Cyber

Do 2007. Od 2008.

NASA: See the first images of the surface of Venus

Evo, pronasla sam. Evropa zdaj! : 11. kongres Zveze komunistov Slovenije : Ljubljana, 22. - 23. 12. 1989 : Z Jugoslavijo k Evropi

Kada su 1989. Slovenci na kongresu saveza komunista lansirali slogan Evropa zdaj (Evropa sad) jer su hteli da idu napred, mi smo te iste godine poceli da se vracamo u srednji vek a podlipas je na Gazimestanu palio narod sa "niko ne sme da vas bije!". Svaka ptica svome jatu. Svakom prema zasluzi.

Ah, znam. T-terapije su svetla buducnost.

Ovde se jos od prosle godine dosta pise i prica da munitet moze biti dosta veci nego sto antigenski test pokazuje i da ljudi ne treba da padaju namah u bedak ako test pokaze (ni)malo antitela. Ima vise studija koje potvrdjuju da je broj onih koji imaju T-celijski imunitet znacajno veci nego broj onih sa razvijenim antitelima (koji se mere ”obicnim” seroloskim testovima). Testiranje T-celijskog statusa je zahtevnije i ne radi se masovno (zahteva specijalne laboratorije i slozenije analize, docim i vise vremena). Mehanizam rada T-celijskog imuniteta se razlikuje od mehanizma antitelskog imuniteta. Antitela su specijalizovana da jednokratno neutralisu slobodno sirenje virusa u telu. T-celije su specijalizovane za to da ubiju celije zarazene virusom (tacnije, one izazivaju samoubistvo zarazenih celija). Oba ova mehanizma daju zastitu na razlicite nacine. Antitela stite jednokratno od zaraze a T-celije stite od ponovne zaraze (jer one pamte uljeza). Kad rade u paru – bingo. Mild COVID-19 cases can produce strong T cell response Robust T Cell Immunity in Convalescent Individuals with Asymptomatic or Mild COVID-19 BBC: Coronavirus: Immunity may be more widespread than tests suggest

Jeste relevantna platforma ali to ne bi trebalo da bude povod za ovu passive agressive reakciju i spekulaciju o tudjoj – zapravo, mojoj - percepciji. Nemoj to sebi da radis. Ne preko mene!

Rak je tricky, hirovit, ima mnoga lica i nalicja. Nepredvidljiv je. Zna da se podlo primiri i ostavi lazni utisak mira, a onda iz nebuha posalje svoje satelite da naprave stetu na nekom drugom mestu, pre nego sto te hinjski sacekaju iza coska i stave te pred svrsen cin. Taj maligni party breaker. Opasan igrac. Koji vremenom postaje saigrac sa kojim se treba nekako nositi i ziveti sa njim, dok god. Sto se kaze, familiju ne biramo ali barem mozemo da je eskiviramo. Ovog uljeza ne. Uvek visi u vazduhu. Uvek znak pitanja. Da li se, kako vreme protice, udaljavamo od njegove opasnosti ili se priblizavamo isteku roka trajanja? Zato, ne treba mu dati da preuzme kontrolu nad onim sto je pod nasom jurisdikcijom, tj. nasom kontrolom i odlukom da zivimo sustinski u trenucima koje imamo i koje samo mi mozemo da kreiramo. On jeste opasan po zivot ali nije veci od (sustinskog) Zivota. Ko ga sljivi, njega ce Znanje da prevesla kad li tad li. Danas je World Cancer Day.

