Cyber

Jedini nacin da se smeni vlast u Srbiji bi bilo to da gradjani na sledecim izborima mogu da glasaju za Putka. 😄 Ne bi me cudilo da mu u dogledno vreme popularnost bude veca u Srbiji nego kod kuce. Tek sada sa uzasom shvatam kolika je ta zverska strast.

Na opasnu je kartu zaigrao. A ima grandioznu predstavu o sebi samom i sujetan je. Zato ne moze da napravi korak unazad. U najboljem slucaju, mozda neki korak na stranu.

Ja se sa tobom nacelno slazem i zao mi je sto si izabrao bas tu recenicu. Ne bi mi palo na pamet da olako pravim poredjenja u koja si ti sada zasao. Pokusala sam da budem kontekstulano precizna. 1) Paralela za strah, Staljin: prestraseni clan ruskog saveta bezbednosti vs. strah potcinjenih u SSSR 2) Paralela za strah, Hitler: Führer vizualizacija 3) Paralela za aneksiju i invaziju: Donetsk/Lugansk vs. Sudetski Nemci 4) Diktatorski psholoski pattern (na pr. osvajacka megalomanija)

Citala sam da je tokom pandemije bio izolovan i da su malobrojni koji su ga sretali morali da prodju vrlo rigorozne i kompleksne dezinfekcione procedure. U toj izolaciji je poceo da se hobisticki bavi istorijom, tj. revidiranjem istorije a sto se moglo cuti i videti pre neki dan u onoj govoranciji gde je de facto rekao da Ukrajina ne postoji i da mu to posledicno daje legitimitet za slanje ”mirovnih snaga” i ”zastititi” Ruse u dve samoproglasene republike. Sta ce onda u Kijevu? I zasto mora da napada Ukrajinu sa svih strana? Po toj idiotskoj logici ne bi trebalo da postoje ni Ceska, ni Finska, ni Belorusija. Doduse, ovu potonju je pretvorio u vazala. Pre toga je u bizarnom televizijskom spektaklu imao pro forme sastanak sa svojim Savetom bezbezdnosti zbog priznanja Donetska i Luhanska. Ceo svet zna da je taj Savet bezbednosti sastavljen on njegovih klimoglavaca – videli smo kako se izivljava na jednom od svojih vazala dok sedi za uzdignutom katedrom (psiholoska prednost, pozicija moci). Slika i prilika paranoicnog Führera okruzenog svojim preplasenim slugama (istorijska asocijacija?). A strah potcinjenih podseca i na ono kad su Staljina nasli mrtvog u sobi pa niko nije smeo da stisne petlju da pisne o smrti u strahu da ce onaj da ozivi i sve ih likvidira, a i dok se ne vidi odakle vetar duva. To je rusko politicko nasledje. Izgleda je ovaj megaloman resio da prevazidje i Staljina i Hitlera u rekonstrukciji imperije. Ugnjetava svoje gradjane, ubija ih po svetu, brutalno eliminise opoziciju, ucenjuje ceo svet. Narcisoidni kleptokrata koji 22 godine ima vlast koja je vremenom prerasla u apsolutnu (uvijenu u tanke oblande), despot kome niko ne sme nista da kaze, mora pre ilikasnije da izgubi kontakt sa stvarnoscu i postane paranoican i to je upravo ono sto sada gledamo. Istorijski primeri konsekventno prate istu psiholosku mustru i sled dogadjaja kad tiranin zine previse i pojede ga sopstvena megalomanija. Adekvatna istorijska paralela za ovo sto sada svet gleda je Hitlerov ”Anschluss” (prisajedinjenje) Austrije a onda pretvaranje Ceske i Slovacke u satelitske drzave. U onoj tv-litaniji pre neki dan je zamesao pravednicku retoricku salatu od svih svetskih nepravdi zacinjenu laznim opisom istorije i zapretio celom svetu, samo da bi opravdao svoje megalomanske zlocinacke poduhvate. Ko zna kakav je zverinjak u njegovoj glavi – neka paranoja, on izgleda zaista veruje u to sto prica. Takvi su spremni da sve povuku za sobom u propast. I to je istorija pokazala. Niko tu ne dobija. Cena nestanka diktatora je uvek prevelika. Btw, takav ce nekog da "denacifikuje"? Pre ce biti da neke treba deputinizovati.

