Cyber

Ja bih rekla da to nije bekstvo od stvarnosti, nego bekstvo u bit citanja a ... zasto ne i bitisanja? Citanje je i kognitivna i emotivna radnja. Citalac u citanje unosi svoja znanja, iskustva, preferense itd. U susretu sa tekstom, citalac, svesno ili nesvesno, gradi tzv. svoje imaginarne svetove (envisionment) da bi stvorio kontekst i znacenje. Stvaranje tih svetova je stvaranje sebe. Ovi svetovi se razvijaju i menjaju tokom citanja i tako citanje dobija smisao. Roland Barthes to formulise kao ”strast za smislom” (”passion du sens”). To je jedan prirodan process koji je dobro ispitan i dokumentovan kod dece kad imaju svoja prva iskustva sa citanjem. Govori se o nekoliko neizmenicnih faza ulaska i islaska iz tih tzv. imaginarnih svetova. Generalno se moze reci da je citalac pre pocetka citanja izvan a pocevsi da cita, on ulazi se u svet knjige i pocinje da razvija imaginarne svetove na osnovu sopstvenih iskustava i znanja u zavisnosti od teksta. To je kao neka vrsta potrage za stvaranjem percepcije likova, radnje i okruzenja. Ova faza je prva od cetiri, na nju se vraccamo tokom citanja, kad god se jave nove percepcije. U drugoj fazi citalac je uronjen u svet teksta, i odmah koristi nove informacije, preispituje motive, emocije, uzroke, odnose i znacenja u tekstu. Smatra se da razumevanje radja razumevanje, citalac koristi svoje znanje o tekstu, sebi, zivotu i svetu kako bi povezao i zamenio percepcije i razmisljanja o radnji. U trecoj fazi se reflektuje sto doprinosi povecanju sopstvenog znanja i iskustva razmisljanjem o svetu teksta u kom se nalazimo. Ovde se moze naci razlog citanja iako o tome ne rzmisljamo svesno. Nakon citanja izlazimo iz imaginarnog sveta i distanciranje nam pomaze da se odmaknemo od subjektivnog i fokusiramo na delo kao takvo i knjizevni kvalitet procitanog, tj. analiticno objektivizuje svoje citalacko iskustvo. Mislim da je lako prepoznati se u tom procesu. Pitanje "zasto citamo" ide ruku pod ruku sa pitanjem "kako citamo".

Drage volje kad budem imala pristup. Trebalo je to da naglasim.

