Cyber

Odluka Vrhovnog suda u vezi sa abortusom sama po sebi, pravno gledano, ne zabranjuje ništa, ali širom otvara vrata za manifestaciju i potencijalni primat američkog in god we trust-kičeraja sa potencijalno ozbiljnim posledicama. Dovoljno je rečito to što je 13 država već unapred pripremilo ”trigger laws” koji će u velikoj meri ograničiti pravo na abortus. Missouri je samo sat vremena nakon odluke VS aktivirao takav zakon. U Oklahomi je guverner nedavno potpisao zakon kojim se zabranjuju svi abortusi osim ako trudnoća ne predstavlja životnu opasnost za trudnicu. Šteta za slobodarsku ideju iz koje je zemlja nastala, ali ako takve retrogradne stvari budu većinska volja gradjana, onda neka im tako i bude. Izgleda da je XXI vek veliki izazov čak i onima od kojih se to nije dalo očekivati.

Prijavljujem problem sa funkcionalnoscu nakon ovih kozmetickih radova na forumu. Kad god sa index boarda kliknem na poslednji post na nekom topiku baci me na prvu stranu topika. Tako sa dva razlicita laptopa, jednog tableta i jednog telefona. To se ranije nikada nije desavalo. Uopste nije user friendly. Da barem to radi normalno kao ranije, lakse bi bilo svariti ovu infantilizaciju foruma sa bedzevima kakvi se dele u obdanistu i nizim razredima osnovne skole.

Ruski novinar Dmitrij Muratov, proslogodisnji dobitnik Nobelove nagrade za mir je prodao svoju Nobelovu medalju na aukciji za 103,5 miliona dolara. Prihod je namenjen za pomoc ukrajinskoj deci izbeglicama preko decijeg fonda UNICEF. Moralni kompas koji radi. Nakon odluka EU, litvanske vlasti su zabranile transport ruske robe koja je pod sankcijama zbog rata u Ukrajini. To je zato sto jedina zeleznica izmedju Rusije i Kalinjingrada ide preko Litvanije. To je izazvalo ozbiljne reakcije ruske strane. Kakva ironija kad Peskov kaze da je to odluka bez presedana i krsenje svega (razume se covek u krsenje svega). Rusko Ministarstvo spoljnih poslova u saopstenju za javnost kaze: „Ako se teretni transport izmedju Kalinjingradske oblasti i ostatka Rusije preko Litvanije u bliskoj buducnosti ne bude potpuno obnovljen, Rusija ce delovati u cilju zastite svojih nacionalnih interesa.” (izvor). Ne kazu nista o tome sto su oni jos u martu odsekli Ukrajinu od medjunarodne pomorske trgovine blokiranjem obale Crnog mora. Moralni kompas … sta je to?

Zarad pomenute svrhe diskusije treba reci da Voltaire ovo [boldovano] nije rekao. To nisu njegove reci. U biografij The Friends of Voltaire koju je napisala Evelin Beatrice Hall, pod pseudonimom S. G. Tallentyre 1906., ona kaze: ”The men who had hated [knjigu De l'esprit], and had not particularly loved Helvétius, flocked round him now. Voltaire forgave him all injuries, intentional or unintentional. 'What a fuss about an omelette!' he had exclaimed when he heard of the burning. How abominably unjust to persecute a man for such an airy trifle as that! 'I disapprove of what you say, but I will defend to the death your right to say it,' was his attitude now.” S. G. Tallentyre (Evelyn Beatrice Hall), The friends of Voltaire, str. 199. Dakle, ona nije citirala Voltairea nego sumirala njegov stav(attitude) u jednom vrlo odredjenom kontekstu.

Uvek se rastopim i oraspolozim sa Pippi. Villa Villekulla Pipi pravi kolace.