Naisla sam na ohrabrujuce primere na sajtu koji si ranije prilozio. A vidim, ima i strucnih ljudi koji se ozbiljno bave onim sa cim treba da se bave. Vrlo sveobuhvatna, relevantna i informativna platforma – za neku okvirnu ekolosku predstavu, ne samo o Srbiji nego i o regionu. Samo se pitam, koliko ljudi posecuje taj sajt. Lepo je videti da se krenulo u pozitivnom smeru, sto moze da inspirise i druge da se vise zainteresuju i/li angazuju … treba afirmisati takve konkretne primere, time se inicira pozitivna spirala podizanja ekoloske svesti na duge staze. Zajednički frižider na Dorćol plazu: Ne bacajmo hranu, pomozimo gladnima Dalekovode redovno obilaze ornitolozi i čuvari ptica Jedriličari očistili pola tone otpada iz Dunava Potpisani ugovori za četiri regionalna centra za upravljanje otpadom u Srbiji Objavljujemo spisak gradova i opština koji su dobili subvencije za solarne panele Vodič za subvencije za energetsku efikasnost: uslovi i dokumentacija za prijavljivanje

Znam, nije moglo ni sa prethodnom/proslom, ni sa pretproslom, ni sa natrposlom, ni ...

Ovim porvrdjujes da su problemi duboki i sistemski, a to se ne moze trajno resiti preko noci. Kvotovao si deo gde sam nabrojala neke od preduslova koje treba ostvariti da bi se nesto konkretno unapredilo i da je sve to ”neodvojivo od nasih endemskih drustvenih, politickih, ekomskih i ostalih falinki”. Ti mozes sto puta da kazes da je Bor u magli i da smo korumpirano drustvo (sto svi znamo). Te obe stvari su merljive i nisu uopste sporne, kao sto nije sporno da je danas sreda. Znaci, treba (dugorocna) akcija a ne samo reakcija. Nema ´leba od defetizma. Sa tim nema dijaloga. ----------------------------- Nigde kao ovde nisam videla da se oponenti jogune ne zato sto sa njima ne delite misljenje oko utvrdjenih cinjenica, nego zato sto ne delite isti emotivni poklič sa njima.

Ovo je neozbiljno - pukni pusko pa sta bude. Nazalost, nisi izuzetak. Kako ti zamisljas da se decenijama talozeni ekoloski problemi, uz gomilu drugih znanih, mogu resiti ako ne ozbiljnim, posvecenim, organizovanim, dugorocnim ciljanim radom na edukaciji stanovnistva? Svest se ne menja preko noci, pa tako ne ni ekolska. Svet za kojim mi (ekoloski) kaskamo – ne samo u kvanitetu (vremenski) docim i u kvalitetu (svest) – ima ekoloska pitanja na programskoj agendi vise od 50 godina i to jeste – generalno - znacajno uticalo na svest gradjana. Mi jos nismo ni u blizini toga da bacimo djubre tamo gde treba, sistematska zastita zivotne sredine je jos uvek apstraktan pojam, ekoloska udruzenja su, u globalnoj perspektivi, tek u povoju, svest nadleznih institucija o odrzivim i isplativim zelenim rešenjima i dostupnosti je verovatno vrlo upitna (o finansiranju, pod uslovom da su voljni, da ne govorimo), verovatno i razne ekoloske zakone treba regulisati i etablirati izvršne ekolosku instance … i sve to u interakciji sa gradjanima, a sto je sve neodvojivo od nasih endemskih drustvenih, politickih, ekomskih i ostalih falinki. Ekoloska edukacija treba da krene od kuce i obdanista i tome treba da stremimo. Treba, pre svega, da budemo svesni ko smo i gde smo, kakva nam je polazna tacka. Drugo je sta bismo i gde bismo voleli da budemo Uz nadu da hrabre sreca prati, najrealniji scenario da stignemo na zeljeni cilj bi bio zrno po zrno – pogaca, kamen po kamen – palaca. Vreme je pokazalo da se ozbiljni problemi ne resavaju huskacki, na oruk, na preterivanje, na gurku, na inat, na emotivnu manipulaciju, emotivni neizdrž i eko-uranilovku. To je neodrzivo. To je nedostojno. Vreme je da se kultivisu emocije i prevazidju licne sujete. Inace ce sve ostati na velikim praznim recima. Po ko zna koji put. U linku koji je Arsenije ostavio dva posta iznad tvog (tu se ima sta ozbiljno procitati), izdvajam kvintesenciju ozbiljnog pristupa: Štivo za preporuku! I validna podloga za diskusiju. Ali, ne lezi vraze: objavljeno 22.09.2021. Nijedan komentar. Gde su ekoloski borci? Na Tnjiteru?

