Demografske promene u predmetnom slučaju tiču se činjenice da je percepcija i SAD i Evrope kao opresora, zbog američkih dela i evropske kolonijalne prošlosti, realan faktor i duboko ukorenjen istorijski narativ u mnogim zemljama Azije i Afrike, odakle dolazi značajan deo novih migranata i odakle je značajan deo druge i treće generacije starih migranata.    Upravo ta istorijska perspektiva može da stvori ozbiljne izazove na nekoliko glavnih nivoa, od  nivoa integracije i poverenja, preko pristupa institucijama, identiteta i lojalnosti, pa sve do emocionalne distance. Jer ako migrantske zajednice posmatraju institucije u SAD i Evropi, dakle vlade, pravosuđe i policiju, ne kao neutralne pružaoce usluga ili zaštite, već kao nastavak kolonijalne moći ili eksploatacije, to drastično smanjuje poverenje u sistem. Posledica je, logično, nevoljnost da se sarađuje sa državnim aparatom, što usporava ili potpuno onemogućava integraciju.   S druge strane, istorijska percepcija opresije može kod druge i treće generacije migranata stvoriti identitet žrtve ili identitet otpora, odnosno takozvani postkolonijalni identitet, što može dovesti do odbacivanja i američkog i evropskog dosadašnjeg nacionalnog ili kulturnog identiteta i obrasca kao moralno kompromitovanog, a time i do stvaranja paralelnih društava ili getoizacije. Takođe, dovodi u pitanje i dosadašnje veze i povelje, poput transatlantskog saveza, koji se posmatra i kao batina kojom je opresija bila omogućena.   Takođe, pridošlo stanovništvo i druga i treća generacija nekadašnjih migranata  može doživljavati i SAD i Evropu kao mesta gde su došli da uzmu ono što im, istorijski gledano, pripada zbog bogatstva koje je stečeno kolonijalnom eksploatacijom. Ovo je često latentna, ali snažna psihološka dinamika koja otežava uspostavljanje obostrane društvene obaveze i odgovornosti.   Ne treba zaboraviti i da zemlje porekla, ili druge rivalske globalne sile, mogu da baš taj narativ o kolonijalnoj opresiji politički instrumentalizuju, što najverovatnije i rade. I što če sigurno tek raditi... Pa kada u budućnosti SAD i Evropa pokušaju da intervenišu ili pruže pomoć u zemljama sa kolonijalnom prošlošću, taj istorijski teret mogao bi da oteža prihvatanje tog angažmana kao dobronamernog, bez obzira na stvarne motive.   I na kraju, u nekim američkim i evropskim prilično snažnim domicilnim krugovima, dakle kod starosedeoca, svest o istorijskoj nepravdi stvorila je osećaj istorijske krivice, što takođe dovodi u pitanju voljnost da se u budućnosti stvori nekakva kohezija koja je potrebna kako bi aktuelni savezi i alijanse funkcionisali kao nekada. Jer zašto bi neko sutra podržavao vlastitu državu u bilo čemu ako smatra da je ona na lošim, ili čak zlim temeljima?   I kad sve to uzmemo u obzir, najlogičnije je što upravo to već sada, a ne za 20 godina, svakodnevno gledamo sa obe strane okeana... Od Kalifornije, gde demonstranti u borbi protiv onih koji hvataju ilegalne migrante mašu meksičkim zastavama, pod parolom da oni nisu nikakvi stranci jer je to u stvari meksička zemlja, do televizijskih debata u Švedskoj u kojima pojedini verski lideri javno pozivaju vernike da preispitaju odnos prema političkom i pravnom sistemu zemlje koja ih je primila u svoje naručje.    Zato dilema, koja je naznačena u strategiji SAD kada je reč o Evropi, nikako ne može da bude jednostrana, već je simetrična.

Ovde sam prestao da citam taj upis haha. Svasta mogu ovde procitati. No dobro. Na 4 ne bih ja rekao da mi imamo neku prednost u smislu da mozemo da gadjamo neku slabost, jer je Ish tip koji je imao priliku da igra americki fudbal za neki tim, znaci bas ozbiljan defanzivac, pritom i da igra Moneke njegova potrosnja bi bila velika i u odbrani. Trenutno su iznad nas u svakom pogledu  osim mozda u defanzivnom rejtingu nisu. Ocekivanja su nikakva, da se pobijemo tamo u Izraelu pa sta bude bude. Ja bih redukovo Kalinica, ali s obzirom da si bez Monekea prinudjeni smo da imamo Kalinu toliko dugo na terenu. Da je Deda malo ozbiljniji moglo bi i na njega da se racuna na malo vecu minutazu kad je vec Kalina u nekom kanalu, medjutim Deda je toliko nezainteteresovan na trenutke, da bas privlaci paznju to. Sale bi trebao da preda veci deo minutaze Batleru i da se on pita, a CMM sa klupe da ulazi i da podize ritam uz naravno igrace koji mogu da trce. Pozicioni bi peglao sa Batlerom i Nworom, a CMM-a bih kombinovao sa Grahamom koji je odlican u sutu iz tranzicije. Danas su bili neki pokusaji sa 3 beka i to mi je bas meh, pogotovo sa CMM, koji kad je odsecen od lopte je bas beskoristan medjutim tu je cekao loptu i odlicno je sa Litvancem odigrao par puta gde je napadao obruc. Slasher CMM je top, a CMM koji podize i uzima mnogo suteva nerezonskih i iz izolacija one trojke su mi bas uzasne. 

Sada kapiram da bi to trebalo da ga sutra neko pita na KZS, ali znajuci nase sportsko novinarstvo i razne Telesporte, Sportske, Radio Cikago... ne verujem. Mozda Rada 😂 Sa druge strane to mogu i da razumem, jer nema sanse da bi sada dosao neko na pola godine, a da nije Ocokoljic.

Izundu veceras 23 min baš ono što nam je trebalo pred Jerusalim ( Tel Aviv 😂😂)  Kodi odigrao 19 minuta, odmorili smo ga malo, Kalina nije bio u sastavu. Videlo se da mu treba malo lufta, izneo uz Kodija max. minutažu..  Videćemo šta je Sale spremio.  Ako nema Monekea, voleo bih ovu rotaciju.  Kodi, Batler  Nvora2/3 (30+) Grejem  Kalinić (30+)  Semi (30+)  Izundu, Moti  Davidovac max 8,9 minuta i nikako u 4/4 ..Svakako i Hapoel igra sa 8, 8ipo igrača. Skraćena minutaža, da se skupimo i dobijemo ih!  Jesu trenutni prvi, ali nisu nepobedivi. 

Komplimenti za Miltona. Odlicna utakmica, mozda ga ovo pokrene i u EL.   Parker ne jebe nikoga 2%. Ocigledno je po njegovim reakcijama. Kad primi loptu, skoro sigurno ce sutnuti nevezano u kakvog je poziciji. Nekoliko puta je pripalio nagnut na stranu, potpuno van balansa. Jednostavno ga boli tuki. Da ne spominjem reakcije kad izgubi loptu. Umesto da odmah krene nazad, jedno 2-3s nepomicno procesira sta se desilo, pa onda kad vec mora lagano krene ka svojoj polovini. Odvratan lik.