Cyber

Sada je jasnije, ti zapravo govoris o kleptokratiji, ne o kapitalizmu. Gde su pelene tu je i korumpirano drustvo sa burazerskom politikom/mentalitetom. Ne cudi da prepoznajes tu anomaliju jer Srbija jeste kleptokratska drzava. To je nazalost trajno sadasnje vreme. Endemska boljka od koje se stalno peru ruke i koja se svaljuje cas na ovo cas na ono, pa eto i na kapitalizam koji je na paleti apstraktnih zloslutnih imenica koje se percipiraju kao nekakvi hermeticki entitetii kao, na primer, Zapad, EU, Amerika i sl. sa efektom ideoloskog zastrasivanja. Transparency International je u svom godisnjem Global Coruption Report za 2004. objavio listu sefova drzava koji su se najvise obogatili u modernom vremenu i gle´ ko se tu nasao u vajnom drustvu! Kakav kapitalizam, kakvi bakraci. Mohamed Suharto, Indonezija, 15-35 milijardi dolara Ferdinand Marcos, Filipini, 5-10 milijardi dolara Mobutu Sese Seko, Zair, 5 milijardi dolara Sani Abacha, Nigerija, 2-5 milijardi dolara Slobodan Milosevicc, Jugoslavija, milijarda dolara Jean-Claude Duvalier, Haiti, 300-800 miliona dolara Alberto Fujimori, Peru, 600 miliona dolara Pavlo Lazarenko, Ukrajina, 114-200 miliona dolara Arnoldo Aleman, Nikaragva, 100 miliona dolara Joseph Estrada, Filipini, 78-80 miliona dolara.

Nema razloga da prodaju Telenor, nije im nuzda. Ono sto sam ja rekla i ovo sto ti pises ne iskljucuje jedno drugo. Ali poenta je bila u tome da je Norveska prica za sebe. Btw, to sa puterom je toliko dokumentovano da svako ko je radoznao moze o tome da nadje u svetskoj stampi.

Norveska je specijalan slucaj koji nema pandan. U Norveskoj je drzava podigla efikasan protekcionisticki zid da bi sprecila kojekakve strane faktore da kupuju vazne norveske kompanije. Tebi je verovatno poznato da su Høyre kad su dosli na vlast hteli da smanje drzavno vlasnistvo iz ideoloskih razloga i da su trazili mandat u Stortinget da se prodaju Telenor i Kongsberg akcije. Pricalo se onoliko o tome da bi to moglo dovesti do toga da ruski oligarsi preuzmu vlasnicki deo u vaznim kompanijama i da kineske drzavne firme postanu proizvodjaci oruzja u zemlji. I tu sada imamo momenat koji je ekskluzivna privilegija Norveske – norveski drzavni budzet koji je, kad sam ja odavno poslednji put citala, imao suficit od nekih 5.000 milijardi norveskih kruna u naftnom fondu. Moze im se da budu protekcionisti, ali to je neka norveska vrsta protekcionistickog zongliranja jer su svesni rizika koje protekcionizam nosi: sukoba vlasnistva i drugih uloga drzave ili koncentracije moci koja moze da oslabi privatni sektor a sto dalje moze da dovede do slabljenja industrijske kompetencije. Ti znas da norveska vlada svake godine izdaje izvestaj o drzavnom vlasnistvu i da vrlo oprezno smanjuju drzavno vlasnistvo u firmama. Ali da ponovim – moze im se. Oni su jedina naftna sila koja pragmaticno i odgovorno investira i raspolaze zaradjenim naftnim novcem, za razliku od ostalih kleptokratskih naftnih salabajzera koji su pretnja za mir i demokratiju. Imaju dobre marginale. Da li se secas pre jedno desetak godina kada je bila velika nestasica putera u Norveskoj bas pred Bozic? Ti znas da je pravljenje bozicnih kolaca prvo i poslednje slovo bozicne azbuke. Secam se kako su Svedjani preko oglasa prodavali puter Norvezanima za neke basnoslovne sume - bez preterivanja, cifre su isle preko hiljadarke za paklu putera - svercovalo se preko granice, aktivirala se granicna kontrola zbog sverca, kazne padale. Norvezani kupovali, nisu pitali za cenu, gde da ostanu bez bozicnih kolaca. E, to je odlican primer kako protekcionizam moze da dovede do nedostatka konkurencije. Nijedna zemlja u OECD ne subvencionise svoje seljake vise nego Norveska koja uz to stiti svoje domace trziste hrane visokim carinama. Te zime je carina na puter bila toliko visoka da strane firme nisu htele da prodaju puter Norveskoj a sto je zateklo domacu norvesku zadrugu koja regulise domacu prozvodnju putera i … kad se potraznja za puterom povecala … rafovi u radjama su se ispraznili.

