Cyber

Upravo tako i upravo to meni sve vreme nije jasno u ovoj prici – nije sporno da rudnici nisu 100% kosher, nije sporno da ljudi mogu/treba da se organizuju, prikupe argumente, formulisu svoje zahteve/primedbe/stagod; plauzibilni argumenti postoje, ekoloska problematika sa rudnicima nije od juce, puno toga se zna o mogucim problemima. Ova stihijska ”borba” meni deluje samo kao intelektualna lenjost, jer ne mogu da verujem da znanje i razboritost ne bi mogli da se mobilisu. Rekla bih da je na delu evolucioni atavazim da se vidi pretnja tamo gde je nema ili da se preuvelicava potencijalna opasnost – konspiracione teorije su dobar primer za to, ali i ostali intuitivni strahovi od nekakve spoljasnje opasnosti/neprijatelja. Taj better-save-than-sorry-instinkt je bio vrlo funkcionalan kad smo ziveli u Savanama, ali u danasnje doba … Uocljivo je da isti oni koji nece da sa njima manipulisu politicari – ovo je i borba protiv njih - nemaju nista protiv da sa njima manipulisu oni koji valjaju neku njima milu zajednicku stvar. Faktor: confirmation bias. Ljudi prosto vole da se zalepe na ono sto im prija da cuju i sto porvrdjuje njihove intuitivne stavove i predrasude, umesto da prihvate (intelektualni) izazov i preispitaju i svoju i tudju perspektivu i alternativu. Tako se mogu bolje razumeti i sopstveni tudji argumenti i to bi bila jedna fer platforma za diskusiju/pregovore/ekolosku borbu/whatever. Zaintrigirala me izjava o deset rudnika one doktorke fizicke hemije. Malo sam se ”raspitala” na netu da steknen neku predstavu o kome/cemu se radi. Kakvih deset rudnika – javili joj Francuzi da ce biti 72 (ako ovaj opskurni izvor ne laze). Ali pre svega, zaintrigirale su me donje bombasticne tvrdnje koje su, pokazace se, argumentum ad populum i primer za ono sto sam napisala u prethodnom pasusu. To ne prilici velikim strucnjacima, nije im potrebno. Jos jedna opaska: ista stvar se plasira na dve vrlo razlicito profilirane medijske platforme. Naravno da sam potrazila tu studiju kad se na ovo gore sve crvene lampice aktiviraju - ne moze biti tako iskljucivo crno-belo u akademskom kontekstu. Ne mogu da dovodim u pitanje ono sto se usko odnosi na struku, to nije moja oblast. Ali, razumem o cemu je studija, sta je bio cilj i do kakvih zakljucaka se doslo, ima tu vrlo relevantnih nijansi i naucno preciznih formulacija. To je vise nego dovoljno da bi se razumelo da ova doktorka manipulise cinjenicama. Ali zasto? Zasto neko koga predstavljaju kao velikog strucnjaka sebi dozvoljava tako nesto, kad postoji toliko validnih i intelektualno postenijih nacina da se ova stvar oko rudnika sprovede onako kako prilici? Zato sto time postize klasicni tzv. efekat uokvirivanja (framing effect) pri cemu se informacije modifikuju tako sto se istakne ono sto sluzi agendi a ne istini, te se na taj nacin utice na one koji te bucke progutaju. Sve upravo onako kako se to kod nas vazda radilo. Ista meta, isto odstojanje.

