vilhelmina

Isto i u Sverige. Moja cerka u ranim tridesetim, od nedelje do srede preko 39, od tada izmedju 38 i 39. I uopste ne prestaje. Plus glavobolja, bol u misicima, zacepljen nos, suvi kasalj, ceo paket aranzman. Bas, bas cudna boljka.

Nedavno je bio neki konkurs za najlepsu srpsku rec, pa je izabrano praskozorje. Kad bi se birala najruznija, mislim da bi ozbiljan kandidat bio starica. I starac, ali ne bas toliko, jer se ta rec ipak koristi s malo vise mere, za ljude preko 80, pa i to selektivno. Ali starica se u Srbiji moze biti vec sa 66 godina, jednostavna google pretraga to pokazuje. Najzalosnije je to sto se taj izraz cak i ne koristi u svakodnevnom govoru, jer je tu jednostavnije reci baba. Izraz starica ce se cesce sresti kod medija koji ne zele da zvuce vulgarno, ukljucujuci i N1 i slicne. Nedavno se vrtela vest o 67-ogodisnjoj starici koju je u Beogradu, na okretnici udario autobus, nakon cega je preminula. Mozda je nesrecna zena isla na posao ili se s njega vracala, ali vest ostavlja sliku osobe koja je verovatno gluva, slepa i tesko pokretna, svakako izdrzavano lice, a mozda i ne zna sta je autubus (ili je znala, pa zaboravila). I cak i da jeste sve to, i da je imala 90+ godina, rec starica je na vise nivoa degradirajuca i diskriminatorna, tako da bi stvarno trebalo razmisliti pre nego sto se ikome prilepi. Bas jako ruzna rec.

List kupusa ili isecena jabuka u kesi s duvanom. Duvan brzo povuce taman koliko mu treba vlage. Ako je zurba, trosi se prvo ono najblize listu. Ipak najbolje da se saceka dok se vlaga izjednaci u celoj kesi.

Dosli smo tako sto smo se zakacili za tvoj troll, za koji si se izvinila i jasno stavila do znanja da zelis da ga prekines, ali mi smo nastavili. Ja licno zato sto mislim da je namera SPC da se utvrdi u svim institucijama (zdravstvo included i na visokom mestu) vise nego ocigledna i podrzana od strane drzave, a po mom misljenju nedopustiva u drzavi koja se u svom ustavu deklarise kao sekularna. Cinjenica je da u srpskom narodu zive i odrzavaju se mnoga paganska verovanja i obicaji, a da SPC blagonaklono na njih gleda iako su cisto praznoverje i time u suprotnosti s hriscanstvom. Deo tih verovanja je vezan za opste blagostanje, znaci za ono materijalno, a ogromna vecina posredno ili neposredno za zdravlje. Odatle SPC-u motiv da se uvuce u zdravstvene institucije. Uz ovu vlast ima zlatnu priliku da to i ucini, i ocigledno nema nameru da je propusti. Svestenik kojeg ti poznajes i pominjes, kao i vladika Grigorije, sigurno nisu jedini kojima se u SPC moze verovati i izraziti svako postovanje. Ali oni nisu tipicni predstavnici te crkve, a pri tome su deo institucije koja ne trpi velika iskakanja iz okvira dogme. Tu i tamo ce oprezno izjaviti nesto u tom smislu, ali nikada nece udariti na nesto ozbiljnije. Kasicice za pricest su jedan primer, ali sta da kazemo za celivanje ikona, slavskog kolaca i cega sve ne? Da li je neko od njih rekao da odlazak u manastir ne leci, a moze i da naskodi ako bolesni ljudi tumaraju okolo, guraju se i dodatno iscrpljuju da bi se priblizili nekom svecu? Kad veruju da ce ih post izleciti iako npr imaju dijabetes? Dobro, znam da je dozvoljeno bolesnima da preskoce taj deo, ali da li im je neko iz crkve rekao da je to lose? A tek slave! S jedne strane je jasno receno da se one slave u kuci, ali bulumentu u dzipovima niko i nista nece spreciti da se uvale u svaku skolu i bolnicu koja im zapne za oko. Ne samo da cmacu i rezu kolace, nego i da ljude tamo poduce sta treba i sta ne treba da rade na crveno slovo, i da ih na druge nacine zastrase da rade upravo ono sto ta crkva propisuje, jer tako se od pacijenata i lekara pravi poslusno stado. Ja sam protiv toga, a ne protiv prisustva svestenika u bolnicama. Oni treba tamo da budu za tesko bolesne ljude i njihove bliznje, ali ih u toj ulozi nesto ne vidim. Doci ce oni na poziv, ali to ima da se plati. I to je mozda i najstrasnije od svega. Sve u svemu, veri ima mesta u zdravstvu, ali praznoverju ne. SPC igra na sigurnu kartu i zato se radije drzi ovog potonjeg. I u tome ima znacajnu podrsku ljudi u vrhu zdravstvenih institucija. Ne znam u koliko se crkava moze naci defibrilator i neko ko ume da ga upotrebi, ali zato u lekarskim ordinacijama ikona koliko hoces. Jos jednom, nije problem da postoji veza zdravstva i vere, jer bolesnim ljudima treba i jedno i drugo. Problem je sto je u Srbiji ta veza jednosmerna i na korist samo jednoj strani, a jasno je kojoj.

