Cyber

U semantickom polju pomenutih arhaicnih antonima Occident i Orient se nalazi mnogo vise od sirove geopoliticke podele sveta. Oni u svojoj dihotomiji zapravo sublimiraju uzrocno-posledicnu vezu izmedju kulturoloske i politicke sfere. To je potka svih istorijskih trvenja. Zato ce ih uvek biti.

Sluti na starovremsku dihotomiju Occident vs. Orient.

Hvala ti na iscrpnom feedback-u. Ne vidja se svaki dan. Odgovor na tvoja pitanja je vec dat. Linkovi su uvek tu da svako moze sam da procita ako/kako hoce.

Takva je situacija da sta god da se napise – sturo je. Ne moze se sve obuhvatiti. Ali zato ne treba ni trpati razlicite stvari u isti dzak. Ne moze biti jasnije da Ukrajini vec danas treba konkretna materijalna podrska ujedinjene Evrope ali, to je institucionalna, politicka ravan koju ne treba stavljati u isti kos sa jednim simbolicnim, ali zato ne manje bitnim, unizonim gradjanskim signalom. Moralna podrska ima plemenitu i vaznu funkciju. Verujem da je to svako iskusio na neki nacin. S´ druge strane, stvarnost ima vise slojeva, sto svojim primerima i potvrdjujes. Sliding doors, razlicite radnje se medjusobno ne iskljucuju. Svima nam se pise da istovremeno baratamo sa mikro i makro stvarnoscu. To sto ste primetili ti i tvoja poljska koleginica su kulturoloske razlike. Iz mog iskustva, bilo bi cudno da timski sastanci izgledaju drugacije nego sto opisujes, tim pre sto ste multi-kulti grupa. Rat je osetljiva tema. Cene, vreme, godisnji odmori i sl. su opsta socijalna tema, prikladna za ”slobodnu diskusiju” sto zapravo znaci chitt-chatt jer su ljudi socijalna bica a jezik je socijalna stvar. Poslovni kontekst je neka vrsta neutralnog terena. Oko socijalnih kodova postoje precutni sporazumi. Svaka firma ima neku svoju internu kulturu. Slazem se da su ljudi uljuljkani ali to otvara jednu drugu temu. Isto kao tviter ratnici i ostale drustvene devijacije. Sve ima svoje. Razumevanja radi. U ovim komplikovanim vremenima. Verujem da se u sustini slazemo.

Gestovi su deo zivota i imaju svoje vreme trajanja i svoju funkciju. Gradjani Beca su uradili ono sto pristojni gradjani mogu da urade u datoj situaciji. Ovo je bio lep gest pruzanja moralne podrske, koja je ljudima u Ukrajini potrebna sada. Za godinu, dve ce razrusenoj Ukrajini biti potrebno nesto drugo, a sto ce zahtevati druge vidove delovanja. To nije u ingerenciji blagonaklonih gradjana i zato lepom gestu gradjana Beca ne treba ovako cinicno gledati u zube.

Izgleda naisla neka sezona gripa u Kremlju pa su mozda u nekom karantinu. Javlja Moscow Times da ima jos odsutnih. Viktor Zolotov, sef Nacionalne garde, nije vidjen u javnosti od kad je 13. marta u Sabornom hramu dobio ikonu od patrijarha. Ne vidja se vise ni Valerij Gerasimov, nacelnik Generalstaba. Poslednji zapis je od 12. marta kada razgovarao sa kolegom iz Turske. Kazu, nema ni njegovog zamenika Igora Kostjukova. A i dva digitalna pojavljivanja spijunskog vrsioca duznosti Aleksandra Bortnikova se dovode u pitanje – ista odeca, ista pozadina, isti ugao, u kadru je samo nekoliko sekundi i ne progovara ni rec. Nako toga, o njemu nema nikakvih vesti. Ostaje da se vidi da li ce da nestanu i sa fotografija, kao u ”ono” doba. Nije tajna da Putko zeli da prevazidje svog idola, druga Kobu.