Pa i treba rezonovati glasno, nema sta da se izvinjavas. Tako se slazu kockice. Tako se uci. Tako se uklanjaju nedoumice. Tako se razmenjuju i prosiruju znanja. Jezik je socijalna stvar. Ne bi nam trebao da nismo socijalna bica. I ja sam cesto nesigurna jer odavno ne koristim aktivno srpske reci iz nekih oblasti, sto je skroz normalno, ja znam kako ti procesi funkcionisu. Nije lako transferovati geografska imena s jezika na jezik. Narocito neka neuobicajena. Zato kondicioni trening mozga! Ukrstene reci, igre reci i sl. - mozak voli te igrarije, sto je i naucno vrlo dobro dokumentovano. To je prosto fascinantno sta se se desava u mozgu kad je jezik u pitanju! O tome se dosta zna i to je, recimo, puno doprinelo razumevanju neurolskih mehanizama pri ucenju stranog jezika. Zna se, primera radi, kako funkcionise vrlo slozen neuroloski proces memorizacije jedne nove reci, A i kako se jezik cuva od zaborava. Sad´ mi ovo palo na pamet pa sam raspetljala ... U hrvatskom: Čad => Čadanin => čadanski U srpskom: Čad => Čađanin => čađanski Btw, je l´ ti se desava da ti za cifre u nizu (broj telefona, maticni broj) treba vise vremena na srpskom, jer su ti duboko automatizovane na engleskom pa ni ne mislis nego izrecitujes?

Guam = Gvam => Gvamanci (?) => gvamanski Ovde sam naucila da su stanovnici vecinom Čamoroi => pridev: čamorojski (?) Samoa => Samoanac => samoanski

To su fenomeni koji se nalaze u vrlo asimetricnim ravnima, te su to prilicno neuporedive socio-ekonomsko-kulturoloske matrice. Svaka za sebe se, naravno, mogu objasniti.

Tako kako si rekla, Letonac. Balticke zemlje na srpskom su: Estonija, Letonija i Litvanija. Zna da bude prava zbrka pri transferu izmedju razlicitih jezika, narocito ako ne upotrebljavas pa se reci pasivizuju. Samo kad procitam sve ove koje si nabrojala, meni se zavrti u glavi. Nekad moram da zastanem i promislim. Zato ovo gimnasticiranje sa nacionalnostima. A i sa akcentom moze biti tricky jer, znas i sama kako moze cudno da zvuci ako se ne akcentuje na odgovarajucem mestu. To je inace potencijalna zamka sa imenima generalno. Estonija => Estonac => estonski Letonija => Letonac => letonski Litvanija => Litvanac => litvanski* Vidim, pridev u hrvatskom moze biti i latvijski, a u bosanskom litavski (kao i litvanski) Orijentaciono: Estonski jezik pripada finskoj grani ugro-finskih jezika. Znaci, nije indoevropski. Letonski i litvanski cine grupu Baltickih jezika. Znaci, indoevropski.

Po istom kriterijumu kao i uvek kad su ovakve i slicne stvari u pitanju. Akteri se obicno izjasnjavaju/deluju u funkciji sluzbe/struke ili kao privatni gradjani (aktivisti).

Nesto me zakopkalo ono sa stanovnicima Jamajke pa sam testirala neke zemlje koje su mi prve pale na pamet. Ako je neko rad da se igra, neka doda jos nesto pa da vidimo sta se moze zakljuciti (osim da svako pravilo ima izuzetak koji ga potvrdjuje). Zemlje na -ka ... Jamajka => Jamajkanac => jamajkanski Kostarika => Kostarikanac => kostarikanski Amerika => Amerikanac => američki → moram da razmislim zasto [tʃ] tj. /č/ ovde Zemlje na -ija ... Austrija => Austrijanac => austrijski (ne austrijanski ) → redukcija glasova zbog funkcionalnosti, kao i u sledecem primeru Australija => Australijanac => australijski a ne australijanski (ne u srpskom, da u hrvatskom) Galicija = Galičanin* => galičanski *mozda zbog izvornog naziva Galičina (galičanski jezik ali → Galička Kneževina) a uz to mozda i asimilacija zbog lakseg izgovora Holandija => Holanđanin* => holandski *Ko pokusa da brzo izgovori Holadijanac u nekom nizu reci izgovorice vrlo lako zubno-nepcanu afrikatu [dʑ], sto odgovara nama bliskom /đ/ koje se pise i kao /dj/ gde se tacno vidi od cega se zapravo glas /đ/ sastoji. Slovenija => Slovenac => slovenački (slovenski je vec zauzeto, ima drugo znacenje) Italija => Italijan => italijanski Rumunija => Rumun* => rumunski Britanija => Britanac* (redukcija) => britanski *Rumunijanac i Britanijanac bi bilo nefunkcionalno/rogobatno generelana tendencija kod jezika je pojednostavljivanje u sluzbi funkcije Zemlje na -ska ... Mađarska => Mađar => mađarski Hrvatska => Hrvat => hrvatski Francuska => Francuz (/s/ bi ionako zvucalo kao /z/) => francuski Engleska => Englez (isto kao i gore) => engleski Kina => Kinez => kineski (/s/ je lakse izgovoriti u datom okruzenju glasova nego /z/) Zemlje na -stan ... Uzbekistan => Uzbekistanac => uzbekistanski Pakistan => Pakistanac => pakistanski Avganistan => Avganistanac => avganistanski