Predlazem da splitujes i tako kanalises diskusiju o kapitalizmu koja ima potencijal da se razvije jer je tema uvek aktuelna o cemu svedoci i cinjenica da se kapitalizam/marksizam svako malo poteze pomalo, ponegde. Ovako ispadne da se stavlja poklopac na nesto sto ima potencijal da se razvije i sto ce neizbezno izvirivati na raznim mestima ukoliko ne dobije svoje mesto. Pa i ako krene da izviruje na drugom mestu u znacajnoj meri - samo se preseli na maticnu temu. Tako bi se diskusija smestila u odgovorajuci okvir i time dobila mogucnost da se oplodi, a sto je valjda i svrha diskusionog foruma. Verujem da bi se tada vise njih ukljucilo u diskusiju dok se ovde ustrucava jer oseca da je off topic. Ista stvar i sa diskusijom o abortusu koja je, sasvim ocekivano, prevazisla pocetne premise (odluku americkog VS-a) i koja bi se sasvim prirodno mogla preseliti na temu o abortusu koja vec postoji. Tako bi nekako prirodno forum generalno dobijao smislenu tematsku formu, zrno po zrno. Ovako sve neke flekice i sitna zarista i drzi vodu dok majstori odu. Ne treba gushiti teme, samo se kaze a i vidi koliko je to kontraproduktivno.

To [1%] je ukupan broj abortusa u trecem tromesecju, u i nakon 21. nedelje trudnoce na ranije prilozenom linku ka Pew Research Center gde stoji i ovo: Kad sam vec tu, ovo je takodje interesantno i relevantno u kontekstu abortusa => Guttmacher Institute: Reasons for abortion A i ovo je podlozno diskusiji zbog razlike u letalnom ishodu legalnih i ilegalnih abortusa: TABLE 15. Number of deaths and case-fatality rates* for abortion-related deaths reported to CDC, by type of abortion — United States, 1973–2018†

U 2019-oj je 93% abortusa u USA izvrseno tokom prvog tromesecja (first trimester) tj. u ili pre 13-te nedelje trudnoce. Dodatnih 6% se dogodilo izmedjuu 14. i 20. nedelje trudnocce (second trimester), a 1% abortusa je uradjeno u 21. nedelji trudnoce ili kasnije. >>> Ove podatke pregledno vizualizuje i tabela CDC-a. Ti si protiv svih abortusa ali svoju argumentaciju podupires video-primerom koji ekspilicitno referira na trudnocu u 24-oj nedelji, dakle na 1% izvrsenih abortusa. Ti takodje marginalizujes 0,5 % slucajeva silovanja kao razlog za abortus, da bi potom potezao i gradio argument na, uslovno receno, "marginalnom" 1% prekasnih abortusa. Ako je, kako kazes, "potezanje" 0,5% abortusa nakon silovanja retoricki trik "gde bi se argument gradio na marginalnom", onda je i potezanje 1% prekasnih abortusa isto to. Ja ne bih licitirala oko tih procenata. Sledi transkript onog sto je lekar iz gornjeg videa rekao a sto se odnosi na 1% izvrsenih abortusa u USA na kojima ti gradis "opsti slucaj" (da ne bude zabune, ja ne marginalizujem procente poput tebe). Svedocenje je dato pred Odborom za pravosudje Predstavnickog doma americkog Kongresa, koji se naziva i Pravosudni komitet Predstavničkog doma. Zbog pravne prirode nadzora Odbora, clanovi odbora obično imaju pravno iskustvo, ali to nije potrebno. Verujem da vecina ljudi, iz ociglednih razloga, nije uopste pristalica ovih prekasnih abortusa. Ne verujem da je to u nekoj znatnoj meri sporno. Sporna je retoricka manipulacija koju si vrlo dobro projektovao na drugog.

To sa pilulom se zove medicinski abortus jer se inicira pilulom i to je dosta rasprostranjena metoda u danasnjem svetu. Ali to je i dalje abortus. Nije valjda da hoces da kazes da ce medicinski abortus biti izuzet iz zakona o abortusu? Tako se da protumaciti ova kontradikcija.

