Leaderboard

Kod mene za sada jedna 🤗. Nije sto sam je sama uzgojila, ali sladju jagodu u zivotu nisam pojela. Jos ove godine saksija i balkon, a za dogodine imamo druge planove 😜.

Moja mala bastica Paradajz nije los Jagode ove godine nista Ribizle

Bekam je Dorijan Grej, nemam drugo objasnjenje.

Ja rekao, ja porekao. Oni koji su na sopstvenu nesrecu pratili moja pisanija znaju da imam BMW R100RS iz '78., specijalni i retki "Motorsport Editon". Najbolji motor svih vremena. To je ovo cudo na mojem avataru. Za one koji nisu patili citajuci moje stare postove, kratki istorijat. Kupio sam, ziveci u Kansasu, taj vec debelo polovni motor '90-ih. Zeleo sam ga jos kao klinac u gimnaziji. Zarekao sam se da ga necu prodati dok sam ziv. Preselili smo u Texas, u grad Corpus Christi. I pre circa dve godine, potrefio nas je uragan (hurricane Harvey). Najebao sam manje nego neki drugi, ali vise nego mi je trebalo. Veliko HVALA forumasu Mrd-u koji mi je cak ponudio da dodjem kod njega dok se ne oporavim. Srecom, nije mi bilo potrebno. Izmedju ostaloga, i nalet vetra od preko 230 km/h je razbio vrata garaze i bacio moj voljeni motor u zid. A, u pi. mat. Prioritet mi je bio, naravno, krov i druge opravke, motor sam odgodio. I prosle godine sam preselio ovamo gde sam danas. I krenuo da nakon okucavanja i drugih gluposti sredim motor. Jebote. Otkrio sam ba bi me to kostalo nekoliko hiljada $, a ja sam mladi penzioner. Najveci pojedinacni trosak bi bilo specijalno farbanje u original, ovaj model je proizveden u samo 500 primeraka a u USA je zavrsilo 200. I tako postajem neprincipijelan i izdajnik. Prodajem "testeru", cak i za ovako razbijen primerak cu dobiti pristojne pare. Mada sam se zaklinjao da necu. Al' ne lezi vraze. Ne secam se zivota bez barem jednog BMW motocikla u porodici, moj caca je kupio svoj prvi jos pre nego sam rodjen. Ja sam svoj prvi kupio ubrzo nakon gimnazije, rashodovani milicijski R50/5, i sredio ga najbolje koliko sam onako balav umeo. Da me hebes, ne mogu bez toga. Zato sad kupujem R1150RS - opet, naravno, polovni. Kostace me manje nego delovi za moj stari. Dogovorio sam sve juce, a po njega idem u subotu - covek ima obaveze i nema vremena tokom nedelje. Trebace mi citav dan, motor je skoro 300 milja odavde. Okinucu neke fotke kad se vratim, a ovo je slika iz oglasa: Ne mogu da docekam subotu.

Ok, nije to neizvodljivo... čini mi se. Slažem se da je dobro i korisno, da se u svakom trenutku može videti gde su koji modovi zaduženi i raspoređeni. Osim ako ne postoji neka objektivna prepreka, ne vidim razlog da to ne bude omogućeno forumašima. Dajte nam malo vremena, biće već objavljeno...

Rodjen na Vozdovcu, odrastao na Vozdovcu, tu cu i kosti da ostavim akoBogda - ako se podavalski kraj ne odcepi u posebnu opstinu (drzavu).

@Honey Badger hvala, da ti pravo kazem ne znam koje su sorte paradajza, gledao sam da uzmem one koje najbrze sazrijevaju i dva struka cherry. Imaju one kartice, ali to nisam sacuvao, mada svake godine planiram da ih ostavim i tamo-vamo nekako ih izgubim. Bastu radim evo cetvrta godina, mislio sam da je to mnogo vise posla, a u stvari prekopam jednom na jesen, prije zime, da mraz malo zemlju rastrese, onda opet na proljece, ako ikada dodje, obicno dva puta. Treba mi jedno sat i po da to uradim, malo ledja pate, ali nije strasno, klasicno stikanje. Lopata-noga, prevrnes Poslije ono pravis lijehe, malo ufino i to je to. Kupujem uglavnom gotovoe rasade, to je lako da se uradi tako. Mislim da je djubrenje najvaznije, tako da kupim desetak vreca manura, pola kravlje, pola od ovaca, to pobacam da malo poboljsam zemljiste, jer je to sve puno kamenja, a i malo je u strani, tako da voda stalno ispira zemljiste, tako da kamenje konstantno izranja, onako manji obluci. Malo zabava i da nesto covjek pojede da zna nije prskano nikakvim otrovima, mada smo mi svi vec dovoljno zatrovano da to ne moze nista da promijeni, ali lijep je to hobi.