Nije tajna, receno je da je to iznudjeno pod pritiskom EU. Na ciriskoj berzi Rusi imaju 29% udela. Uvek neka vajdica.

Svajcarska je od sinoc blokirala finansijske transakcije velikim ruskim ribama. Na listi sankcija se nalazi 363 osoba i 4 firme. Tradicionalno neutralna Svajcarska tako nesto nije uradila ni za vreme WWII. Ruski gradjani imaju 10,5 milijardi svajcarskih franaka u svajcarskim bankama. Rusija je takodje jedan od najvecih investirora na ciriskoj berzi.

Putko mu nije ostavio neki znatni manevarski prostor u onom svom jednosatnom tv-govoru prre neki dan. Zaduzio ga je. Pravi melem za domaci fun club. A onda red (nuklearnih?) pretnji celom svetu u XXI veku. Zar je zaista spreman da prevazidje najvece poznate zlocince u istoriji?

Samo jedna bitna faktualna ispravka, ne zbog tebe nego da ne zbunjujes druge, iako ovo oko cega cetvoris dlaku nije relevantno u kontekstu, pausalno razvodnjavas. Uopste se ne radi o svedskom ministarstvu inostranih poslova, sto je jasno iz samog naziva. Radi se o istrazivackom institutu koji se bavi geopolitickim istrazivanjima koja obuhvataju Evropu, Bliski istok, Severnu Afriku i istocnu Evropu (sve to stoji na linku koji sam ponudila). Ovim ne kazem da je njihova rec zakon, ali kazem da je to plauzibilan izvor koji ti ili bilo ko moze plauzibilno da ospori tako sto argumentovanu adresira ono sto je relevantno u datom kontekstu i ponudi svoje utemeljene argumente/izvore. To je osnova smislene dikusije. Postoje takodje cetiri konverzacijske maxime kojih se oni kojima je stalo do intelektualnog postenja i fer diskusije drze: 1) govori istinu, 2) drzi se korektne informacije, 3) budi relevantan i 4) budi precizan. Nikad nije kasno da se ovlada ovako elementarnim vestinama. Samo napred!

Vidim da si ti bas to uradio. Iz celog teksta (sa cele livade) koji hronolski opisuje ukrajinsko-ruske istorijske dogadjaje izdvojio si jednu recenicu koja je sustinski skroz nebitna u ukrajinsko-ruskom kontekstu jer nema nikakav uticaj na te odnose. Pazi molim te, ”Švedska je takođe stala na stranu Ukrajine pod kraljem Karlom XII”! Jaka stvar! Ti najbolje sam znas zasto si izabrao bas taj stog sena.