Da, zato sto u moj ontoloski sazetak ulazi sve ovo sto ti kazes. I sve ono sto se tu jos moze dodati. Pitanja zivota i smrti su otvorena pitanja na koja nema zatvorenih (konacnih) odgovora, nema definicije. U igri je mirijada egzistencijalnih fragmenata koji se preplicu i nizu. Zato tu nema ”ali” nego ”i” koje svako moze da dopunjuje svojim (pod)razumevanjem, sto i sam potvrdjujes. Sto vise pokusavamo da objasnimo, sve se vise udaljavamo od odgovora. Mozda tako treba? Da postoji odgovor, mozda bi zivot izgubio smisao? Svi smo na svoj nacin umrezeni u Zivot koji po definiciji pozrazumeva i Smrt. Ali nismo nauceni da hendlujemo smrt kao neizbezni deo zivota pa se svako snalazi kako zna i moze. Isto tako, umrezeni smo u secanja koja traju sve dok zivi i poslednji koji se seca. To je verovatno neki iskonski nagon da hendlujemo smrt dok uvidjamo kako se zivot (okolo) neprikosnoveno nastavlja. Tu nema precice. Tako se nisu iskustva iz kojih ucimo (ili ne ucimo) i vremenom shvatamo (ili ne shvatamo) da je jedina konstanta u nasim zivotima – prolaznost. Panta rei! Nema pravde i nepravde na koju se mnogi pozivaju. Nije Nitsche dzabe rekao da je Bog mrtav. Kad neko ode – ode, bez obzira na to kako je ziveo. Svi se secamo nekih ljudi i nekih (preranih) smrti. Takvi anegdotalni primeri ostavljaju trag, nesto se nauci i ponese dalje. Odrasla sam sa devojcicom kojoj je na letovanju posle prvog razreda majka umrla na plazi, pored nje. Devojcica je posedela preko noci. Godinama nakon tog dogadjaja je sa svakog letovanja slala razglednicu majci na kucnu adresu. Nacin instiktivnog hendlovanja neopozivosti smrti dok se zivot nastavlja? Perspektiva zavisi od toga da li smo gledaoci ili ucesnici dogadjaja => objekat ili subjekat. Te uloge se dinamicno smenjuju tokom zivota. Pandrutt je pisao nesto na tu temu koristeci metaforu kaveza u zooloskom vrtu – perspektiva na zivot onih koji su u kavezu i perspektiva posmatraca ispred kaveza. To je simbolican opis pogleda na svet (Weltanschauung). I taj pogled na svet, koji obuhvata sve izmedju zivota i smrti, je dinamican. Zato nema smislenog odgovora na pitanje koje je iniciralo ovo pisanje. Jer, smisao sve vreme stvaramo (ili ne stvaramo) sami od onog sto nam je na raspolaganju + svi smo u razlicitim (spoznajnim) fazama. Eto dokaza za onoh sto rekoh na pocetku balade- sto vise pokusavamo da objasnimo, sve se vise udaljavamo od odgovora. Ispadne mrsomudjenje, sto sam upravo dokazala. Tako je to sa egzistencijalnim pitanjima od kad je sveta i veka. Zato rekoh, da se zivi sustinski / smisleno (sta god to kome znacilo) bas zato sto sve moze da se lako ugasi! Upravo. Pisala sam ranije o tome koliko smo nebitne mikroskopske mrljice u vremenu i prostoru, koje sebi cesto pridaju veliku vaznost. Hibris kratkog daha. To obicno shvatamo tek kad nam nesto dobro prodrma kavez. Ko te pita, to je deo procesa u nasem roku trajanja. Tako su i pre nas, tako ce i posle nas. Panta rei! To nam je, sto nam je i sa tim jedino mozemo da probamo da napravimo najbolje sto znamo u datom vremenu i prostoru. Iskustvo mi kaze da je to vrlo bitno, nekad i presudno.

Da se zivi sustinski / smisleno bas zato sto sve moze da se lako ugasi.

Nedavno je objavljena studija radjena na Karolinskom institutu a koja indikuje da antioksidanti nisu bas tako dobri kao sto se veruje. Na primer, veza izmedju reaktivnih vrsta kiseonika (ROS, Reactive oxygen species) i antioksidanata kod raka je kontroverzna. S jedne strane, radikali kiseonika uzrokuju ostecenje DNK koje moze dovesti do raka a antioksidanti neutralisu ROS. Zato mnogi jedu antioksidante kao suplemente da bi se zastitili od raka. Ali s druge strane, neke klinicke studije pokazuju da antioksidanti povecavaju rizik od raka. U gore pomenutoj studiji se otkrilo da antioksidanti povecavaju rast i sirenje (metastaze) raka pluca i malignog melanoma kod miseva, i povecavaju invazivnu sposobnost kultivisanih ljudskih celija raka. U studiji svedske Cancer fondacije koja je u toku, ispituju se molekularni mehanizmi za to kako ROS i antioksidanti kontrolišu metastaze. Pokusava se naci odgovor na pitanje da li imuni sistem doprinosi sposobnosti antioksidanata da ubrzaju metastaze. Takodje se ispituje i kako identifikovati slabosti u celijama raka koje se odnose na radikale kiseonika a koje se mogu iskoristiti da ih eliminisu. Ova saznanja bi mogla da objasne zasto ranija klinicka ispitivanja sa antioksidantima nisu funkcionisala kako je planirano. Zato se sada pacijentima sa rakom preporucuje da izbegavaju suplemente sa antioksidantima i fokusiraju se na uravnotezenu ishranu. Ljudi, narocito bolesni, trebalo bi da investiraju vreme i energiju da saznaju sto vise o imunitetu, a ne da se neodgovorno prema sebi hvataju na nadrilekarske bucke. Kad bi te razne pilulice zaista delovale onda ne bi bilo bolesnih. Takodje, treba izbegavati i korisne idiote koji verujuci da je njima nesto pomoglo, sire iz nehata jevandjelje ozdravljenja. Samo se kaze da ni to ne leci.