Ovo je pitanje za spanski sud vise, ne mogu da se bavim resavanjem zlocina.

Iduće godine očekujem da nam Zoran piše: -Šetam ja po placu, kad nalđem na naftnu bušotinu, a malo dalje plantaža banana. :)

Podržavam ovaj predlog. Iako se slažem sa Yoyogijem da moderator odmah i lako vidi ako kliknemo na report, zgodno je kontaktirati moderatore i zbog tehničkih pitanja. Može se desiti da neko nije siguran da li da neku temu koja obuhvata npr. politiku i ekonomiju ili ekonomiju i društvo, književnost i film i slično postavi na određeni podforum, zatim da pita da li je dozvoljeno upotrebiti neke reči ili sintagme (npr. sVrBov, 'rvat i sl.), kako se tumači određeno pravilo i slično. Isto tako, lakše je kontaktirati i admina lično (OK, zna se ko su admini) ukoliko postoje problemi sa primanjem ili slanjem poruka ili sa nekom drugom forumskom opcijom. Mislim čak da bi negde i trebalo staviti šta spada u čiji posao (admin - tehnički problemi, moderator - pravila, supermoderator - žalbe na odluke moderacije i sl.) jer znam da ljudi nekada pogreše i obrate se modu za softverski problem, što inače sređuje admin itd.

Ja sam, s oproštenjem, iz Srbije. I, još gore, Beograd i okolina.

Nece se mnoge uzdanice i buduci No 1 'eba najest dok njih trojica igraju. Prije par godina smo imali prilicno solidnu "drugu ligu"....igrace koji su kontinuirano dolazili daleko na velikin turnirima. Ovo sad sve "nekonstantno". Fed-Rafa: nesto vece sanse Rafi....mislim da puca od samopouzdanja. Novak-Agut...ocekujem malo zlopacenja ali dobija Novak.

Kako Nadal jos uvek ima kosu, to je veca misterija

Posle se neko zali na danasnje vreme i mlade, ovi na slikama su deset puta veci foliranti i pozeri nego mladi danas.

Neko to zove fasista, ja to zovem holding a grudge - iliti namcor. Dok mi formalno na oficijalnom pismu ne posalju izvinjenje, ili dok stvarno ne pozelim da vidim neke stvari tamo (promena misljenja je zenski prerogative ) cvrsto stojim pri mom misljenju da u Kanadu ne idem!!! Ono sto sam bila u Torontu se ne racuna

Kung Fu (Term) In China, it refers to any study, learning, or practice that requires patience, energy, and time to complete. In its original meaning, kung fu can refer to any discipline or skill achieved through hard work and practice, not necessarily martial arts.

Eve malo utisaka iz nac parkova. Stacionirani u St. George, Utaaaaaaah. (Nisam imao pojma da ovako izgovaraju). Predobar hotel za vise nego pristojnu cen. Zion je savrseno organizovan, dodjete, parkirate i onda lepo na baseve koji imaju 9 stanica i na svakoj je neki hajk. Mi posli prvenstvano zbog Angels Landing, no vec u 8, pola 9 je bio red sa ocekivanim cekanjem od 4h. Ko je zeleo ceka u redu da mu se lupi pecat kako bi mogao da ide na taj jako uzak deo (3ca slika ono "brdo" sto strchi desno) cekao je. Mi nismo. I nismo se zjbli, jer je i ovo gde smo bili vise no impresivno. Treba dobrih 1.5-2h da se dodje do gore. Kad sam vec gore, naravno da necu odmah dole. 🙂 tako da smo taj dan otisli na jos 1 hike par stanica basom dalje. Na kraju dana drugar koji ima narukvicu koja prati korake i bla bla blas, kaze 14 milja danas. Sledeci dan North Rim Grand Canyona, sreli bizone. Ovi bizoni su krenuli da se mnoze vishe od predvidjenog pa sada razmatraju lov, humano ubijanje ili preseljenje. Ima ih oko 400-500 a za par godina ovim tempom ih moze biti i 1500. Fora je u tome sto jedu 15 funti trave na dan tako da ce prozdrati svu vutricu kojom se hrane i jeleni i ostali biljojedi. Cak mogu da izazovu i eroziju. Sve mi lepo objasnila rendzer teta. Ovima na Norh Rim moram da skinem kapu. Na vecini mesta koja su turisticka hrana je preskupa i prelosha. Ovde sam jeo pulled pork sendvic koji je bio dzabe + veooma ukusan. Fun fact, 50% zaposlenih na NR Rusi... Malo je 2-3 dana za Zion samo, a kamoli za oba parka. Cenim da cu da se vrnem jer sam bas uzivao. Onakav miris borovine nisam osetio brat bratu 10 godina.. Sent from my Alcatel db using Tapatalk

