Cyber

Zar nije bila neka afera oko muvanja sa LOTO-brojevima pre jedno desetak+ godina? Ako se ne varam, bio je snimljen corpus delicti.

Ovo sam ranije postovala ali mislim da treba ponoviti orijentacije radi, zgodno je za prst na celo. Odlike ur-fashizma iz Cetiri moralna spisa (Sinque scritti morali, 1997) od Umberta Ecoa: Prvi znak ur-fashizma je tradicionalizam. Tradicionalizam podrazumeva odbacivanje modernizma. […] Prosvetiteljstvo i razum se gledaju kao depriviranost U tom smislu, ur-fashizam se moze definisati kao iracionalizam. Iracionalizam se ispoljava u radnjama kojima ne prethodi promisljaj. […] Kultura je nesto sumnjivo ukoliko se bazira na bilo kakvoj kriticnosti. Nepoverenje u intelektualni svet je uvek bilo simptom ur-fashizma. Intelektualne aktivnosti ur-fashizma se svode na optuzivanje moderne kulture i inteligencije da su izdajnici tradicionalnih vrednosti. Ur-fachizam vidi razlicitost misljenja kao izdaju. Sinkretizam ne trpi kriticku analizu. Ur-fashizam raste i zahteva koncenzus tako sto pojacava i zloupotrebavljava strah od razlicitosti. On se hrani i bubri pronalazeci ”uljeze” i upiruci prstom u njih. Ur-fashizam nastaje iz socijalne i individualne frustracije, pa njegovi projektanti to zlokoriste manipulisuci frustriranim ljudima. Ur-fashizam pruza nacinalnni identitet onima koji nemaju socijalni identitet. Tako nastaje nacionalizam. Jedino sto takvoj naciji omogucava legitimet i identitet su ”neprijatelji”. Zato se u psiholoskom korenu fashizma nalazi paranoidna opsednutost mislima o pretecim konspiracijama, ne samo spoljasnjim nego i unutrasnjim. Pristalice se valjaju u sopstevim fantazijama o neprijateljima, no stalnim prilagodjavanjem retorickog registra za potrebe diskusije, pucaju sami sebi u nogu. Ur-fashizmu je borba protiv ”neprijatelja” nacin opstanka. Ur-fashizam manipulativno zagovara elitizam plebsa, jer njihove najbolje sluge su plebejci koji se klanjaju Vodji. Mase moraju biti skuvane kao zabe, da bi vapile za ”vladarom” kome se slepo predaju na volju (sto se uvek zavrsi velikom nevoljom). Mitologija se koristi u stvaranju kultova. Heroizam je ur-fashisticka norma i signum. Zato su spremni da ginu, a dok cekaju na junacku smrt salju u smrt sve koji im se nadju na putu. Zveckanje oruzjem je falus-substitut. Ur-fashizam je satkan od kvantitativnog populizma. Za ur-fashiste pojedinac kao jedinka nema nikakva prava, samo je tzv. ”narod” monolitna celina. Izmanipulisan narod radi ono sto manipulatori hoce => izrazava ”narodnu volju”. Ur-fashizam govori ”novojezikom” (”Newspeak” u Orwellovoj 1984).

Sovjetski (ruski) oslobodioci i pobeda, sovjetski (ruski) antifashizam i pobeda. Nakon WWII su se tim narativom ispirali mozgovi u skolama u istocnom bloku, to se urezalo duboko u svet ljudi (ima o tome literature). I danas kad slave Dan pobede nad fashizmom, slave zapravo sebe i svoju ulogu u ratu (ima i o tome dosta etnosloskog materijala). Kad pogledas kako danasnja Rusija zna da igra na tu kartu, kao oni su jel´te osvedoceni antifashisti sto ih jel´te cini imunim na "neke" nepodopstine koje drugima pripisuju.

Samo pogledas ko je etnifikovao antifashizam i sve je jasno.

