Cyber

Moj prilog se nije odnosio na to zasto/kako/zbog cega je tema zapoceta. Moj prilog se jasno odnosio na manifestaciju diskusije, tako sto sam vrlo eksplicitno precizirala prirodu i cilj svog priloga i na pocetku i na kraju: 1) kao doprinos ”razgranicavanju nekih pojmova koji se ovde ´ladno mesaju u intuitivnoj argumentaciji” i 2) kao ”okvirna postavka da bi se razmislilo o cemu se prica, sta se kritikuje i zasto”. Naglasila sam i zasto je to vazno - zbog "pravljenja distinkcije izmedju raznih pojmova", te njihovog stavljanja u "adekvatan kontekst i medjusobni odnos". Moze li preciznije i jasnije? Prebrzo si citao (tako nas mozak predje vise puta dnevno, kazu istrazivanja). Unitarizam nisam ni pomenula. Pomenula sam utilitarizam (moralna doktrina) u smislu ”sto vece ukupno blagostanje svih u sto vecem mogucem obimu” a sto je, moze se reci, relevantan pojam u welfare kontekstu. Na to sam dodala da je u razlicitim drzavama razlicit stepen utilitarizma, pa sam to ilustrovala prikazujuci razlicite welfare modele. Etatizam sam pomenula na pravom mestu definisuci Beveridge-model koji odlikuje klasicna etatisticka redistribucija ”blagostanja”. Preciznije nije moglo. Ali preciznije citanje bi i moglo i pomoglo - to vazi za sve! - da bi se izbegli ovakvi nesporazumi i vrtenje u krug.

Taj proces je odavno uveliko u toku. U Svedskoj je, primera radi, izvrsena deregulacija trzista ulaskom u EU 1995 i razlika je vrlo brzo bila primetna. Danas je uglavnom ostao samo onaj mit o Svedskoj. Danci su dosta pre Svedske upratili kontinentalne tokove.

Vintage garderoba koja je postala nacionalno kulturno blago.