Stav sam po sebi ne bi trebao da bude problem, stav je pozeljan. Ali, dzaba stav kakav god da je ako neko ne zna da ga artikulise, validno podupre i vodi diskusiju. Suceljavanje znanja a ne sujeta.

Zasto citate? Ja u sustini citam zato sto su to vrata uvek otvorena.

Registar zanimanja, zvanja i titula zena koje je 2013. izdalo crnogorsko Ministarstvo za ljudska i manjinska prava / Odeljenje za poslove rodne ravnopravnosti. Lista pocinje na str. 21. Belezim, primera radi, da je ”ataše” nemoguce prevesti u zenski rod. Verovatno zato sto je rec stranog porekla pa je van nase deklinacione matrice. Ili "babica" koja nema muski rod. Tu se vec vidi da problem nije (samo ) u rodu reci nego u glavama ljudi i drustvenim normama.

Skolski primer mogucih posledica olakog i neodgovornog baratanja recima.

Ima i u Svedskoj 😄 => Klick!

Ja mislim da se ovde radi o tzv. strukturalnoj dvosmislenosti (ambiguity), uobicajenoj lingvistickoj pojavi. Osim toga, u naslovima se ekonomise sa prostorom pa je ovde ispalo cudno. Mogli su da napisu "Rsumov lekoviti caj po dedinom receptu" ili tako nesto kompaktno sto daje zeljenu informaciju. U naslove se obicno ne stavljaju zavisne recenice, jer moze lako da ispadne ovako rogobatno.

Interesantan tekst o Staljiinovim knjizevnim afinitetima i radnjama oko toga. Jos neke stvari pride u ovom kontekstu ... Za knjigu Tihi Don Šolohov je dobio Nobelovu nagradu 1965, sto je mozda najkontroverzniji posleratni izbor, kako politicki tako i knjizevno. Nobelov komitet je te godine razmatrao da Nagradu podele Šolohov i pesnikinja Ana Ahmatova. On Staljinov miljenik, clan Centralnog komiteta i ona koju je rezim neprestano maltretirao i zabranjivao. No, kako je ona bila predlozena prvi put a on ko zna koji put, ostavili su je na listi cekanja. Sovjetski rezim se radovao Šolohovoj nagradi isto onako glasno kako je protestvovao 1958. kad je Pasternak dobio Nobela za Doktora Zivaga. Pasternak je bio primoran da odbije Nobelovu nagradu, sto je glasno pozalio pred kraj zivota. Poznato je da je Tihi Don revidiran gomilu puta pod Staljinovim uticajem. Uklonjeni su dijalektalni izrazi i upisi o gradjanskom ratu i revoluciji da bi bolje odgovarali tadasnjoj sovjetskoj istoriografiji. Tek nakon Kobine smrti, kad je Hruscov dosao na vlast, vraceni su prvobitni delovi u tekst i stampana su nova ”izvorna” izdanja. U Parizu se 1974. pojavila senzacionalna publikacija u kojoj je Mihail Šolohov optuzen za plagijat. Nju je navodno srocio jedan tada vec pokojni sovjetski knjizevni kriticar. Predgovor za ovu publikaciju je napisao Aleksandar Solzenjicin, koji podrzava optuzbu da vecinu Tihog Dona nije napisao Šolohov, vec kozacki pisac, Fjodor Krukov. Imam negde listu sa stvarima koje, prema kriticarima, ukazuju na plagijat. Grupa lingvista, na celu sa jednim svedskim i jednim norveskim slavistom je dve godine radila kompjutersku kvantitaivnu lingvisticku analizu tekstova Šolohova i Krukova i dosla do zakljucka da je sa lingvisticke tacke gledista Šolohov taj koji je napisao Tihi Don. Stvar nikada nije do kraja izvedena na cistac.

Možda bi mogao da zaživi ovaj pokusaj da se oformi mesto na kome mogu da se razmene interesantni tekstovi o književnosti i književnim temama.

Dala si skroz pogresnu informaciju na topiku na kome se inace razmenjuju informacije. Ja sam skroz plauzibilno dala tacnu informaciju. Klick! Poslednji put kad sam se uopste nasla u tvojoj blizini je bilo onomad kad si se isto ovako neosnovano zaletela na mene pa ti moderator ukazao na to da ja tebe na ovom forumu nikad nisam uvredila... Klick! ... niti sam ti se ikada obratila ovako pijacarski. Klick! Jednim klikom se da videti gde, sta i kako pisem na ovom forumu. Klick! Reagujem da bih te po drugi put zamolila da to sebi vise ne radis. Slucaj smatram ad acta.

