Cyber

Nisam.

Opet taj populista koji daje dozivotnu garanciju na confirmation bias. Da se zna: Finska i Svedska nisu odbile ulazak u NATO, niti ih NATO vuce za rukav da udju. Drugim recima, nemaju sta da odbiju - vrata su im odavno sirom otvorena. Ako zele. Obe zemlje rade i dalje ono sto su radile vec 20 godina – ucestvuju u zajednickim vezbama sa NATO-m i njihova odbrambena doktrina je prilagodjena bliskoj saradnji sa NATO-m. Finska je vec toliko prilagodjena da bi, ako zeli, mogla u roku od 24h da postane punopravna clanica. Istina, u poslednje vreme se interna diskusija o ulasku u NATO sasvim ocekivano, aktualizovala u obe zemlje. Isto tako ocekivano, obe zemlje su se izjasnile da u ovom trenutku nemaju nameru da udju u NATO iz sasvim ociglednih razloga izbegavanja dizanja tenzija. Dokle vise to proglasavanje suverenih drzava za nekakvu nedonoscad, nesposobnu da donose svoje odluke? Kaze, ”Zapad je tu [uvoz nafte iz Rusije] suzrdrzan i nastavlja de facto finansirati Rusiju.” i salje oruzje Ukrajini. A da li je kritikovao Zapad / Evropu kad je prodavala oruzje Rusiji i nakon ruske aneksije Krima i to sve do nedavno? O tome se, na primer, moze vise procitati ovde ili ovde. Zasto cherry picking? Zbog potrebe agende? Sta to govori o licemerju i kredibilitetu govornika?

Da, dobro si razumela - tračevi sa dna kace. Sto se "zaplene" ruske imovine tice, dobila si link sa serviranom prevedenom zvanicnom informacijom iz prve ruke sa sve linkom ka EU-sajtu, jer je EU donela odluku o tome. Ili ne znas/neces da citas ili ne pravis razliku izmedju zaplene i zamrzavanja imovine. Jedno je sigurno - ne znas da pronadjes validne izvore informacija.

Ne. Ruskim oligarsima se NE PLENI imovina. Za tračeve sa dna kace postoji adekvatniji topik. Uzgred, pridevi koji se završavaju na ski, -ški i -čki pišu se malim slovom => ruski

A zasto bi osudjivao? Romani su fiktivne price, tzv. lepa knjizevnost - beletristika. Ken Follet pise istorijske romane. Istorijski romani su fiktivne price smestene u stvaran vremenski istorijski okvir (da bi kontekst bio autentican). Jedna od odlika fiktivne naracije je da prica zvuci stvarno moguca. Zato pisci istorijskih romana zanatski vesto smestaju svoju pricu u vremenski autenticnan istorijski kontekst. Znaci, fokus je na nekoj prici/radnji a ne na bavljenju istorijskim cinjenicama. Sto ce reci, ne postoji razlog da se takav roman pise ”navijacki”. Istorijske knjige su nesto drugo i pripadaju zanru strucne literature => drustvene nauke => istorija. Tu vec moze da se desi da neko pise pristrasno.

Ako bi se udostojio da procitas sta sam kvotovala iz prve ruke + dala link, onda bi saznao koji su tacno kriterijumi.

Nemojte tako ofrlje trcati pred rudu, relevantne informacije su na dohvat ruke. Radi se zamrzavanju a ne oduzimanju imovine; sve prema tacno utvrdjenim kriterijumima. "Neki ćata u opštini" je EU.

Pa zato sada i udaraju u dobosh u poznatom ritmu "ko tebe Ukrajinom, ti njega Irakom".

