za dugo planiranje, nego u realizaciju prve faze krecem vec ovog vikenda.

Pretpostavljam da to nikome ovde nije big deal, ako postoji zelja i minimum finansijske stabilnosti. Meni svakako ne deluje kao neka sudbinska odluka vec vise kao nacin da sebi omogucim siri izbor, vise razlicitih mogucnosti, u vreme kad vise ne budem imala obaveza u smislu u kojem ih sada imam. Ne gledam to ni kao selidbu, nego kao zivot na dva mesta. Tacno je da unutar EU nema nikakvih administrativnih ili slicnih prepreka da se tako zivi. Samo nisam nikako za to da se potpuno prekida veza sa zemljom u kojoj se proveo radni vek, ili bar njegov veci deo. Licno nameravam da zadrzim stan i ovde, jer precesto srecem ljude koje bolest kad tad natera da se vrate ovde nakon vise godina ili cak decenija u Spaniji, i onda nastaju problemi. Kako mi sada izgleda, najradije bih to podelila na nekih 7-8 meseci Spanije i ostatak Svedska. Ali to nece biti bas skoro, pa se mozda i promeni. Takodje mi nije strana ni pomisao da prvi stan bude u tom delu koji sam u prethodnom postu pomenula, dakle Alicante, a kasnije moze i malo juznije. Za sada mi je bitno i da ne bude na vise od 4 sata leta iz Stockholma, jer ce i boravci u prvo vreme biti kraci i ograniceni trajanjem godisnjeg. Edit: Zaboravih da dodam. Jos ne bih mogla da kazem da govorim spanski, ali ucim po malo svakog dana. Retko koji preskocim, a da ne odradim bar par lekcija na Duolingu 😀.

Evo ja 😊! Nisam bas blizu cilja sto se tice penzije, ali jesam po pitanju mesta gde cu je provesti. Pandemija je pomogla u izboru jer sad znam gde mi je najjednostavnije otici pod tim uslovima, znaci administrativno i s obzirom na mogucnost da mi zatrebaju zdravstvene usluge, a da je pri tome dobra klima, pristupacne cene nekretnina, sredjen saobracaj i sve ostalo da mogu da se krecem po okolini, da se osecam bezbedno i da imam dobre veze sa Svedskom, koja ce mi u svakom slucaju ostati baza. Sve te uslove ispunjava samo i jedino Spanija, i to Costa Blanca, juzno od Alicante. Nije bas originalna ideja, ali ima razloga sto vecina Svedjana koji imaju nekretninu u Spaniji, bira upravo taj deo. Sad ostaje realizacija, sto znaci da prvo treba prodati stan u Makedoniji. Onaj u kome nisam bila od februara 2020, a u medjuvremenu sam dva puta putovala u Spaniju, plus jednom u Hrvatsku, tako da se odluka sama nametnula.

Taman da je uzrok infarkta vakcina (a naravno da nije), uzrok smrti na stepenistu zdravstvene ustanove mora da ima veze i s (ne)sposobnoscu te ustanove da pomogne i spasi zivot. Ono jeste da ima i onih masivnih infarkta kod kojih nema spasa, ali oni ne bivaju tako iznebuha, nego se uslovi za njih stvaraju godinama. Neka me ispravi neko od lekara ako gresim, ali moja logika kaze da ovde ima prostora za mnogo siru diskusiju od proste konstatacije - dobio vakcinu i umro. Mogao je i da popije kafu i dobije infarkt i umre. A padaju mi na pamet i neke druge aktivnosti koje su pojedine kostale glave, pa nikom ne pada na pamet da zato prestane da ih upraznjava. Sta sve ljudima nece pasti na pamet.