Da, bas u tu tadasnju. ☺️ Moze biti, ali nisam htela da previse zauzimam prostor svojim bgd-pricama.

U Centropromovoj samoposluzi na Cvetnom trgu je cena hleba, mleka i ostalih osnovnih zivotnih namirnica bila ista kao i u drugim Centropromovim samoposlugama. Ljudi koji su ziveli u okolini su pazarili tu u svojoj lokalnoj samoposluzi, kao sto to ljudi obicno rade ma u kom delu grada ziveli - to je vazno u ovom kontekstu. Lepljenje neke projektovane elitne etikete samoposluzi je ovde totalno nerelevatno. Druga relevantna stvar je ta da je ta samoposluga pomenuta tek kao dodatak glavnoj tvrdnji da je u Centropromovim supermarketima (koji je bilo svuda u gradu) bilo neke strane cokolade i kafe jos 70-ih, a kao paralela / pandan pomenutim povrenim nestasicama kafe i cokolade 80-ih. To secanje sam nenametljivo (u spojelru) dopunila sa par anegdotalnih paralela iz nekih drugih mesta i drugih vremena – perspektive radi. Zapravo, sve to je za mene samo jedna zagrada u zivotu. To je moja prica, takve price treba podeliti jer u razmeni se saznaju nove stvari. Ko se seca Cuprije, neka pise o tome. Jedno ne iskljucuje drugo. Btw, zahvaljujem na podsetniku – jeste bilo toblerona, bogu hvala! ---------------------------- Generalna opaska: ovde se stalno upada u iskljucivost i neke dihotomije crno-belih spoznajnih svetova, konfrontativno preterivanje i sumnjicavost, a evo sada i u patkometriju oko toga ko je sta imao ili nije imao sa podnosenjem dokaza i forumskim istraznim organima / forenzicarima koji zadiru u tudj prostor, obrcu i ispituju verodostojnost tudjih zivota, iz cega sledi da se iz materijalnog siromastva postepeno moze isplivati - iz duhovnog, ocigledno mnogo teze, o cemu ostaje beleska na ovom forumu.

Meni se cini da je za tog Labana znalo pola Beograda, toliko je bio ozloglasen.

Secam se doba privremenih nestasica u SFRJ. Predsednik kucnog saveta, nekadasnji partizan i aktivan u mesnoj zajednici, isao je od vrata do vrata i delio bonove za raznu deficitarnu robu (valjda je on to kao ”Clan” tamo duzio). Kad se procuje da je red iza samoposluge (tamo gde se istovaruju isporuke) ljudi idu i staju u taj red iako se cesto nije znalo sta ce tacno doci, ali red je bio indicija da ce nesto doci – tu su glasine igrale vaznu ulogu. Cesto su se deca slala da zauzmu mesto u redu pre nego sto stariji dodju. U igri su bili bonovi za kafu, deterdzent, ulje i mozda jos nesto cega se ja ne secam. Tada sam naucila rec Divka (zamena za kafu). Kako god, kod nas je vazda bilo neko snalazenje. Ne secam se da je to ostavilo neku generalnu traumu. Bila je i nestasica cokolade, pa su se u samoposlugama mogle kupiti tzv. secerne table (ta nestasica je mene zaobisla). Kad sam kod cokolade, da napomenem da se pocetkom i sredinom 70-ih kad sam ja bila dete, u tadasnjem Centropromu koji se nalazio svuda, mogla kupiti Nestlé cokolada (koju sam ja tamanila) i Nestlé Nescafé (koju su pili odrasli). U Centropromu na Cvetnom trgu (prvi supermarket u Beogradu) se moglo kupiti maltene pticje mleko.