Nekad sam se bas pitala kakav je osecaj kad covek ne sme da kaze ono sto zapravo misli jer uvidja da to ne moze da odbrani plauzibilno. Vremenom sam shvatila da od toga ima i gore – to je kad je neko toliko mariniran u svom nakaradnom ubedjenju sa kojim raspameceno puca na sve strane. Iz toga se moze zakljuciti da prvopomenuta grupa, u odnosu na drugopomenutu grupu, ipak ima neki unutrasnji kompas a to nije malo u ova eticki i intelektualno dezorijentisana vremena. Pre neki dan mi se posrecilo da razradim misli dok sam citala razmisljanja jednog ovdasnjeg profesora psihologije u vezi sa ruskom agresijom. Putinova argesija je eklatantan primer nedostatka stida. Kaze profa, ljudi moraju biti u stanju da se stide da bi mogli da imaju iole konstruktivne medjuljudske odnose, a to vazi i za drzave (sic!). Sposobnost coveka da oseca stid je preduslov da se odnosi sa drugima razviju u reciprocitet a ne antagonizam. Zakljucak koji sledi - kada je Diktator izvrsio invaziju na Ukrajinu on je sa svom zeljenom jasnocom otkrio ne samo svoje maligne ambicije vec i svoju nesposobnost da se stidi. Zajahao je vlast pa se osilio, navikao je da niko nista ne sme da mu kaze, misli da je superioran u odnosu na sve ostale, ne trpi prigovore i postaje sve bahatiji, nemilosrdniji i bestidniji. Sve vise preti. Iza naizgled zainteresovanog stava kojim je nekada opcinio sledbenike, krije se zrtva sopstvenog samovelicanja koja oseca dubok prezir prema drugima. Stvara se konfuzija kod druge strane, koja ne može da veruje da neko može da bude toliko bestidan i on to vrlo dobro zna da iskoristi. Ono sto je sada eticki nuzno jeste da vojska, politicari i ostala sluzincad uvide da su pogresno dali poverenje ovom despotu i dozvole sebi da se (po)stide uzasa u koji su umesani (mnogima je to vec jasno), te iskoriste to osvescenje da zaustave pomahnitalog diktatora. Na njima je velika odgovornost. To vazi i za sve druge njegove poklonike. Nazalost, skoro niko ne zeli da se (po)stidi i tako prevazidje svoja ogranicenja, posto vecina ljudi trazi samo potvrdu za svoje zablude do poslednjeg daha. Isto kao sto se formuski jurisnici bore do poslednjeg zareza znajuci da ono sto uvijaju u oblande ne mogu plauzibilno da odbrane. Gornje izlaganje je pokazalo da za njih ipak ima nade. Uvek neka vajdica!

Sta god da je zeleo, postigao je (za sada) sve suprotno. Ujedinio je Evropu. Pomaze Makroncetu da dobije izbore. Mozda nehotice i nama pomogne, tj. katapultira (nevoljnu) Srbiju iz svog krila u narucje mrske joj civilizacije. Ne samo da je napravio pariju od sebe u celom civilizovanom svetu gde mu vise nema mesta, nego na dno kace povlaci i zemlju kojom despotski vlada. Istorija nas uci da nikad nijedan diktator nije mogao sam protiv svih konstantnim pretnjama. Svet mu je kompaktno okrenuo ledja na nacin koji do sada nije vidjen. Okrenuce mu ledja i njegovi kad ih posledice njegove megalomanije otrezne pa ga, ako imamo srece, na pravdi boga nekako svrgnu. Njegovo je odbrojano.

Ničija nije gorela do zore. Gledamo početak kraja.

Javili nedavno da to vadjenje na kvazi-pravne tehnikalije nece biti uzeto u obzir. Savet UN za ljudska prava je izglasao rezoluciju o istrazi navodnih zloupotreba u tekuccem ratu Rusije protiv Ukrajine. Ukrajinski ministar spoljnih poslova pozvao je na formiranje specijalnog tribunala koji bi razmotrio odgovornost Rusije - 32 od 47 zemalja u Savetu UN za ljudska prava glasale su za istragu u vezi sumnji o krsenju ljudskih prava. Protiv su glasale samo dve zemlje clanice – Rusija i Eritreja. 13 zemalja, ukljucujuci Kinu, su bile uzdrzane. Rezultat glasanja prakticno znaci da se moze imenovati nezavisna medjunarodna istrazna komisija, sto je najvecca mogucca instanca koju savet moze da inicira. Osim toga Medjunarodni krivicni sud (ICC) u Hagu je vec pokrenuo istragu o moguccim ratnim zlocinima u Ukrajini. Specijalni tribunal je spreman za rad. Humanitarne organizacije na terenu od samog pocetka dokumentuju slucajeve koji bi se mogli ispitati.