Samo se kaze da su ovako neutemeljene kategoricke tvrdnje neodgovorne. Ili licemerne ako pod "nece potpuno" racunas dozvoljen abortus samo ako je trudnici zivot ugrozen. Nema potrebe pricati napamet => Abortion in the United States (+ ima puno linkova ka zakonskim aktima) A i ovo je informativno => These states will ban abortion now that Roe is overturned

Suprotna rec (antonim) za ”inferioran” je ”superioran”. Po kojim kriterijumima delis drustva na inferiorna i superiorna? U cemu i na koji nacin bi mogla da se ogleda ta superiornost istocnih drustava? Relevancija? Primer?

Odluka Vrhovnog suda u vezi sa abortusom sama po sebi, pravno gledano, ne zabranjuje ništa, ali širom otvara vrata za manifestaciju i potencijalni primat američkog in god we trust-kičeraja sa potencijalno ozbiljnim posledicama. Dovoljno je rečito to što je 13 država već unapred pripremilo ”trigger laws” koji će u velikoj meri ograničiti pravo na abortus. Missouri je samo sat vremena nakon odluke VS aktivirao takav zakon. U Oklahomi je guverner nedavno potpisao zakon kojim se zabranjuju svi abortusi osim ako trudnoća ne predstavlja životnu opasnost za trudnicu. Šteta za slobodarsku ideju iz koje je zemlja nastala, ali ako takve retrogradne stvari budu većinska volja gradjana, onda neka im tako i bude. Izgleda da je XXI vek veliki izazov čak i onima od kojih se to nije dalo očekivati.

Prijavljujem problem sa funkcionalnoscu nakon ovih kozmetickih radova na forumu. Kad god sa index boarda kliknem na poslednji post na nekom topiku baci me na prvu stranu topika. Tako sa dva razlicita laptopa, jednog tableta i jednog telefona. To se ranije nikada nije desavalo. Uopste nije user friendly. Da barem to radi normalno kao ranije, lakse bi bilo svariti ovu infantilizaciju foruma sa bedzevima kakvi se dele u obdanistu i nizim razredima osnovne skole.

Ruski novinar Dmitrij Muratov, proslogodisnji dobitnik Nobelove nagrade za mir je prodao svoju Nobelovu medalju na aukciji za 103,5 miliona dolara. Prihod je namenjen za pomoc ukrajinskoj deci izbeglicama preko decijeg fonda UNICEF. Moralni kompas koji radi. Nakon odluka EU, litvanske vlasti su zabranile transport ruske robe koja je pod sankcijama zbog rata u Ukrajini. To je zato sto jedina zeleznica izmedju Rusije i Kalinjingrada ide preko Litvanije. To je izazvalo ozbiljne reakcije ruske strane. Kakva ironija kad Peskov kaze da je to odluka bez presedana i krsenje svega (razume se covek u krsenje svega). Rusko Ministarstvo spoljnih poslova u saopstenju za javnost kaze: „Ako se teretni transport izmedju Kalinjingradske oblasti i ostatka Rusije preko Litvanije u bliskoj buducnosti ne bude potpuno obnovljen, Rusija ce delovati u cilju zastite svojih nacionalnih interesa.” (izvor). Ne kazu nista o tome sto su oni jos u martu odsekli Ukrajinu od medjunarodne pomorske trgovine blokiranjem obale Crnog mora. Moralni kompas … sta je to?

Zarad pomenute svrhe diskusije treba reci da Voltaire ovo [boldovano] nije rekao. To nisu njegove reci. U biografij The Friends of Voltaire koju je napisala Evelin Beatrice Hall, pod pseudonimom S. G. Tallentyre 1906., ona kaze: ”The men who had hated [knjigu De l'esprit], and had not particularly loved Helvétius, flocked round him now. Voltaire forgave him all injuries, intentional or unintentional. 'What a fuss about an omelette!' he had exclaimed when he heard of the burning. How abominably unjust to persecute a man for such an airy trifle as that! 'I disapprove of what you say, but I will defend to the death your right to say it,' was his attitude now.” S. G. Tallentyre (Evelyn Beatrice Hall), The friends of Voltaire, str. 199. Dakle, ona nije citirala Voltairea nego sumirala njegov stav(attitude) u jednom vrlo odredjenom kontekstu.