Junakinja mog detinjstva! Koja faca! Sizela sam za njom, totalna fascinacija i identifikacija. Nosila sam Pippi frizuru dok nisam krenula u skolu. Onda sam otkrila Hajdi kad sam dobila prvu pravu knjigu (240 strana, Izdavacko preduzece Mladost, Biblioteka veverica). Pipi je toliko bila popularna da je ta uloga onemogucila razvoj glumacke karijere Inger Nilsson koja je igrala Pipi u TV-seriji i filmovima. Svi su je toliko poistovecivali sa ulogom da joj maltene niko nije nudio neku drugu ulogu. Ta uloga joj je komplikovala i privatan zivot. Ona je ostala vecna Pipi. Tek jedno 30-ak godina kasnije se pojavila u javnosti i ispricala koliko ju je ta uloga i prateca Pipi histerrija indisponirala u zivotu. U Svedskoj sam nabavila sva tri Pipi filma, a TV-serija iz ´69 (13 epizoda) se nalazi u TV-arhivu i desi se da ponekad pogledam neku epizodu kad mi dodje. Takodje, obisla sam sva Pipi mesta u Svedskoj. Nema meni poznatog deteta sa kojim nisam podelila neko Pipi iskustvo. I danas je deca vole. I ona kao lik i citava prica oko nje je vecna. Pipi je bezgranicna. Nju treba da odgledaju i odrasli. Ona je antiteza inferiornom, uskogrudom palanackom pogledu na svet. Zivela Pipi! ❤️ Pipi (skraceno od Pippilotta) Dugacarapa (Långstrump) Njeno puno ime je Pippilotta Vikualia Rullgardina Krusmynta Efrainsdotter Långstrump

Daleko bilo!

Te 505 sa crtom je moj deda uvek morao da ima. A drugi baba i deda su trosili one crne Odzacar bonbone. To je bilo 70-ih.

Pre koju nedelju Geteborg - Barselona, nista strasno. Izuzetak od trenutnog "pravila". Inace je haos na vecim aerodromima. Najavljeno je to joos u aprilu ali ko je mogao da zamisli da ce ljudi dozivljavati nervne slomove u beskonacnim redovima zbog propustenih letova. Citala sam u novinama da za su rad na security check potrebne provere sigurnosnih sluzbi, cak i ako je neko vec radio ranije pa ostao bez posla onomad kad su aerodromi zjapili prazni. Kod nas rekli da taj proces traje oko dva meseca. Prodje sezona dok Sluzba obavi svoje procedure. Kod nas je uzas i sa pasosima, dugo se ceka za slobodan termin kod policije. Mnogo pasosa je isteklo tokom pandemije, manje se putovalo. Ja sam pocetkom februara - pet meseci pre isteka pasosa - dobila termin krajem jula. A mislila sam da predupredim komplikacije zbog letnjih guzvi kad svi krenu na odmor. 😄 Igrom slucaja, uspela sam da pomerim termin i bila sam prosle nedelje (pre isteka starog pasosa). Onda iznenadjenje na salteru, na pasos se ceka 5-6 nedelja - pokvarena masina za pasose u Finskoj od proletos. 😂 Onda ja zatrazim i tzv. nacionalnu id-karticu da imam dok ne dodje pasos, da mi se nadje u EU, jer se ona dobija za nedelju dana. I zaista, dodje SMS da mogu da dodjem da podignem id. Odem odmah ujutru, ipak mi uleti broj 297 u redu. 😁 Cetiri sata cekanja. U tom cekanju mi se desilo novo poznanstvo sa brojem 286 u redu, rucali smo, popili kafu i ispricali se. Cujem od ljudi da su uzeli slobodan dan da bi podigli isprave. Ko je ovih dana stigao na red i predao za pasos, cekace 8-9 nedelja da mu novi pasos stigne. Znaci, imala sam srece! 🤣 I to se vidi na aerodromima. Mnogi kampuju ispred aerodroma da bi, ako im se posreci, dobili tzv. provizorni pasos (vazi samo za jedno putovanje) a ti pasosi se izdaju u ogranicenim kolicinama, jer ta varijanta je smisljena za neke vanredne okolnosti a ne za masovno deljenje putne isprave. Btw, bila u novinama neka procena da ce u Evropi promenjeni/otkazani letovi i sl. ovog leta potrefiti oko milion i po putnika.