Ja sam vernik, nisam ateista, ali me, za razliku od @Džudi ne vredja gosn Puzigacino pisanje. Vredja me stav SPC po kojem nisam ni dobar covek, a kamoli dobar vernik, ako ne upraznjavam gomilu neprimerenih obicaja (hint: lizanje iste kasike ikad, a posebno u vreme pandemije), ukljucujuci i razne paganske obicaje na koje, najblaze receno, gledaju sa simpatijama. Pre svega me vredja taj pretpostavljeni odnos neuke ovce i sveznajuceg pastira, koji ne postoji u drugim hriscanskim crkvama, a u SPC je centralan. Da zivim u Srbiji, strasno bi me vredjao ogroman prostor koji drzava daje toj i takvoj crkvi, a time i svakoj popini, ma kakva moralna nakaza bio. Tu je i zdravstvo, prinudjeno da zivi od mrvica koje ostanu nakon sto se iz budzeta namiri SPC. Koliko bi vise para za to bilo da se milioni ne ulazu u crkve, ukljucujuci i ono skandalozno mesto u Grckoj gde je polovini vernika zabranjen pristup? O dzipovima i ostalom raskosu da se i ne prica. I onda slag na tortu: masa bolesnog sveta koja po svakom vremenu i nevremenu jurisa na manastir Tumane jer tamo nekakvi cudotvorci isceljuju i ozdravljuju ono sto medicina ne moze. I to skroz besplatno, samo valja ostaviti par stotina evra za svece, suvenire i pratece turisticke usluge. Pa fuj!

Moze li ovde na gerijatriju i prica o trazenju novog posla nakon 60-te? Ne vidim bolje mesto, pa cu da je uguram ovde, a vi prastajte ako se ne uklapa. Dakle, kad steknes novu diplomu u 50-tim, sva je prilika da ces nekad morati da prebires po oglasima za posao u 60-tim. Posebno kad zivis u zemlji u kojoj se pravo na punu penziju stice s navrsenih 67, a ocekuje se da radis do 69. Pozeljno i duze, ali onda uz odobrenje poslodavca. Ovog leta me nesto iznervirala sefica i resim da se bacim u tu avanturu trazenja novog posla. Imala sam i ranije neku ideju da bih svoju novu karijeru soc. radnika volela da zavrsim tamo gde sam je i pocela, znaci u zdravstvu. Poslednje cetiri godine sam u opstini, sto zbog izazova, sto zbog vece plate. Ali negde mi je sve vreme bilo jasno da uz tu vrstu stresa (donosenje pravnih odluka, odbijenice na zahteve za pomoc….) necu izdrzati do 69, sve i da me opste zdravlje posluzi, kao sto do sada jeste, bogu hvala. Krenem ja tako ovog leta da saljem prijave, kao i ostale kolege kojima isto tako ne prija nasa vrlo specijalna sefica. Rezultat - svi odose, a ja ostah 😁. Nijedan intervju, nista. Jos gore sto sit gladnom ne veruje, pa ti mladje kolege savetuju da platis profesionalcu da ti napise CV jer sigurno je u tome stvar, ne moze da bude diskriminacija, taman posla, nema toga, samo ja ne umem da napisem sta treba u prijavi. A fakat je da ne mogu da lupam fraze o tome kako sam timski radnik, volim izazove, uzivam u brzom tempu, vesela sam i pozitivna osoba… Mada je sve to istina, ali brate, taj klishe 🥱. Posle dva meseca i dvadesetak prijava bez odgovora, resim da odustanem. Ostajem gde sam, pa koliko izdrzim. I onda se nekoliko meseci kasnije desi cudo! Javi se jedna sefica iz Karolinske, ”kognitivna ambulanta ”, posao koji sam zelela najvise od svih koje sam trazila, ali proces je trajao, nikad nije zavrsen. Objasni mi ona da se ta koja je najavila otkaz predomislila, ali imaju to isto na drugoj lokaciji, pa ako sam jos uvek zainteresovana. Odem na intervju, posalje me i u samu ambulantu da me procene i buduce kolege, ispregovaramo platu i to bude to. Dobila sam posao jer nisu trazili veselog i pozitivnog timskog radnika vec odgovornu i ozbiljnu osobu s integritetom i iskustvom koja moze samostalno da radi posao i ne trci sefu po savet svaki put kad nije sigurna sta i kako. Eto, od aprila se vracam u zdravstvo, upravo kao sto sam zelela. Ambulanta je deo naucnog projekta i radi s ”mladjim” pacijentima kod kojih postoji sumnja na Alzheimer ili drugi oblik demencije, znaci ispod 70. Tako da cu biti na pravom mestu, ako zatreba 😁. Ali valjalo je to docekati, i ne ubedaciti se skroz ispracajuci onolike kolege koji su nasli novi posao, a za tebe nula interesovanja poslodavaca. Ali nema diskriminacije i ejdzizma, ma jok, gde bi toga bilo u Svedskoj…