Uvek se rastopim i oraspolozim sa Pippi. Villa Villekulla Pipi pravi kolace.

Junakinja mog detinjstva! Koja faca! Sizela sam za njom, totalna fascinacija i identifikacija. Nosila sam Pippi frizuru dok nisam krenula u skolu. Onda sam otkrila Hajdi kad sam dobila prvu pravu knjigu (240 strana, Izdavacko preduzece Mladost, Biblioteka veverica). Pipi je toliko bila popularna da je ta uloga onemogucila razvoj glumacke karijere Inger Nilsson koja je igrala Pipi u TV-seriji i filmovima. Svi su je toliko poistovecivali sa ulogom da joj maltene niko nije nudio neku drugu ulogu. Ta uloga joj je komplikovala i privatan zivot. Ona je ostala vecna Pipi. Tek jedno 30-ak godina kasnije se pojavila u javnosti i ispricala koliko ju je ta uloga i prateca Pipi histerrija indisponirala u zivotu. U Svedskoj sam nabavila sva tri Pipi filma, a TV-serija iz ´69 (13 epizoda) se nalazi u TV-arhivu i desi se da ponekad pogledam neku epizodu kad mi dodje. Takodje, obisla sam sva Pipi mesta u Svedskoj. Nema meni poznatog deteta sa kojim nisam podelila neko Pipi iskustvo. I danas je deca vole. I ona kao lik i citava prica oko nje je vecna. Pipi je bezgranicna. Nju treba da odgledaju i odrasli. Ona je antiteza inferiornom, uskogrudom palanackom pogledu na svet. Zivela Pipi! ❤️ Pipi (skraceno od Pippilotta) Dugacarapa (Långstrump) Njeno puno ime je Pippilotta Vikualia Rullgardina Krusmynta Efrainsdotter Långstrump

Daleko bilo!

Te 505 sa crtom je moj deda uvek morao da ima. A drugi baba i deda su trosili one crne Odzacar bonbone. To je bilo 70-ih.

Pre koju nedelju Geteborg - Barselona, nista strasno. Izuzetak od trenutnog "pravila". Inace je haos na vecim aerodromima. Najavljeno je to joos u aprilu ali ko je mogao da zamisli da ce ljudi dozivljavati nervne slomove u beskonacnim redovima zbog propustenih letova. Citala sam u novinama da za su rad na security check potrebne provere sigurnosnih sluzbi, cak i ako je neko vec radio ranije pa ostao bez posla onomad kad su aerodromi zjapili prazni. Kod nas rekli da taj proces traje oko dva meseca. Prodje sezona dok Sluzba obavi svoje procedure. Kod nas je uzas i sa pasosima, dugo se ceka za slobodan termin kod policije. Mnogo pasosa je isteklo tokom pandemije, manje se putovalo. Ja sam pocetkom februara - pet meseci pre isteka pasosa - dobila termin krajem jula. A mislila sam da predupredim komplikacije zbog letnjih guzvi kad svi krenu na odmor. 😄 Igrom slucaja, uspela sam da pomerim termin i bila sam prosle nedelje (pre isteka starog pasosa). Onda iznenadjenje na salteru, na pasos se ceka 5-6 nedelja - pokvarena masina za pasose u Finskoj od proletos. 😂 Onda ja zatrazim i tzv. nacionalnu id-karticu da imam dok ne dodje pasos, da mi se nadje u EU, jer se ona dobija za nedelju dana. I zaista, dodje SMS da mogu da dodjem da podignem id. Odem odmah ujutru, ipak mi uleti broj 297 u redu. 😁 Cetiri sata cekanja. U tom cekanju mi se desilo novo poznanstvo sa brojem 286 u redu, rucali smo, popili kafu i ispricali se. Cujem od ljudi da su uzeli slobodan dan da bi podigli isprave. Ko je ovih dana stigao na red i predao za pasos, cekace 8-9 nedelja da mu novi pasos stigne. Znaci, imala sam srece! 🤣 I to se vidi na aerodromima. Mnogi kampuju ispred aerodroma da bi, ako im se posreci, dobili tzv. provizorni pasos (vazi samo za jedno putovanje) a ti pasosi se izdaju u ogranicenim kolicinama, jer ta varijanta je smisljena za neke vanredne okolnosti a ne za masovno deljenje putne isprave. Btw, bila u novinama neka procena da ce u Evropi promenjeni/otkazani letovi i sl. ovog leta potrefiti oko milion i po putnika.