Boldovano: Radi se o jednom basic informativnom clanku za koji se moze pouzdano reci da nije dezinformacija i/li propaganda, sto i ti iz nehata potvrdjujes. Znaci, validan je i sluzi svojoj ociglednoj svrsi, tj vrsi funkciju razlikovanja Azov pojmova. To nije istrazivacki clanak, reci ce ti svaki profesionalac. Kao sto lepo primecujes, stvar jeste – i treba da bude! - u tome da pokusamo sebi da zadajemo pitanja. Ali, ako nas nesto zaista interesuje onda treba pokusati naci i odgovore na ta pitanja a ne ponavljamo opsta mesta iz emotivnih razloga. Hocu reci, clanak kome gledas u zube je vrlo solidan uvod da se krene u trazenje odgovora. Ti (sebi) postavljas puno pitanja. Da li si nasao barem neke odgovore ili pitas ´nako retoricki? Podeli sa nama saznanja, nemoj da pitanja vise u magli jer onda radis ono sto kritikujes. -------------__---> Nastavak nije vezan za tebe, samo koristim isti prostor da podelim neko slaganje kockica u potrazi za odgovorima na neka pitanja . Putin koristi razne izgovore da bi legitimisao svoju invaziju na Ukrajinu. Jedan od malignijih je optuzivanje Ukrajine da ima nacisticki rezim i da se u Ukrajini desava genocid. Da se tamo desava genocid, svet bi o tome cuo, to se nije moglo sakriti ni ´42 a kamoli sada Tvrdnje su apsurdne i neutemeljene. Uz to, lako se da proveriti da sam reakcionarni ruski rezim godinama koristi fasiste i naciste, delom u nastojanjima da zadrzi vlast u sopstvenoj zemlji, delom u geopolitickoj igri protiv spoljnog sveta i vodjenju svog agresorskog rata. Putinova laz i licemerje oko „denacifikacije“ Ukrajine postaju jos apsurdniji u svetlu cinjenice da je Ruski imperijalisticki pokret – ista fasisticka teroristicka grupa koja je obucavala svedske bombaske naciste (2016.) kao i druge evropske naciste – bio aktivan na ruskoj strani u Donbasu 2014. Cinjenica da su ruski nacisti, neki od njih sa istorijom vezanom za Kremlj, otputovali iz Rusije da se pridruze Azovu, moze iznenaditi one koji greskom veruju da su u zloglasnom bataljonu samo nacionalisti ili, kako se predstavljaju, „patriote“ koji se bore za narod Ukrajine. Ali nije. Azov su osnovali i vodili nacisti. Prema recima vodje Andrija Biletskog, oni svoju „istorijsku misiju“ vide kao „vodjenje belog naroda na zemlji u konacnom krstaskom ratu protiv podljudi predvodjenih Semitima“. To je zamisljena „bela rasa“ i vizija geopoliticke desnicarske ekstremisticke zajednice u Evropi – kako antizapadne tako i antiruske – kojoj je Azov lojalan i za koju se bori. Ne za Ukrajinu, njenu vladu, njen narod ili njenu zelju da se približi Evropi. Putko uporno prica o genocidu i elementima antiruskog fasizma resenog da iskoreni etnicke Ruse iz Ukrajine. A nacosh Oleh Odnorozhenko iz Azov bataljona ladno´ kaze: „Mi ovde nismo antiruski raspoloženi. Dve trećine momaka govori ruski. Ali mi smo protiv Putina“. Pokret Azov se danas sastoji od puka u okviru ukrajinske odbrane, politicke partije i paravojne garde, kao i nize aktivnosti „civilnog društva“. One su formalno odvojene jedna od druge, ali dele ideoloske korene pored imena i simbola (pomenuto u inicijalnom novinskom textu u prethodnom postu). Kroz rat u Donbasu i uz pomoc politicara kao što je bivsi ministar unutrasnjih poslova Arsen Avakov, pokret se prosirio od svog formiranja, ali je na sreccu jos uvek veoma ogranicen u obimu, popularnosti i snazi – posebno kada je rec o ideoloskom uticaju. Nije Azov promakao svetu. Primera radi, Human Rights Watch i UN su adresirali problem, koji – sasvim primereno - smatraju ozbiljnim. Ima takve bagre svugde. Azovci su putovali po Evropi i formirali saveze sa svojim istomisljenicima u nekoliko zemalja kako bi poveccali svoj medjunarodni uticaj. Bili su i ovde u Svedskoj kod svojih drugara iz NMR (Nordijski pokret otpora) i njihov politicki sekretar je drzao govor 2019. na fasistickoj konferenciji u Stokholmu. Azov nije dominantna politicka snaga u Ukrajini - ma kako se to prikazivalo u ruskoj propagandi - niti je reprezentativan za Ukrajinu. Ukrajina nije nacisticka drzava. Kao i u svim drugim zemljama, vecina ljudi u Ukrajini sigurno ne zeli da ima veze sa nacistima, to je valjda jasno, glasacke cifre su dostupne. To objasnjava zasto Azov strateski umanjuje svoj rasni ideoloski i antidemokratski ekstremizam i predstavlja sebe kao hrabre „patriote“, a ne kao naciste sto zaista jesu. Nacisticka esencija Azova nije upitna. Takodje jasno je, iz informacija koje su lako dostupne svakom iole digitalno pismenom, da je Azov lazni povod Putinu da Ukrajinu proglasi za nacisticku drzavu, da laze domacu publiku o „genocidu“ u Ukrajini i da tako legitimise svoju invaziju. On mora biti zaustavljen. Prekid Putinovog zlocinackog poduhvata – ovo je Putinova agresija, ne ruska agresija! – ne samo da je moralni imperativ, vec i nacin da se ugusi azovska nacisticka klika, kojoj je rat razlog postojanja.