Bice da se radi o (strukturalnoj) dvosmislenosti koja se manifestuje na razlicite nacine u razlicitim jezicima. Moze se reci i ”slike golotinje” ili nadugacko opisno ”slike koje/na kojima bla,bla,bla ...”, sto zna da bude smorno, jezik uvek tezi pojednostavljenju zbog funkcionalnosti. I na engelskom je nude pictures (gole slike). Ali gle´ kako se morfoloske kockice funkcionalno slazu kod ovih: svedski: naken (go) + bilder (slike) = nakenbilder (gole slike / "goloslike"?) nemacki: nackt (go) + Bilder (slike) = Nacktbilder (gole slike / "goloslike"?) Nemacki je nenadmasan kad su u pitanju reci sastavljene od vise reci (kompozicije). Kuriozitet: najduze nemacke reci (od 47 do 79) slova u Duden-korpusu. Sreca te su ove reci iz pravnog i administrativnog domena, uglavnom slovo na papiru. A vatra? Hm, ako moze da se upali, tinja i/li ugasi onda valjda moze i da gori, ili?

Bioluminiscencija tj. sposobnost zivih bica da proizvedu svetlost je pojava koja izaziva tirkizni sjaj u morskoj vodi. Na svedskom se to zove Mareld (morska vatra) i ove “morske pozare”, kako ih mornari nazivaju, izaziva nekoliko vrsta razlicitih organizama, kao sto je dinoflagelatni plankton koji se obicno nalazi pri povrsini mora. Flagelati su sitni, najvise do 2mm precnika i kada se osecaju ugrozenim od malih riba oni zasvetle da bi privukli ribe grabljivice koje im onda priteknu u pomoc. Mogu da reaguju i na neki drugi mehanicki pritisak (nocno plivanje i/li plovidba) i onda voda zasvetli. Ova emisija svetlosti se desava nocu, ali se ne moze predvideti da li ce i kada da se desi. Ako se desi onda je to obicno krajem leta (iz svedskog iskustva). Objasnjenje

Murmuracija (žuborenje) je kolektivno ponašanje ptica u jatima, posebno čvoraka koji su vrlo drustvene ptice. To je sinhronizovano leteće jato, gde se veliki broj okuplja i kreće približno u istom pravcu i istom brzinom. Manja jata se udružuju i formiraju veće guste formacije u letu, često se šire i skupljaju i menjaju oblik, naizgled bez ikakvog vođe jata. Veruje se da je to odbrana od napada ptica grabljivica, kao što su sivi sokolovi i jastrebovi, koji bivaju zbunjeni kolektivnim prizorom i promenljivošću jata, što im otežava fokusiranje na pojedinačni plen. Istraživanja jata čvoraka su pokazala da svaka ptica menja sinhronizuje svoj položaj u odnosu na najbližih pet do sedam jedinki koje je okružuju. Fascinantna pojava. The Incredible Science Behind Starling Murmurations: Where and Why They Form

Samo pomisliti a kamoli napisati ovako nesto je Zlo. Gnusno Zlo! Moze li se ista objasniti nekom kome milioni tudjih zivota nista ne znace? Zlo!