Zorane, nemoj da jedes bobice i gljive koje ne poznajes i nisi 100% siguran da su jestive, nemo' poslije jebiga. Sto se komaraca tice, dosli su i ovdje, ja sam sav izujedan. Ranijih godina ih uopste nije bilo, zasto ih je sad sve vise, nemam pojma. Basta napreduje bez obzira na komarce, vremenski uslovi su prilicno dobri, nema kise pa imam punu kontrolu kod navodnjavanja i prihrane. Tu i tamo im dam malo nekog ekstrakta morskih trava, a imam i 'caj' od gaveza koji sam pokiselio prije 3-4 mjeseca i koji smrdi do nebesa ali biljke ga obozavaju.

Jednom rečju firma je strateški partner komunističkog lopovluka. [emoji14] Sent from my LM-G710VM using Tapatalk

https://www.sweatelite.co/eliud-kipchoge-full-training-log-leading-marathon-world-record-attempt/

London, Ontario

Da ne quotujem cijeli post. Da imam tako parcelu kao ti, ja bih napravio drvene okvire i u njih nasuo zemlju i onda nema kopanja. Ne mora se kopati ni ovako, samo na jesen nabacas taj manure i do proljeca to crvi i bakterije i gljive odrade. Kad budes sadio, iskopas samo rupe za tu rasadu i zavrsen posao. Kod mene su svega 2 ili 3 kvadratna metra obradive njive koju obradjujem na ovaj nacin. Tu mi stane 10ak strukova paradajza i neveni koji rastu divlje, samoniklo, a i to je nagurano ali svejedno, odlicna zabava. Ja volim iz sjemena jer je ogroman izbor, a i ranije krene zanimacija, jos dok je zima ali puno lakse je tako kupiti rasadu i zavrsiti sve za dan. Jedino sto se nema kupiti rasada Black Russian paradajza ili Old German koje ove godine uzgajam uz jos neki Azoychka i jedan struk neke cudne sorte, sjemena koje je zalutalo. Nalazim da je od svega najzahvalnije zacinsko bilje, pogotovo visegodisnje; ruzmarin, thyme, oregano, zalfija i druge, pa nikad ne zafali za kuhinje, uvijek se nesto moze iskombinovati. Ja se osjecam prilicno povlasteno sto imam ovo malo prirode sa pticama i vjevericama u sred Londona.

... Dörtjol: (turcizam: 4 + raskišće, mesto, raskrsnica, gde se ukrštaju 4 puta) Moj centar sveta. >> ... uopšte ne bi trebalo da začudi informacija da je upravo na Dorćolu, davne 1522. godine, odmah nakon osmanlijskog osvajanja Beograda, otvorena prva kafana na ušću Save u Dunav... ... Deo Beograda u kojem je to možda i najizraženije je Dorćol, istorijska četvrt koju naseljava posebna etnička grupa - Dorćolci. Blizina strogom centru grada, a relativna mirnoća života, neodoljivo privlače i one koji su u njemu odrasli i one koji nisu a hteli bi da se dosele. ... << Mozda jednom napisem neki 'fiction' o gostima / jelovniku te prve kafane. Imala je na prvom spratu 'sobe za prenociste'. (nedostaje smiley sa 'crvenim saksijama na glavama') ...

ali zenamajkakraljica ... platio bih da cujem dendu kako ovo izgovara

Covek u najboljim godinama

Ovo je barem treci put da ja pamtim da je proizvedena "poslednja Buba" - krajem 70-tih u Nemackoj, pocetkom 2000-tih u Meksiku (ili bese Brazil?), i evo sad ovo. To kao poslednja ikad turneja Rolingstonsa, ne bih se cudio da se desi jos koji put za mog zivota. 🙂

Federer - Nadal 2 @1.80 8/10

Sent from my SM-N950F using...