Na osnovu pitanja iz peticije i ovih sad Autonomnog zenskog centra, meni se namece zakljucak da se sve desilo na sledeci nacin: Devojka je silovana, ali nije htela da prijavi vec je to ucinilo trece lice. Nakon toga se policija dobro potrudila da ubedi devojku da prizna da se nista nije dogodilo, i da zatvori slucaj. Na osnovu svega sto sam procitala, koliko god nejasno i zbunjujuce bilo, ova verzija mi izgleda skroz verodostojno. I krajnje porazavajuce za drustvo u celini. Cak ne mislim da su pocinioci obavezno neki guzonjini sinovi, moze da bude bilo ko. Pre bih rekla da je vecina policajaca (a izgleda da ih se veci broj tu angazovao) postupala iz najdubljeg uverenja da je devojka sama doprinela da joj se to desi time sto je bila pod uticajem alkohola, izazivala i ko zna sta sve ne, pa je time i krivica podeljena, i zasto da strada samo muskarac? A da se silovanje dogodilo, u to ni najmanje ne sumnjam.

Naravno da mi je od pocetka jasno da te ne zanima sta ja imam sa kazem vec samo zelis da pokazes kakva sam neznalica. Samo sam se pravila da ne znam sta ti je cilj 😁. Pa hvala na objasnjenju! Mozes to isto da objasnis i onim hiljadama nerezidenata u Spaniji koji ne pokusavaju da sami deklarisu jer se stvarnost bitno razlikuje od ove tvoje jednostavne racunice. Naime, vrednost imovine je tu prilicno rastegljiva kategorija, pa i ovi procenti u konacnoj racunici ne znace mnogo. Ta vrednost zavisi od mnogo cega, i relativno cesto se menja, naravno na gore. Ljudima se dogadjalo da dobiju da odjednom treba da plate duplo, npr jer je u blizini izgradjen trzni centar pa vrednost nekretnine naprasno porasla. Nekad cak i retroaktivno za par godina. Zato je zlatno pravilo da stranci u Spaniji nista od toga ne rade bez advokata. Isto vazi i za druge racune. Dolaze cudne sume, s detaljnim objasnjenjem na spanskom, pa ti vidi sta ces s tim. Dobar advokat to cesto moze da obori, ali ti vidi da li ti je jeftinije da platis racun takav kakav je, ili da platis advokata. To je prosto tako i to svi znaju, ali kao sto rekoh, mene sve to licno ne brine mnogo jer za malu vrednost nekretnine, i te cesto sumnjive racunice, ne cine veliku razliku. Ali covek se uci dok je ziv. Prve godine sam osiguranje platila preko spanske banke, tako mi rekao tadasnji advokat. Kasnije se ispostavilo da samo posedovanje racuna godisnje kosta koliko i samo osiguranje, znaci platila sam duplo. Promenila i advokata i banku, i sad je druga prica. O porezima cu moci da se izjasnjavam tek kad prodje par godina. Ovi procenti s neta su samo opste mesto. Procenjena vrednost nekretnine je ustvari ono sto odlucuje, a to se menja.