Postoje teme Pomracenje Sunca i Meseca, Prirodne lepote, Nebeske pojave i fenomeni – to su zapravo sve prirodni fenomeni, ali kako moj prilog ne spada ni u jednu od tih usko definisanih tema, ne ostaje mi nista drugo nego da nastavim fragmentaciju i pokrenem novu temu iako sam veliki protivnik bespotrebnog usitnjavanja – tematska rastrkanost ogranicava i potencijalno interasantne teme pretvara u jedno veliko nista. Priroda je sama po sebi fenomen i zasluzuje da se pod istom kapom nadju sve njene manifestacije i sva njena lica na nebu i zemlji. Zapocinjem sa razgoropadjenom prirodom ... NASA je na satelitskom snimku 15. januara ove godine zabelezila podvodnu vulkansku erupciju kod tongaskih ostrva. Prema istrazivackoj studiji koja je analizirala snimak, slike pokazuju kako se 146 miliona tona vode lansira u vazduh, sto je kolicina sa kojom se moze napuniti 58 hiljada olimpijskih bazena. Prema istoj studiji, vodena para moze ostati u stratosferi nekoliko godina i uzrokovati da Zemlja postane privremeno toplija. Atmosferski naucnik u NASA-i Luis Millan kaze da ovako nesto nikad ranije nisu videli. Ova erupcija je, cene seizmolozi, najveca od erupcije indonezanskog podvodnog vulkana Krakatau 1883. Seizmolozi na Islandu su registrovali da je zvucni talas obisao zemlju tri puta i cuo se cak na Novom Zelandu, udaljenom 2000 kilometara. Sve u svemu, erupcija je izazvala cunami koji je prekrio ostrvsku drzavu Tongu pepelom i na razlicite nacine pogodio cetiri petine njenog stanovnistva + poslala talase cunamija sirom sveta i izazvala talase u Zemljinoj jonosferi, prema merenjima Globalnog diferencijalnog sistema za globalno pozicioniranje (GDGPS) kojim upravlja NASA-ina Laboratorija za mlazni pogon u juznoj Kaliforniji. NASA je izjavila da je erupcija bila stotine puta snaznija od atomske bombe bacene na Hirosimu na kraju Drugog svetskog rata. => Izvor: NASA i Svedski javni servis

Djordje, dobro si se setio da slikama das smisla smestivsi ih u vreme i prostor. Pozdravljam!

Nesvakidasnja hirurska intervencija => sijamski blizanci koji su delili spojene mozgove uspesno su razdvojeni nakon 33-casovne operacije. Kad covek pomisli kako i koliko bi ziveli bez ovakve mogucnosti savremene medicine, shvati koliko je ovo veliki uspeh i game changer. Zaista vanserijski.

Primer ”skoncentrisati se” se u vremenu kad sam ja pohadjala skolu posmatrao kao odstupanje od standardnog jezika. Jezik je socijalna stvar i siri se - ako se neka promena dovoljno zakotrlja i prosiri onda se neki izraz ustali i postane mainstream. Skola i najblize okruzenje uticu na razvoj jezika. Nasa uciteljica je jos 70-ih neumorno pelcovala bas protiv ”skoncentrisati”. I ne samo ona, moje iskustvo je da su jezicki standardi bili na zavidnom nivou i taj filter je bio nemilosrdan. Treba reci i to da je tada preovladavao preskriptivni pristup, ili je pravilno ili nije – basta! Danas preovladava deskriptivni pristup, sto ilustruje i preporuka Klajna - ”obično [se] smatra da je bolje samo koncentrisati”. Fekete ide korak dalje i nijansira upotrebu, sto ja mogu da kupim => koncentrisati (radnja u toku) i skoncentrisati (radnja zavrsena). Dakle, ja se koncentrisem dok ovo pisem, tj. dok je radnja pisanja u toku. A eventualne jezicke greske ce biti znak da pri pisanju nisam bila dovoljno skoncentrisana. Kad se nesto u jeziku dugotrajno zapati - to se tesko menja, sto zilavi primeri poput ”skoncentrisati” dokazuju. Generalno, mi imamo razne takozvane ”kognitivne predrasude” koje nas sprecavaju da promenimo (ne)znanje, (ne)razumevanje i predstave koje imamo o svemu i svacemu pa tako i o jeziku. Zato se naucene jezicke greske (fosilizacija) kod odraslih ljudi tesko ispravljaju, potrebno je razumeti nepravilnu strukturu i uloziti svestan napor – trajno ucenje zahteva aktivan rad. Treba sam sebe uvek kognitivno izazivati i osporavati i to vazi za svaki intelektualni razvoj. Jezik je nasa licna karta ali se najcesce uzima zdravo za gotovo - teraj Lenka Ridju i Zelenka. I sama kazes da ”ne razmisljamo o recima koje izgovaramo”. Ne dovoljno. Ne bi se moglo reci da je to "nepravilno preuzimanje", to je (prirodna) adaptacija pozajmice kakva je uobicajena u svim jezicima. To je fantastican primer kako je jezik socijalna stvar, vitalizujuci proces i dokaz da jezik zivi a sve sto zivi - menja se. Isto kao i znacenje reci koje moze da se menja cak i u okviru jednog te istog jezika, jer jezik se menja/prilagodjava nasim potrebama i tekucim stanjem nase stvarnosti. Ko je krstario po etimoloskim recnicima i pratio belosvetska ukrstanja jezickih puteva - taj se naputovao!