Ja bih rekla da to nije bekstvo od stvarnosti, nego bekstvo u bit citanja a ... zasto ne i bitisanja? Citanje je i kognitivna i emotivna radnja. Citalac u citanje unosi svoja znanja, iskustva, preferense itd. U susretu sa tekstom, citalac, svesno ili nesvesno, gradi tzv. svoje imaginarne svetove (envisionment) da bi stvorio kontekst i znacenje. Stvaranje tih svetova je stvaranje sebe. Ovi svetovi se razvijaju i menjaju tokom citanja i tako citanje dobija smisao. Roland Barthes to formulise kao ”strast za smislom” (”passion du sens”). To je jedan prirodan process koji je dobro ispitan i dokumentovan kod dece kad imaju svoja prva iskustva sa citanjem. Govori se o nekoliko neizmenicnih faza ulaska i islaska iz tih tzv. imaginarnih svetova. Generalno se moze reci da je citalac pre pocetka citanja izvan a pocevsi da cita, on ulazi se u svet knjige i pocinje da razvija imaginarne svetove na osnovu sopstvenih iskustava i znanja u zavisnosti od teksta. To je kao neka vrsta potrage za stvaranjem percepcije likova, radnje i okruzenja. Ova faza je prva od cetiri, na nju se vraccamo tokom citanja, kad god se jave nove percepcije. U drugoj fazi citalac je uronjen u svet teksta, i odmah koristi nove informacije, preispituje motive, emocije, uzroke, odnose i znacenja u tekstu. Smatra se da razumevanje radja razumevanje, citalac koristi svoje znanje o tekstu, sebi, zivotu i svetu kako bi povezao i zamenio percepcije i razmisljanja o radnji. U trecoj fazi se reflektuje sto doprinosi povecanju sopstvenog znanja i iskustva razmisljanjem o svetu teksta u kom se nalazimo. Ovde se moze naci razlog citanja iako o tome ne rzmisljamo svesno. Nakon citanja izlazimo iz imaginarnog sveta i distanciranje nam pomaze da se odmaknemo od subjektivnog i fokusiramo na delo kao takvo i knjizevni kvalitet procitanog, tj. analiticno objektivizuje svoje citalacko iskustvo. Mislim da je lako prepoznati se u tom procesu. Pitanje "zasto citamo" ide ruku pod ruku sa pitanjem "kako citamo".

Drage volje kad budem imala pristup. Trebalo je to da naglasim.

Da, zato sto u moj ontoloski sazetak ulazi sve ovo sto ti kazes. I sve ono sto se tu jos moze dodati. Pitanja zivota i smrti su otvorena pitanja na koja nema zatvorenih (konacnih) odgovora, nema definicije. U igri je mirijada egzistencijalnih fragmenata koji se preplicu i nizu. Zato tu nema ”ali” nego ”i” koje svako moze da dopunjuje svojim (pod)razumevanjem, sto i sam potvrdjujes. Sto vise pokusavamo da objasnimo, sve se vise udaljavamo od odgovora. Mozda tako treba? Da postoji odgovor, mozda bi zivot izgubio smisao? Svi smo na svoj nacin umrezeni u Zivot koji po definiciji pozrazumeva i Smrt. Ali nismo nauceni da hendlujemo smrt kao neizbezni deo zivota pa se svako snalazi kako zna i moze. Isto tako, umrezeni smo u secanja koja traju sve dok zivi i poslednji koji se seca. To je verovatno neki iskonski nagon da hendlujemo smrt dok uvidjamo kako se zivot (okolo) neprikosnoveno nastavlja. Tu nema precice. Tako se nisu iskustva iz kojih ucimo (ili ne ucimo) i vremenom shvatamo (ili ne shvatamo) da je jedina konstanta u nasim zivotima – prolaznost. Panta rei! Nema pravde i nepravde na koju se mnogi pozivaju. Nije Nitsche dzabe rekao da je Bog mrtav. Kad neko ode – ode, bez obzira na to kako je ziveo. Svi se secamo nekih ljudi i nekih (preranih) smrti. Takvi anegdotalni primeri ostavljaju trag, nesto se nauci i ponese dalje. Odrasla sam sa devojcicom kojoj je na letovanju posle prvog razreda majka umrla na plazi, pored nje. Devojcica je posedela preko noci. Godinama nakon tog dogadjaja je sa svakog letovanja slala razglednicu majci na kucnu adresu. Nacin instiktivnog hendlovanja neopozivosti smrti dok se zivot nastavlja? Perspektiva zavisi od toga da li smo gledaoci ili ucesnici dogadjaja => objekat ili subjekat. Te uloge se dinamicno smenjuju tokom zivota. Pandrutt je pisao nesto na tu temu koristeci metaforu kaveza u zooloskom vrtu – perspektiva na zivot onih koji su u kavezu i perspektiva posmatraca ispred kaveza. To je simbolican opis pogleda na svet (Weltanschauung). I taj pogled na svet, koji obuhvata sve izmedju zivota i smrti, je dinamican. Zato nema smislenog odgovora na pitanje koje je iniciralo ovo pisanje. Jer, smisao sve vreme stvaramo (ili ne stvaramo) sami od onog sto nam je na raspolaganju + svi smo u razlicitim (spoznajnim) fazama. Eto dokaza za onoh sto rekoh na pocetku balade- sto vise pokusavamo da objasnimo, sve se vise udaljavamo od odgovora. Ispadne mrsomudjenje, sto sam upravo dokazala. Tako je to sa egzistencijalnim pitanjima od kad je sveta i veka. Zato rekoh, da se zivi sustinski / smisleno (sta god to kome znacilo) bas zato sto sve moze da se lako ugasi! Upravo. Pisala sam ranije o tome koliko smo nebitne mikroskopske mrljice u vremenu i prostoru, koje sebi cesto pridaju veliku vaznost. Hibris kratkog daha. To obicno shvatamo tek kad nam nesto dobro prodrma kavez. Ko te pita, to je deo procesa u nasem roku trajanja. Tako su i pre nas, tako ce i posle nas. Panta rei! To nam je, sto nam je i sa tim jedino mozemo da probamo da napravimo najbolje sto znamo u datom vremenu i prostoru. Iskustvo mi kaze da je to vrlo bitno, nekad i presudno.