Ovo su dobre vesti, a i meni dobar orijentir. Samo nek´ se borci predvodnici drze relevantnih stvari i u javnosti plasiraju suve cinjenice a ne alarmizam. Ne treba praviti od gotovog veresiju. Stanje je dovoljno zabrinjavajuce, nema potrebe za populistickim preterivanjima jer to, bez potrebe, smanjuje kredibilitet. Sve konkretno i objektivno ide u prilog istinskom podizanju ekoloske svesti. Distopijske stilske figure idu u prilog ad hoc podizanju ”svesti”, digne se emotivna tenzija pa dok se ne istrosi i ne predje na neku sledecu stvar, kojoj se pristupi na isti nacini tako u krug. Znam da jos nije. Zato sam i pitala dokle treba da dogori da bi se to desilo. Nije to problem od juce. Bor i Majdanpek su bili poznat problem jos dok sam ja zivela u Jugoslaviji pre vise od 30 godina. Hvala na linku, ali nemam pristup tom klubu.

Koliko sam shvatila iz raznih procitanih materijala (nevezano za Srbiju), izdate dozvole za istrazne radove ne znace nuzno i dobijanje dozvole za otvaranje rudnika. Osim toga, to su vrlo dugi procesi - koliko vec traje RT prica u Srbiji? Na primer, u Svedskoj je vreme cekanja na dobijanje dozvole za etabliranje rudnika najmanje je 8-10 godina, nakon zavrsenih istraznih radova i nakon procedura razmatranja u vezi sa tim. Vec 13 godina nije otvoren nijedan rudnik. Svake godine se podnese na desetine zahteva za istrazne radove; broj podnetih zahteva iz godine u godinu raste (cifre u spojleru), ali to ne znaci nuzno toliko novih rudnika. Mozda je u Srbiji drugacije? Kakva je situacija? Kakva je potencijalna steta od istrazivackih radova? Dalje, ovde se kaze ”ukoliko”, sto znaci da neki uslovi treba da se ispune da bi se nesto desilo – u ovom slucaju, da se otvore novi rudnici. Nije se ni ovaj jedan inkrimisani otvorio nakon tolikih godina – koliko je realno da ce se u blizoj buducnosti otvoriri vise njih? Zar nije bolje da se fokus stavi na ovaj konkretni slucaj u najavi, nego da se u pricu uvode neki (SBBKBB) hipoteticki da bi se pojacao distopicni scenario? Dokle teba da dogori da bi se ostvarila prophetia da ce ”jedini izlaz za građane biti da napuste Timočku krajinu koja će biti pretvorena u Mesečevu površinu”? Ovo pitam jer u istom tekstu stoji: Racunam da vec postoji neko prikupljeno iskustvo/znanje u ekoloskoj borbi kada su Bor i Majdanpek u pitanju, etablirana ekoloska udruzenja, kao i razradjeni komunikacioni kanali i da se to moze primeniti i u RT slucaju, umesto emotivnih manipulacija, modifikovanja cinjenica i plasenja srednjovekovnim rudarskim baukom. Alarmizam nije put za resavanje ovako ozbiljnih problema.