Koncentrisati (se) ili skoncentrisati (se)? U Rečniku jezičkih nedoumica Ivan Klajn kaže: „O pravilnosti ovog oblika mišljenja stručnjaka se razilaze, ali se obično smatra da je bolje samo koncentrisati, odn. usredsrediti, sabrati itd.” => Izvor: Opste obrazovanje Pravopis kaže da je bolje koncentrisati se. Koncentracija, koncentrisano sabrano, pažljivo. Egon Fekete u Jezičkim nedoumicama kaže da koncentrisati podrazumeva radnju trajanja a skoncentrisati radnju izvršenu (sasvim, potpuno) i zato smatra da je i drugi oblik jezički opravdan. => Izvor: Kako se pise?

Ova tema sasvim jamačno nije zamišljena da bude taraba za avlijanersko zapišavanje i obesmilšjavanje.

Imas ovde kako se prenosi izmedju ljudi, sa zivotinja na ljude i sa ljudi na zivotinje.

Otvaram ovu aktuelnu temu na ovom pdf-u, jer cenim da bi razmena relevantnih informacija trebala da ostane u naucno utemeljenom okviru i u onom sto struka zna i moze da potvrdi sada i u svakom narednom trenutku tokom razvoja situacije. Imamo sveze neposredno iskustvo kako se ta (sa)znanja stalno azuriraju i koliko je neophodno imati sluha za promene u hodu. Prilazem nekoliko orijentacionih info-linkova o onom sto se za sada zna. Vrlo sam radoznala sta ce se jos sve saznati i kako ce se izaci na kraj sa ovom bolescu. WHO Director-General declares the ongoing monkeypox outbreak a Public Health Emergency of International Concern ”Dana 23. jula, generalni direktor SZO-a proglasio je eskalaciju globalne epidemije majmunskih boginja akutnom situacijom za javno zdravlje od medjunarodnog znacaja. Trenutno se velika vecina prijavljenih slucajeva nalazi u Evropskom regionu SZO-a.” Opsti pregled – simptomi – lecenje – pitanja & odgovori i sl. Izjava SZO-a: Vakcine nece same po sebi okoncati izbijanje majmunskih boginja – osobe u rizicnim grupama ce morati da preduzmu mere. Azurirane novosti o izbijanju bolesti na raznim mestima

Bold 1: Ja odredjujem sta cu da boldujem iz razloga koji je ocigledan - obicno boldujem delove posta na koji repliciram da bi bilo jasno sta tacno adresiram u svom prilogu. Zato sam boldovala i prokomentarisala skolu u smislu pedagoskih sloboda bez upliva drzave - mea culpa! - sto je zacelo benigno. Zapravo, skolstvo nije ni trebalo pominjati. A ni zdravstvo na nacin na koji si ti to uradila, a evo i zasto. Bold 2: Danska je zemlja blagostanja (welfare state) sto po definiciji znaci da drzava ima sistem u kome se obavezuje da stiti zdravlje i blagostanje svojih gradjana putem raznih beneficija. Finansiranje zdravlja i blagostanja danskih gradjana je moguce zahvaljujuci ekonomskim slobodama na slobodnom trzistu, sto rezultira time da trecinu danskog BNP-a cini spoljna trgovina a cetvrtina danskog BNP-a ode na welfare. Uzrocno-posledicna veza je jasna. Ne nuzno svakom, sto pokazuje tvoja rokada. Da bi osporila Veshtodelovu utemeljenu tvrdnju da Danska ima veci nivo ekonomskih sloboda nego USA - znaci, gradaciju! - ti mu uzvratis spin-pitanjem ”Gde si Dansku nasao za primer ekonomskih sloboda?” i kategorickom tvrdnjom da ”u oblasti skolstva i zdravstva […] prestaje svaka prica o ekonomskim slobodama i nemesanju drzave” (Schluss! Aus! Ende!). I tu pocinje prica o neutemeljenosti, internim paradoxima, logickim apsurdima i greskama itd. Zato ja nisam mogla uzeti primer zdravstva. Zato ti jesi mogla. I zato (nakon drugog bolda) nastavljas da spinujes.