Da se zivi sustinski / smisleno bas zato sto sve moze da se lako ugasi.

Nedavno je objavljena studija radjena na Karolinskom institutu a koja indikuje da antioksidanti nisu bas tako dobri kao sto se veruje. Na primer, veza izmedju reaktivnih vrsta kiseonika (ROS, Reactive oxygen species) i antioksidanata kod raka je kontroverzna. S jedne strane, radikali kiseonika uzrokuju ostecenje DNK koje moze dovesti do raka a antioksidanti neutralisu ROS. Zato mnogi jedu antioksidante kao suplemente da bi se zastitili od raka. Ali s druge strane, neke klinicke studije pokazuju da antioksidanti povecavaju rizik od raka. U gore pomenutoj studiji se otkrilo da antioksidanti povecavaju rast i sirenje (metastaze) raka pluca i malignog melanoma kod miseva, i povecavaju invazivnu sposobnost kultivisanih ljudskih celija raka. U studiji svedske Cancer fondacije koja je u toku, ispituju se molekularni mehanizmi za to kako ROS i antioksidanti kontrolišu metastaze. Pokusava se naci odgovor na pitanje da li imuni sistem doprinosi sposobnosti antioksidanata da ubrzaju metastaze. Takodje se ispituje i kako identifikovati slabosti u celijama raka koje se odnose na radikale kiseonika a koje se mogu iskoristiti da ih eliminisu. Ova saznanja bi mogla da objasne zasto ranija klinicka ispitivanja sa antioksidantima nisu funkcionisala kako je planirano. Zato se sada pacijentima sa rakom preporucuje da izbegavaju suplemente sa antioksidantima i fokusiraju se na uravnotezenu ishranu. Ljudi, narocito bolesni, trebalo bi da investiraju vreme i energiju da saznaju sto vise o imunitetu, a ne da se neodgovorno prema sebi hvataju na nadrilekarske bucke. Kad bi te razne pilulice zaista delovale onda ne bi bilo bolesnih. Takodje, treba izbegavati i korisne idiote koji verujuci da je njima nesto pomoglo, sire iz nehata jevandjelje ozdravljenja. Samo se kaze da ni to ne leci.

Stav sam po sebi ne bi trebao da bude problem, stav je pozeljan. Ali, dzaba stav kakav god da je ako neko ne zna da ga artikulise, validno podupre i vodi diskusiju. Suceljavanje znanja a ne sujeta.

Zasto citate? Ja u sustini citam zato sto su to vrata uvek otvorena.