Upravo tako i upravo to meni sve vreme nije jasno u ovoj prici – nije sporno da rudnici nisu 100% kosher, nije sporno da ljudi mogu/treba da se organizuju, prikupe argumente, formulisu svoje zahteve/primedbe/stagod; plauzibilni argumenti postoje, ekoloska problematika sa rudnicima nije od juce, puno toga se zna o mogucim problemima. Ova stihijska ”borba” meni deluje samo kao intelektualna lenjost, jer ne mogu da verujem da znanje i razboritost ne bi mogli da se mobilisu. Rekla bih da je na delu evolucioni atavazim da se vidi pretnja tamo gde je nema ili da se preuvelicava potencijalna opasnost – konspiracione teorije su dobar primer za to, ali i ostali intuitivni strahovi od nekakve spoljasnje opasnosti/neprijatelja. Taj better-save-than-sorry-instinkt je bio vrlo funkcionalan kad smo ziveli u Savanama, ali u danasnje doba … Uocljivo je da isti oni koji nece da sa njima manipulisu politicari – ovo je i borba protiv njih - nemaju nista protiv da sa njima manipulisu oni koji valjaju neku njima milu zajednicku stvar. Faktor: confirmation bias. Ljudi prosto vole da se zalepe na ono sto im prija da cuju i sto porvrdjuje njihove intuitivne stavove i predrasude, umesto da prihvate (intelektualni) izazov i preispitaju i svoju i tudju perspektivu i alternativu. Tako se mogu bolje razumeti i sopstveni tudji argumenti i to bi bila jedna fer platforma za diskusiju/pregovore/ekolosku borbu/whatever. Zaintrigirala me izjava o deset rudnika one doktorke fizicke hemije. Malo sam se ”raspitala” na netu da steknen neku predstavu o kome/cemu se radi. Kakvih deset rudnika – javili joj Francuzi da ce biti 72 (ako ovaj opskurni izvor ne laze). Ali pre svega, zaintrigirale su me donje bombasticne tvrdnje koje su, pokazace se, argumentum ad populum i primer za ono sto sam napisala u prethodnom pasusu. To ne prilici velikim strucnjacima, nije im potrebno. Jos jedna opaska: ista stvar se plasira na dve vrlo razlicito profilirane medijske platforme. Naravno da sam potrazila tu studiju kad se na ovo gore sve crvene lampice aktiviraju - ne moze biti tako iskljucivo crno-belo u akademskom kontekstu. Ne mogu da dovodim u pitanje ono sto se usko odnosi na struku, to nije moja oblast. Ali, razumem o cemu je studija, sta je bio cilj i do kakvih zakljucaka se doslo, ima tu vrlo relevantnih nijansi i naucno preciznih formulacija. To je vise nego dovoljno da bi se razumelo da ova doktorka manipulise cinjenicama. Ali zasto? Zasto neko koga predstavljaju kao velikog strucnjaka sebi dozvoljava tako nesto, kad postoji toliko validnih i intelektualno postenijih nacina da se ova stvar oko rudnika sprovede onako kako prilici? Zato sto time postize klasicni tzv. efekat uokvirivanja (framing effect) pri cemu se informacije modifikuju tako sto se istakne ono sto sluzi agendi a ne istini, te se na taj nacin utice na one koji te bucke progutaju. Sve upravo onako kako se to kod nas vazda radilo. Ista meta, isto odstojanje.

Pa i treba rezonovati glasno, nema sta da se izvinjavas. Tako se slazu kockice. Tako se uci. Tako se uklanjaju nedoumice. Tako se razmenjuju i prosiruju znanja. Jezik je socijalna stvar. Ne bi nam trebao da nismo socijalna bica. I ja sam cesto nesigurna jer odavno ne koristim aktivno srpske reci iz nekih oblasti, sto je skroz normalno, ja znam kako ti procesi funkcionisu. Nije lako transferovati geografska imena s jezika na jezik. Narocito neka neuobicajena. Zato kondicioni trening mozga! Ukrstene reci, igre reci i sl. - mozak voli te igrarije, sto je i naucno vrlo dobro dokumentovano. To je prosto fascinantno sta se se desava u mozgu kad je jezik u pitanju! O tome se dosta zna i to je, recimo, puno doprinelo razumevanju neurolskih mehanizama pri ucenju stranog jezika. Zna se, primera radi, kako funkcionise vrlo slozen neuroloski proces memorizacije jedne nove reci, A i kako se jezik cuva od zaborava. Sad´ mi ovo palo na pamet pa sam raspetljala ... U hrvatskom: Čad => Čadanin => čadanski U srpskom: Čad => Čađanin => čađanski Btw, je l´ ti se desava da ti za cifre u nizu (broj telefona, maticni broj) treba vise vremena na srpskom, jer su ti duboko automatizovane na engleskom pa ni ne mislis nego izrecitujes?