Juce uvece, sam napravio starter za hleb, danas sam isplanirao da sve sredim kako treba, da uradim autolizu, od bar 1h, pa onda strech and fold 4 puta, pa da ga ostavim da se odradi bulk, pa da ga oblikujem, pa preko noci u frizider, i sutra ujutro pecem. Medjutim, dan je poceo lepo, izmesam ja brasno i vodu, i ostavim da tako odstoji 1h, onda sam dodao brasno, izmesao sve fino. Ostavio oko pola sata da se odmori, dodao starter od sinoc. I onda gazda od ove kuce u kojoj sam ( ja sam iznamio deo kuce), dodje i kaze mi da je primetio da je jedan oluk od kuce pukao, i da je zid mokar ( sinoc je padala kisa). Pita da li imam vremena da vidm to. Ok, ostavim ja hleb, i odem da vidim. Stvarno pukla cev , donesem merdevine skinem tu cev, nadjem istu takvu. Medjutim ta cev, tj oluk ulazi u zemlju i treba da kisnica odlazi u neku cisternu pod zemljom. Uzme covek (gazda) neki stap i da proveri da nije i dole nesto zapuseno, kad ono kao da jeste. Avvv sve bolje od boljeg. Kazem ja njemu moram odradit strech and fold 😂, dolazim za 5 min. I tako odradim ja prvi S&F, i vratim se. To je bilo oko 10h. kazem ja njemu da cu posle rucka, otkopati oko tog slivnika, da vidim sta se tamo desava. Ok prosao je rucak, uzmem alat, i krenem da kopam. Posto je ovde kamen, to i nije bas lako kao sto je lako kod mene u pesku u Tavankutu. Uzmem ja lopatom da izbacujem zemlju, kad ono kamenje, i onako mahinalno se sagnem da rukom izbacim zemlju i izvadim kamen, i kako sam povukao rukom, nisam video staklo i zasecem vrh domalog prsta desne ruke, krv siklja. Odem zaustavim krvi, zavijem, mislim se kako cu sad radit sa hlebom. Ok, nasao sam neke najlonske rukavice u kuhinji zapakovane, tj nisu otvarane. Navucem rukavice i odradim 2 S&F jedno sat i po nakon prvog. Odem da nastavim kopat, i iskopam ja dok nisam dosao do nekog betona i kamenih oblutaka u betonu, sssss sve bolje od boljeg. Odem uzmem neko gvozdje sa teskim vrhom ( ovde se sa tim buse rupe np ako se stavljaju stubovi za ogredu. i krenem ja sa tim gvozdjem ( sipkom ) da udaram, izlupam ja to nekako, i dodjem do otvora gde cev ulazi u cisternu. Kad ono ima i jedan deo kao prsten koji je ubetoniran u zid. Pitam ja Coveka, dal da lupam, kaze on lupaj 🙂 . I izlupam ja taj beton, otpao jedan deo zida, kaze on ne brini, popravit ces to sutra 😀. Kad sam sve izlupao, iscupao cev, proverio da nije zapusena, bila je zapusena sa liscem i blatom, ocistim ja to. Kazem da sad treba, kad namestim cev nazad, bacit to izlupano kamenje i beton pa na to naliti novi beton da se ponovo zabetonira. Kaze on nema cementa ni peska ( sitnog sljunka). AHHHH, kaze on oticemo kupit dzak cementa i tog sljunka. Kazem ja njemu ok, sacekaj samo malo da se operem, i da uradim jos jedan S&F, jedno 2h posle drugog puta. Kupimo mi sve to, vratimo se nazad, odradim ja jos jednom S&F, i kazem ok taman sad bulk i bit ce super. Sve sam sredio, oluk, ko da se nista nije desilo. Posle 3h, cekanja, ajda da oblikujem pa da ga stavim u banneton ( koji je stigao u medjuvremenu ) pa u frizider. I krenem ja da oblikujem prema onom videu iz prvog posta. Kad ono lepi se, imam rukavice, a prst boli, ne mogu normalno da radim. sto ja vise oblikujem hleb ono sve gore. mislio sam da pokupim sve to testo i da bacim u korpu za otpatke, sutra prolaze smecari, pa da ga odmah i odnesu . Uzdahnem, odem prosetam psa. Vratim se, i nekako uspem ja da oblikujem moj hleb, stavim u banneton, uvijem u krpu, pa u kesu i u frizider. Sutra pecem. Javaljam utiske, ne znam da li cu staviti slike. Izvinjavam se na poduzem postu, mislim da je bas zanimljivo, kad god nesto isplaniram, uvek nesto ne isplanirano nadodje i pokvari ceo plan/ove.

