Zablude o zivotu u inostranstvu

[ObiW]

Novi forum, nova nerazumevanja Vilhelmine i Andjelije.😁

[Angelia]

52 minutes ago, ObiW said:

Novi forum, nova nerazumevanja Vilhelmine i Andjelije.😁

Posto ne mozes da me vidis opisacu ti moju reakciju na ovaj komentar  blago sam slegnula ramenima.

 

Nema nista lose u imati razlicita misljenja, bilo bi veoma dosadno da se svi slazemo, a za nerazumevanje postoji opcija objasnjenja. Sve dok se ne gadjamo blatom preko ograde (razlicitih misljenja) sve ostalo je dijalog, kako i treba da bude.

[vilhelmina]

2 hours ago, ObiW said:

Novi forum, nova nerazumevanja Vilhelmine i Andjelije.😁

 

1 hour ago, Angelia said:

Posto ne mozes da me vidis opisacu ti moju reakciju na ovaj komentar  blago sam slegnula ramenima.

 

Nema nista lose u imati razlicita misljenja, bilo bi veoma dosadno da se svi slazemo, a za nerazumevanje postoji opcija objasnjenja. Sve dok se ne gadjamo blatom preko ograde (razlicitih misljenja) sve ostalo je dijalog, kako i treba da bude.

 

Umesto objasnjanja podsecanje, pa da zavrsavamo.

 

On 5/9/2019 at 12:02 AM, Angelia said:

Recimo - to je potpuna zabluda kod ljudi koji planiraju emigraciju, ziveti sto blize centru. Posto su meni i poslovno nekretnine deo zivota - nemas pojma kakvih sam se svinjaca nagledala u centru.

 

 

23 hours ago, vilhelmina said:

 

Bilo bi dobro da naglasis da govoris o USA. U evropskim gradovima je to prakticno pitanje, posebno ako nemas stalni posao i stalno si u potrazi za novim. Prigradska naselja, udaljena od centra (u mom slucaju i od metroa) te u tome ogranicavaju. Ima ljudi koji dobro funkcionisu ziveci izvan grada, ali to je daleko skuplji nacin zivota i nije za one koji tek grade nekakvu osnovu.

 

 

5 hours ago, Angelia said:

Naravno da generalizujem - ne mogu valjda da pricam o svakom individualnom slucaju? Nisam znala da govorimo samo u Evropi, ja govorim generalno o emigraciji.

 

 

O ovom se ne moze pricati generalno, jer su razlike u nacinu zivota izmedju Evrope i USA velike. I kao sto rekoh, ljudi su vecinom racionalni kad se radi o novcanicima. Ako u nekom delu sveta nesto masovno rade, onda ima razloga zasto. U evropskim gradovima sto blize centru, a u americkim suburb - to je dobro poznat obrazac i jasno je iz kojih sve razloga. Nema potrebe za daljim objasnjenjima.

[mrd]

9 minutes ago, vilhelmina said:

 

 

Umesto objasnjanja podsecanje, pa da zavrsavamo.

 

 

 

 

O ovom se ne moze pricati generalno, jer su razlike u nacinu zivota izmedju Evrope i USA velike. I kao sto rekoh, ljudi su vecinom racionalni kad se radi o novcanicima. Ako u nekom delu sveta nesto masovno rade, onda ima razloga zasto. U evropskim gradovima sto blize centru, a u americkim suburb - to je dobro poznat obrazac i jasno je iz kojih sve razloga. Nema potrebe za daljim objasnjenjima.

S'obzirom da diskriminises Ameriku kao imigrantsku destinaciju i iskustva imigranata u US, najbolje je bilo da si temu nazvala "Zablude o zivotu i pravom inostranstvu (Evropi)".  Nije tacno da je u Evropi samo zivot u centru grada na ceni, mnogo su vise na ceni posebni kvartovi gde zivi lokalna elita, ali to definitivno nije centar grada. :)

 

PFF si

[mrd]

Ja vam lepo rekao da se manete micro managementa. Vrlo vazno gde se zivi, svako sebi bira, nekima ne smeta da kad se tusiraju uvece dobiju prijavu, a nekima smeta. :)

[Lobotomija]

Lepo ću zamoliti aktere da nastavimo fino i normalno. Ustvari, ono jeste fino i normalno ali se stvari kopiraju sa starog na novom mestu. To ne postoji od juče i to je poznato, ali dajte da probleme rešavamo umesto da furate isti grudge. Ne mogu da zamislim da bilo ko dobija ovde warnove i banove, stoga vas molim da se sedne za pregovarački sto i da vidimo šta i kako dalje. PM je jedna od vrlo efikasnih opcija, što ne moram nikom posebno naglašavati. Reporte ovog puta gužvammo i bacamo u kantu.