Da, ta prica sa jezikom je bizarna. Mnogi Ukrajinci govore ruski i to nije problem. Pa predsedniku Ukrajine je ruski maternji. Pre jedno 300 godina zakljucen je sporazum u Perejaslavlju 1654. izmedju Kozaka i cara u Moskvi, dogadjaj koji se smatra odlucujuciim za stvaranje cvrstih veza između Ukrajine i Rusije – posebno u tradicionalnoj ruskoj istoriji, jer taj simbolicni cin obelezava dobre odnose izmedju Rusa i Ukrajinaca. O tim dobrim odnosima govore i Ukrajinci kojima je ruski maternji a koje vidim u medijima ovih dana. Istorijski gledano, nije bilo tako velikih sukoba između Ukrajinaca i Rusa u sada spornim oblastima dok se Diktator nije umesao. Problem je sto je on sada usao u paranoidnu fazu - analizirajte pazljivo njegov zverski govor o pocetku invazije! Preti celom svetu! Sto je najgore, on zaista veruje u to sto prica. Udarila mu u glavu ona izolacija u kojoj je poceo da se diletantski bavi istorijom. Izgubio totalno kontakt sa realnoscu. Tako obico didktatori pred kraj pogube konce. To ne moze da se dobro zavrsi po njega (istorijska asocijacija?). Takvi su spemni da za sobom povuku sve u propast. Polazem velike nade u gradjane Rusije koje ce ovo ludilo mnogo da kosta, da mu konacno stanu na zverski rep. ----- Repriza istorijske informacije iz nedavnog spojlera, bolje je da se vidi: Ukrajina, Rusija i Belorusija imaju istorijske korene u Kijevu, srednjovekovnom carstvu koje je postojalo između 8. i 13. veka i imalo prestonicu u Kijevu. Posle pada Kijevske kraljevine, oblast koja je danas Ukrajina bila je u celini ili delimično pod mongolskom, poljskom, litvanskom, austrijskom i ruskom vlašću u krugovima. Kozaci, seljaci koji su se borili protiv poljske vlasti, zauzeli su velike delove Ukrajine u 17. veku. Oni su se udružili sa Rusijom, što je izazvalo rat između Moskve i Poljske. Završilo se tako što je Ukrajina podeljena između Poljske i Rusije. Švedska je takođe stala na stranu Ukrajine pod kraljem Karlom XII, ali je poražena kod Poltave 1709. Rusija je ojačala svoj stisak na Ukrajinu i proširila se na zapad i jug. Pokušaji da se ospori vlast su bili, ali nisu uspeli. Građanski rat je izbio 1918. nakon što je Kijev proglasio nezavisnost i završio se ponovnom podelom Ukrajine između Poljske i uglavnom Rusije 1921. godine. Sledeće godine osnovan je Sovjetski Savez. Pod oštrom vlašću sovjetskog lidera Josifa Staljina, milioni ljudi u Ukrajini umrli su od gladi, ali i od progona i čistki. Osamdesetih godina prošlog veka otpor je jačao i nacionalistička opozicija je stekla uporište, uglavnom na Zapadu. Ukrajina je 24. avgusta 1991. proglasila nezavisnost od Sovjetskog Saveza, koji je raspušten decembra te godine. Odnosi sa Rusijom su i dalje komplikovani i zemlja je rastrzana između približavanja Zapadu ili Rusiji. Sukob je eskalirao 2014. godine kada su nasilne demonstracije, sa središtem na kijevskom Trgu nezavisnosti, zvanom Majdan, izbile protiv aktuelnog proruskog predsednika Viktora Janukoviča i njegove vlade. Za nekoliko dana u protestima je ubijeno više od 100 ljudi. Janukovič je pobegao iz zemlje, a Ukrajina se približila EU pod novoizabranim predsednikom Petrom Porošenkom. Promena vlasti je ojačala jaz između onih koji govore ukrajinski i ruski jezik u zemlji. Nezadovoljstvo Krimom na jugu kojim dominiraju Rusi iskoristila je ruska vlada, koja je 2014. godine nelegalno anektirala poluostrvo i na sličan način ušla u region Donbasa na istoku, gde zemlja u praksi još uvek kontroliše delove Donjecke i Luganske oblasti. Upravo ove dve oblasti Putin je sada priznao kao nezavisne. U ratu koji još traje, poginulo je oko 15.000 ljudi. Izvor: Svedski institut inostranih poslova Srpski rusofilni nacionalisti da prestanu da projektuju svoje etno-boli na tudjoj grbaci!

Naravno. To niko nije doveo u pitanje. Bice da nisi razumeo "procitano".