Slazem se, nema tu puno price. Jasno je ko je agresor. Jasno je ko laze o "genocidu" u Ukrajini. Prenela sam jedan clanak u celosti, bez ikakvog sugerisanja, navela izvor. Ti si krenuo u pricu. Kad vec jesi, onda si trebao da prezentujes protivargumente ako se ne slazes sa onim sto je izneto u textu. Daj podatke!

A koga / sta bi ti da umijes? To eventualno umanjivanje ne moze nikako biti gore nego Putkovo visegodisnje propagandno preuvelicavanje i redovno laganje o "genocidu" u Ukrajini. To mu je - kad je skuvao domace zabe - posluzilo da izvrsi agresiju na suverenu i samostalnu drzavu pod izgovorom da je "denacifikuje". Kakav je to genocid o kome nema nikakvog traga u svetu u kome se to nikako ne bi moglo sakriti? Daj podatke!

Vidim da se pominje Azov pa mozda nekog zanima novinski tekst koji prenosim u celosti. Bataljon Azov vs. politicki pokret Azov Zloglasni bataljon Azov hvaljen je zbog svojih borbenih dejstava, osuđivan zbog desničarskih ekstremističkih veza i naširoko korišćen u ruskoj propagandi kao dokaz da Ukrajinom vladaju nacisti. Ko su oni zapravo i kakvu ulogu imaju u ratu protiv Rusije? Ruski drzavni mediji Ukrajinu su dugo prikazivali kao zemlju kojom vladaju nacisti. Protestni pokret Evromajdan 2013–2014 prikazan je kao „fašistički udar“, a uoči aneksije Krima, narod je pozvan da zauzme stav protiv „neonacista u Kijevu“. Putin je više puta rekao da je svrha sadasnje invazije „denacifikacija“ susedne zemlje. Stalni fokus ruske propagande o Ukrajini kao zemlji u kandžama neonacista bio je desničarski ekstremistički pokret Azov od izbijanja rata 2014. godine. Pokret ima svoje poreklo u vojnoj dobrovoljačkoj jedinici osnovanoj u martu 2014. za borbu protiv separatista koje podržava Rusija u istočnoj Ukrajini. Iza jedinice, koja je dobila ime Azov bataljon, stajali su vodeći ukrajinski desničarski ekstremisti. Za simbol je izabrana nacistički obojena vučja udica. Nakon uspešnog učešća i povratka primorskog grada Mariupolja 2014. godine, bataljon se, zajedno sa mnogim drugim dobrovoljačkim jedinicama, pridružio redovnim snagama Ukrajine. Zatim je promenio ime u bataljon Azov i postao deo Nacionalne garde. Istovremeno je počeo da se formira politički pokret sa istim imenom, kaže Andreas Umland, analitičar Centra za istočnoevropske studije Instituta za spoljnu politiku iz Kijeva. Politički lideri koji su osnovali bataljon Azov idu dalje i osnivaju politički pokret Azov sa Partijom nacionalne unije, koja je izrazito desničarsko ekstremistička, iako vrlo marginalna. Na parlamentarnim izborima 2019. ukrajinske desničarske ekstremističke partije, uključujući Nacionalnu uniju, okupile su se i sastavile zajedničku listu kandidata. Zajedno su dobili 2,15 odsto glasova. I bataljon Azov i politicki pokret Azov imaju isto ime i simbol, ali su, prema Andreasu Umlandu, uprkos toga dva odvojena fenomena. - Politički pokret ima civilne uniformisane grupe koje marširaju sa bakljama i slično na način koji liči na Nemačku 1930-ih. Ruska propaganda ih pokazuje i tvrdi da je to vojni puk, ali to nije tačno. Posle osam godina borbi u istočnoj Ukrajini, bataljon Azov se smatra jednom od najistaknutijih vojnih jedinica u zemlji. Andreas Umland veruje da ova reputacija, a ne ideološko ubeđenje, privlači mnoge regrute. TT: Da li su puk i politički pokret potpuno odvojeni entiteti? - Formalno da, ali naravno da postoje veze jer imaju iste korene. Jakob Hedenskog, takođe analitičar Centra za istočnoevropske studije, navodi da u puku Azov nesumnjivo još ima vojnika desničarskih ekstremista, ali da je teško znati kakav uticaj imaju. - Jasno je da postoji interes Rusije da se Azov istakne kao dominantan element, jer to potvrđuje njihov narativ da su u Ukrajini da se bore protiv "nacista", kaže on. - O njima se dosta piše, ali oni su u stvari marginalna pojava. Uključuje nekoliko stotina ili nekoliko hiljada ljudi u ukrajinskim vojnim snagama od 250.000 vojnika. TT: Kako Ukrajinci gledaju na puk Azov? - Malo je onih koji očigledno saosećaju sa njihovim ideološkim programom. Istovremeno, verovatno ima mnogo onih koji su tolerantni s obzirom na to da su spremni da žrtvuju svoje živote za spas Ukrajine. Izvor: Göteborgs-Posten