U cemu temeljis to "vidim" i "ne vidim"? Navodis zemlje koje imaju razlicite socijalne modele: Beveridge- (Svedska/Norveska) i Bismarck-model (Nemacka). Razlike su ranije potanko objasnjene. A evo i da konkretno ilustrujem jednim primerom. Recimo, Svedska ima ogromne zdravstvene redove, tzv. zdravstveni dug. Pre pandemije vise od 100.000 ljudi je cekalo na neku vrstu medicinske intervencije a pandemija je to sve toliko pogorsala da se sada govori o tome da taj "zdravstveni dug" nikada nece biti vracen jer je to nemoguce. Treba li naglasiti koliki je to problem? Nemacka je skroz druga prica. Zahvaljujuci konkurenciji u zdravstvenom sistemu, kaze se da Nemacka ima jedan od najodrzivijih sistema u Evropi. Tome u prilog govori cinjenica da cak imaju visak kapaciteta u zdravstvenom sektoru koji se koristi za lecenje stranih pacijenata. Preduslov za to je da autohtono stanovnistvo time nije pogodjeno.

Pa nije. Ako je teznja nula, onda je to nulta tolerancija. Jer, ako ”sto manje” znaci da je teznja nula - koja cifra dosledno tome odrazava teznju kad kazemo "sto vise"? Danska se uzima kao primer zemlje koja se od drzavnog aktera u privredi transformisala u drzavu konkurencije na slobodnom trzistu. Znaci, uloga drzave je postala instrumentalna, moze se reci, u sluzbi ekonomske slobode a ne obrnuto. Zahvaljujuci tome je mala zemlja Danska, postala jedna od najbogatijih evropskih zemalja (bogatija od Svedske a pamtim kad smo isli u jeftiniju Dansku da kupujemo). Danci imaju dugu trgovinsku tradiciju i vrlo dobro znaju vaznost ekonomskih sloboda. Oni su odmah posle WWII shvatili sta i kako im je ciniti da bi od male zemlje, zavisne od spoljne trgovine, stigli do ovog sto danas jesu, pri cemu spoljna trgovina cini trecinu BNP-a. Ako pogledas nordijske zemlje, Danci su jos ´72 usli u EU, nije to slucajno - tu se upravo radilo o slobodnoj trgovini. Drzava uvek ima manje ili vise shapu na i upliv u skolstvo ali u danskom primeru nije bas da ”prestaje svaka prica o […] nemesenaju drzave". Nisu Danci takvi fatalisti. Oni su pre inovativan primer balansiranja. Puno se o tome moze reci jer je to dobro dokumentovana oblast. Primera radi, Danska nema zakonski obavezno skolovanje (ni osnovna skola, ni srednja skola) – znaci, sva deca ne moraju da fizicki pohadjaju skolu (u Svedskoj je fizicko pohadjanje osnovne skole obavezno). Danska umesto toga ima zakonski obavezno obrazovanje, sto de facto znaci da roditelji u Danskoj mogu da sami poducavaju dete kod kuce ako to nadju za shodno (u Svedskoj se za to pravo bore godinama). Sto se tice gimnazije, drzava je odavno skinula centralisticku shapu sa nje u pogledu pedagoske slobode odlucivanja. Princip je da drzava finansira a rektori i njihovi odbori odlucuju. Subsidijarnost im daje mogucnost da sami razvijaju delatnost onako kako smatraju da je pedagoski neophodno i svrsishodno bas u njihovoj skoli u datim uslovima. Ni tzv. centralni dokumenti (predmetni planovi/ciljevi i sl.) se ne moraju slepo pratiti (kao u Svedskoj). Ovo su samo neke relevantne gro crte u kontrastu sa boldovanim.