Pogledala sam sta pise na tom sajtu. Klasicna nadrilekarska retorika. Puno reci koje nista ne znace. „[X] je prirodni preparat za jačanje imuniteta, nastao kao rezultat višedecenijskog naučnog rada Prim. dr sci. Todora Jovanovića na polju imunologije i virusologije. Kroz svoju dugogodišnju primenu, preparat [X] je pokazao, da je kao dodatak ishrani zdravih i bolesnih, delotvoran u obnovi energetskog balansa i jačanju imunološkog sistema ljudskog organizma.“ Gde i kako je taj ”visedecenijski naucni rad” verifikovan? Ko je ocenio validnost (peer review)? Gde je to objavljeno? Gde ima da se vise informise o tome i donese neki objektivni sud? Sve prazna mesta: „rezultat višedecenijskog naučnog rada“, ”Kroz svoju dugogodišnju primenu, preparat [X] je pokazao”, „delotvoran u obnovi energetskog balansa“ (sta to uopste znaci?) a uobicajenu zloupotrebu floskule „jačanje imunološkog sistema“ da ne pominjem. Jedina validna i relevantna informacija u pasusu je to da saznajemo da se radi o preparatu koji je dodatak ishrani. To je vazno i to kazuje sve. ”[X] preparati se proizvode u obliku kaše, kapsula i sirupa, od svežih integralnih lekovitih biljaka, uzgajanih na ekološki čistim prostorima. Domaća, tradicionalna proizvodnja bez veštačkih boja, konzervanasa i drugih aditiva garantuje kvalitet, sigurnost i bezbednost proizvoda.“ To ne garantuje pozitivno dejstvo prpizvoda, a to je pomenutima u nastavku najvaznije. "[X] i njegove varijante pomogli su hiljadama obolelih od kancera, AIDS-a, leukemije, raznih oblika herpesa, ekcema, alergija, hepatitisa, kardiovaskularnih oboljenja, hroničnog umora, epilepsije, multiple skleroze, dijabetesa, reumatoidnog artritisa i drugih autoimunih oboljenja." Dokazano i dokumentovano … GDE i KAKO? Sta znaci "pomogli" u ovom kontekstu i na koji nacin? "Svi [X] preparati su registrovani i upisani u bazu podataka Ministarstva zdravlja Srbije. Stručno mišljenje, kategorizacija i odobrenje deklaracije izdao je Farmaceutski fakultet Univerziteta u Beogradu. Ispitivanja zdravstvene ispravnosti proizvoda (biohemijske, toksikološke i mikrobiološke analize) izvršena su u Gradskom zavodu za javno zdravlje u Beogradu." I svi drugi razni suplementi se registruju po istoj proceduri. I naravno da treba da se ispita njihova ispravnost kao i svim drugim proizvodima koje covek unosi u sebe. I ispravnost mleka mora da se ispita. Ali (!!!), ispravnost nekog proizvoda i (dokazano) pozitivno delovanje tog proizvoda su dve razlicite stvari.

Ova informacija nije tacna na vise nivoa: 1. Maske nisu obavezne u svim zdravstvenim ustanovama u Svedskoj. 2. O nosenju maski u zdravstvenim ustanovama odlucuju regioni (lokalna samouprava) a NE ministarstvo (centralna uprava). Ministarstvo nema ustavni mandat da ”propisuje” bilo sta lokalno pa tako ni maske ”kao obavezne u sopstvenim ustanovama” (pa jos i da "sve vreme insistira"? gde to?). 3. Neki regioni su bili ukinuli pa opet uveli obavezne maske u z. ustanovama, u nekima obavezu nisu ni ukidali itd. 4. Zvanicno: U mom regionu se maske u zdravstvenim ustanovama preporucuju. Info na sajtu. 5. Iskustveno: Vidim, negde nose a negde ne. U svakom slucaju, svuda su dostupne posetiocima ako zele. Ni zdravstveni radnici ne nose bas unizono, ali kad te vide maskiranog obicno pitaju da li zelis da stave masku. A mozes i sam da zatrazis da [ti] izadju u susret, nije nikakav problem. 6. Uzorak: 3 razlicite zdravstvene ustanove i dve laboratorije u poslednje vreme.