Putinovo revidiranje istorije je kriminalno jer time on sebi daje razresene ruke za cinjenje ratnih zlocina. Postoji samo jedno istorijsko poređenje i to brutalno. Istorija je pokazala sta (moze da) se desi kad se diktatoru izadje u susret. Sudetska kriza Nakon što je anektirao Austriju, Adolf Hitler se 1938. okrenuo prema Čehoslovačkoj, a posebno prema Češkoj Sudetskoj oblasti, koja je imala veliku populaciju sa maternjim nemačkim jezikom. Hitler je u agitacionim govorima tražio da se Sudetskim Nemcima dozvoli ujedinjenje sa Nemačkom. Pod ratnom pretnjom, lideri Britanije, Francuske i Italije su se sastali sa Hitlerom u Minhenu septembra 1938. Tu su sklopili takozvani Minhenski sporazum, koji je podrazumevao da će Čehoslovačka predati Sudete Nemačkoj, sa idejom da se spreči veliki rat. Međutim, Hitler je prekršio svoja obećanja, preuzeo celu Češku i pretvorio Slovačku u satelitsku državu. Kada je Nemačka tada napala Poljsku u septembru 1939, počeo je Drugi svetski rat. Nakon izbijanja rata, izglasano je nepoverenje britanskom premijeru Nevilu Čemberlenu, koji je kritikovan zbog ustupaka u Minhenu. Podneo je ostavku i nasledio ga je Vinston Čerčil. Izvor: Encyclopedia Britannica

Ovo je mudri diplomatski šamar KGB-revizionisti i polusvetu koji se loži na tu barabu.

A mene ovo sad´ podsetilo na jedan meč koji je igrao Mate Parlov. Mala sam bila, znaci mora da je bilo nekih 70-ih, ne znam tačno koji je meč bio, ali mislim da je bio vrlo važan jer su beogradske ulice bile puste. Pa kad su se i kod moje bakice skupile njene ispisnice i navijale iz sve snage! Ja se baš našla u tom društvu. Ako se ne varam, pobedio je Mate. Sećam i toga da su takvi uspesi uvek bili jedna zajednička tema. To je bila neka benigna, kohezivna radost i mladih i starih, bez atavistiičkih predznaka koji u danasnje doba prate navijanje.

Pokretne trake u svedskim fabrikama su zaustavljane kad je Stenmark vozio svoje slalome. Sve je pobozno (o)stajalo bez daha.

Nama profesorka marksizma diktirala po ceo cas. Samo smo ispisivali, svesku za sveskom. Imala sam citav tom svezaka iz marksizma. Govorila nam stalno da cemo joj biti zahvalni na fakultetu. Tu edukativnu divotu sam, srecom, zaobisla. Al´ sam [ga] napisala! 😄Trebalo je da stoji "zahvalni kad dodjemo na fakultet". 😄

Kad sam ja tamo odrastala i zivela, ta vrsta naricanja se zvala šund pa sam tako kao dete i naucila tu rec. Ta vrsta neotesanog vokalnog zavijanja je bila egzotika na marginama drustva. Toliko ja o tome znam. Sada je to kao ono korenje pusteno sa lanca koje sam nedavno metaforicno pomenula. Kulturoloska ambrozija. Sada to ulece kroz prozor i siri se kao drustveni vonj, toliko se normalizovalo u drustvu. Sada to mnogi mladi slusaju bez blama i ugledaju se na taj white trash deluxe. Kad sam pre desetak godina u skolskom dvoristu jedne osnovne skole videla trubace i decu sa srpskim zastavama u delirijumu (mala matura!), nisam mogla verovati ocima. Nisam ni znala sta je povod, nego sam pitala neku odraslu osobu koja je stajala sa strane. To je bilo nezamislivo u doba moje male mature, ne bi nikom palo na pamet. Jasno, niko ih ne tera, samo je doslo njihovo vreme. Pa im socio-kulturolosko nasledje dobilo vetar u jedra. Endemski je to. Endemski.

