Leaderboard

https://www.index.hr/magazin/clanak/iz-sjecanja-sam-izbrisao-loseg-boru-i-ostavio-samo-onog-do-1990ih/2595736.aspx Fantastican tekst

Ovaj deo nije predviđen za diskusije kakve se nameću. Ako vam se ne sviđa, preskočite. Forum je veliki.

Pocivaj u miru Legendo...

Koliko vredan snimak Milena Dravic u publici kod pesme Milena ❤️

I Alkaraz i Novak su ispali zbog Olimpijade. Ne znam šta Alkaraz o tome misli, ali Novak verujem da ovo zlato ne bi menjao za još jednu titulu u Njujorku, tako da je s te strane sve OK. A da se nije saznalo ovo o Sineru apsolutno mi ne bi smetalo da on osvoji.

Rambo je sublimirao sve što treba znati o Bori. On definitivno nije bio zao i pokvaren tip, nije postao to ni danas. Šta je teralo na mračnu stranu i koji lični đavoli, jebem li ga. Na kraju dana njegova zaostavština je toliko ogromna, toliko značajna i sveobuhvatna da sve i da je namerno želeo da je posere, ne bi mogao toliko sranja da proizvede da prekrije decenije velikih albuma, turneja i generacija koje su odrasle sa njim a mnoge i ušle u rok vode. Samo zbog njega. Ljubav mora da pobedi i što se mene tiče, sve mu je oprošteno, ako je to i bitno. Definitivno najveći rok muzičar, kantautor, najveća grupa svih vremena ovih prostora. Odmaraj legendo, sjebao si nas sve do kraja. Nije moralo danas 💔

Sad nešto kompletno drugačije. Boru sam precrtao i kao čoveka i kao umetnika pre nešto više od 30.godina...kada je odlučio da postane deo nacionalističkog mejnstrima i krenuo da huška na rat. Ipak,moje detinjstvo je obeležila i "Riblja čorba"..nije mogao da prođe ređendan,manifestacija ili mini-diskotekica bez nekog njihovog hita.. Tako za mene postoje dvojica Bore Đorđevića: jedan je živeo do rata,drugi od njega. Prvog mi je žao. Drugom ću probati da oprostim sve ono što je radio,a nije morao. Prvog je bilo više i na tome sam mu zahvalan. Počivaj u miru.

K'o ravnica široka mi duša ja sam onaj koji uvek greši a treba mi neko da me sluša kad sam tužan neko da me teši Pođi sa mnom da smirimo reke pođi sa mnom da letiš do neba zaboravi glupave prepreke pomozi mi podrška mi treba. Iskustvo mi iskopalo oči sudbina me ogrebala šapom neka piše na mermernoj ploči da sam grešnik pod nebeskom kapom. Ja ne umem da objasnim ništa a hteo bih da me neko čuje i ne nudim mirna pristaništa samo nudim borbe i oluje. https://velikeprice.com/kultura/bora-corba-onaj-teca-sto-kvari-decu/

Koliko smo mi kao drustvo posrnuli za 30 godina...

Duplantis pobedio Varholma u trci na 100 metara, 10.37. Sakari Ricardson ga je cini mi se malo bockala da treba da se trkaju, posle ovoga, tesko 😄

Taman neka mu odmah i uruče trofej, toliko će biti zanimljivo do kraja. Mislim da sam završila s noćnim mečevima za ovu godinu. Medvedev je previše izgrešio, a i dalje čeka prvi servis na tribinama. Mene je uglavnom razočaralo što su setovi bili skroz bez neizvesnosti, samo je poslednji malo izvadio stvar, mada se tad već videlo da se većina poena završava Danilovim greškama i da su mu slabe šanse.

🤘

Meni se ovo desilo sa rakunom. Seo mi je na lezaljku dok sam ja otisla po hranu. Kad sam se vratila ja mu ponudim parce hrane, a on gleda u komadic u ruci pa drugu ruku ceo tanjir i merka. Na kraju mazne mi tanjir iz ruke (papirni) sa sve hranom i odjuri.

Bora Djordjevic, jedan od najvecih ikada kada je rok muzika ex Jugoslavije u pitanju, mozda ne bih pogresio da kazem da je i najveci. Svojom autenticnoscu umeo je prizemlji najuzvisenije i da monumentalizuje najbednije momente koje svako od nas moze da dozivi. Zajedno sa Balasevicem verovatno najbolji kantautor koje su ovi prostori imali, a tesko da ce i imati bolje. Balasevic mi je svojim svetonazorima blizi, ali kod Bore sam voleo sto je u svojim pesmama umeo da skine rukavice koje je Balasevic cesto iz svoje neverovatne pristojnosti nosio. "Lutka sa naslovne strane" po meni uz "Za koji zivot treba da se rodim" je najbolja ex Yu rok pesma ikada a "Pogledaj dom svoj, andjele" jedna od najboljih pesama generalno. Zbog nekih njegovih stavova ne verujem da bih sa Borom seo u kafanu i popio pivo, ali toliko je svetskih rok zvezda cija muzika je deo mog identiteta, pa su na toj listi za izbegavanje daleko ispred Bore. Pozeleli mu da pociva u miru ili ne, on ce vecno ziveti kroz svoje pesme, i to nije fraza.