Tacno, zaboravila sam taj trosak. Za njega ne stize racun kao za onaj opstinski vec se izvesni deo vrednosti nekretnine navede kao prihod u deklaraciji i onda na to treba platiti porez. To zato sto oni samo posedovanje nekretnine gledaju kao prihod, bez obzira sto ga ne izdajes i ne dobijas za to neke konkretne pare. A na to nisi platio porez u svojoj zemlji, pa zato. Meni licno ova dva poreza ne znace mnogo jer imam mali studio, pa ni vrednost nije velika, znaci i tih nekih pola procenta ispadnu sitno. Ostali troskovi idu po nekretnini, bez obzira na velicinu i vrednost, tako da u mojim ukupnim troskovima cine veci udeo nego kod onih koji poseduju vrednije stanove i kuce. I kad vec pominjes poreze, tu je i obavezan godisnji trosak za advokata ili pravnog savetnika, jer je rizicno to oko deklaracije pokusavati sam. Neki placaju i redovno obilazenje stana, jer je u turistickim mestima uobicajeno provaljivanje i nelegalno useljavanje u stanove u kojima se ne zivi permanentno. Neki placaju dosta i za posedovanje racuna u spanskoj banci, ali to sam resila preko eurokonta u mojoj svedskoj banci. I sad sam valjda sve nabrojala 😁. Nije da nema troskova, ali moji nisu veliki jer je i stan mali i ne mislim da ga izdajem. I kao sto rekoh, placala sam svasta i u Makedoniji, uglavnom nisam ni znala sta.

Pravni status roditelja se ne stice rodjenjem deteta vec njegovim upisivanjem u maticne knjige rodjenih. A niko tamo ne biva upisan protiv svoje volje, a bez postupka utvrdjivanja ocinstva. Znaci bajo, imao si priliku da se odreknes te mogucnosti, a kad si jednom svojevoljno pristao, onda si u tom pravnom statusu, na dobro i na zlo, cak i ako sumnjas, ili se nekad i stvarno ustanovi da nisi bioloski roditelj. Jednom prihvacena pravna obaveza ostaje to bez obzira da li je nekom to prestalo da se svidja. Takav je zakon u svim civilizovanim zemljama, i ima razloga zasto je tako. On vazi i za usvojitelje, iako je jasno da tu niko nije bioloski roditelj. Najsmesnije s ovim sumanutum predlogom je to sto ocigledno dolazi iz incel zajednice, koja bi kao da stiti prava sirotih muskaraca, dok oni i dalje cepaju kosulje i cascavaju celu kafanu kad se rodi dete. Umesto da lepo zatraze utvrdjivanje ocinstva pre nego sto u pravnom smislu postanu roditelji. Niko im to ne brani, a nema razloga ni da se naredjuje. Cak i u crkvi vazi ona da ko ima sta da kaze, uradi to odmah, ili da zauvek cuti.

Zavisi od mnogo cega, ali generalno izmedju pola i jednog procenta od vrednosti nekretnine godisnje. U mojoj opstini i manje, 0,4%, jer je cilj privlacenje stranaca da kupuju nekretnine. Uz to ide i obavezno osiguranje i taksa za odrzavanje zgrade (ukoliko je stan u zgradi) plus voda, struja i odnosenje smeca. Jos nisam sastavila godinu dana pa da svedem racune, ali izgleda da ce me samo posedovanje kostati do 1000 evra godisnje, plus sto se potrosi struje i vode. Generalno, oko 50% vise nego sto me to isto kostalo u Makedoniji, ali uz jeftiniji prevoz do tamo.

Obicno preskacem teme o nekretninama jer me ”ne interesuju”, tacnije u mom slucaju rentiranje je jedini izbor. To je zato sto je u swe obavezno 15% ucesca za bilo sta. Nije da za sve ove godine nisam mogla da ustedim tu sumu, ali prosta racunica kaze da se za ucesce potrebno za dvosoban stan negde na liniji metroa ili gradskog voza u Stockholmu, znaci ne bas blizu centra,moze kupiti jednosoban stan u Spaniji. Tako da je meni to bio logican izbor, vlasnistvo u Spaniji i rentiranje u Svedskoj. Razlog nisu troskovi stanovanja, jer dodje otprilike na isto rentiranje i kupovina, ali ucesce ubija. Postoji i opcija da se uzme kesh kredit za ucesce, ali onda treba imati prihod bar tri puta veci od ukupnog mesecnih troskova, sto je za nekog ko je single nemoguce, cak i uz vise nego solidno placen posao. Ili je krajnje neisplativo, osim ako nije neka nuzda pa se mora, nema drugog izbora.