Koliko jos ljudi na svetu treba da prodje to sito i reseto, koliko jos generacija treba da se rodi na kojima bi se isprobavale maloumne ideje i teorije?

Ne verujete samo Vi. To Vas svrstava u jednu sve upadljiviju manjinu a sto je vrlo recito o stanju sveta u kome zivimo.

Da, za puno toga se moze reci da je prirodan proces (zar to treba naglasavati?). Zato sam se striktno i eksplicitno ogranicila na prirodan proces u kontekstu slobodnog trzista, nisam sirila to na druge stvari (qui bono?). Prvo sam utemeljeno objasnila sta se desava u tom procesu da bih ga sledstveno tome definisala kao prirodan proces i to poduprla A. Smithom. Ovde zelim da pojasnim sta mi se u glavi motalo kad, u spojleru koji si kvotovao, napisah ”dinamika” i ”evolucija” u vezi sa prirodnim trzisnim kontekstom kapiutalizma i usput da nadogradim neke stvari koje pominjes u svetlu jedne teorije koju sam svojevremo koristila u neku (drugu) svrhu pa mi se svako malo pricinjava u nekom kontekstu. Radi se o Teoriji prostora ciji tvorci (Deleuze & Guattari) dele prostor na “striated” (u smislu: prostor usidrenosti/staticnosti) i “smooth” (u smislu nepredvidljivosti dinamike). Ovde se ne radi o fizickom vec o metafizicom prostoru u kome Deleuze i Guattari nalaze i definisu fundamentalne karakteristike razlicitih fenomena (muzika, matematika, socijalne veze itd.). Ukratko, “striated space” ima karakteristike rigidnosti, predvidljivosti i po prirodi je hijerarhijski, homogen, Drzavni apparat, tj. drzava je par exellence primer tog prostora. Isto kao i, primera radi, patrijarhalna porodica (vazna stavka u kontekstu raspodele rada sa pocetkom industrijske revolucije, ali to drugom prilikom). Sve sto je rigidno nije bas prilagodljivo, jelte. S druge strane, “smooth space” se metaforicki moze opisati kao prostor nomada jer ga karakterisu promene, dinamika, nepredvidljivost, heterogenost. Ovo je prostor dinamicnih desavanja, postanka/nastanka, izuma – jednom recju, prostor delovanja a ne mirovanja. Dinamika slobodnog trzista nije zero-sum game i zato bih ja smestila preduzetnistvo/slobodno trziste/kapitalizam u ovaj “prostor dinamike”. Ovde se moze govoriti o prilagodljivosti untrasnjeg prostora vanjskom prostoru kroz ponudu i potraznju na slobodnom trzistu. To i sam dotices pominjuci “razvoj i prilagodljivost kapitalizma”. To takodje potvrdjuje superiornost “dinamicnog prostora” (kapitalizma) u odnosu na “staticni prostor” drzavizma a kroz “prilagodjavanje” - ja bih pre rekla kroz prirodnu dinamiku slobodnog trzista - i to je ono sto tvorci Teorije prostora definisu kao sposobnost “deteritorijalizacije”, koja se ovde moze posmatrati u kontekstu dinamike (slobodnog) trzista, sto sam ja ranije adresirala kao “prirodan process” koji ne treba drzavisticki gushiti. Deteritorijalizacija moze da bude i destruktivan proces, svaka medalja ima dve strane, nista nije crno belo (treba li to uopste reci?). Pominjes “rat i razaranja” a rat je destruktivan primer “dinamicnog prostora” kao “afektnog” - svet se rusi i gradi, svaki nestanak donosi nosi [neki] nastanak. Kazes da ratovima ne bi “omogućavao da se nesmetano odvijaju” – ko bi?* (vidi spojler). A stalno se ponavlja. Ako zamislimo rat kao snagu koja klade valja, iz toga sledi da je rat jedna vrsta deteritorijalizacije staticnog prostora ljudske ushushkanosti u laznoj sigurnosti (to se desava drugde, ne kod nas). Na primeru rata se vidi interakcija sa “staticnim prostorom” koji se ogleda u mirovnim pregovorima i organizacijom normalizacije nakon rata – red i rad u obnova . Pogledaj kako su evropske zemlje bile porusene nakon WWII. Pa se radilo, gradilo, obnovilo, izgradilo novo drustvo, novi zivot itd. a saveznici su, izmedju ostalog, bili saglasni da se – sta je tu je – steceni mir moze trajno odrzati povecanjem proizvodnje (svega je nedostajalo) i slobodnom trgovinom na globalnom trzistu da bi se postiglo sto vece blagostanje – drugim recima, bolje da ljudi medjusobno trguju nego da ratuju. Otuda ideja za Marshalov plan (koji je, btw, Staljin odbio). ”Growth is not a cure-all, but lack of growth is a kill-all” - drugim recima, vise kapitalizma. A setimo se i parole “Wandel durch Handel (”promena kroz trgovinu) kao simbol zapadnonemacke politike priblizavanja i otopljavanja odnosa sa istocnim blokom iza celicne zavese u doba hladnog rata. Sve u svemu, “statican” i “dinamican” prostor se medjusobno ne iskljucuju; dapace, oni postoje samo u neizbeznoj interakciji. U ovom kontekstu ima smisla govoriti o interakciji izmedju drzave i trzista, tj. kao sto sam ranije pomenula, da li, kako i koliko drzava [treba da] ima upliv na slobodnom trzistu. To je podlozno slobodnoj diskusiji otvorenog uma.