Okupirano turskom armijom. Ne može da se proda, sve to ima svoje vlasnike kojima je uskraćeno vlasničko pravo. Ogradjeno bodljikavom žicom i propada, jedan hotel koristi turska vojska, ostalo je u istom stanju kao pre 45 godina. Minska polja su nedaleko odavde, u blizini zelene linije.

Tu sam vec skoro godinu dana, ali iznenadjenja ne prestaju. Na jednom kraju placa su 4 grma: Pridjem blize, kad ono - borovnice! Dosta su krupne i vrlo ukusne: Opet nesto novo. Brao sam vec ranije borovnice drugdje i bio uvjeren da rastu samo kao niska stabljika. Ovo je prvi put da ih vidim da rastu kao grm...

... ...

@Honey Badger...isto to (sa sve dostavom kuci) imam i ja ovdje ali posto ovdje nema “malih nagodnih ducana il' farmi” carobni box dolazi iz onog mastodonta Migros...mogu da narucim naravno sta mi na pamet padne, jedino sto sebi ne mogu da objasnim zasto to uopce radim kad mi je Migros na par stotina metera od kuce...odem tamo, izaberem sam sta hocu i jos nemoram da placam dolazak ekipe...doduse ta varijanta sa teletom koje raste, pa jos gledanja rastuceg teleta kroz kameru ovdje nema i meni je izbor (kad je meso u pitanju) neka od ovih velikih firmi (meso uglavnom zapakovano & vakumizirano), BIO ducani (vec sam napisao sta mislim o njima), meni vrlo prihvatljiva spezijalizovana poljoprivredna doba (vec sam opisivao, ima ih samo nekoliko al’ najblizi na 40km od kuce) ili par turskih ducana (do svakog od njih moram vozit najmanje pola sata kroz downtown)...stavicu u post nekoliko slika iz ovih turskih ducana pa da vidis asortiman...asortiman velikih firmi valjda nemoram post-ovat ovdje, isti je garant i tamo kod tebe u velikim shopping mall-ovima...asortiman povrca i voca kao i njihova “kakvoca” po lokacijam je otprilike isto kao i sa mesom... ...pa da sumiram: za razliku od tebe, uglavnom se trujem (najvise zbog toga sto sam ljen)...kad mi bas dokundise, sjednem u auto pa odem u ono poljoprivredno dobro il’ kad bas, bas, bas moram, odem kod turaka pa napunim frizider do sljedece etape kad mi opet dokundise...u pauzama izmednu dokundisanja, turaka & poljoprivrednog dobra kupujem u Migros, Coop, Denner, Aldi, Lidl i slicno... i tako se ovdje zivi... ...sto se tice vlastitih vrtova ili “zemljista za obradu” to skoro ne postoji...duga je prica, mozda i opisem u nekom drugom, prigodnijem topic-u (ako ga bude) jer u ovom topic-u to nema smisla, ionako trolam...zato u ovom postu samo par slika i kratko objasnjenje...poneko, ponegdje moze da dobije (iznajmi) mali komad zemlje (recimo 4x4m) za vlastitu obradu ali to su uglavnom socijalni slucajevi (ja ne spadam u takve) gdje Gemeinde (osnovna administrativna jedinica) izdvoji neka zemljista na kojima se bas, bas nista nemoze gradit pa onda iznajmi nekolicini “sretnika” za sitan novac na nivou godine te parcele da im se malo pomogne jer je hrana pored stanarine najkrupnija stavka u budjetu...po obodima vecih gradova ponekad bude i par stotina takvih parcela...naravno tamo gdje se nista gradit nemoze ili nesmije...u suburb-u u kome ja zivim su dva kondominijuma svaki sa otprilike 250 apartmana (najcesce dvospratne kuce) i na toj teritoriji se nalaze dvije lokacije za iznajmu (po 4 parcele, svaka otprilike 4x4m)... ...ah, dok nisam zaboravio: ja zivim u jednom zivopisnom gulagu, jednoj maloj alpskoj zemlji cije ime pocinje sa “S” (a nije San Marino)...imas pravo tri puta pogadjat...znam da onima koji ovdje ne zive malo cudno izgledaju ove price al’ vjeruj mi navikne se covjek...lahko se je naviknut na dobro kao sto znas...ko se ne navikne ovako li’ onako dobije nogu...izvjesno olaksanje kod tegoba navikavanja donosi saznanje da bi 95% stanovnika ove planete dalo ako treba i guzice samo da dodju u ovaj gulag...posebno imajuci u vidu da ovdje jedno 150 godina nije bilo rata a gulag je lociran usred evrope... ...svako dobro... ...suburb... ..."hranljive" parcele... ...vocke & povrcke kod turaka... ...mesina... ...bude ponekad i nesto "nase"... @Vjekoslav...a evo jedan urnek i za naseg jarana iz K.u.K ...naseg vjeku... ...casna titova pionirska rjec necu vise trolat...