Voleo sam Riblju Čorbu i pesme koje je Bora napisao. U nekom trenutku, razočaran onim što je postao, počeo sam da govorim kako je Bora Đorđević odavno umro, a da je ovo sad samo neka propala osoba koja se igrom slučaja isto zove Bora Đorđević. I kada tako postavim stvari, ne potresa me smrt te osobe koja je sada preminula. Međutim, to nije istina, takvo postavljanje stvari. To je bila jedna osoba. Sa ogromnim potencijalom i talentom, ali i mračnom stranom. Ta mračna strana je možda i terala talenat da se ispolji. Nije to izdržao, izgoreo je, postao je ljuštura... da je zaista umro tada, ne bi se čulo ništa sem hvalospeva velikom pesniku. Jeste bio veliki pesnik, ali i veliki čovek, sa svim dobrim i lošim što je nosio u sebi. Veliki jer je proživeo život koji te natera da zastaneš i zapitaš se. Neka se odmori. Zbogom.

Rambo o Bori: "Jedna suza za Boru Dragi Boro, za tebe i tvoj “Rokenrol za kućni savet“ sam znao davno pre našeg susreta u kancelariji PGP-a, davne 1988. dok su urednici većali šta da rade, zatečeni mojim materijalom za prvu ploču. Tad si bio u naponu snage, na vrhuncu karijere, velika, prava zvezda, a ponašao si se kao dečak, neposredno i blagonaklono, baš kao da smo stari drugari. Kad si čuo materijal, pokazao si neskriveno oduševljenje pred zaprepaštenim urednicima, sećam se kako si rekao "Dajte ovom momku reklamu, gurajte ga na TV, ovaj će da bude zvezda, luđi je od mene! " Zvao sam te bojažljivo godinu dana kasnije, davne 1989., da mi gostuješ na ploči, ne bih li malo avanzovao na račun tvoje velike popularnosti. Oberučke si prihvatio, bez ikakvih potpitanja, nisi čak tražio nijedno slovo od teksta da se mijenja, obzirno poštujući moj “pesnički” rukopis. Treći put sam te sreo na zajednikom koncertu na Tašu, ti si bio zvijezda večeri, ja sam nastupao na početku, kao jedna od mnogih predgrupa. Taš je bio pun, od silne treme mi je pripalo loše, prućio sam na pod, Ti i Gaga ste prvi skočili, prišli, masirali me, donosili vodu sa šećerom, zabrinuti, vrlo nežni, kao da sam vam rod rođeni, uspjeli ste da me povratite i osposobite za nastup. Odmah zatim, to je bilo devedesetih, početkom rata u Bosni, našeg zajedničkog poznanika i menadžera, uhapsila je u Mostaru JNA . Zbog gorostasnog izgleda i osornog ponašanja, kombinovanog sa bošnjačkim imenom i prezimenom, tako ogroman i osoran, uz “sumnjivo” ime i prezime, u to histerično vrijeme naš drugar nije imao mnogo šansi da dokaže svoju nevinost. Da ne davim s detaljima, našeg druga su na lično Tvoju intervenciju pustili istog dana popodne, zauzeo si se u to gadno i opasno vreme za " nekog tamo, s one strane". To smo do danas znali samo ti i ja, i naš oslobođeni drugar. Mislim da je sasvim umesno da od danas to zna i još po neko. Boro, ja te pamtim kao vrlo nežnog i dobrog čoveka, a da si vrhunski pesnik u šoumen, to znaju svi. Na žalost, nIkom nisi znao da kažeš ne, pa si tako tvoj benigni kafanski nacionalni zanos trapavo preneo u javni prostor. Zgodno za zloupotrebe svih vrsta, nema šta. Godinama posle toga nosio si taj nametnuti teret na svojim pesničkim plećima. Ali , onako dostojanstven, ćutao si, bilo ti je ispod pojasa da se “vadiš”. Znam iz prve ruke da nisi bio u stanju ni mrava da zgaziš, a kamo li da nekog mrziš. Za razliku od mnogih, koji su vešto žonglirali svojim nacionalnim zanosom i u javnosti ga sasvim oprezno dozirali na kašičicu, tek da se čupne neka korist, a da se ne napravi dugoročna šteta na tržištu koje će se neminovno otvoriti za koju godinu, vešto okrećući ćurak tačno u trenutku kad će mediji novonastalih država početi da obraćaju pažnju na estradu - “onih tamo” . Nisu ti Boro ti svatovi ni do koljena. Počivaj u miru druže. Za mene si od prvog susreta bio legenda, i ostaćeš legenda za vek i vekov. Jer si prije svega bio nežan, skroman i dobar, uglavnom na svoju štetu. Na posletku tvoj veliki, grandiozni stih sve lepo kaže, onom ko zna da sluša: “ A sebe bih na poklon dao bilo kome, jer niko od vas ne zna moje brodolome", napisao je Rambo.