Ovo zvuci kao da je kapitalizam neki autonomni spoljni faktor, neka visa sila i subjekat koji moze da "preuzme" stvari/drzavu u svoje ruke. Da li mozemo da svrgnemo kapitalizam kao sto mozemo vlast (manifestaciju drzave)? Ako bismo (hipoteticki) mogli ja bih se zapitala - zasto? Podjimo od toga da je kapitalizam ekonomski sistem u kome su sredstva za proizvodnju u privatnom vlasnistvu i u kome proizvodnju regulisu trzisne sile, sto podrazumeva trzisnu ekonomiju, a koja pretpostavlja prava privatne svojine, privatna preduzecca i pravo proizvodjaca i potrosaca da se slobodno ponasaju kao prodavci i kupci (vec receno ovde). Ovo slobodno ponasanje aktera se, shodno tome, desava na slobodnom trzistu koje, prirodno, ima svoju dinamiku sto je imanentno svim ljudskim interakcijama. Na tom slobodnom trzistu se desava ono sto je Hayek definisao kao "the extended order of human cooperation", tj. ljudska saradnja stavljena u sistem gde se u okviru odredjenih pravila svaki preduzetnik vodi svojim interesom, trudi se te tako istovremeno povecava potencijal celog tima, jer u timu su svi zavisni jedni od drugih. Na taj nacin se individualna stremljenja i ”koristi” spajaju u jedan visi, zajednicki cilj (receno ovde). Primera radi, jedan od konkretnih rezultata stremljenja ka visem zajednickom cilju je drzava blagostanja, koja je i idejno i prakticno nastala u kapitalistickim zemljama. Welfare je, dakle, plod kapitalizma i manifestacija njegove pozitivne spirale (da, da ima i negativnih), a welfare modeli koji danas preovladjuju su bili objasenjeni ovde. Iz ovoga se moze zakljuciti da je slobodno trziste jedan fiziokratski proces. Potporu za to nalazimo kod, na primer, A. Smitha koji kaze da ekonomskim zivotom ljudi upravljaju nepormenljivi prirodni zakoni i da je glavno pravilo ekonomske politike da dozvoli prirodnim zakonima da se manifestuju slobodno bez drzavnih remetilackih upliva i intervencija. Ovde se moze sporiti oko toga da li, kako i koliko drzava treba/sme da intervenise, to je skroz legitimno. Ali moze li se i kako osporiti/oboriti gore opisani proces? Ako gore opisano posmatramo kao prirodan proces onda na tvoje (boldovano) pitanje, kontrapitanje - sta je suprotno od prirodnog procesa?