Malo sam prelistala i cini mi se da niste pominjali Severnu Koreju. Pise se na raznim mestima vec par nedelja o tome kako je corona – pretpostavlja se, omikron - tamo bas buknula ali vlasti spinuju stvar i zvanicno to zovu ”temperatura”. Ko ce znati koliko je zaista obolelih jer su ranije tvrdili da nemaju coronu ali su nedavno ipak priznali neku cifru od 670 000 obolelih za dva dana. Procenjuje se oko milion i po obolelih, ko bi to znao. Pisu da je Kim-Bim-Bumbar sazvao i nagrdio odgovorne za zdravstvo, nakon cega je angazovana i vojska da deli lekove. Ne zna se tacno koje, jer su odbili ponudjenu pomoc iz inostranstva (vakcine i sl.). A za pomoc iz Juzne Koreje nece ni da cuju. Kaze se da se ljudima preporucuje lecenje djumbirom. Kim-Bim pozvao naciju i vojsku da saradjuju jer je, po njegovim recima, ta saradnja delotvornija od poslednjih medicinskih dostignuca. Jeste da oni ne putuju mnogo sto smanjuje rizik od globalnog sirenja, ali to ne umanjuje humanitarnu katastrofu u zemlji. Jos jedan obeshrabrujuci primer kako ljudski zivot u XXI veku ne vredi pisljivog boba.

Ne izgleda kao patka i ne zvuci kao patka. Novi zakon je usvojen. Tako kaze DUMA, tako javlja TASS. I da, posto rat nije zvanicno objavljen onda KGB-ovac ne moze da sprovede opstu mobilizaciju pa mora da se dovija za topovsko meso.

Oni koji zaista vole da citaju, obicno vole i da znaju sta [ce] da citaju. Knjigu koju preporucujes napisao je Frank Lisson, nemacki pisac koji se vezuje za Novu desnicu (Neue Rechte). Za internacinalne pandane pogledati americki Alt-Right ili izraelski HaJamin HeChadasch (Nova desnica).

I ja prezirem rat. To logickim sledom podrazumeva da ne mogu biti neutralna. Prezirem rat => osudjujem agresora. Sto rece onomad predsednica Evropskog parlamenta, izmedju pozara i vatrogasaca nema neutralnih.

The most expensive car ever sold | $143million Mercedes 300 SLR Uhlenhaut Coupe on Goodwood hill

Upravo! Rusija je potpisivanjem Minskog sporazuma formalno potvrdila suverenitet i teritorijalni integritet Ukrajine. I onda izvrsi invaziju na suverenu zemlju 24/2. A samo nekoliko dana pre toga (16/2), Zaharova govorila da uopste nemaju takave namere i da je to zapadna propaganda.

Bilo bi nelogicno da su stvari tako jednostavne. Koliko sam ja shvatila, ozbiljan problem je u tome sto Ukrajina i Rusija imaju razlicite poglede na to kako primeniti Minsk-sporazum u praksi. Jedan kamen spoticanja je sta bi zaista znacio specijalni autonomni status Donjecka i Luganska. Drugi je kojim redosledom treba da se ide. Ukrajina zeli da ima kontrolu svojih granica pre nego sto otcepljenim regionima bude dozvoljeno odrzavanje izbora. Rusija prvo zeli izbore. Prema mnogim posmatracima, to bi znacilo da Rusija u praksi odredjuje ishod i moze da imenuje dovoljno proruskih politicara da zaustave politicke odluke u Ukrajini koje im se ne dopadaju. Kijev smatra da je pod pretnjom bio prinudjen da potpise sporazum i da bi prihvatanje primene Minskog sporazuma na osnovu ruske interpretacije verovatno bilo politicko samoubistvo. Ovo je okvirno. Ima tu sigurno jos drugih relevantnih faktora, te stvari zasigurno mogu biti crno-bele samo onima koji donesu aktivnu odluku da krece monohrono.