Ja bih da doprinesem razgranicavanju nekih pojmova koji se ovde ´ladno mesaju u intuitivnoj ”argumentaciji” po sistemu ”sto je babi milo”, a sto rezultira u neutemeljene i logicki nepovezane iskaze koji ne doprinose kvalitetu diskusije. Kapitalizam je ekonomski sistem u kome su sredstva za proizvodnju prvenstveno u privatnom vlasnistvu i u kome proizvodnju regulisu trzisne sile (izvor: Svedska nacionalna ensiklopedija, u nastaku NE). To, dakle, podrazumeva trzisnu ekonomiju koja pretpostavlja prava privatne svojine, privatna preduzecca i pravo proizvodjaca i potrosaca da se slobodno ponasaju kao prodavci i kupci. Welfare (blagostanje) je viseznacan koncept koji se odnosi na stepen blagostanja gradjana (NE). Drzava blagostanja je nacionalna drzava u kojoj je javna odgovornost za dobrobit gradjana siroka (NE). Znaci, nema potrebe na prvu loptu pucati u kapitalizam iz ideoloske strasti. Posve je jasno da stvar, u zavisnosti od drzave, implicira razliciti stepen utilitarizma. To se ne sme prevideti jer je kljucno za razumevanje razlika izmedju drzava. Za prvu ruku na ovu temu moze i od Wikipedije da se krene i sazna o osnovnoj tipologiji ”drzava blagostanja”. tj kako se welfare realizuje kroz razlicite modele u razlicitim zemljama. U Evropi su izgleda uobicajena dva welfare modela, Bismarkov i Beveridgeov, koji su naizgled slicni ali se (u grubim crtama) razlikuju po pitanju cilja, uslova pristupa soc. uslugama, nacinu finansiranja i vrsti raspodele. Otuda razlicite drustvene posledice koje su, uslovno receno, vidljive. No percepcija nije dovoljna, treba razumeti (sta je to) to sto se ”vidi”, tim pre sto se ovde napamet kritikuje nesto sto se uopste ne razume a sto banalizuje i obesmisljava (jos jednu) diskusiju. Drzava blagostanja prema Bizmarkovskom modelu, statuirana u Nemackoj zakonima iz 1880. godine, zasnovana je na mehanizmu socijalnog osiguranja, gde su davanja ekvivalentna doprinosima (rizik od bolesti, starosti i nezgoda na radu i sl.). Dakle, cilj modela je nadoknada za izgubljen prihod a uslov za pristup sistemu je individualan, u zavisnosti od doprinosa. Signum Bismarck-welfare modela (Nemacka, Austrija, zemlje Beneluxa, Ceska) je korporativizam jer se finansira zahvaljujuci dogovoru izmedju aktera na trzistu rada. Ovde ne bih cetvorila dlaku i ulazila u, primera radi, Hartz IV u Nemackoj, jer tu je vec rec o evoluciji modela a moja namera je da okvirno predstavim svoja saznanja o fundamentu razlicitih modela. Za istorijat i udubljivanje u Bismarckov model preporucujem ovo. Beveridge-model odlikuje UK, Irsku i nordijske zemlje. Beveridzijanska socijalna drzava, zasnovana na tzv. Beveridge Report, a koja se pojavila u Britaniji posle Drugog svetskog rata, finansira se porezima i pruza jedinstvene beneficije svim clanovima drustva, pri cemu beneficije uglavnom pruzaju samo prilicno nizak minimum. Termin „drzava blagostanja” skovao je William Temple 1940-ih kao antitezu ”ratnoj drzavi“ u nacistickoj Nemackoj. Cilj modela je kompenzacija za egzistencijalne ”neprilike” a uslov za pristup uslugama je univerzalan – dovoljno je drzavljanstvo ili boravisna dozvola. Model se finansira iz javnog poreza prema utvdrdjenim sablonskim iznosima (u UK i Irskoj niski a u nordijskim zemljama visoki sablonski iznosi). Dakle, tu je princip klasicna etatisticka redistribucija. Drustvene konsekvence ovog modela su, uslovno receno, iskorenjivanje siromastva (UK i Irska) ili stvaranje velike srednje klase (nordijske zemlje). Drzava blagostanja po francuskom posleratnom modelu, kombinuje ova dva prethodna modela. U ovom medjumodelu se tezi dvostrukom cilju: 1) socijalnoj zastiti, svojevrsnom osiguranju od rizika i nepredvidjenih zivotnih situacija, 2) blagostanju i socijalnoj pravdi kroz neke slozene mehanizme za preraspodelu bogatstva. Za razliku od Evrope, USA ima liberalni princip gde se pristup soc. uslugama odredjuje subsidijarno (cest kamen spoticanja Evropljanima) i to se finansira kroz porez i donacije. Drustvene konsekvence ovog modela su dualizam izmedju tzv. ”asistiranja siromastvu” koje ide u nasledje i ”privilegovanih” koji se samostalno stite od zivotnih nepogoda. Primetila sam dok sam istrazivala da se u USA govori o workfare dok se u Evropi mahom gleda kroz welfare-prizmu. Sta nam to govori? Ovde se sigurno moze jos i dodati i oduzeti – to bi bilo dobrodoslo osvezenje - ovo je samo neophodna okvirna postavka da bi se razmislilo o cemu se prica, sta se kritikuje i zasto. Ovo je vazno i da bi se napravila distinkcija izmedju pojmova ”welfare” i ”kapitalizam”, tj. njihovo stavljanje u adekvatan kontekst i medjusobni odnos. Zakljucno: Za smislenu diskusiju nije neophodno da se svi slazu - dapace! - ali je neophodno da svi ucesnici razumeju o cemu pricaju i da to utemeljeno artikulisu. Izgleda da treba naglasiti i to da je, u nedostatku validnih argumenata kojima bi se plauzibilno oborile tvdnje oponenta bolje uzdrzati se nego degradirati sam sebe licnim etiketiranjem oponenta.