Registar zanimanja, zvanja i titula zena koje je 2013. izdalo crnogorsko Ministarstvo za ljudska i manjinska prava / Odeljenje za poslove rodne ravnopravnosti. Lista pocinje na str. 21. Belezim, primera radi, da je ”ataše” nemoguce prevesti u zenski rod. Verovatno zato sto je rec stranog porekla pa je van nase deklinacione matrice. Ili "babica" koja nema muski rod. Tu se vec vidi da problem nije (samo ) u rodu reci nego u glavama ljudi i drustvenim normama.

Skolski primer mogucih posledica olakog i neodgovornog baratanja recima.

Ima i u Svedskoj 😄 => Klick!

Ja mislim da se ovde radi o tzv. strukturalnoj dvosmislenosti (ambiguity), uobicajenoj lingvistickoj pojavi. Osim toga, u naslovima se ekonomise sa prostorom pa je ovde ispalo cudno. Mogli su da napisu "Rsumov lekoviti caj po dedinom receptu" ili tako nesto kompaktno sto daje zeljenu informaciju. U naslove se obicno ne stavljaju zavisne recenice, jer moze lako da ispadne ovako rogobatno.

Interesantan tekst o Staljiinovim knjizevnim afinitetima i radnjama oko toga. Jos neke stvari pride u ovom kontekstu ... Za knjigu Tihi Don Šolohov je dobio Nobelovu nagradu 1965, sto je mozda najkontroverzniji posleratni izbor, kako politicki tako i knjizevno. Nobelov komitet je te godine razmatrao da Nagradu podele Šolohov i pesnikinja Ana Ahmatova. On Staljinov miljenik, clan Centralnog komiteta i ona koju je rezim neprestano maltretirao i zabranjivao. No, kako je ona bila predlozena prvi put a on ko zna koji put, ostavili su je na listi cekanja. Sovjetski rezim se radovao Šolohovoj nagradi isto onako glasno kako je protestvovao 1958. kad je Pasternak dobio Nobela za Doktora Zivaga. Pasternak je bio primoran da odbije Nobelovu nagradu, sto je glasno pozalio pred kraj zivota. Poznato je da je Tihi Don revidiran gomilu puta pod Staljinovim uticajem. Uklonjeni su dijalektalni izrazi i upisi o gradjanskom ratu i revoluciji da bi bolje odgovarali tadasnjoj sovjetskoj istoriografiji. Tek nakon Kobine smrti, kad je Hruscov dosao na vlast, vraceni su prvobitni delovi u tekst i stampana su nova ”izvorna” izdanja. U Parizu se 1974. pojavila senzacionalna publikacija u kojoj je Mihail Šolohov optuzen za plagijat. Nju je navodno srocio jedan tada vec pokojni sovjetski knjizevni kriticar. Predgovor za ovu publikaciju je napisao Aleksandar Solzenjicin, koji podrzava optuzbu da vecinu Tihog Dona nije napisao Šolohov, vec kozacki pisac, Fjodor Krukov. Imam negde listu sa stvarima koje, prema kriticarima, ukazuju na plagijat. Grupa lingvista, na celu sa jednim svedskim i jednim norveskim slavistom je dve godine radila kompjutersku kvantitaivnu lingvisticku analizu tekstova Šolohova i Krukova i dosla do zakljucka da je sa lingvisticke tacke gledista Šolohov taj koji je napisao Tihi Don. Stvar nikada nije do kraja izvedena na cistac.

Možda bi mogao da zaživi ovaj pokusaj da se oformi mesto na kome mogu da se razmene interesantni tekstovi o književnosti i književnim temama.

Dala si skroz pogresnu informaciju na topiku na kome se inace razmenjuju informacije. Ja sam skroz plauzibilno dala tacnu informaciju. Klick! Poslednji put kad sam se uopste nasla u tvojoj blizini je bilo onomad kad si se isto ovako neosnovano zaletela na mene pa ti moderator ukazao na to da ja tebe na ovom forumu nikad nisam uvredila... Klick! ... niti sam ti se ikada obratila ovako pijacarski. Klick! Jednim klikom se da videti gde, sta i kako pisem na ovom forumu. Klick! Reagujem da bih te po drugi put zamolila da to sebi vise ne radis. Slucaj smatram ad acta.