Zamalo da ovo stavim na temu o zivotinjskom svetu, ali nisam htela da mracim tamo, a moram negde da podelim bes i frustraciju, pa cu ovde. U Svedskoj poslednjih godina nicu zabavni parkovi kao pecurke. Korona, rat i ostale nevolje, pa ljudi radije trose pare u zemlji. Nista lose u vezi toga, naravno. Ima tu svega, od lepe prirode, mogucnosti da se voze terenci, motocikli, da se pentra po stenama, akvaparkovi, skejtparkovi i ostalo sto je danas in. Ljudi vole, pa neka im bude. Ali zasto na jednom mestu na ovakvoj lokaciji…. … uz sve pomenuto, i mnogo toga jos, mora da postoji i zooloski vrt?!? I to sa sve zivotinjama iz tropskih dzungli, na mestu na kojem zima traje sedam meseci, a obdanica trenutno jedva pet sati? A izgleda da mora, jer besna publika i jos besnji vlasnici parka misle da tako treba. Danas je iz tog parka pobeglo pet simpanzi. Pravo u skandinavsku mracnu sumu, na minus 10. Cetvoro je ubijeno, a za petim se jos traga. Da li su pobegli svojevoljno, iz ocaja, ili su isterani da bi se ustedelo na struji za grejanje, valjda ce pokazati nekakva istraga. Bar se nadam, jer su ustreljeni od strane vlasnika parka, bez policije. Kako god, pretuzno, prebesmisleno i krajnje razocaravajuce za jednu civilizovanu zemlju. Izvinjavam se ako sam nekom pokvarila dan, ali kako rekoh, morala sam da podelim, da se ne raspadnem od besa i tuge.

Ja dobro pamtim sedamdesete, i kao djak visih razreda osnovne i kasnije srednje, ali i kao dete prosvetnog radnika. Ti ljudi su imali razlicit status, zavisno da li su bili ucitelji (u to vreme uglavnom srednja skola), nastavnici u osnovnoj (trogodisnja visa pedagoska) ili profesori u srednjoj skoli (cetvorogodisnji fakultet). Uz to su i licne osobine, plus strucnost i ”tezina” predmeta koji su predavali bili osnova za to koliko ce respekta uzivati medju ucenicima, roditeljima i sopstvenim kolegama. Generalno bih rekla da su preduslovi za izgradnju licnog autoriteta bili bolji nego danas, ali daleko od toga da su ga bas svi imali po difoltu. Valjalo je biti sposoban i licno se potruditi. Bez toga se itekako moglo biti izlozen podsmehu, pa i izvesnim vidovima nasilja, mada ne tako grubim i sirovim kao danas. Ono sto vidim kao razliku onda i sada jeste da su danas uslovi za izgradnju autoriteta prosvetnog radnika losiji, prosto je teze, ali je problem i to sto je sada veci udeo prosvetnih radnika koji nisu dorasli zadatku. Razlike medju njima samima su vece, pa cenim da im je zato teze da se u svemu solidarisu jedni s drugima. Nisu svi jednako jaki, ni licno, ni u svojoj struci, i to djaci i roditelji primecuju. U drugim strukama se lakse sakriti od pogleda i ocene okoline. Kao prosvetni radnik si tome sve vreme izlozen, i tako je oduvek bilo. Sad cu izreci jeres, i volela bih da cujem sta drugi o tome misle. Naime, imam utisak da je nastavnica kojoj je izmaknuta stolica tipican predstavnik grupe koja ne uspeva da se nosi sa zadatkom kojeg se prihvatila. Mislim da bi ona i u neka ranija vremena bila izlozena podsmehu, mada ne i ovakvim grubostima. Slusala sam njenu izjavu, gde kaze da se nada da ce ovi ucenici zavrsiti u popravnom domu (!), a gledala sam i snimak dogadjaja. Sedi na onoj stolici ukocena od straha, dok joj se ucenik muva iza ledja. Nesto mu kao objasnjava da to nije lepo, ali se ne usudjuje da se okrene. Posle izjavljuje da nije ni shvatila sta joj se desilo sve dok nije stigla kuci i sin joj pokazao snimak na drustvenoj mrezi. Ma nemoj, kako to mozes da ne shvatis da si svom tezinom lupila o pod?!? To je kao ono kad se okliznes na ulici, pa ti nije bitno da li si nesto slomio, samo da niko nije video kako si se izblamirao. Dakle, ova nastavnica je ko zna sta sve dozivela pre ovoga, ali je cutala, jer je bilo sramota. Svakako je cutala i kad se drugima dogadjalo, pod uslovom da su o tome pricali. Ne verujem da se s nekim solidarisala, da je drugima nekad pruzila javnu podrsku ili ucestvovala u bilo cemu sto je izvan njene zone komfora. Ne verujem ni da je trazila neciju podrsku kad su joj se slicne stvari ranije dogadjale, jer joj je samo bilo vazno da se ne sazna. U konkretnom slucaju, ona je nesumnjivo zrtva, ali u sirem kontekstu, pitanje je koliko je i sama pridonela stvaranju atmosfere u kojoj je nesto ovako postalo moguce. Mozda ona i nije, ali deo njenih kolega sigurno jeste. I mozda bi i oni trebalo da prociste svoje redove, pre nego sto zatraze status skuzbenih lica. Ne treba zaboraviti da je prosveta u krajnjoj liniji drzavni posao, dakle raj za uhljebe. Nikad nisam cula da se neko pobunio protiv nestrucnih nastavnika, nedoraslih svom poslu. A sigurno ih ima. Daj im sad i status sluzbenih lica, i eto veselja.