U ovoj hiperbolicnoj i hermetcki zatvorenoj fudbalskoj metafori se ne uzima u obzir neizbezna unutrasnja dinamika fudbalskog tima koja se desava zbog isto tako neizbezne interakcije izmedju clanova tog tima. A pride jos i unutrasnja dinamika izmedju bas ta dva tima (kakvi god da su). To je ono sto je Hayek definisao kao "the extended order of human cooperation", tj. ljudska saradnja stavljena u sistem. Kad bi se ovako ocigledne stvari uzele u obzir onda fudbalska metafora ne bi opisivala ideoloski vodjenu politiku preraspodele i nehumano a priori osudjivanje ljudi na neuspeh. Dapace, fudbalska metafora, postavljena na validnim premisama, bi se pre mogla koristiti da opise trzisnu ekonomiju gde se u okviru odredjenih pravila svaki preduzetnik/fudbaler vodi svojim interesom, daje sve od sebe i tako povecava potencijal celog tima (sinergija), jer u timu su svi zavisni jedni od drugih (gore pomenuta Hayekova sistemska saradnja). I tako se, individualna stremljenja i ”koristi” spajaju u jedan visi, zajednicki cilj (rezultat sinergije). Neko izgubi, neko dobije. Ne mogu svi da dobiju i ne mogu svi da izgube. Neko promeni tim itd. To je evolutivan proces, rezultat ne ostaje isti (razni merljivi parametri su ovde sto puta davani na uvid). To ne moze drzava da spakuje u kapsulu i daje na recept. Dakle, gore ponudjena fudbalska metafora nije samo logicki netacna, nego su i premise netacne.

Da mi je da vidim u Srbiji da 60-ak politicara iz vlade, raznih ministarstava i parlamenta unizono daju ostavke jer im savest (ma sta to znacilo) ne dozvoljava da nastave svoj rad u sluzbi skandaloznog premijera/predsednika/whatever. Putsch! Da mi je da vidim da u Srbiji polticari danas jesu, sutra nisu.

SAS je onomad zbog pandemije otpustio gomilu pilota ali sada nije hteo da sve vrati nazad pod istim uslovima iako piloti u ugovorima imaju pravo na to. Namesto toga su pozaposljavali 560 pilota preko svojih podruznica (SAS-LInk i SAS-Connect) koje, prema pilotima, nude losije uslove rada. I zato sada 900 pilota strajkuje usred sezone. Presedan, crta je predjena. Ranije su barem strajkovali van sezone ”iz obzira”. Sada 30.000 putnika dnevno strada zbog strajka. Btw, sad´ se piloti kao nude da ipak prevezu charter putnike koji su ostali zaglavljeni na svojim destinacijama - "iz obzira". Ali, naglasavaju, ne druge. Stvar eskalira jer im se pridruzuju i avio-mehanicari. Bas me zanima kako ce i kada, ako je uopste moguce, da povrate poverenje putnika. A i kosta ih basnoslovno svaki dan strajka. Treba to bure bez dna vec jednom pustiti niz vodu, ionako su vazda bili kao etatisticki rogovi u vreci.

Sve mi nesto pada na pamet junak socijalistickog rada Alija Sirotanovic.

Sada je jasnije, ti zapravo govoris o kleptokratiji, ne o kapitalizmu. Gde su pelene tu je i korumpirano drustvo sa burazerskom politikom/mentalitetom. Ne cudi da prepoznajes tu anomaliju jer Srbija jeste kleptokratska drzava. To je nazalost trajno sadasnje vreme. Endemska boljka od koje se stalno peru ruke i koja se svaljuje cas na ovo cas na ono, pa eto i na kapitalizam koji je na paleti apstraktnih zloslutnih imenica koje se percipiraju kao nekakvi hermeticki entitetii kao, na primer, Zapad, EU, Amerika i sl. sa efektom ideoloskog zastrasivanja. Transparency International je u svom godisnjem Global Coruption Report za 2004. objavio listu sefova drzava koji su se najvise obogatili u modernom vremenu i gle´ ko se tu nasao u vajnom drustvu! Kakav kapitalizam, kakvi bakraci. Mohamed Suharto, Indonezija, 15-35 milijardi dolara Ferdinand Marcos, Filipini, 5-10 milijardi dolara Mobutu Sese Seko, Zair, 5 milijardi dolara Sani Abacha, Nigerija, 2-5 milijardi dolara Slobodan Milosevicc, Jugoslavija, milijarda dolara Jean-Claude Duvalier, Haiti, 300-800 miliona dolara Alberto Fujimori, Peru, 600 miliona dolara Pavlo Lazarenko, Ukrajina, 114-200 miliona dolara Arnoldo Aleman, Nikaragva, 100 miliona dolara Joseph Estrada, Filipini, 78-80 miliona dolara.

Nema razloga da prodaju Telenor, nije im nuzda. Ono sto sam ja rekla i ovo sto ti pises ne iskljucuje jedno drugo. Ali poenta je bila u tome da je Norveska prica za sebe. Btw, to sa puterom je toliko dokumentovano da svako ko je radoznao moze o tome da nadje u svetskoj stampi.