Pogledala sam sta pise na tom sajtu. Klasicna nadrilekarska retorika. Puno reci koje nista ne znace. „[X] je prirodni preparat za jačanje imuniteta, nastao kao rezultat višedecenijskog naučnog rada Prim. dr sci. Todora Jovanovića na polju imunologije i virusologije. Kroz svoju dugogodišnju primenu, preparat [X] je pokazao, da je kao dodatak ishrani zdravih i bolesnih, delotvoran u obnovi energetskog balansa i jačanju imunološkog sistema ljudskog organizma.“ Gde i kako je taj ”visedecenijski naucni rad” verifikovan? Ko je ocenio validnost (peer review)? Gde je to objavljeno? Gde ima da se vise informise o tome i donese neki objektivni sud? Sve prazna mesta: „rezultat višedecenijskog naučnog rada“, ”Kroz svoju dugogodišnju primenu, preparat [X] je pokazao”, „delotvoran u obnovi energetskog balansa“ (sta to uopste znaci?) a uobicajenu zloupotrebu floskule „jačanje imunološkog sistema“ da ne pominjem. Jedina validna i relevantna informacija u pasusu je to da saznajemo da se radi o preparatu koji je dodatak ishrani. To je vazno i to kazuje sve. ”[X] preparati se proizvode u obliku kaše, kapsula i sirupa, od svežih integralnih lekovitih biljaka, uzgajanih na ekološki čistim prostorima. Domaća, tradicionalna proizvodnja bez veštačkih boja, konzervanasa i drugih aditiva garantuje kvalitet, sigurnost i bezbednost proizvoda.“ To ne garantuje pozitivno dejstvo prpizvoda, a to je pomenutima u nastavku najvaznije. "[X] i njegove varijante pomogli su hiljadama obolelih od kancera, AIDS-a, leukemije, raznih oblika herpesa, ekcema, alergija, hepatitisa, kardiovaskularnih oboljenja, hroničnog umora, epilepsije, multiple skleroze, dijabetesa, reumatoidnog artritisa i drugih autoimunih oboljenja." Dokazano i dokumentovano … GDE i KAKO? Sta znaci "pomogli" u ovom kontekstu i na koji nacin? "Svi [X] preparati su registrovani i upisani u bazu podataka Ministarstva zdravlja Srbije. Stručno mišljenje, kategorizacija i odobrenje deklaracije izdao je Farmaceutski fakultet Univerziteta u Beogradu. Ispitivanja zdravstvene ispravnosti proizvoda (biohemijske, toksikološke i mikrobiološke analize) izvršena su u Gradskom zavodu za javno zdravlje u Beogradu." I svi drugi razni suplementi se registruju po istoj proceduri. I naravno da treba da se ispita njihova ispravnost kao i svim drugim proizvodima koje covek unosi u sebe. I ispravnost mleka mora da se ispita. Ali (!!!), ispravnost nekog proizvoda i (dokazano) pozitivno delovanje tog proizvoda su dve razlicite stvari.

Ova informacija nije tacna na vise nivoa: 1. Maske nisu obavezne u svim zdravstvenim ustanovama u Svedskoj. 2. O nosenju maski u zdravstvenim ustanovama odlucuju regioni (lokalna samouprava) a NE ministarstvo (centralna uprava). Ministarstvo nema ustavni mandat da ”propisuje” bilo sta lokalno pa tako ni maske ”kao obavezne u sopstvenim ustanovama” (pa jos i da "sve vreme insistira"? gde to?). 3. Neki regioni su bili ukinuli pa opet uveli obavezne maske u z. ustanovama, u nekima obavezu nisu ni ukidali itd. 4. Zvanicno: U mom regionu se maske u zdravstvenim ustanovama preporucuju. Info na sajtu. 5. Iskustveno: Vidim, negde nose a negde ne. U svakom slucaju, svuda su dostupne posetiocima ako zele. Ni zdravstveni radnici ne nose bas unizono, ali kad te vide maskiranog obicno pitaju da li zelis da stave masku. A mozes i sam da zatrazis da [ti] izadju u susret, nije nikakav problem. 6. Uzorak: 3 razlicite zdravstvene ustanove i dve laboratorije u poslednje vreme.