...nije lako biti apatride...nikome za pozelit...kad si mali covjek, nebitan, nevazan jos je gore...a nije nesto puno bolje ni onima koji jesu “neko & nesto”...zato sto jesu neko & nesto ponekad se izbore za komadic svoje “slobode” na racun necega sto domovinama koje su ih pretvorile u apatride trebaju talenti, umjetnici, pisci...pa se onda napravi neki pakt i definisu se “medjusobne granice” izmedju umjetnika i drzave(a)...zainteresiran za egzoticnu muziku (ne samo klasicnu orjentalnu), “ispratio” sam nekoliko izuzetnih umjetnika pa bih to da podjelim sa onima koji ovo citaju & slusaju...ili bar imaju namjeru... Aynur Doğan (Ajnur Doan) je kurdska umjetnica (ne samo pjevacica), zapravo ikona turskih i ne samo turskih kurda...sa turskom vlascu je u nekoj vrsti ko-egzistencije, niko nikog “ne dira” i ona ima slobodu kretanja i stvaranja...na kurdskom jeziku naravno...prvi put sam je slucajno cuo na YT prije vise od 10 godina...snimak nije bio bas tehnicki savrsen (iako u nazivu pise HQ) ali je mene potresao jednako onda kao sto me potresa i dan-danas kad slusam po bogzna koji put...prvi put kad sam cuo ovu pjesmu “sve sam razumio” ...odmah & potpuno, iako neznam ni rjeci kurdskog...ahmedo roni je glavna tema u jednom kontraverznom filmu (Yol = Put, na turskom) koji je u kanu 1982 ovjencan “palmom” a u turskoj je i danas zabranjen...da bizarnost bude potpuna, pobrino’ se je reziser koji je iz turskog zatvora razirao film...kako - niko nezna...film je remek-djelo koje kao ni jedno drugo djelo (meni bar poznato), secira ljudsku patnju...ovaj put kurdsku...ko’ kad noz u kost zasjeca...to je jedan duboki glib...ponor takorekuc izmedju turaka i kurda...jednako ko’ i izmedju nekih “nasih” naroda... nebih preporucio depresivcima da gledaju ovaj film...nikako...meni je danima stajala kost u grlu... Aynur Dogan Ahmedo HQ ...osnovna tema Yol-a je ahmedo roni...ovaj klip nije film, ovo je samo jedan kratak pogled na taj film i tema koja inspirise one koji znaju artikulisati bol ovih al’ i drugih nesretnika... Ahmedo Roni - Yol ...mnogo godina nakon Yol-a, Ajnur & prijatelji, vrhunski muzicari koji zive na onim nedosanjanim “kurdskim teritorijama” snimili su izvanredan (meni bar...) album HAWNIYAZ...isto a tako drukcije... Hawniyaz Quartet - Delale (My Beauty) 2016. ...to su duge pjesme, jako duge...u skladu sa kulturom i obicajima te doline suza...kome se neslusa, kome je ovo naporno & dosadno & predugo slobodno sve ovo moze da ignorise, preskoci...stagod...il’ poslusa samo pocetak...ja nikome ne naturam nista i niko se nemora slagati sa ukusom miliona drugih kojima ovo jest i umjetnost i stvarnost... Kayhan Kalhor, Aynur, Cemîl Qoçgirî, Salman Gambarov - Xidire min (2016, Turkey / Iran / Azerbaijan) Kayhan Kalhor...krenuo sam da nesto napisem, cak sam imao i neki concept, hrpu njegovih klip-ova spremno...pa onda dodje pola sata prazne glave, polasata Kayhan-a & kamanche u usima...ja nemogu ovog nevjerovatnog umjetnika da opisem...jebiga nemogu pa nemogu...evo bolje i ovih par rjeci njegovog kolege neg’ moja prazna glava...muzika ce valjda bit’ dostatna...ko umije slusat... Kayhan Kalhor lost his father, mother and brother in the war between Iran and Iraq when he was just a teenager. As an Iranian musician, I can always feel the traces of grief in his music. He’s admired in Iran not only because of his musical talent, but also for choosing to be a messenger of peace rather than hatred after what he went through. He chose an instrument, not a gun. Kayhan Kalhor ~ Between The Heavens and Me ~ ...neke od evropskih televizija imaju posebne programe rezervisane za vanserijske umjetnike i publiku spremnu & zeljnu da uziva u ovakvim neopisivim zvucnim slikama...meni je zao sto nemam prilike da trajnije uzivam u ovakvim programima...ne zivim u holandiji i ovakve bisere moram da “rudarim” po YT...a opet ovih nekoliko minuta tako razgale dusu...bar nesto... Kayhan Kalhor & Rembrandt Frerichs - Offering | Podium Witteman ...evo na kraju i nesto za one koji nemaju zivaca da slusaju „sat vremena“ klasicnu perzijsku muziku...evo 5-6 minuta onog sto perzija instant, preradjeno danas ima a mi po evropskim vukojebinama cak ni danas neznamo za ovaj jedva preostali dasak nirvane star 5-6 hiljada godina...dasak koji je poceo u doba kad su nasi preci po „nasim“ evropskim „prostorima“ se zabavljali loveci lukom i stjelom a u pauzama trjebeci vaske po sebi... Persian Spirit - Jardin d'Orient ...svako dobro...