Norveska je specijalan slucaj koji nema pandan. U Norveskoj je drzava podigla efikasan protekcionisticki zid da bi sprecila kojekakve strane faktore da kupuju vazne norveske kompanije. Tebi je verovatno poznato da su Høyre kad su dosli na vlast hteli da smanje drzavno vlasnistvo iz ideoloskih razloga i da su trazili mandat u Stortinget da se prodaju Telenor i Kongsberg akcije. Pricalo se onoliko o tome da bi to moglo dovesti do toga da ruski oligarsi preuzmu vlasnicki deo u vaznim kompanijama i da kineske drzavne firme postanu proizvodjaci oruzja u zemlji. I tu sada imamo momenat koji je ekskluzivna privilegija Norveske – norveski drzavni budzet koji je, kad sam ja odavno poslednji put citala, imao suficit od nekih 5.000 milijardi norveskih kruna u naftnom fondu. Moze im se da budu protekcionisti, ali to je neka norveska vrsta protekcionistickog zongliranja jer su svesni rizika koje protekcionizam nosi: sukoba vlasnistva i drugih uloga drzave ili koncentracije moci koja moze da oslabi privatni sektor a sto dalje moze da dovede do slabljenja industrijske kompetencije. Ti znas da norveska vlada svake godine izdaje izvestaj o drzavnom vlasnistvu i da vrlo oprezno smanjuju drzavno vlasnistvo u firmama. Ali da ponovim – moze im se. Oni su jedina naftna sila koja pragmaticno i odgovorno investira i raspolaze zaradjenim naftnim novcem, za razliku od ostalih kleptokratskih naftnih salabajzera koji su pretnja za mir i demokratiju. Imaju dobre marginale. Da li se secas pre jedno desetak godina kada je bila velika nestasica putera u Norveskoj bas pred Bozic? Ti znas da je pravljenje bozicnih kolaca prvo i poslednje slovo bozicne azbuke. Secam se kako su Svedjani preko oglasa prodavali puter Norvezanima za neke basnoslovne sume - bez preterivanja, cifre su isle preko hiljadarke za paklu putera - svercovalo se preko granice, aktivirala se granicna kontrola zbog sverca, kazne padale. Norvezani kupovali, nisu pitali za cenu, gde da ostanu bez bozicnih kolaca. E, to je odlican primer kako protekcionizam moze da dovede do nedostatka konkurencije. Nijedna zemlja u OECD ne subvencionise svoje seljake vise nego Norveska koja uz to stiti svoje domace trziste hrane visokim carinama. Te zime je carina na puter bila toliko visoka da strane firme nisu htele da prodaju puter Norveskoj a sto je zateklo domacu norvesku zadrugu koja regulise domacu prozvodnju putera i … kad se potraznja za puterom povecala … rafovi u radjama su se ispraznili.

Predlazem da splitujes i tako kanalises diskusiju o kapitalizmu koja ima potencijal da se razvije jer je tema uvek aktuelna o cemu svedoci i cinjenica da se kapitalizam/marksizam svako malo poteze pomalo, ponegde. Ovako ispadne da se stavlja poklopac na nesto sto ima potencijal da se razvije i sto ce neizbezno izvirivati na raznim mestima ukoliko ne dobije svoje mesto. Pa i ako krene da izviruje na drugom mestu u znacajnoj meri - samo se preseli na maticnu temu. Tako bi se diskusija smestila u odgovorajuci okvir i time dobila mogucnost da se oplodi, a sto je valjda i svrha diskusionog foruma. Verujem da bi se tada vise njih ukljucilo u diskusiju dok se ovde ustrucava jer oseca da je off topic. Ista stvar i sa diskusijom o abortusu koja je, sasvim ocekivano, prevazisla pocetne premise (odluku americkog VS-a) i koja bi se sasvim prirodno mogla preseliti na temu o abortusu koja vec postoji. Tako bi nekako prirodno forum generalno dobijao smislenu tematsku formu, zrno po zrno. Ovako sve neke flekice i sitna zarista i drzi vodu dok majstori odu. Ne treba gushiti teme, samo se kaze a i vidi koliko je to kontraproduktivno.