 

Hvala na razumevanju.

[Eddard]

 
 
+ sick days koji idu % od working hours...
na blic prvo izgleda da ti daju samo 10 dana ali na to ide tih 5 personal pa jos sick, izdje na 70-80% od onoga sto sam imao u Srb

Pa ne možeš majku mu sick leave da računaš u odmor. Sick days imam i ja, pored onih 30 dana odmora.

[Angelia]

9 hours ago, vilhelmina said:

 

O ovom se ne moze pricati generalno, jer su razlike u nacinu zivota izmedju Evrope i USA velike. I kao sto rekoh, ljudi su vecinom racionalni kad se radi o novcanicima. Ako u nekom delu sveta nesto masovno rade, onda ima razloga zasto. U evropskim gradovima sto blize centru, a u americkim suburb - to je dobro poznat obrazac i jasno je iz kojih sve razloga. Nema potrebe za daljim objasnjenjima.

Navela sam slican slucaj sa UK. A to je Evropa. Ljudi cesto rade masovne stvari koje nisu uvek racionalne, ali uvek imaju razloga za to. Neke sam navela.

 

BTW nije da sam retko cula i pitanje, a tamo gde zivis jel ima nasih....

[𝓑𝓪𝓫𝔂]

On 5/8/2019 at 5:02 PM, Angelia said:

 

 

Recimo - to je potpuna zabluda kod ljudi koji planiraju emigraciju, ziveti sto blize centru. Posto su meni i poslovno nekretnine deo zivota - nemas pojma kakvih sam se svinjaca nagledala u centru.

 

 

 

 

Mislim da je potpuna zabluda misliti da su svi gradovi isti, da su stanovi u centru uglavnom svinjci, dok su periferiju uglavnom bolje mesto za zivot. Zavisi od grada, periferije, stanodavca... 

 

Po meni je logicnije da neko ko se tek doseli i iznajmljuje stan stacionira blize poslu, ma gde god posao bio. Ako je to centar, onda u centru. Ako je pak posao u nekom losijem delu grada, birati neki blizi bolji deo a da transport ne predstavlja problem. Mislim da je najveci problem velikih gradova transport. U nekim gradovima ne, kao npr NYC jer postoji dobra mreza javnog prevoza, u nekima jeste problem jer ne postoje metroi. Neki centri gradova su pesacki, neki ne, neki opasni nocu, neki ne... za pesacenje. 

 

Kupiti auto za par stotina dolara i nije neko bas posebno resenje, em ce da se kvari, a opravke kostaju vise nego sam auto u tom slucaju, em placas benzin, parkinge koji mogu da budu basnoslovno skupi. Za nekog ko je tek dosao i ogranicen mu je budzet jeftina kola mogu biti vise zamka nego pomoc, a i to zavisi kako se posreci sa autom. 

 

 

[Angelia]

Just now, Baby said:

 

Mislim da je potpuna zabluda misliti da su svi gradovi isti, da su stanovi u centru uglavnom svinjci, dok su periferiju uglavnom bolje mesto za zivot. Zavisi od grada, periferije, stanodavca... 

 

Po meni je logicnije da neko ko se tek doseli i iznajmljuje stan stacionira blize poslu, ma gde god posao bio. Ako je to centar, onda u centru. Ako je pak posao u nekom losijem delu grada, birati neki blizi bolji deo a da transport ne predstavlja problem. Mislim da je najveci problem velikih gradova transport. U nekim gradovima ne, kao npr NYC jer postoji dobra mreza javnog prevoza, u nekima jeste problem jer ne postoje metroi. Neki centri gradova su pesacki, neki ne, neki opasni nocu, neki ne... za pesacenje. 

 

Kupiti auto za par stotina dolara i nije neko bas posebno resenje, em ce da se kvari, a opravke kostaju vise nego sam auto u tom slucaju, em placas benzin, parkinge koji mogu da budu basnoslovno skupi. Za nekog ko je tek dosao i ogranicen mu je budzet jeftina kola mogu biti vise zamka nego pomoc, a i to zavisi kako se posreci sa autom. 

 

 

Ali ja nisam tvrdila da su svi gradovi isti, niti da su svi stanovi u centru svinjci, samo da je cesto. I da treba razmotriti druge opcije.

A znam neke koji su uradili bas to o cemu pricam, uglavnom kad su otkrili opciju. 