Mislim da ovde ima i mesta i razloga za jedan osvrt na Putinov novogovor koji ima "odredjeni" efekat. Propaganda ima i svoju cenu i svoja ograničenja. Pitanje je da li Putinov režim konačno nije otišao predaleko u pokušajima da ceo svet žigoše kao naciste, piše profesor emeritus Anders Westholm. ”Ukrajina mora biti denacifikovana.” Tako je Putin u televizijskom govoru ujutru 24. februara, opravdao svoju odluku da proširi invaziju na Ukrajinu koju je započeo 2014. godine. Motivacija je s pravom shvaćena kao apsurdna. Zašto bi jedna demokratska zemlja koju vodi jevrejski predsednik i koja pokazuje neobično slabu podršku desničarskom ekstremizmu morala da bude denacifikovana? I kako Rusija koja se sada pojavljuje gola kao puna fašistička diktatura može da se predstavi kao glavni neprijatelj nacizma? Putin je, međutim, bio usmeren prvenstveno na domaću publiku, a za one koji su pratili razvoj ruske unutrašnje propagande, njegova motivacija jedva da je došla kao grom iz vedra neba. Teren je bio pripreman dugo vremena. Revizionizam istorije Osnovni preduslov Putinove propagande je ogromna uloga koju borba protiv nacističke Nemačke još uvek igra u ruskoj samosvesti. Putin je već duže vreme namerno nastojao da ojača tu ulogu, dok je državnim medijima, zakonima i zatvorenim arhivama nastojao da raščisti sve što remeti sliku herojske i ekskluzivne borbe u kojoj Rusija stoji sama protiv nacizma. Njegov istorijski revizionizam je olakšan činjenicom da je borba od početka nazvana sopstvenom borbom. U Rusiji se, dakle, retko govori o Drugom svetskom ratu, već o velikom otadžbinskom ratu. Ovde se misli samo na razvoj onoga što nazivamo Istočnim frontom – od Hitlerovog napada na Sovjetski Savez 22. Juna 1941. do kapitulacije Nemačke 9. maja (po moskovskom vremenu) 1945. godine. Podrška sa Zapada je prećutkivana Raniji i kasniji delovi rata, kao i razvoj na drugim frontovima, time dobijaju potpuno podređen položaj. Čak se i obimna materijalna podrška koju zapadni saveznici daju sovjetskoj borbi protiv Hitlera obično prikriva. Isto važi i za sovjetske napade na Finsku, Poljsku, Rumuniju i baltičke zemlje u ranim fazama Drugog svetskog rata, kao i za ratne zločine i genocid (npr. masakr u Katinskoj šumi 1940.) koji su počinjeni. Ako se ovi napadi uopšte pominju, to više nije rezultat tajne podele interesa između Hitlera i Staljina u Paktu Molotov-Ribentrop 23/8 1939. Umesto toga, rusko Ministarstvo spoljnih poslova sada opisuje sovjetski napad na Poljsku 17/9 iste godine kao oslobodilački marš za spasavanje robova od nemačkih trupa koje su nekoliko nedelja ranije napale zapadnu Poljsku. => Russia calls Soviet invasion of Poland in 1939 a ‘march of liberation’ „Mi se borimo protiv celog sveta“ Centralnu Putinovu poruku jezgrovito je sažeo Rustam Minnekajev, v.d. načelnika Centralne vojne oblasti, na skupu odbrambene industrije 22.4.2022: „Po svemu sudeći, mi se sada borimo protiv celog sveta kao i tokom velikog otadžbinskog rata kada cela Evropa, da ceo svet, bio protiv nas." Davanjem ekskluzivnih prava Rusiji na sve ono što se zove nacistički otpor, umnožava se i broj neprijatelja i mogućnosti da se oni okrive za nacizam. Ne stati na rusku stranu jednako je biti nacista. Ali za svaki slucaj, sam pojam neprijatelja takođe treba da se razvodni. Na konferenciji za novinare 7. aprila, portparolka ruskog ministarstva spoljnih poslova Marija Zaharova izjavila je da su ukrajinske represalije protiv ruske kulture sada otišle toliko daleko da su zabranile ruske kuvare sa alternativnim receptima za ukrajinsko nacionalno jelo Boršč. Podjednako uznemirenim i ozbiljno ozbiljnim