Dve nuklearne sile.

Naravno da nisu, to je bila moja poenta. Startne pozicije su sada iste kao u vreme Berlinske blokade. A to bitno menja pravila igre.

Lokalna plemena nisu nikada zveckala nuklearnim naoruzanjem.

Ode video u ilegalu! Stigoh da odslusam par puta. Sad ne mogu da slusam Clash-verziju a da se ne prebacim na Kijev.

Nisam.

Opet taj populista koji daje dozivotnu garanciju na confirmation bias. Da se zna: Finska i Svedska nisu odbile ulazak u NATO, niti ih NATO vuce za rukav da udju. Drugim recima, nemaju sta da odbiju - vrata su im odavno sirom otvorena. Ako zele. Obe zemlje rade i dalje ono sto su radile vec 20 godina – ucestvuju u zajednickim vezbama sa NATO-m i njihova odbrambena doktrina je prilagodjena bliskoj saradnji sa NATO-m. Finska je vec toliko prilagodjena da bi, ako zeli, mogla u roku od 24h da postane punopravna clanica. Istina, u poslednje vreme se interna diskusija o ulasku u NATO sasvim ocekivano, aktualizovala u obe zemlje. Isto tako ocekivano, obe zemlje su se izjasnile da u ovom trenutku nemaju nameru da udju u NATO iz sasvim ociglednih razloga izbegavanja dizanja tenzija. Dokle vise to proglasavanje suverenih drzava za nekakvu nedonoscad, nesposobnu da donose svoje odluke? Kaze, ”Zapad je tu [uvoz nafte iz Rusije] suzrdrzan i nastavlja de facto finansirati Rusiju.” i salje oruzje Ukrajini. A da li je kritikovao Zapad / Evropu kad je prodavala oruzje Rusiji i nakon ruske aneksije Krima i to sve do nedavno? O tome se, na primer, moze vise procitati ovde ili ovde. Zasto cherry picking? Zbog potrebe agende? Sta to govori o licemerju i kredibilitetu govornika?

Da, dobro si razumela - tračevi sa dna kace. Sto se "zaplene" ruske imovine tice, dobila si link sa serviranom prevedenom zvanicnom informacijom iz prve ruke sa sve linkom ka EU-sajtu, jer je EU donela odluku o tome. Ili ne znas/neces da citas ili ne pravis razliku izmedju zaplene i zamrzavanja imovine. Jedno je sigurno - ne znas da pronadjes validne izvore informacija.

Ne. Ruskim oligarsima se NE PLENI imovina. Za tračeve sa dna kace postoji adekvatniji topik. Uzgred, pridevi koji se završavaju na ski, -ški i -čki pišu se malim slovom => ruski

A zasto bi osudjivao? Romani su fiktivne price, tzv. lepa knjizevnost - beletristika. Ken Follet pise istorijske romane. Istorijski romani su fiktivne price smestene u stvaran vremenski istorijski okvir (da bi kontekst bio autentican). Jedna od odlika fiktivne naracije je da prica zvuci stvarno moguca. Zato pisci istorijskih romana zanatski vesto smestaju svoju pricu u vremenski autenticnan istorijski kontekst. Znaci, fokus je na nekoj prici/radnji a ne na bavljenju istorijskim cinjenicama. Sto ce reci, ne postoji razlog da se takav roman pise ”navijacki”. Istorijske knjige su nesto drugo i pripadaju zanru strucne literature => drustvene nauke => istorija. Tu vec moze da se desi da neko pise pristrasno.