Kad god odem u Srbiju, ali to nije cesto. Zadnji put pre korone. Svece palim kod kuce ili kad se zateknem u nekoj crkvi, obicno turisticki. Nemam nista i nikoga sto bi me vezivalo za taj deo zivota, osim brata u NS kojeg srecem uglavnom u cyber svetu. Nekako mi je i ceo zivot tako isao, dosta selidbi od ranog detinjstva, a u vreme pre interneta nije se ni mogla odrzavati ta veza s onim sto je bilo pre, na nacin na koji se to radi danas. Nisam sigurna da li je to dobro ili lose. Ponekad mi nedostaje, a ponekad uvidjam da je jednostavnije ovako.

Andjo, sto se cudis? Helenina opaska je potpuno na mestu. Pre 30 godina je bila 1992, Vukovar vec sravnjen sa zemljom, bela tehnika dopremljena u Srbiju, poceo rat u Bosni, izbeglice na sve strane, Dnevnikov dodatak pun leseva i ratnih poklica, Beogradom caruju opasni i do zuba naoruzani momci…. Kad danas kazemo da je ovakav sistem vrednosti relikt devedesetih, onda to ukljucuje i to prevrtanje auta koje si opisala. Koliko par godina pre toga tako nesto nikom ne bi palo ni na pamet. Pa i profesor koji zasluzuje zatvor, a radi u skoli, tesko da bi mogao da se zamisli. Spirala nasilja jeste pocela u vreme kad si ti zavrsavala srednju skolu, i svakako nije tvoja krivica. Ali bi iz danasnje perspektive mogla tu situaciju malo realnije da sagledas - niti je tako nesto obican tinejdzerski nestasluk u danasnjem razvijenom svetu, niti bi se na to tako gledalo u Srbiji ili Jugoslaviji pre devedesetih. Kako sada realno sagledavas razliku izmedju Srbije i zemlje u kojoj zivis, tako bi trebalo da uocis da je ona nastala u vreme kad si i sama stasavala u Srbiji i bila aktivni, mada nevoljni i jos uvek maloletni ucesnik nastupajuceg zla. Ako tada nisi videla nista lose u tome, onda bi bar sad trebalo da se korigujes i priznas da je Helena 100% u pravu 🙂.

Jucer sam uradila cudnu stvar, i jos uvek sam pod utiskom. Upisivala sam licni broj jedne klijentkinje da otvorim njen akt u sistemu u kojem radimo. Svedski licni brojevi se sastoje od 10 cifara - godina, mesec, dan rodjenja i cetiri slucajno odabrane cifre. Otvori mi se prozor da je licni broj nepostojeci. Nista cudno, u brzini se cesto pogresi. Zapanjila sam se tek kad sam videla sta sam pogresila. Ta zena je rodjena 3 augusta 1931, znaci broj joj pocinje s 310803. Ja sam iz nekog razloga upisala 310826, sto je datum rodjenja moje mame, a ona je umrla pre 16 godina. Ovo je prva godina da je se nisam setila i nisam zapalila svecu na dan njene smrti, 16 oktobra. I sad me podsetila. Kako sam drugacije mogla tako da pogresim, kad 03 i 26 nisu cak ni blizu na tastaturi?