To [1%] je ukupan broj abortusa u trecem tromesecju, u i nakon 21. nedelje trudnoce na ranije prilozenom linku ka Pew Research Center gde stoji i ovo: Kad sam vec tu, ovo je takodje interesantno i relevantno u kontekstu abortusa => Guttmacher Institute: Reasons for abortion A i ovo je podlozno diskusiji zbog razlike u letalnom ishodu legalnih i ilegalnih abortusa: TABLE 15. Number of deaths and case-fatality rates* for abortion-related deaths reported to CDC, by type of abortion — United States, 1973–2018†

U 2019-oj je 93% abortusa u USA izvrseno tokom prvog tromesecja (first trimester) tj. u ili pre 13-te nedelje trudnoce. Dodatnih 6% se dogodilo izmedjuu 14. i 20. nedelje trudnocce (second trimester), a 1% abortusa je uradjeno u 21. nedelji trudnoce ili kasnije. >>> Ove podatke pregledno vizualizuje i tabela CDC-a. Ti si protiv svih abortusa ali svoju argumentaciju podupires video-primerom koji ekspilicitno referira na trudnocu u 24-oj nedelji, dakle na 1% izvrsenih abortusa. Ti takodje marginalizujes 0,5 % slucajeva silovanja kao razlog za abortus, da bi potom potezao i gradio argument na, uslovno receno, "marginalnom" 1% prekasnih abortusa. Ako je, kako kazes, "potezanje" 0,5% abortusa nakon silovanja retoricki trik "gde bi se argument gradio na marginalnom", onda je i potezanje 1% prekasnih abortusa isto to. Ja ne bih licitirala oko tih procenata. Sledi transkript onog sto je lekar iz gornjeg videa rekao a sto se odnosi na 1% izvrsenih abortusa u USA na kojima ti gradis "opsti slucaj" (da ne bude zabune, ja ne marginalizujem procente poput tebe). Svedocenje je dato pred Odborom za pravosudje Predstavnickog doma americkog Kongresa, koji se naziva i Pravosudni komitet Predstavničkog doma. Zbog pravne prirode nadzora Odbora, clanovi odbora obično imaju pravno iskustvo, ali to nije potrebno. Verujem da vecina ljudi, iz ociglednih razloga, nije uopste pristalica ovih prekasnih abortusa. Ne verujem da je to u nekoj znatnoj meri sporno. Sporna je retoricka manipulacija koju si vrlo dobro projektovao na drugog.

To sa pilulom se zove medicinski abortus jer se inicira pilulom i to je dosta rasprostranjena metoda u danasnjem svetu. Ali to je i dalje abortus. Nije valjda da hoces da kazes da ce medicinski abortus biti izuzet iz zakona o abortusu? Tako se da protumaciti ova kontradikcija.

Samo se kaze da su ovako neutemeljene kategoricke tvrdnje neodgovorne. Ili licemerne ako pod "nece potpuno" racunas dozvoljen abortus samo ako je trudnici zivot ugrozen. Nema potrebe pricati napamet => Abortion in the United States (+ ima puno linkova ka zakonskim aktima) A i ovo je informativno => These states will ban abortion now that Roe is overturned

Suprotna rec (antonim) za ”inferioran” je ”superioran”. Po kojim kriterijumima delis drustva na inferiorna i superiorna? U cemu i na koji nacin bi mogla da se ogleda ta superiornost istocnih drustava? Relevancija? Primer?

Odluka Vrhovnog suda u vezi sa abortusom sama po sebi, pravno gledano, ne zabranjuje ništa, ali širom otvara vrata za manifestaciju i potencijalni primat američkog in god we trust-kičeraja sa potencijalno ozbiljnim posledicama. Dovoljno je rečito to što je 13 država već unapred pripremilo ”trigger laws” koji će u velikoj meri ograničiti pravo na abortus. Missouri je samo sat vremena nakon odluke VS aktivirao takav zakon. U Oklahomi je guverner nedavno potpisao zakon kojim se zabranjuju svi abortusi osim ako trudnoća ne predstavlja životnu opasnost za trudnicu. Šteta za slobodarsku ideju iz koje je zemlja nastala, ali ako takve retrogradne stvari budu većinska volja gradjana, onda neka im tako i bude. Izgleda da je XXI vek veliki izazov čak i onima od kojih se to nije dalo očekivati.