Ako bi se udostojio da procitas sta sam kvotovala iz prve ruke + dala link, onda bi saznao koji su tacno kriterijumi.

Nemojte tako ofrlje trcati pred rudu, relevantne informacije su na dohvat ruke. Radi se zamrzavanju a ne oduzimanju imovine; sve prema tacno utvrdjenim kriterijumima. "Neki ćata u opštini" je EU.

Pa zato sada i udaraju u dobosh u poznatom ritmu "ko tebe Ukrajinom, ti njega Irakom".

Nekad sam se bas pitala kakav je osecaj kad covek ne sme da kaze ono sto zapravo misli jer uvidja da to ne moze da odbrani plauzibilno. Vremenom sam shvatila da od toga ima i gore – to je kad je neko toliko mariniran u svom nakaradnom ubedjenju sa kojim raspameceno puca na sve strane. Iz toga se moze zakljuciti da prvopomenuta grupa, u odnosu na drugopomenutu grupu, ipak ima neki unutrasnji kompas a to nije malo u ova eticki i intelektualno dezorijentisana vremena. Pre neki dan mi se posrecilo da razradim misli dok sam citala razmisljanja jednog ovdasnjeg profesora psihologije u vezi sa ruskom agresijom. Putinova argesija je eklatantan primer nedostatka stida. Kaze profa, ljudi moraju biti u stanju da se stide da bi mogli da imaju iole konstruktivne medjuljudske odnose, a to vazi i za drzave (sic!). Sposobnost coveka da oseca stid je preduslov da se odnosi sa drugima razviju u reciprocitet a ne antagonizam. Zakljucak koji sledi - kada je Diktator izvrsio invaziju na Ukrajinu on je sa svom zeljenom jasnocom otkrio ne samo svoje maligne ambicije vec i svoju nesposobnost da se stidi. Zajahao je vlast pa se osilio, navikao je da niko nista ne sme da mu kaze, misli da je superioran u odnosu na sve ostale, ne trpi prigovore i postaje sve bahatiji, nemilosrdniji i bestidniji. Sve vise preti. Iza naizgled zainteresovanog stava kojim je nekada opcinio sledbenike, krije se zrtva sopstvenog samovelicanja koja oseca dubok prezir prema drugima. Stvara se konfuzija kod druge strane, koja ne može da veruje da neko može da bude toliko bestidan i on to vrlo dobro zna da iskoristi. Ono sto je sada eticki nuzno jeste da vojska, politicari i ostala sluzincad uvide da su pogresno dali poverenje ovom despotu i dozvole sebi da se (po)stide uzasa u koji su umesani (mnogima je to vec jasno), te iskoriste to osvescenje da zaustave pomahnitalog diktatora. Na njima je velika odgovornost. To vazi i za sve druge njegove poklonike. Nazalost, skoro niko ne zeli da se (po)stidi i tako prevazidje svoja ogranicenja, posto vecina ljudi trazi samo potvrdu za svoje zablude do poslednjeg daha. Isto kao sto se formuski jurisnici bore do poslednjeg zareza znajuci da ono sto uvijaju u oblande ne mogu plauzibilno da odbrane. Gornje izlaganje je pokazalo da za njih ipak ima nade. Uvek neka vajdica!

Sta god da je zeleo, postigao je (za sada) sve suprotno. Ujedinio je Evropu. Pomaze Makroncetu da dobije izbore. Mozda nehotice i nama pomogne, tj. katapultira (nevoljnu) Srbiju iz svog krila u narucje mrske joj civilizacije. Ne samo da je napravio pariju od sebe u celom civilizovanom svetu gde mu vise nema mesta, nego na dno kace povlaci i zemlju kojom despotski vlada. Istorija nas uci da nikad nijedan diktator nije mogao sam protiv svih konstantnim pretnjama. Svet mu je kompaktno okrenuo ledja na nacin koji do sada nije vidjen. Okrenuce mu ledja i njegovi kad ih posledice njegove megalomanije otrezne pa ga, ako imamo srece, na pravdi boga nekako svrgnu. Njegovo je odbrojano.

Ničija nije gorela do zore. Gledamo početak kraja.