Duboko se ugnjezdio modus od danas do sutra i u se, na se i poda se.

Ja nisam imala pojma kakvi smo dok se nisam iselila iz tadašnje zemlje (SFRJ). Bila sam vrlo mlada, baš kulturni šok. Posle deset godina dodjem prvi put u posetu (nije više bila SFRJ) kad ono, opet kulturni šok. Mnogo je to sve eklektično. 😄

Nemam nista na srpskom, ovo sam slucajno nasla zbog radoznalosti u vezi stanovnika Jamajke. Obozavam kvizove! Inace gotivim jedan portal na nemackom, nikad kraja kvizovima iz svih zamislivih i nezamislivih oblasti.

Setila sam se zaboravljene pesme koju smo pevali u skolskom horu. Prava partizanska. Sistemska ozbiljnost od malih nogu. Ovde sam procitala kako je nastala.

Prepoznajem ovog seljaka manekena iz one propagandne RTS emisije (bio link na tredu). Tada sam zabelezila neke utiske.

Jao, ne staj nam na muku! Mi smo neuporedivi. 😄 Sto se tice Stanovnika Jamajke, evo i ovo … kvizovi su odlican trening. PRAVOPIS TEST: Kako se naziva stanovnik Jamajke? Koliko dobro poznaješ SRPSKI PRAVOPIS? Hajde da vidimo!

Nasa (svedska) Uprava javnog zdravlja kaze da [svi] virusi mutiraju, odnosno menjaju svoj genom i da je to uobicajeni deo evolucije. Kazu da obicno mutiraju u blazu varijantu. Uz to, ja se nesto laicki mislim da je mozda upravo to sto se dosta ljudi u svetu vec vakcinisalo, takodje ubrzalo tu stvar, jer virus ima sve manje musterija pa se onda ”presvukao” u manje opasnu varijantu da bi izbegao imunoloske prepreke, provukao ispod radara i preziveo (borba za opstanak). Manje-vise prirodan tok stvari, mozda najrealnije sto moze da se desi u datim uslovima i sa situacijom kakva jeste na terenu. Verujem, drugo bi bilo da je bilo moguce istovremeno vakcinisati ceo svet u expresnom roku – scenario koji bi verovanto pokazao prednost vakcina - nego se stvar iz antropoloskih razloga razvukla pa se virus dovija kako zna i ume.

U Finskoj iz istorijskih razloga postoje dva sluzbena jezika (finski i svedski) pa se po tome razlikuje i naziv stanovnika Finske. Finci (finnar) sa maternjim finskim i Finlandjani (finländare), tj. finski Svedjani sa maternjim svedskim (iako tamo zive generacijama). Zaboravih => Jamajkanac, Jamajkanka

Ima jedna njena pesma iz "onog" doba kad DDR-klika nije znala sta sa njom da radi (pre nego sto su smislili da je izbace iz zemlje) a koja se zove "Zaboravio si [da kupis] kolor film" (za foto aparat). Ta pesma je bila trn u oku rezimu, mozakim je pomerala. Kao aluzija na taj crno-beli svet, devojka grdi svog decka sto nije kupio kolor film za godisnji odmor (obicno se islo gore na njihovo socijalisticko more, da umres od sivila) pa su im sve fotke crno-bele. Kuriozitet, tu pesmu je vojni orkestar svirao Merkelovoj sad kad se oprastala od funkcije. Ide se dalje ... Edit: Izvinjavam se zbog digresije.