Guam = Gvam => Gvamanci (?) => gvamanski Ovde sam naucila da su stanovnici vecinom Čamoroi => pridev: čamorojski (?) Samoa => Samoanac => samoanski

To su fenomeni koji se nalaze u vrlo asimetricnim ravnima, te su to prilicno neuporedive socio-ekonomsko-kulturoloske matrice. Svaka za sebe se, naravno, mogu objasniti.

Tako kako si rekla, Letonac. Balticke zemlje na srpskom su: Estonija, Letonija i Litvanija. Zna da bude prava zbrka pri transferu izmedju razlicitih jezika, narocito ako ne upotrebljavas pa se reci pasivizuju. Samo kad procitam sve ove koje si nabrojala, meni se zavrti u glavi. Nekad moram da zastanem i promislim. Zato ovo gimnasticiranje sa nacionalnostima. A i sa akcentom moze biti tricky jer, znas i sama kako moze cudno da zvuci ako se ne akcentuje na odgovarajucem mestu. To je inace potencijalna zamka sa imenima generalno. Estonija => Estonac => estonski Letonija => Letonac => letonski Litvanija => Litvanac => litvanski* Vidim, pridev u hrvatskom moze biti i latvijski, a u bosanskom litavski (kao i litvanski) Orijentaciono: Estonski jezik pripada finskoj grani ugro-finskih jezika. Znaci, nije indoevropski. Letonski i litvanski cine grupu Baltickih jezika. Znaci, indoevropski.

Po istom kriterijumu kao i uvek kad su ovakve i slicne stvari u pitanju. Akteri se obicno izjasnjavaju/deluju u funkciji sluzbe/struke ili kao privatni gradjani (aktivisti).

Nesto me zakopkalo ono sa stanovnicima Jamajke pa sam testirala neke zemlje koje su mi prve pale na pamet. Ako je neko rad da se igra, neka doda jos nesto pa da vidimo sta se moze zakljuciti (osim da svako pravilo ima izuzetak koji ga potvrdjuje). Zemlje na -ka ... Jamajka => Jamajkanac => jamajkanski Kostarika => Kostarikanac => kostarikanski Amerika => Amerikanac => američki → moram da razmislim zasto [tʃ] tj. /č/ ovde Zemlje na -ija ... Austrija => Austrijanac => austrijski (ne austrijanski ) → redukcija glasova zbog funkcionalnosti, kao i u sledecem primeru Australija => Australijanac => australijski a ne australijanski (ne u srpskom, da u hrvatskom) Galicija = Galičanin* => galičanski *mozda zbog izvornog naziva Galičina (galičanski jezik ali → Galička Kneževina) a uz to mozda i asimilacija zbog lakseg izgovora Holandija => Holanđanin* => holandski *Ko pokusa da brzo izgovori Holadijanac u nekom nizu reci izgovorice vrlo lako zubno-nepcanu afrikatu [dʑ], sto odgovara nama bliskom /đ/ koje se pise i kao /dj/ gde se tacno vidi od cega se zapravo glas /đ/ sastoji. Slovenija => Slovenac => slovenački (slovenski je vec zauzeto, ima drugo znacenje) Italija => Italijan => italijanski Rumunija => Rumun* => rumunski Britanija => Britanac* (redukcija) => britanski *Rumunijanac i Britanijanac bi bilo nefunkcionalno/rogobatno generelana tendencija kod jezika je pojednostavljivanje u sluzbi funkcije Zemlje na -ska ... Mađarska => Mađar => mađarski Hrvatska => Hrvat => hrvatski Francuska => Francuz (/s/ bi ionako zvucalo kao /z/) => francuski Engleska => Englez (isto kao i gore) => engleski Kina => Kinez => kineski (/s/ je lakse izgovoriti u datom okruzenju glasova nego /z/) Zemlje na -stan ... Uzbekistan => Uzbekistanac => uzbekistanski Pakistan => Pakistanac => pakistanski Avganistan => Avganistanac => avganistanski

Da, bas u tu tadasnju. ☺️ Moze biti, ali nisam htela da previse zauzimam prostor svojim bgd-pricama.