[𝓑𝓪𝓫𝔂]

24 minutes ago, Angelia said:

Ali ja nisam tvrdila da su svi gradovi isti, niti da su svi stanovi u centru svinjci, samo da je cesto. I da treba razmotriti druge opcije.

A znam neke koji su uradili bas to o cemu pricam, uglavnom kad su otkrili opciju. 

 

U sustini mislim da se precesto nailazi na svinjac u odnosu na ocekivanja. Neko kada zapali iz Srbije u neku ekonomski stabilnu zemlju sa mnogo vecim standardom, ocekuje da je taj standard vidljiv uvek i svuda. Eto, to je jedna od zabluda. 

[zoran59]

2 hours ago, Eddard said:

16 hours ago, Squabbit said:

 + sick days koji idu % od working hours...
na blic prvo izgleda da ti daju samo 10 dana ali na to ide tih 5 personal pa jos sick, izdje na 70-80% od onoga sto sam imao u Srb

Pa ne možeš majku mu sick leave da računaš u odmor. Sick days imam i ja, pored onih 30 dana odmora.

 

Opet skrecemo u "generalizacije".

 

U USA, sistema i propisa (ili nedostatka istih) koliko i saveznih drzava.

A onda, i firmi i sindikata i kolektivnih ili individualnih ugovora, pa onda malih poslodavaca (obrta sa par zaposlenih) itd.

 

Npr. ako radis kod automehanicara kao jedini zaposleni i peres delove, placen si po satu. Ako radis. Ako ne radis, njega ne zanima jesi li bolestan ili "nosis tetki lek". Nema ni placenog godisnjeg ni bolovanja. Ni zdravstvenog osiguranja - plati si ga sam, kod osiguravajuce kompanije. Ako hoces. (Obamacare je bio pokusaj da se ovo resi, to je posebna tema)

 

Navescu sopstveni primer koji nikako NE vazi za celu drzavu ili sve zaposlene. Poslodavac je bila privatna non-profit zdravstvena kompanija, vlasnik 100-tinjak sto bolnica sto klinika, sa izmedju 50 i 150 hiljada zaposlenih (stvarni broj, pojma nemam).

Prve godine, imas pravo na 10 placenih slobodnih dana godisnje, sto postepeno raste da bi nakon 10 godina dosao do 20. Placeni  "sick leave" gomilas sa brojem odradjenih sati, ali kad dodjes do maksimuma od 30 dana, nema vise. No zato gomilas i placene dane u tzv. EIB - "extended illness bank" gde maksimuma nema, a to koristis ako si neprekidno bolestan vise od dve nedelje.

 

Ali ako si bolestan ili samo "bolestan" jedan ili dva dana, to ide iz obicnih slobodnih dana, placenog odmora. Tri dana pa do koriscenja EIB ide iz "sick leave". Razlog za ovo je sto ima previse ljudi koji bi gledali utakmicu u petak ili lecili mamurluk u ponedeljak, pozivali se na bolest i cuvali godisnji. Pa gledaj ili pij ako hoces, neka ti to bude odmor...

 

Ko je stvarno bolestan godinu dana (tacan rok ne znam, mozda je vise ili manje), moze u invaliditet. Ovo je placeno iz drzavnog Social Security sistema, a invaliditet moze da bude privremeni ili trajni. Visina invalidske penzije zavisi od toga kolika ti je bila plata, ali postoji i zakonski minimum i maksimum.

Moj brat od tetke je hronicno bolestan, ima samo 45 godina, i u takvoj invalidskoj penziji je. U one dane kad se oseca bolje, pomalo radi (vozi Uber) i zaradu prijavljuje, placa porez na nju (na invalidsku penziju ne placa). Ali ne sme da zaradi vise od valjda $1000/mesecno jer se onda smatra da je sposoban za rad i izgubice invalidski status.

 

Ponavljam, ovo vredi za jednog poslodavca (postoji mnogo slicnih), ali nikako nije univerzalni ili drzavni sistem.

Neko ce u ovome videti "nedovoljnu zastitu radnika". A na suprotnoj strani, neko drugi ce videti zastitu poslodavca od neradnika. Radnici su, barem sto se bolovanja tice, bili bolje zasticeni u SFRJ. Ali licno znam za primere iz manjih gradica u Yu kad firme nisu uspele da skupe ni 2/3 zaposlenih u vreme poljoprivrednih radova, ovi ostali su bili na bolovanju. Konkretno znam da je IMV (Industrija Motornih Vozil, iz Novog Mesta u Sloveniji) imao cak i komisiju koja je obilazila "bolesne" pa ih vracala na posao ili im davala otkaz kad su nadjeni kako okopavaju bastu.