Preterano budze Windows novim dodacima od kojih ti pola ne treba, umesto da se pozabave stabiilnoscu i bezbednoscu sistema.

Da li je ovo omaž ili plagijat? Po meni nijedno, ovo je Tarantino at his best, koji u svojim kolažima spaja nepovezane stvari i čini ih kultnim. Slične stvari radi i Rambo Amadeus u svojoj muzici.

Doodi muž doma i vidi ženu kako razvukuje kore za banicu. Onakoj ubavo se namestila pa s'm vrcka sas dupence. Padne mu mrak na oči, podigne vu suknju i brzinski gu odraboti. Ona se okrenu pa ga poglednu i vika mu: -Pa tolko brzo. Nesam stigla ni jednu koru da razvučem. -Pa ženo požurija sam, reče komšija Milojko će dođe nešto ima rabotimo. -A komšija, pa bija je već. -I kol'ko se zadržaja? -Pa četri kore...

Prebacio sam mjerac na satu u milje sa kilometara. Racunam da ce mi lakse biti izbrojati 26 milja nego 42 kilometra. Danas sam mislio malo zagrijavanje ali sam uklizio u ritam i umjesto dvije, istrcim 5 milja. lagano, bez zurbe, malo ispod 10 minuta po milji: Za vikend idem na 10 milja, a do kraja mjeseca napadam 15.

Pozdrav drugari, pomislih da sam banovan tamo hteo da bacim koji komentar na RG temi i sada sam tek shvatio da ste napravili novi forum, pa eto da se javim. Srećno sa radom!

Nije ovaj forum napravljen zbog onih koji nisu mogli nesto da kazu vec zato sto je onaj crk'o a crk'o bi mnogo ranije da nije bilo Xbara. Da ne pricamo sto je pomagao i sad.