glasom ona je tada objavila da se ovaj pokušaj monopolizacije popularne supe od cvekle može shvatiti samo kao jasan znak ksenofobije, nacizma i ekstremizma. Svi koji se ne slažu su nacisti Još jedna komplikacija sa kojom se mora pozabaviti je to što se nacizam na nekim mestima i dalje povezuje sa drugim stvarima, a ne samo s nevoljnošću da se prikloni ruskim željama. Problem "rešava" Kremlju lojalni "spin doktor" Timofej Sergejcev u članku o denacizaciji Ukrajine u RIA Novostima 3/4 pod državnom kontrolom. Doduše, „ukronacizmu“ nedostaju „firer“, nacistička partija i pravi rasni zakoni, priznaje. Ali istovremeno upozorava da ga upravo njegova „amorfna” i „ambivalentna” priroda koju je stvorio zapadni svet čini još većom pretnjom i miru i Rusiji nego nacizam u Hitlerovom stilu. Proglasiti nacistom svakoga ko ne igra u njegovu melodiju nije samo način da Putin legitimiše svoje imperijalne snove. Klasifikovati Ukrajince kao naciste znači i dehumanizirati ih i pozvati na nemilosrdnu brutalnost kako bi ih zastrašili da se pokore. Medvedev 'pokloni' Kako će se denacifikacija odvijati u praksi, navodi se u saopštenju u servisu za razmenu poruka Telegram 5/4 bivšeg predsednika Dmitrija Medvedeva, sada potpredsednika ruskog Saveta bezbednosti i lidera partije koja podržava državu. U budućnosti će biti mnogo takvih „poklona” za ukrajinske naciste, piše Medvedev, misleći na ubistvo ukrajinskog nacionaliste koje je počinila sovjetska služba bezbednosti u Roterdamu 1938. godine upotrebom bombe sakrivene u kutiji čokolade. Putinovo podsticanje „poklona” potvrđuje i činjenica da je sredinom aprila jedinicu koja je verovatno odgovorna za masakr u Butji nagradio statusom stražara i unapredio njenog komandanta. Ali na kraju krajeva, propaganda ima i svoju cenu i svoja ograničenja. Za razliku od Hitlera i Staljina, koji su koliko god je to moguće nastojali da prikriju ratne zločine i genocid koji su naređivali ili podsticali, Putin ih je ostavio na cedilu. To nikako nije uplašilo Ukrajince da se pokore, već im je, naprotiv, dalo hrabrost očaja koja se javlja kada se zna da se ne očekuje milost. To je takođe značajno doprinelo spremnosti zapadnog sveta da im pomogne na svaki način. Konačno, to takođe znači da su dokazi neodoljivi kada i ako Putin i njegovi saučesnici na kraju budu pozvani na odgovornost za svoje postupke. Čudne teorije o Jevrejima i Izraelu Pitanje je i da li Putinov režim na kraju nije otišao predaleko u pokušajima da ceo svet žigoše kao naciste. O očaju svedoči kada se, poput Lavrova 1/5, pozivajući se na Zelenskijevo jevrejsko poreklo, tvrdi da su Jevreji često najgori antisemiti, i kada neko kao rusko ministarstvo spoljnih poslova tada tvrdi da Izrael vodi poslove nacizma i kada je Astrid Lindgren je takođe optužena da je nacista. Šta nacizam zapravo jeste trebalo bi, na kraju krajeva, da se zna i u Rusiji, a Astrid Lindgren je izuzetno popularna autorka ne samo ovde već i tamo. U članku koji daje nadu u The Atlantic 1/5, Piter Pomerancev piše o mnogim načinima na koje se ipak može suprotstaviti Putinovoj propagandi. Srećom, više ne živimo u vremenu u kojem su leci (od: letak) jedino oružje. Ako se arsenal pravilno koristi, nije nemoguće da će Putin na kraju biti pokoren ne samo na bojnom polju već i u glavama Rusa. /Anders Westholm, Professor emeritus politickih nauka, Uppsala universitet Izvor: Klick!

Da, ako kazem da se o necemu pise nedeljama i da nije tajna, onda je logicno da to potvrdim linkom sa starijim datumom koji potvrdjuje moju tvrdnju. Sada vec mislm da si intelektualno neposten i da samo trazis "zarez" za koji ce da se uhvatis.