Za nas koji ne zivimo u Srbiji skoro je pa nemoguce izbeci poredjenja sa zemljama u kojima zivimo. U tom smislu bih se potpuno slozila s @Eddard da je prosveta ogledalo drustva, ali ne i s @koca popovic da u razvijenim zemljama cveta cvece. Vremena su se promenila, svet se promenio, bar za nas koji duze zivimo u njemu. S tim moramo da zivimo, ne vredi da se lazemo. Skola mora da pociva na demokratskim osnovama, inace nece biti ni demokratskog drustva. Na nasilje se ne moze odgovarati nasiljem, bar ne iskljucivo time. Neka vrsta odmazde drustva i odvracanja drugih da urade isto su potrebni, ali ne i dovoljni. Ne mora se biti pravnik da se vidi da su ovi momci pocinili delo nasilnickog ponasanja i to tako treba tretirati. ALI tu ne treba stati. Po meni, tu se pokazuje glavna razlika izmedju drustava koja funkcionisu i onih koja to ne cine. Ova prva pokusavaju nesto da nauce iz svega toga, dok se druga fokusiraju samo na kaznu za pocinioce. Jos jednom, to nije dovoljno. Da ilustrujem, u Malmö je u martu ove godine 18-godisnji ucenik nozem ubio dve nastavnice. Ako je neko pomislio da je bio imigrant, nije. Ovih dana je postao najmladji ikad osudjeni na dozivotni zatvor. Ali nije u tome poenta, vec u onom kako drustvo hendluje takve dogadjaje. U ovom ekstremnom slucaju su svi ucenici skole dobili psiholosku pomoc, ukljucujuci i one koji nisu bili ni blizu. To isto je rutina i kod manje ozbiljnih incidenata. S decom se o tome prica, individualno ili u grupi. Daje im se mogucnost da iskazu svoje misli i osecanja, jer se polazi od toga da ih imaju i da je jako vazno sta o svemu misle. To nije prazno naklapanje i visak demokratije, iako uglavnom vrvi od naucenih i hiljadu puta prezvakanih fraza, ali to je ucenje, tako se vaspitava, tako se usvajaju vrednosti. Mozda su pojedinci koji su ovo u Trsteniku pocinili vec izgubljeni za drustvo, onaj u Malmö svakako jeste. Iskrena da budem, nije me ni briga. Ali ovi koji su se smejali sceni nastavnice koja pada sa stolice nisu, kao ni svi oni drugi koji bi se sutra mogli naci u situaciji da svedoce nasilju i ne reaguju, ili se cak smeju. Gde ces bolje prilike da se otvori javna debata o svemu ovome, pre nego sto se desi nesto gore? Umesto toga, vidim da se u srpskim medijima, ukljucujuci i ovaj nas forum, prica svodi na to ko je kriv sto deca ne valjaju. Pazi ogromne greske, sva deca i mladi se stavljaju u isti kos! Jadni mi odrasli s njima, posebno nastavnici. Roditelje na stub srama jer se ne bave dovoljno decom, a deci uskratiti svako pravo na misljenje i stav, oni su tu da slusaju i uce. Cemu vodi takva diskusija, ako se vodi o deci, a bez njih? Kakva se reakcija onda moze ocekivati od njih, ako ih u startu sve posmatramo kao potencijalne obarace nastavnickih stolica, a u perspektivi i nesto gore? Licno mislim da fokus ovde ne treba da bude na ovim mamlazima. Za njih postoji zakon i samo ga treba primeniti, link. Fokus treba da bude na onima za koje jos postoji sansa i s njima treba razgovati. E sad, sto se ni zakon nece primeniti iako je jasan i sprovodljiv, niti ce se ova prilika iskoristiti za ozbiljan razgovor s decom, to je vec problem u Srbiji, kao i osnovna razlika izmedju nje i koliko-toliko funkcionisucih drzava. Primera radi, odgledala sam dosta priloga na youtube o ovome, gde strucnjake, ali i obicne ljude na ulici pitaju za misljenje. Nijedan nije bio ispod 40 godina, a prilozi s n1 i nove s. Sta onda ocekivati od drugih?

Meni je u ovom najupecatljiviji utisak to sto svi govore o deci, a jasno sam u nekom tv prilogu cula da je jedan od njih trojice punoletan, a druga dvojica samo sto nisu. To sto idu u srednju skolu ih nikako ne oslobadja pune krivicne odgovornosti. Secam se sada i jedne godine sredinom osamdesetih, kad sam radila kao nastavnik strucnih predmeta u sumarskoj skoli u Delnicama. Ubedljivo najgori djaci, prakticno buduci drvosece, mnogi od njih ponavljaci, svega nekoliko godina mladji od mene. Najgore sto je moglo da mi se desi bilo je da blenu u mene umesto u tablu. Desavalo se, doduse, da neko opsuje, na sta bi ostali odmah skocili na njega, jer je nastavnica tu. Drzali su me kao malo vode na dlanu i pazili da me neko slucajno ne uvredi. Jeste bilo u proslom veku, ali nije na drugoj planeti.

Prica je istinita, ali ne znaci da ce ti ljudi dobiti otkaz. Samo je situacija za njih postala krajnje neprijatna zbog osude okoline, pa ce ga verovatno sami dati.