Ali pazi, takav sistem kosta. Ne samo plate bolesnima, nego je neko morao platiti i tu IMV-ovu komisiju. Zato su u proseku radnici u SFRJ bili najbolje placeni na svetu, kad se uzme u obzir koliko su radili (famozna produktivnost). Radnik u Fordu u USA je imao mozda i 10 puta vecu platu nego onaj u Zastavi, ali je godisnje montirao 50 puta vise tockova! Lupio sam brojeve odokativno, nemoj da me neko drzi za rec...

 

Koji sistem, i gde, je bolji - neka svako proceni sam.

 

 

Edited May 10, 2019 by zoran59
slovca - a verovatno sam nesto i propustio...

[Angelia]

4 minutes ago, zoran59 said:

 

Opet skrecemo u "generalizacije".

 

U USA, sistema i propisa (ili nedostatka istih) koliko i saveznih drzava.

A onda, i firmi i sindikata i kolektivnih ili individualnih ugovora, pa onda malih poslodavaca (obrta sa par zaposlenih) itd.

 

 

 

Suvise je varijacija, kod nas uglavnom standard za industriju je pocinjes na 10 dana godisnjeg, 5 PAA (personal absence allowance) za koji mozes da koristis recimo pola dana - zakazano kod lekara i slicno, iako mi u firmi ne gledamo bas formalno na to, sve dok neko ne proba da to zloupotrebi. Nakon 5 goina rada dobijas po jedan dodatni dan godisnje, i imas 10 dana praznika, od toga su 8 drzavni praznici - a 2 dajemo da svako izabere kako hoce (tako resavamo da oni koji imaju neke "svoje" praznike a nisu drzavni imaju vreme, a mogu i da to dodaju na odmor). Limit je da kad dodjes do 25 dana godisnje, nema vise dodavanja.

 

E sad - kad udjes u to da te drzava regulise - oni imaju dodatne zahteve. Ima neki limit u osiguranju ako si bolestan duze od XXX onda ides na disability - ali mi nismo nijednom praktikovali to, bar ne za ovo moje vreme.

[LjubavPremaMolu]

Jako dobra tema, čestitke autorki, preneo bih lična iskustva, možda nekom budu zanimljiva.

Ja sam u Nemačkoj 3 i po godine ali ću se u Srbiju vratiti početkom 2021. godine, kada isteke magičnih "5 godina", jer sve u svemu ovde ipak nije toliko puno bolje po mom mišljenju nego u Srbiji.

To je iskreno rečeno bila (naša, imam porodicu) polazna tačka kada sam počeo raditi u Nemačkoj, jer je najlakše ići linijom "manjeg otpora": u Srbiji nigde ne gori, u mojoj struci (IT) ima posla, i to dobrog, i u Srbiji, nego ajde da vidimo šta to nudi taj famozni Zapad. Pa ako stvarno teče med i mleko kako to neki kažu, preselićemo se svi.

Zapravo: u prvoj liniji je bila ideja o usavršavanju, kako u usvajanju novih znanja i tehnologija, tako i u usavršavanju u znanju nemačkog i eventualno engleskog jezika (ovo potonje se baš i nije ostvarilo: više mi je trebao engleski u SRB).

Učio dakle Nemački godinu i po u SRB, položio B1 i našao relativno brzo posao.

Sve je (ili sve je bilo: koje vreme da koristim, prošle, sadašnje ili buduće neka mi neki jezičar pomogne jer pričam o proleću 2021) korektno, ljudi su ispoštovali apsolutno sve što su obećali, napredovao sam profesionalno, savladao sam Nemački jezik, "video sveta". Finansijska je situacija naravno puno bolja nego u Srbiji.

Ipak...

Porodica mi je ostala u Srbiji jer na kraju nismo prelomili da se svi preselimo. Vagali smo to sigurno dve godine i na kraju je tas prevalio na stranu Srbije.

Pokušaću da obrazložim navođenjem svih faktora koje smo razmatrali u donošenju naše konačne odluke:

 

Nemačka vs Srbija (iz mog ugla)

- finansije: Nemačka puno bolja, ali u Srbiji u IT-u nije toliko loše da bi to moglo biti presudno (čitaj: nemamo ambiciju da budemo milioneri, čemu to)

- politička situacija: puno bolja u Nemačkoj, mislim da je argumentacija suvišna; međutim u Srbiji se bar ne ratuje i bar se ne nazire (pu pu pu) neki rat ili veća politička nestabilnost u bliskoj budućnosti