Ovo bi bilo interesantno prodiskutovati otvorenog uma pa videti do cega bi se doslo. Ja imam neke nesortirane misli i teorije na tu temu koje bi trebalo da povezem u smislenu celinu. Izbegavam licne primere ali sam se setila jedne anegdote koja ilustruje jedan od prepoznatljivih faktora - mentalitet (o tome vise kad/ako...) . Odlazila ja u jedan ovdasnji bistro na rucak dva-tri puta nedeljno, duze od godinu dana. Novo mesto, fantastican enterijer, dobra hrana, ljubazno osoblje i – a to je meni jako vazno - prvoklasan escajg a ne neki ofucani bofl koji izaziva gadjenje. Odlicne predispozicije za jedan restoran. Nema kome nisam preporucila da tamo ode. Posto je glavna strafta tu ima vise restorana sa uobicajenim ruckom, znanim kao ”The Lunch”, radnim danima po pristojnoj ceni - obicno je nekoliko jela na meniju, na tabli pise koja, pa biras. Primetila sam da se tamo uvek upadljivo shetka jedan nabildovan crnomanjasti i nadgleda (ispostavice se, vlasnik + Balkanac + crni dzip). I onda vidim na sajtu da su prosirili ponudu pa subotom uveli tzv. ”shopping lunch” a nedeljom brunch. Naravno i to da probamo, odemo jednu subotu. I tada prvi put dolazim(o) u kontakt sa tim petlom. Prisao nam na ulazu, odveo nas do stola i pita sta cemo. Ja kazem, lunch. Kaze da to serviraju samo radnim danima i ponudi nam à la carte. Ja onako zatecena pomislim da sam ja nesto pobrkala i posto smo bili gladni zatrazimo meni. Narucimo sve redom, predjelo-jelo-dezert i kako taj ritual sa sve pauzama traje dosta dugo, ja usput cujem da drugi gosti narucuju “shopping lunch” i vidim da dobijaju. Na kraju balade zatrazimo racun i tom prilikom ga pitam otkud drugi gosti jedu “lunch” na sta ce on mrtav hladan da kaze da oni jedu “shopping lunch” (a ja neiskusno trazila “lunch”!). Naravno da mi vise nikada nije palo na pamet da tamo odem. A la carte naravno kosta pet puta vise od tog strandardizovanog rucka, ali to nije problem, mi smo svojevoljno izabrali da narucimo. Problem je prevara, to splacinarenje. Tako balkanski gedza zamislja kapitalizam. Zamislite sirovinu koja misli od danas do sutra, da zavrne i tako nesto kratkorocno ucari - i to stalne goste koji su mu doveli jos gomilu drugih gostiju zahvaljujuci preporuci. Tupcha koji nema plan, nema strategiju, nema usluznu finesu, nema pojma kako se zadrzava i povecava klijentela, ne zna da investira ne samo novac nego i trud da razvije stvari jer mu se zuri da se nafatira a posle sta bude, sirovina bez socijalne kompetencije, shibicar sa dna kace. Usred Svedske! Nije proslo dugo a restoran je sve vise zvrjao prazan (cula sam posle slicne zalbe a i o zakidanju na porcijama) a onda je i zatvoren. Onakav pocetni potencijal, onako krasan restoran na krasnom mestu usred gradske vreve – procerdana dobra startna pozicija, procerdani pocetni svetli izgledi za buducnost. Prepoznajete crtu?

Kazu da prva slika koju je NASA objavila juce seze u proslost skoro koliko i svemir, koji postoji već 13,5 milijardi godina. Istrazivaci i inzenjeri iz USA, Evrope i Kanade rade vec 20 godina na kompletiranju teleskopa. Kazu i da ce (dolazece) slike biti toliko precizne da ce se moci videti da li su planete naseljive ili ne. Ovo je fascinantno, pre svega kad covek shvati kolika je moc timskog rada kad se znanja udruze. Koji iskorak! Sto rece jedna naucnica u prvom videu, postavljacemo pitanja za koja nismo ni znali da postoje.