Poredjenje ima konotaciju izjednacavanja a to nije bila namera. Zato sam upotrebila rec ”paralela” koja ima konotaciju slicnosti koje se u ovom slucaju ogledaju u pogresnoj kalkulaciji okupatora u vezi sa vremenskim sprovodjenjem plana i potcenjivanjem snage otpora napadnutog. Kad vec poredis – zar ne bi trebalo porediti oruzane snage (broj vojnika, naoruzanje i ostala oprema) a ne broj stanovnika? U zimskom ratu su Finci imali 200.000 boraca, 32 tenka i 119 aviona. Crvena armija je imala 460.000 boraca, 1.500 tenkova i 1.000 aviona. Zato finski otpor i jeste, kao sto kazes, cudo. To svedoci o velikoj motivisanosti, te se tu moze povuci paralela sa Ukrajincima koji nesumnjivo pokazuju odlucan otpor. U finskom slucaju se kao bitan faktor takodje pominje i to da su imali bolju, tj. nezavisniju komandnu strukturu od Sovjeta. I tu bi se mogla napraviti neka paralelica sa sadasnjim dogadjajima. Secam se, nedugo nakon pocetka ruske agresije na Ukrajinu, ovdasnji vojni znalci su bili zbunjeni nekim cudnim rastrojenim potezima ruske vojske, pa se kao jedan od mogucih razloga pominjala nespremnost vojske – a i nizeg komandnog kadra - kojoj kao da je "neko" samo naglo rekao ”kreni!”. Kasnije sam citala neku izjavu nekadasnjeg sovjetskog ministra inostranih poslova Kozirjeva, koji je manje-vise potvrdio losu komandnu sinhronizaciju i marionetsku ulogu generala koji sviraju kako im kremaljski Svevisnji kaze. Rece Kozirjev tada i da Putko u najblizem krugu nema nekog ko je vojni autoritet i koga bi saslusao – on tera svoje i niko ne sme nista da mu kaze. Hajd´ da ne povlacim jos jednu, svima znanu, paralelu.

Zaboravila sam da kazem da ovdasnji znalci prave paralelu sa finskim zimskim ratom ´39. kad je Staljin napao Finsku, misleci da ce brojcano duplo manju vojsku pregaziti ocas posla. Prema recima generala Grigorija Kulika, Staljinov optimisticki plan je bila brza pobeda u roku od 10-12 dana (Simon Sebag Montefiore, Stalin: The Court of the Red Tsar). Kad ono (!) - Finci pokazali zilav i kompaktan otpor. David protiv Golijata.

Sva je prilika da je prvenstveno Putko taj koji se prevario. Jer da nije, ne bi dosao u situaciju da uvozi inostranu radnu ratnicku snagu kao topovsko meso. Zbog mira kod kuce mora da nekako smanji broj domacih leseva iz "specijalne mirovne operacije".

Zamisli kad boldovano treba uopste objasnjavati. Sto se "zakljucivanja" tice - ima dosta takvih primera ovde - tu se zapravo ne radi samo o zakljucivanju o nekom, ovde nemackom drustvu nego o sustinskom nepoznavanju etickih, socijalnih i kulturoloskih obrazaca razvijenih demokratskih drustava. Lakmus papir. Neko ko ima barem elementarnu psiho-socijalnu spoznaju takvih drustava ne bi nikada iz ovog pisma izvukao (nepovoljan) zakljucak o celom tom drustvu. Reakcija nemacke javnosti koja se mogla i predvideti i koju opisujes je dokaz za to – slobodno gradjansko drustvo burno reaguje na takve ispade jer se ne identifikuje sa sistemom vrednosti koje to pismo zastupa. To su nepoznanice za predpoliticku svest koja iz inferirornosti trazi dlaku u civilizacijskom jajetu. Cherry-picking je signum podcinjenosti predpolitickim ogranicenjima. Ove kobne socio-kulturoloske razlike se nacisto razoblice u ratovima.

Kolega, ovo nije mesto za inace vrlo interesantnu temu o preskriptivnoj i deskriptivnoj lingvistici. Razumem profesionalni izazov ali jedan (svestan) jezicki transfer na topiku o ratu, ne bi trebalo da bude pretnja duhu jezika, osim ako se ne radi o dogmatskom jezickom pristupu koji je ukorenjen u strahovanjima kojima je kvintesencijalno uporiste u stvarima koje nisu jezicke prirode. Jer da jesu jezicke prirode, tebe bi trebalo da zabrine da se ne zapate ozbiljne leksicke bljaje od kojih sve vrca na ovom forumu. Da ne zalazim u semanticko minsko polje i pragmatiku od cega pamet staje. Tip (sic!): pdf Nauka i obrazovanje, tamo mozes da otvoris prikladan jezicki topik. To je pravo mesto.

Sta sve moze da se ucita kad napisem da je ca 90% ukrajinskih izbeglica zena i dece! Duhovi se nacisto uznemire. 😄

Ti sada uvlacis u pricu nesto sto nema veze sa mojim inicijalnim komentarom koji se jedino i samo odnosio na de facto situacija na terenu - ca 90% zena i dece izbeglica u zemljama van Ukrajine. To se ne moze porediti sa de facto situacijom na terenu sa sirijskim izbeglicama. Razlozi i pretpostavke zasto je to tako su skroz drugi par cipela.