Ćao ljudi, ovde ex-admin rahmetli foruma B92. Vidim da su moderatori podvukli crtu ali se nadam da će mi progledati kroz prste za odgovor na (delimično) ličnu prozivku ovde. Generalno ne znam koliko ima uopšte smisla odgovarati na ovakve stvari, ljudi veruju u sliku koju sami sebi stvore u glavi bez obzira da li se poklapa sa činjenicama, ali čisto da ne ostanu proizvoljna tumačenja bez odgovora: Elem, @taliesin (ako ne grešim, ja te znam pod nickom harper lee? izvini ako grešim), drago mi je da ti je smešno i da te zabavlja ali je bukvalno bilo tako. Tl;dr verzija ide otprilike ovako: u septembru 2007 zbog izvesnog ekcesa forum je stavljen u off-line mod "na kratko". To kratko se odužilo na 2 dana iz internih razloga, za to vreme forumaši su napravili svoj forum na kom je krenula serijska i masna pljuvačina po B92 ali i po nama koji smo održavali forum. Nakon toga je bilo jasno da povratka na staro nema. Da bi smanjili dramu, forum B92 je ostao 7 dana offline. Duža verzija zahteva i uvod, konteksta radi: 2007 u septembru sam godinama van B92, u tom trenutku radim 3 godine u firmi koja bi se danas opisala kao startap. Neko vreme posle odlaska sam ostao u B92 u honorarnom statusu dok mi ne nađu adekvatnu zamenu. Vremenom su našli, osim za forum. Pokušaji da nađem zamenu za forum bili prokomentarisani sa "pa ako ga ti nećeš, neće ga niko, ugasićemo ga". I onda je ostao da živi tako, na entuzijazam. Doduše, do 2007 su već neki drugari iz B92 priskočili u pomoć oko moderacije i predstavljanja B92 na forumu kao volonteri, ali i dalje kad god bi se nešto loše desilo na forumu, ja sam bio taj čiji je telefon zvonio. Ukratko, potpuno neodrživa situacija. B92 nije "menjao platforme", blog je već godinama bio njihov udarni web projekat, forum nikad nije bio ništa ni blizu tome. Blog je nastao 2005 (a mi pričamo o 2007), bio je lični projekat tadašnjeg vođstva B92 weba i zbog učešća javnih ličnosti privukao veliku pažnju javnosti. Ono što je menjalo platformu je bio sam blog, prethodni Drupal je menjao interno razvijani softver koji pretpostavljam i danas radi tamo. Taj detalj je bitan za ovu priču jer je tokom procesa razvoja tog softvera došlo do ekcesa i skandala sa izvesnom društveno-političkom radnicom aktivnom na blogu u sred koga je neko slučajno ili namerno promenio svoj nick na forumu u njeno ime. Da li je ona to videla i opet digla dreku ili šta je već bilo, tek mene su na "hitan poziv" izvukli sa poslovnog sastanka gde se spremao pitch za neku prezentaciju u veoma dalekoj zemlji (što navodim da bih oslikao bizarnost situacije) da bih hendlovao dramu neodraslih tinejdžera u kasnim 30-im. To je bila kap koja je prelila čašu. Stavljanje foruma u off-line mod je zapravo trebalo da traje "sat vremena dok se stvar ne razreši". Ali je cela ta komplikovana i dugo nerazrešena situacija dovela do toga da se taj jedan sat razvuče na 2-3 dana. Za to vreme su forumaši već napravili svoj prvi privremeni forum gde je krenulo opasno pljuvanje i po B92 i po nama lično. Brzo je postalo jasno da ako B92 forum nastavi da radi to neće moći sa istom ekipom. I to je bilo to. Epilog znate: nastavio je da radi, posle još nekoliko dana pauze koji uopšte nisu bili neophodni. I dalje su nastavila dva foruma. Tu je isplivala i neka gadna zla krv, ali to za ovu priču i nije toliko bitno. A što se tiče mejla gde ti je neko "adminski" objašnjavao da si na forumu stvorio ime... 😞 Prepoznatljiv rukopis, pokojna tzv. "urednica interaktivnih sekcija". Ipak moram da te razočaram, ona nikad nije ni bila zadužena za forum. Jeste pokušavala da bude, naročito nakon promene na vrhu B92 weba koju godinu nakon ovih događaja. (zbog čega je opet izbio neki ekces koji je mene vratio na forum u funkciji fikusa al to nije deo ove priče) Toliko od mene. Drugarima sa Voxa želim puno uspeha sa forumom i da potraju bar duplo duže od pokojnog foruma 😉