Ja bih rekla da to nije bekstvo od stvarnosti, nego bekstvo u bit citanja a ... zasto ne i bitisanja? Citanje je i kognitivna i emotivna radnja. Citalac u citanje unosi svoja znanja, iskustva, preferense itd. U susretu sa tekstom, citalac, svesno ili nesvesno, gradi tzv. svoje imaginarne svetove (envisionment) da bi stvorio kontekst i znacenje. Stvaranje tih svetova je stvaranje sebe. Ovi svetovi se razvijaju i menjaju tokom citanja i tako citanje dobija smisao. Roland Barthes to formulise kao ”strast za smislom” (”passion du sens”). To je jedan prirodan process koji je dobro ispitan i dokumentovan kod dece kad imaju svoja prva iskustva sa citanjem. Govori se o nekoliko neizmenicnih faza ulaska i islaska iz tih tzv. imaginarnih svetova. Generalno se moze reci da je citalac pre pocetka citanja izvan a pocevsi da cita, on ulazi se u svet knjige i pocinje da razvija imaginarne svetove na osnovu sopstvenih iskustava i znanja u zavisnosti od teksta. To je kao neka vrsta potrage za stvaranjem percepcije likova, radnje i okruzenja. Ova faza je prva od cetiri, na nju se vraccamo tokom citanja, kad god se jave nove percepcije. U drugoj fazi citalac je uronjen u svet teksta, i odmah koristi nove informacije, preispituje motive, emocije, uzroke, odnose i znacenja u tekstu. Smatra se da razumevanje radja razumevanje, citalac koristi svoje znanje o tekstu, sebi, zivotu i svetu kako bi povezao i zamenio percepcije i razmisljanja o radnji. U trecoj fazi se reflektuje sto doprinosi povecanju sopstvenog znanja i iskustva razmisljanjem o svetu teksta u kom se nalazimo. Ovde se moze naci razlog citanja iako o tome ne rzmisljamo svesno. Nakon citanja izlazimo iz imaginarnog sveta i distanciranje nam pomaze da se odmaknemo od subjektivnog i fokusiramo na delo kao takvo i knjizevni kvalitet procitanog, tj. analiticno objektivizuje svoje citalacko iskustvo. Mislim da je lako prepoznati se u tom procesu. Pitanje "zasto citamo" ide ruku pod ruku sa pitanjem "kako citamo".

Drage volje kad budem imala pristup. Trebalo je to da naglasim.