To je (za sada) pretpostavka - nije se (jos) desilo. Ono sto se nije desilo ne moze se validno porediti a onim sto se desilo.

Polako, ne zuri, razmisli. Medju ukrajinskim izbeglicama je skoro 90% zena i dece, ciji su sinovi, muzevi, ocevi i ostala muska rodbina ostali da se bore u Ukrajini. Te zene i deca dolaze gde mogu da dodju privremeno, da sacuvaju glavu dok se vojno sposobni muskarci kod kuce bore protiv ruskog agresora.

Da bi dokazala svoju pouzdanost "ruska strana" je uvela cenzuru i 15 godina corke za izgovorenu rec ”rat” i izvestavanje o njemu, cime je uklonila sve opozicione medije + zatvorila digitalna vrata i prozore u svet. Tvrdnje treba dobro zastititi!

Moja uciteljica je imala fizionomiju lica i pundju kao Jovanka Broz. Jednom sam sedeci u zadnjoj klupi crtala njen portret (skizzenblock 4) umesto da pazim na casu. Ukebala me, bez reci uzela korpus delikti, mirno odsetala do oglasne table i zakacila uradak. Htela sam da propadnem u zemlju. Mi smo joj bili generacija pred penziju. Bila je izuzetno prijatna. Znala je da nas zainteresuje, usmeri i probudi nam intelektualnu radoznalost, da nam dâ pravo na rec i misao. Bili smo subjekti. Ovo mi je, naravno, postalo jasno tek kad sam odrasla. Kad smo trenirali krasnopis nije nam dozvoljavala da upotrebljavamo gumicu za brisanje. Objasnila sam je i zasto. Naime, ako znamo da nemamo gumicu onda moramo da se dobro koncentrisemo i mislimo (”planiramo tekst”) da ne bi pravili greske koje ne mozemo da ispravimo. Tada nisam imala pojma da mi je to bila prva naucena lekcija o prevenciji intelektualne lenjosti.

A pazi tek ovu juvenilnu genijalstinu.

Novouvedena cenzura ruskih medija je pokazna vezba i sramni sled stvari koje su adresirane u ovom postu. Reuters je prekjuce preneo vest da ce poslednji veliki nezavisni medijski kanal u Rusiji Novaja gazeta sa svog sajta ukloniti clanke o vojnim akcijama Rusije u Ukrajini zbog cenzure. Osnivac lista Dmitrij Muratov navodi da novine prestaju da izvestavaju o ratu. Prosle godine Muratov je dobio Nobelovu nagradu za mir „za napore da zaštiti slobodu govora, što je preduslov za demokratiju i trajni mir“. Medjutim, list cce nastaviti da izvestava o posledicama invazije po Rusiju. Ruski donji dom je u petak usvojio zakon koji bi mogao dati 15 godina zatvora za novinare koji prenose „lazne“ vesti o ruskoj vojsci i ratu u Ukrajini. Otkako je rat poceo nekoliko medija koji nisu pod kontrolom drzave su sve vise pod pritiskom. Drzavni organ za cenzuru, Roskamnadzor, blokirao je pocetkom nedelje nekoliko ruskih medija. Prema recima drzavnog tuzioca, medijski kanali su sirili informacije o ratu u Ukrajini koje „ne odrazavaju stvarnost“ i krse drzavnu cenzuru. Ruski nezavisni TV kanal Dozd prekinuo je emitovanje u cetvrtak nakon sto ih je cenzura blokirala. Radio stanica Moskva Eho, koja je imala istaknutu ulogu u novom medijskom pejzazu koji se pojavio u Rusiji nakon pada Sovjetskog Saveza, takodje je objavila prestaje sa radom. Nezavisni ruski novinski sajt Meduza takodje je naveo da njihova veb stranica vise nije dostupna u Rusiji. Izvor: Svedski javni servis Ovo je strasno. Ali ima i strasnije (u tom kontekstu) - ovo neki nece ni da cuju jer im kvari totalitarni poredak u glavi. Da kompletiram sliku i priliku ... dozvoljenog drzavnog narativa za ”дорогие товарищи” o tome kako je ”specijalna operacija” u Ukrajini pravi uspeh i kako se vojnici i oficiri hrabro bore za mir kao pravi heroji i tako to.