Odlican primer, pohvaljujem, i nadam se da ce se takav pristup ovim pitanjima prosiriti i na ostatak zapadnog sveta. Ali to nazalost jos nije slucaj, pa ti dajem jedan primer za razmisljanje, nesto sto se ovih dana desilo u jednoj svedskoj skoli. Skola je 100% imigrantska, jer su neke mesovite sve redje, uglavnom ih vise i nema. Desilo se da su na odmoru neka deca nazivala drugu ”neger”, a to je rec koja je u svedskoj zabranjena. Umesto nje treba reci n-ord (n-reč). Kontekst je nebitan, samo ne smes da izgovoris neger. Problem je nastao kad je mladi nastavnik koji je to cuo pokusao deci da objasni zasto nije dobro da jedni druge tako nazivaju. Pri tome je dva puta izgovorio rec neger i promptno, od strane te iste dece, bio prijavljen direktoru. O svemu se povela rasprava na sastanku nastavnika, i tu se desi da jos jedna nastavnica izgovori zabranjenu rec, ovaj put u kontekstu ”molim vas da mi prijavite ako neko od mojih djaka kaze neger, jer ja nemam mnogo casova kod njih, pa moze da mi promakne. Ostatak sastanka se rasprava sastojala u kritici ovo dvoje koji su izgovorili rec, jedan pred decom, a drugi samo pred nastavnicima, tako da se dalje od toga nije stiglo. Sada su oboje ”na ledu” i verovatno ce morati da traze drugi posao. Isto je tako verovatno da su ovakva lutanja i budalastine neophodne pre nego sto se izadje na pravi put. Bilo bi lepo da i Srbija jednom zakoraci u tom pravcu, pa makar prvi koraci bili ovako trapavi.

Tacno je da sam verovatno imala prevelika ocekivanja u odnosu na vakcinu, a i bilo mi nekako nestvarno da i mene moze da zakaci kad vec nije u prethodne skoro tri godine. Ali eto, stiglo me. Tacno sedam dana nakon prvih simptoma, mogu da konstatujem da sam spavala i naspavala se kako valja, bez budjenja, znojenja, bolova u ledjima… I da se osecam skroz normalno iako i dalje nemam culo mirisa. Ali neka i ostane na tome, ja zadovoljna. Sve u svemu, mogu da konstatujem da nije bilo tako strasno, osim sto je bilo cudno i kao sto ranije rekoh, nekako nestvarno.

Ja se nisam registrovala jer ne znam svoj licni broj, ali ne sumnjam da ga neko tamo zna i zloupotrebljava svaki put kad su neki izbori. Drugog nacina da mi naskode nema, pa bih se rado upisala da mogu. Ne verujem da bi me to ugrozilo vise nego sto sam u tom smislu svakodnevno ugrozena kad god se negde logujem s licnim podacima, potpisujem, placam ili cekiram onlajn.

Neobicna prica iz stockholmskog zoo parka Skansen: https://www.svt.se/nyheter/lokalt/stockholm/skansen-ormen-ar-infangad-igen Clanak je nazalost na svedskom, ali sadrzaj je sledeci: Kraljevska kobra duga 2,2 metra, s otrovom dovoljnim da ubije odraslog slona, pobegla iz svog terarijuma i bila u begu nedelju dana. Park je odmah evakuisan i krenula je potraga za zmijom. Locirana je rendgen kamerama izmedju neka dva zida, a jucer su konacno uspeli da je namame da se vrati u svoj terarijum. Za pocetak ce biti u izolaciji, da se utvrdi da je zdrava, jer je napolju ipak hladno za jednu tropsku zmiju. Najzanimljiviji je nacin na koji je pobegla. Naime, nedavno su menjali sijalice u terarijumu, stavili led umesto obicnih. Posto one, za razliku od prethodnih, nisu vruce, zmijac se provukao kroz uzak otvor izmedju same sijalice i armature. U parku kazu da su naucili lekciju i da se nece ponoviti 😁. Edit: Evo begunca, nadjoh sliku. Zove se Sir Vääs:

Nadam se da ovo nece citati neki antivakser, ali moram da napisem kako jeste - slaba vajda od vakcina. Temperatura do 38, nije previsoka, ali ne prestaje vec cetvrti dan. Uzasno lose spavam, uz prekide, s ubrzanim disanjem i pulsom visim od onog u budnom stanju (kaze Fitbit). Od jucer ne osecam nikakve mirise, a ukus jedva malo. Bez problema sam pojela ceo limun 🤪. Simptomi prehlade dosta blagi, povremeno zacepljen nos, i uglavnom ne kasljem. I na vrh glave mi je sve ovo, hocu da budem zdrava!