Da, zato sto u moj ontoloski sazetak ulazi sve ovo sto ti kazes. I sve ono sto se tu jos moze dodati. Pitanja zivota i smrti su otvorena pitanja na koja nema zatvorenih (konacnih) odgovora, nema definicije. U igri je mirijada egzistencijalnih fragmenata koji se preplicu i nizu. Zato tu nema ”ali” nego ”i” koje svako moze da dopunjuje svojim (pod)razumevanjem, sto i sam potvrdjujes. Sto vise pokusavamo da objasnimo, sve se vise udaljavamo od odgovora. Mozda tako treba? Da postoji odgovor, mozda bi zivot izgubio smisao? Svi smo na svoj nacin umrezeni u Zivot koji po definiciji pozrazumeva i Smrt. Ali nismo nauceni da hendlujemo smrt kao neizbezni deo zivota pa se svako snalazi kako zna i moze. Isto tako, umrezeni smo u secanja koja traju sve dok zivi i poslednji koji se seca. To je verovatno neki iskonski nagon da hendlujemo smrt dok uvidjamo kako se zivot (okolo) neprikosnoveno nastavlja. Tu nema precice. Tako se nisu iskustva iz kojih ucimo (ili ne ucimo) i vremenom shvatamo (ili ne shvatamo) da je jedina konstanta u nasim zivotima – prolaznost. Panta rei! Nema pravde i nepravde na koju se mnogi pozivaju. Nije Nitsche dzabe rekao da je Bog mrtav. Kad neko ode – ode, bez obzira na to kako je ziveo. Svi se secamo nekih ljudi i nekih (preranih) smrti. Takvi anegdotalni primeri ostavljaju trag, nesto se nauci i ponese dalje. Odrasla sam sa devojcicom kojoj je na letovanju posle prvog razreda majka umrla na plazi, pored nje. Devojcica je posedela preko noci. Godinama nakon tog dogadjaja je sa svakog letovanja slala razglednicu majci na kucnu adresu. Nacin instiktivnog hendlovanja neopozivosti smrti dok se zivot nastavlja? Perspektiva zavisi od toga da li smo gledaoci ili ucesnici dogadjaja => objekat ili subjekat. Te uloge se dinamicno smenjuju tokom zivota. Pandrutt je pisao nesto na tu temu koristeci metaforu kaveza u zooloskom vrtu – perspektiva na zivot onih koji su u kavezu i perspektiva posmatraca ispred kaveza. To je simbolican opis pogleda na svet (Weltanschauung). I taj pogled na svet, koji obuhvata sve izmedju zivota i smrti, je dinamican. Zato nema smislenog odgovora na pitanje koje je iniciralo ovo pisanje. Jer, smisao sve vreme stvaramo (ili ne stvaramo) sami od onog sto nam je na raspolaganju + svi smo u razlicitim (spoznajnim) fazama. Eto dokaza za onoh sto rekoh na pocetku balade- sto vise pokusavamo da objasnimo, sve se vise udaljavamo od odgovora. Ispadne mrsomudjenje, sto sam upravo dokazala. Tako je to sa egzistencijalnim pitanjima od kad je sveta i veka. Zato rekoh, da se zivi sustinski / smisleno (sta god to kome znacilo) bas zato sto sve moze da se lako ugasi! Upravo. Pisala sam ranije o tome koliko smo nebitne mikroskopske mrljice u vremenu i prostoru, koje sebi cesto pridaju veliku vaznost. Hibris kratkog daha. To obicno shvatamo tek kad nam nesto dobro prodrma kavez. Ko te pita, to je deo procesa u nasem roku trajanja. Tako su i pre nas, tako ce i posle nas. Panta rei! To nam je, sto nam je i sa tim jedino mozemo da probamo da napravimo najbolje sto znamo u datom vremenu i prostoru. Iskustvo mi kaze da je to vrlo bitno, nekad i presudno.

Da se zivi sustinski / smisleno bas zato sto sve moze da se lako ugasi.

Nedavno je objavljena studija radjena na Karolinskom institutu a koja indikuje da antioksidanti nisu bas tako dobri kao sto se veruje. Na primer, veza izmedju reaktivnih vrsta kiseonika (ROS, Reactive oxygen species) i antioksidanata kod raka je kontroverzna. S jedne strane, radikali kiseonika uzrokuju ostecenje DNK koje moze dovesti do raka a antioksidanti neutralisu ROS. Zato mnogi jedu antioksidante kao suplemente da bi se zastitili od raka. Ali s druge strane, neke klinicke studije pokazuju da antioksidanti povecavaju rizik od raka. U gore pomenutoj studiji se otkrilo da antioksidanti povecavaju rast i sirenje (metastaze) raka pluca i malignog melanoma kod miseva, i povecavaju invazivnu sposobnost kultivisanih ljudskih celija raka. U studiji svedske Cancer fondacije koja je u toku, ispituju se molekularni mehanizmi za to kako ROS i antioksidanti kontrolišu metastaze. Pokusava se naci odgovor na pitanje da li imuni sistem doprinosi sposobnosti antioksidanata da ubrzaju metastaze. Takodje se ispituje i kako identifikovati slabosti u celijama raka koje se odnose na radikale kiseonika a koje se mogu iskoristiti da ih eliminisu. Ova saznanja bi mogla da objasne zasto ranija klinicka ispitivanja sa antioksidantima nisu funkcionisala kako je planirano. Zato se sada pacijentima sa rakom preporucuje da izbegavaju suplemente sa antioksidantima i fokusiraju se na uravnotezenu ishranu. Ljudi, narocito bolesni, trebalo bi da investiraju vreme i energiju da saznaju sto vise o imunitetu, a ne da se neodgovorno prema sebi hvataju na nadrilekarske bucke. Kad bi te razne pilulice zaista delovale onda ne bi bilo bolesnih. Takodje, treba izbegavati i korisne idiote koji verujuci da je njima nesto pomoglo, sire iz nehata jevandjelje ozdravljenja. Samo se kaze da ni to ne leci.

Stav sam po sebi ne bi trebao da bude problem, stav je pozeljan. Ali, dzaba stav kakav god da je ako neko ne zna da ga artikulise, validno podupre i vodi diskusiju. Suceljavanje znanja a ne sujeta.