O tome se dosta zna. Postoje brojne etnoloske studije u svetu koje potvrdjuju da kulturni kapital roditelja i okruzenja imaju kljucnu ulogu u usmeravanju deteta. Ne zato sto je detetu neko nesto specijalno rekao, nego zato sto dete usvaja ono sto vidi da se oko njega radi. To je vrlo snazan uticaj koga mnogi nisu svesni. Taj fundament se, naravno, da (pre)formirati tokom zivota na razne nacine. Mnogi ljudi naprave iskorak iz dominantne matrice tokom odrastanja i prevazilaze/prevazidju svoje startne pozicije inicijlano podeljene (lose) karte. To podrazumeva da se dete prvo osamostali sto je uslov za sticanje potrebne (intelektualne, emotivne i socijalne) distance i licnog integriteta. Kod nas je endemski da se pupcane vrpce nerado seku i da se licni integritet dozivljava kao porodicna tragedija. "𝓞𝓿𝓪 𝓼𝓵𝓾𝔃̌𝓫𝓪 𝓼𝓽𝓲𝓵𝓾 𝓳𝓮, 𝓾 𝓼𝓿𝓸𝓳𝓸𝓳 𝓸𝓼𝓷𝓸𝓿𝓲, 𝓼𝓵𝓾𝔃̌𝓫𝓪 𝓼𝓲𝓰𝓾𝓻𝓷𝓸𝓼𝓽𝓲... 𝓞𝓷 𝓲𝓶𝓪 𝓾𝓽𝓲𝓼𝓪𝓴 𝓹𝓻𝓸𝓭𝓾𝔃̌𝓮𝓷𝓸𝓰 𝓭𝓮𝓽𝓲𝓷𝓳𝓼𝓽𝓿𝓪, 𝓲𝓵𝓲 𝓾𝓽𝓲𝓼𝓪𝓴 𝓹𝓻𝓸𝓭𝓾𝔃̌𝓮𝓷𝓸𝓰 𝔃̌𝓲𝓿𝓸𝓽𝓪 𝓹𝓸𝓭 𝓸𝓴𝓻𝓲𝓵𝓳𝓮𝓶 𝓹𝓸𝓻𝓸𝓭𝓲𝓬𝓮. 𝓘𝓷𝓯𝓪𝓷𝓽𝓲𝓵𝓲𝔃𝓪𝓶 𝓳𝓮 𝓴𝓸𝓻𝓮𝓵𝓪𝓽𝓲𝓿𝓪𝓷 𝓹𝓪𝓵𝓪𝓷𝓪𝓬̌𝓴𝓸𝓶 𝓭𝓾𝓱𝓾." - 𝓚𝓸𝓷𝓼𝓽𝓪𝓷𝓽𝓲𝓷𝓸𝓿𝓲𝓬́

Hvala ti na podsecanju! Tako su moje bakice lecile i nas decu i odrasle.

Eh, da mi je i taj! Drago mi je da je jos nekom taj caj pomogao i verujem da znas da ne preterujem kad kazem da mi je rtanjski caj milovao ozbiljno razbucana pluca. Ne jednom.

Rtanjski caj bih preporucila svakom ko kaslje. Ali, samo onaj Instituta za proucavanje lekovitog bilja ”Dr Josif Pancic”, koji se moze kupiti u njihovoj biljnoj apoteci (ima ga i u nekim standradnim). Ne nikako neke ”rtanjske” vodice za izvoz (ko zna kog proizvodjaca) koje se mogu naci u samoposlugama (sa nekim nazivom na engleskom a na kvarno pise nesto ”rtanjski”). Razlika je nebo i zemlja, moja pluca to vrlo dobro osete.

Pozitivno me je iznenadilo da u Srbiji vec cirkulise oralni lek Lagevrio (molnupiravir), koji je u EU tek nedavno odobren a koji, primera radi, jos ni u Svedsku nije stigao (iako imaju ugovoreno, ali ne zure). On se daje da bi se sprecilo pogorsanje covid-stanja. Takodje pozitivan delta-primer iz Beograda osobe koju poznajem (rizicna grupa), koja je u ambulanti (ne u apoteci!) dobila lek cim je covid ustanovljen i nakon nedelju dana je test negativan. Da li jos neko ima iskustvo sa ovim lekom?