Istinska legenda! Prvi dodir mi je bio sa polaskom u osnovnu školu i njegov tada aktuelni hit "Avionu slomiću ti krila", ne znam zašto ali ta pesma me je tada opčinila, sve žive sam njom smarao 🙂 posle kako sam odrastao upoznavao sam njegov ali i opus Riblje Čorbe a onda su usledili brojni koncerrti, svi nezaboravni, poput onog u Sremskim Karlovcima pre nekih 15-ak godina kada je publika bukvalno pevala svaku pesmu s njim od pocetka do kraja, takvu energiju je tesko i opisati, ali i jedan malo drugaciji mnogo godina pre toga. U studentskim danima smo delili istu kladionicu na Terazijama, kakav je to bio doživljaj za mladog provincijalca poput mene kada sto do mene sedi veliki Bora Čorba i s obzriom da čujem sve šta priča, imam utisak kao da sam u njegovom društvu, posle se svima time hvalio 🙂 , da bi smo se koju godinu kasnije zajednički preselili bliže Vuku, i u tom ambijentu sam ga stvarno upoznao i prvi put i pričao s njim, isključivo o sportu o kladioničarskim temama 🙂 obožavao je da se kladi na ženski tenis i turske kupove. Bio je veliki Zvezdaš, još veći muzičar i definitivno istinska legenda. Neka počiva u miru a mi ćemo i dalje uživati u njegovoj zoastavštini dok mu se opet ne pridružimo na nekim drugim Terazijama.

Na vest, prvo sto sam pomislila bilo je "Moram da zovem mamu, bolje da joj ja kazem nego da cuje od drugih..." i setim se da je mama otisla pre 7 godina. Rada Djuricin je nasa vrscanka, starija od 2 cerke popa Marinka, svestenika koji je krstio, cini mi se, sve sto je rodjeno posle II Sv, rata u Vrscu. Voleli smo ga i u vreme kad crkvu i popove niko nije smeo da voli. Krstio me je 1951 tajno, baka mi je pricala da je krstenje obavljeno nocu, u potaji. Kad cerka jednog svestenika, pedesetih godina proslog veka odluci da studira glumu a otac je posalje u Bg sa blagoslovom, onda je to nesto sto celoj porodici sluzi na cast. Ipak, uslov je bio da Rada zavrsi i "nesto konkretno" pa je, osim glume, Rada zavrsila i studije knjizevnosti. Uvek nasmejana, beskrajno ljubazna, lepa i u poznim godinama, nikad nije prekinula veze sa rodnim gradom na nasu veliku radost i ponos. Mogla bih da vam pricam anegdote o tri lepotice, Rade, Bebe i moje mame iz vremena njihovg skolovanja i devovanja ali sad je trenutak za tisinu, pocivajte u miru drage moje.

Medvedev ga je dobio na pogresnom GS, porazi na oba betonska ove godine.

Meni je isto i dalje automatski London u glavi kad pomislim na završni turnir

Pokoj mu dusi.

Ne izgledaju ... ali su od srca....

I omiljena:

U susret novoj godini evo punk himne : Sa koncerta iz 2007. fantastična atmosfera.

Kultna pesma od pre 30 godina, nažalost još uvek aktuelna. Ovo je primer čiste energije u jednoj uslovno rečeno sporijoj pesmi. Klimaćete glavom svidela vam se ili ne 🙂 Inače noviji nastup od pre desetak godina.

Ukrajinac otpevao Čolinu pesmu a ne zna naš jezik. Svaka čast.

Jedan od naših najboljih pank bendova koji i dalje nastupa. Snimak nije nešto ali je čovek stajao na savršenoj poziciji da uhvati odličan zvuk i benda i atmosfere.

Brade se dobro drže i dobro prže. 😀

I jedna od najdražih....moja

Jedan od najlepsih live nastupa za mene, i to ne njihovih nego uopste 😄

@Klotzennaprosto nenormalna publika..ovo valjda ima jos samo u Juznoj Americi..imam ceo koncert u svojoj kolekciji. Zanimljivo da do 2015 nisam bio toliko zagrejan za AC/DC,a od onda krece promena.. Nazalost,Brianu Johnsonu je vec ovde glas prilicno otisao,ali atmosfera..da se najezhish

Mislim da bi bio neizmerno ponosan na ovu pesmu da može ovo da vidi :

Dok me neko ne pretekne...