U Centropromovoj samoposluzi na Cvetnom trgu je cena hleba, mleka i ostalih osnovnih zivotnih namirnica bila ista kao i u drugim Centropromovim samoposlugama. Ljudi koji su ziveli u okolini su pazarili tu u svojoj lokalnoj samoposluzi, kao sto to ljudi obicno rade ma u kom delu grada ziveli - to je vazno u ovom kontekstu. Lepljenje neke projektovane elitne etikete samoposluzi je ovde totalno nerelevatno. Druga relevantna stvar je ta da je ta samoposluga pomenuta tek kao dodatak glavnoj tvrdnji da je u Centropromovim supermarketima (koji je bilo svuda u gradu) bilo neke strane cokolade i kafe jos 70-ih, a kao paralela / pandan pomenutim povrenim nestasicama kafe i cokolade 80-ih. To secanje sam nenametljivo (u spojelru) dopunila sa par anegdotalnih paralela iz nekih drugih mesta i drugih vremena – perspektive radi. Zapravo, sve to je za mene samo jedna zagrada u zivotu. To je moja prica, takve price treba podeliti jer u razmeni se saznaju nove stvari. Ko se seca Cuprije, neka pise o tome. Jedno ne iskljucuje drugo. Btw, zahvaljujem na podsetniku – jeste bilo toblerona, bogu hvala! ---------------------------- Generalna opaska: ovde se stalno upada u iskljucivost i neke dihotomije crno-belih spoznajnih svetova, konfrontativno preterivanje i sumnjicavost, a evo sada i u patkometriju oko toga ko je sta imao ili nije imao sa podnosenjem dokaza i forumskim istraznim organima / forenzicarima koji zadiru u tudj prostor, obrcu i ispituju verodostojnost tudjih zivota, iz cega sledi da se iz materijalnog siromastva postepeno moze isplivati - iz duhovnog, ocigledno mnogo teze, o cemu ostaje beleska na ovom forumu.

Meni se cini da je za tog Labana znalo pola Beograda, toliko je bio ozloglasen.

Secam se doba privremenih nestasica u SFRJ. Predsednik kucnog saveta, nekadasnji partizan i aktivan u mesnoj zajednici, isao je od vrata do vrata i delio bonove za raznu deficitarnu robu (valjda je on to kao ”Clan” tamo duzio). Kad se procuje da je red iza samoposluge (tamo gde se istovaruju isporuke) ljudi idu i staju u taj red iako se cesto nije znalo sta ce tacno doci, ali red je bio indicija da ce nesto doci – tu su glasine igrale vaznu ulogu. Cesto su se deca slala da zauzmu mesto u redu pre nego sto stariji dodju. U igri su bili bonovi za kafu, deterdzent, ulje i mozda jos nesto cega se ja ne secam. Tada sam naucila rec Divka (zamena za kafu). Kako god, kod nas je vazda bilo neko snalazenje. Ne secam se da je to ostavilo neku generalnu traumu. Bila je i nestasica cokolade, pa su se u samoposlugama mogle kupiti tzv. secerne table (ta nestasica je mene zaobisla). Kad sam kod cokolade, da napomenem da se pocetkom i sredinom 70-ih kad sam ja bila dete, u tadasnjem Centropromu koji se nalazio svuda, mogla kupiti Nestlé cokolada (koju sam ja tamanila) i Nestlé Nescafé (koju su pili odrasli). U Centropromu na Cvetnom trgu (prvi supermarket u Beogradu) se moglo kupiti maltene pticje mleko.