Koliko znam, moze biti povezano sa drugim zdravstvenim problemima (stres, endokrine stvari, krvni pritisak, srce itd.). Meteoropate obicno (cesto unapred) reaguju na promene vazdusnog pritiska, vlage u vazduhu i sl. Pre svega moras saznati da li se zaista radi o meteoropatiji, da nije nesto drugo. Energentske oscilacije koje opisujes teoretski mogu biti meteoropatske, ali ja ti savetujem da se dobro raspitas na adekvatnom mestu i da proveris opste zdravstveno stanje ili eventualne druge postojece tegobe. Sa meteoropatijom se zivi pa iznalazis strategije koje olaksavaju. To je otprilike kao sa niskom pritiskom, sa njim se zivi ali se od njega ne umire. Svako nadje neki svoj nacin i ritam u tome. Btw, pominjes alergiju. Iz licnog iskustva znam da alergija moze da te izbaci iz ravnoteze tako kako opisujes. Sve ok a onda se obrne pa se osecas kao iscedjena krpa. Treba i to proveriti ako vec nisi. Mozda je zapravo neka alergija u pitanju?

Ja sam imala i imam meteoropate u blizem okruzenju. Za njih je najbolje ako mogu da zive u svom taktu i nadju svoj nacin da hendluju oscilacije. To je, uslovno receno, kao neki skriveni hendikep, nista se ne vidi ali se nezgodno oseca. Njihova okolina moze da racuna na prilicno pouzdane vremenske prognoze.

Pre jedno 5-6 godina u centru Beograda vreva, idem i odjednom ispred scena u kojoj devojka (otprilike srednjoskolka) lezi na sred trotoara a decko je udara i pokusava da joj otme mobilni telefon nazivajuci je pogrdnim imenima. Ona ga moli i obecava da nece vise (nejasno sta) ali on nastavlja da se izivljava nad njom. Ja se ukopala u mestu od shoka, noge mi otkazale, ljudi samo zaobilaze i idu dalje. Pitam nekog za broj policije, kazu, ne mesajte se, sigurno je ljubomoran pa hoce da joj proveri mobilni. So what!? Kao da je to neki legitimni razlog za divljastvo! Srecom, moja destinacija je bila odmah iza coska. Dodjem tako poresena kod prijateljice, ispricam joj sta se desilo. Kazala mi da je to nazalost nekako "normalizovano" medju tom generacijom, a sto je cula od svoje cerke gimnazijalke i od poznanica sa decom te dobi. Mnoge majke cute iako znaju sta im sinovi rade. Meni je sve to nepojmljivo. I eto, pre neki dan, opet cujem o toj problematici, ovaj put od sasvim druge osobe. Patologiju odraslih parova da ne pominjem. I onda silikonske trofrtaljke pevaju o tome i ko zna koliko zena to obozava. Ko je tu zapravo iscasen? Kad se iskljuci ton i pogleda ovaj video - covek da se prepadne.

Kakva koincidencija! I moja bivsa profesorka latinskog je imala taj moto. Doduse, ona je po kazivanju i imala neke veze sa bogom. Govorilo se da je svojevremeno provela neko vreme u Vatikanu. A i pojavom je bila nalik kaludjerici. Od ulaska na vrata do katedre je uvek imala u milimetar istu geometrijsku putanju u istom taktu kao robot. Govoril je vrlo distinktivnim jezikom. Kod izostanaka je uvek pitala doticnog/u za razlog. Secam se, jedna bjasnila da je propustila cas jer je otputovala na neko krstenje a ova ce na to: "Znaci, bila si angazovna porodicnim radostima." Ceo razred - diskretni kez. However, ja mislim da se ta mantra o bogu i ocenama svojevremo prosirila medju nastavnickim kadrom kao neki "pedagoski trend".

Svaka ptica svom jatu leti.

To je veoma vazna i poucna knjiga. Za citanje i razmisljanje.