Prijavljujem problem sa funkcionalnoscu nakon ovih kozmetickih radova na forumu. Kad god sa index boarda kliknem na poslednji post na nekom topiku baci me na prvu stranu topika. Tako sa dva razlicita laptopa, jednog tableta i jednog telefona. To se ranije nikada nije desavalo. Uopste nije user friendly. Da barem to radi normalno kao ranije, lakse bi bilo svariti ovu infantilizaciju foruma sa bedzevima kakvi se dele u obdanistu i nizim razredima osnovne skole.

Ruski novinar Dmitrij Muratov, proslogodisnji dobitnik Nobelove nagrade za mir je prodao svoju Nobelovu medalju na aukciji za 103,5 miliona dolara. Prihod je namenjen za pomoc ukrajinskoj deci izbeglicama preko decijeg fonda UNICEF. Moralni kompas koji radi. Nakon odluka EU, litvanske vlasti su zabranile transport ruske robe koja je pod sankcijama zbog rata u Ukrajini. To je zato sto jedina zeleznica izmedju Rusije i Kalinjingrada ide preko Litvanije. To je izazvalo ozbiljne reakcije ruske strane. Kakva ironija kad Peskov kaze da je to odluka bez presedana i krsenje svega (razume se covek u krsenje svega). Rusko Ministarstvo spoljnih poslova u saopstenju za javnost kaze: „Ako se teretni transport izmedju Kalinjingradske oblasti i ostatka Rusije preko Litvanije u bliskoj buducnosti ne bude potpuno obnovljen, Rusija ce delovati u cilju zastite svojih nacionalnih interesa.” (izvor). Ne kazu nista o tome sto su oni jos u martu odsekli Ukrajinu od medjunarodne pomorske trgovine blokiranjem obale Crnog mora. Moralni kompas … sta je to?

Zarad pomenute svrhe diskusije treba reci da Voltaire ovo [boldovano] nije rekao. To nisu njegove reci. U biografij The Friends of Voltaire koju je napisala Evelin Beatrice Hall, pod pseudonimom S. G. Tallentyre 1906., ona kaze: ”The men who had hated [knjigu De l'esprit], and had not particularly loved Helvétius, flocked round him now. Voltaire forgave him all injuries, intentional or unintentional. 'What a fuss about an omelette!' he had exclaimed when he heard of the burning. How abominably unjust to persecute a man for such an airy trifle as that! 'I disapprove of what you say, but I will defend to the death your right to say it,' was his attitude now.” S. G. Tallentyre (Evelyn Beatrice Hall), The friends of Voltaire, str. 199. Dakle, ona nije citirala Voltairea nego sumirala njegov stav(attitude) u jednom vrlo odredjenom kontekstu.

Uvek se rastopim i oraspolozim sa Pippi. Villa Villekulla Pipi pravi kolace.

Junakinja mog detinjstva! Koja faca! Sizela sam za njom, totalna fascinacija i identifikacija. Nosila sam Pippi frizuru dok nisam krenula u skolu. Onda sam otkrila Hajdi kad sam dobila prvu pravu knjigu (240 strana, Izdavacko preduzece Mladost, Biblioteka veverica). Pipi je toliko bila popularna da je ta uloga onemogucila razvoj glumacke karijere Inger Nilsson koja je igrala Pipi u TV-seriji i filmovima. Svi su je toliko poistovecivali sa ulogom da joj maltene niko nije nudio neku drugu ulogu. Ta uloga joj je komplikovala i privatan zivot. Ona je ostala vecna Pipi. Tek jedno 30-ak godina kasnije se pojavila u javnosti i ispricala koliko ju je ta uloga i prateca Pipi histerrija indisponirala u zivotu. U Svedskoj sam nabavila sva tri Pipi filma, a TV-serija iz ´69 (13 epizoda) se nalazi u TV-arhivu i desi se da ponekad pogledam neku epizodu kad mi dodje. Takodje, obisla sam sva Pipi mesta u Svedskoj. Nema meni poznatog deteta sa kojim nisam podelila neko Pipi iskustvo. I danas je deca vole. I ona kao lik i citava prica oko nje je vecna. Pipi je bezgranicna. Nju treba da odgledaju i odrasli. Ona je antiteza inferiornom, uskogrudom palanackom pogledu na svet. Zivela Pipi! ❤️ Pipi (skraceno od Pippilotta) Dugacarapa (Långstrump) Njeno puno ime je Pippilotta Vikualia Rullgardina Krusmynta Efrainsdotter Långstrump

Daleko bilo!