Doba enciklopedija je temeljac nekih (nasih) generacija. Secam se, prelistavas, pa nesto novo procitas, pa nekom to ispricas, pa taj neko nesto pita ili doda ili neka slicna razmena, interakcija, priznanje ili intelektualni otpor, sto stimulise dalje kognitivno rudarenje gde jedno vodi drugom. Pa onda razni sadrzaji u razlicitm formatima koje pominjes koji takodje stimulisu ucenje i razmenu (tzv. multimodalno ucenje). Jer, ucenje je i jedan socijalan proces. To podrazumeva da zastanes, da se fokusiras, koncentrises (ne skoncentrises!), da mucnes glavom, da procesuiras, da povezes sa onim sto vec znas, da smestis novu kockicu na pravo mesto, da razmenis sa nekim, da ventiliras, da se slegne. Tako se uci i nauci. Tako se nadogradjuju znanja. Ceo zivot. Znanje je friska roba, nema stagniranja. Neuroloski procesi pri ucenju su vrlo dobro istrazeni. Nije to klick, klick na brzaka. Tu nema precice. Mislim, ima ali to na kraju ispadne suplje kao svajcarski sir. Sto kazu, siromastvo duha i neznanje se ne mogu prikriti. Uostalom, to je i velika pretnja za demokratiju. Citam sta pises pa vizualizujem enciklopedije kao riznice znanja tog vremena i to bukvalno, jer knjiga je artefakt, sto – slikovito receno - implicira da je knjiga/enciklopedija fizicki okvir koji obuhvata odredjenu kolicinu znanja a time i – uslovno receno – mernu jedinicu znanja (o necemu). No, to je samo privid. Jedna jedina knjiga je mogla i moze da bude bezgranicna, da otvori gomilu novih svetova. Uz to, kvalitet enciklopedije je bio zagarantovan ako se uzme u obzir proces nastanka. Danas imamo bezgranicni world wide webb u kome se vecina pogubi i zaglibi u nekoj od antintelektualnih kloaki koje su rasadnici socijalnih devijacija. Iz danasnje perspektive, sadrzaji i norme koje pominjemo su bili kognitivna stimulacija. Danasnji mainstream diskurs je kognitivna anestezija i dezorijentacija, sto si ti vrlo recito ilustrovao.

Sa ovim bih se narocito slozila. Iz danasnje perspektive i sa iskustvom i znanjem koje imam, ja nemam sumnju da smo odrasli u svetu sa izrazenim humanistickim smernicama. To je, generalno, bio period nekog drustvenog i kulturoloskog equilibriuma. Kad pogledas u nekoj perspektivi, nakon WWII, u svetu je krenulo je 50-ih da se radi i gradi, verovalo se u buducnost, pa onda 60-ih ekonomski progres i kulturno opustanje, pa 70-ih jedan freshly pressed oporavljen svet, koji je kao takav imao podlogu za humanisticku matricu. U tom/takvom svetu smo mi odrastali. Zato i rekoh da je to bila privilegija. Svet kakvog se ja secam i u kome sam odrastala je sasvim uporediv sa iskustvima i dozivljajem mojih prijatelja koji su odrastali u nekim drugim zemljama. Godinama sam ronila po svedskom tv-arhivu, gledajuci do besvesti emisije iz tog doba a koje su oslikavale zivot i drustvo tog vremena, ljude i dogadjaje, gradske obicaje i norme. Neverovatno kakav deja vu, kakva dubleta mnogih stvari. Da stvar bude interesantnija, to se sve oslikava na mnogim ljudima koje znam. Govorim o urbanoj sorti. Mislim na Stockholm i Beograd tog doba. Mislim na ljude. Manire. Jezik. Kulturu. Mislim na obrazovanje i gde mu je bilo mesto na vrednosnoj lestvici. Mislim na de facto manifestacije i uticaj kulture/obrazovanja. Humanisticka norma. Bila je u vazduhu. Duboko razumem da smo nekada ipak bili deo sveta i/li imali potencijal da uhvatimo korak sa svetom. I zato mislim da je velika steta sto smo prekinuli novi talas 80-ih i okrenuli ledja svetu pustajuci endemski korov da se siri kao ambrozija. Sada je i svet (humanisticki) skrenuo a to ne uvecava nase sanse da udjemo u neki - cak ni u look-alike - humanisticki tok.