- socijalna situacija: Srbija puno bolja. Da, Nemci su hladni. Ne, nisu oni hladni, nego su drugačiji. Ja ne mogu da se uklopim u njihovu dinamiku života. Jednostavno je za mene taj stil života previže apatičan, sterilan, isplaniran, egoorjentisan. Osim toga, empatija u Srba je na mnogo višem nivou od Nemaca. Ljudi u Nemačkoj su toliko preokupljeni svojim poslovima da stvarno nemaju vremena za druge. Ovo je nezaobilazan faktor. Osim po meni neljudskog nenormalnog radnog vremena gde čovek mora fizički provesti u firmi ukupno 9 sati i 15 (!) minuta, jer postoje dve pauze, za doručak 15 min i za ručak 1 sat, plus vreme za prevoz, koje neretko prelazi za Tamo i Nazad sat vremena, ljudi ovde gaje kult svakojakih hobija: tu su "obavezne" teretane, joge, džoginzi i štatijaznam. Ljudi su previše okrenuti sebi, preposvećeni radu, da to isključuje svaki ozbiljniji pokušaj uspostavljanja socijalnih kontakata.

U takvom okruženju ja (srećom) neću čekati penziju.

- infrastruktura: treba li reći koliko je nemačka infrastruktura superiornija od srpske?

- administracija: šta reći? U Nemačkoj sam za tri i po godine samo dva puta čekao Nešto duže od pola sata, ne sećam se više šta, znam samo da sam jednom od ta dva puta sam bio kriv za čekanje, jer sam bio glup

- homofobija: e sad će mnogi ostati paf, ali Srbiji dajem prednost. Nemačka postaje postepeno multi-kulti, to je tačno, ali to je prvenstveno zahvaljujući narastajućoj Nemačkoj privredi i velikoj potrebi za radnom snagom. Neistina je da su Nemci oslobođeni predrasuda i da su izlečeni od homofobije. Suštinska razlika je u tome što se u Nemačkoj Zakoni sprovode, pa nije moguće lako širiti ideje o mržnji prema Drugačijima, kao u Srbiji.

A zašto onda Srbiji dajem prednost? Zato što je Nemačka zahvaljujući neslavnoj prošlosti očistila svoju teritoriju od Drugačijih i što ogromna 80+ milionska Nemačka ima ukupno 4 nacionalne manjine (Danci, Frižani, Romi i Luž. Srbi), a mala Srbija čini mi se ukupno 7 (Mađari, Slovaci, Rusini, Hrvati, Romi, Bošnjaci i Albanci). To su ipak činjenice koje nešto govore o toleranciji u Srbiji (al će sad neki formuski napaljenici da mi "objasne" kako su Srbi rođeni fašisti, ali unapred da kažem da mene nikakva prepucavanja ne interesuju).

- lični razlozi: zašto bih ja svojoj deci nametao da moraju da odjednom uče nemački i prilagođavaju se nemačkom komplikovanom školskom sistemu? Sa velikom verovatnoćom da moraju da obnove bar jednu godinu zbog jezika? Sa velikom verovatnoćom da im sloboda izbora bude sužena zbog toga što se ovde razdvajanje vrši već od petog razreda, pa ako ti dete ne upadne u gimnaziju, nema više praktičnih šansi da pohađa univerzitet? Ne kažem da su moja deca Tesle i Pupini, ko zna da li će uopšte studirati, ali na kraju je ovo bio faktor koji je preokrenuo na stranu Povratka. Neka se lepo školuju u Srbiji, pa neka odluče šta će kada odrastu. Apsolutno ništa im nije uskraćeno

- poenta: ako sam ja mator, duduk za jezike (gimnazija: engleski dobar 3, francuski dovoljan 2), sa 35 godina naučio Nemački, od koga sam znao otprilike samo ahtung ahtung i otišao za Nemačku, to onda može stvarno svako ako to želi. Ako kada se budem vratio, nekad posle 2021, situacija stvarno bude toliko očajna da mora da se beži iz Srbije - opet nikakav problem: led je probijen i pronaći posao za mene bilo gde na zapadu je sada još manji problem nego pre 3 i po godine

 

 

[Angelia]

16 minutes ago, Baby said:

 

U sustini mislim da se precesto nailazi na svinjac u odnosu na ocekivanja. Neko kada zapali iz Srbije u neku ekonomski stabilnu zemlju sa mnogo vecim standardom, ocekuje da je taj standard vidljiv uvek i svuda. Eto, to je jedna od zabluda. 

Tu reakciju sam cula i od mojih u poseti, kad sam ih vodila u takve neke delove, u fazonu nismo verovali da ovako moze da se zivi u americi. A sa druge strane, i da vide neke krajeve koji njima deluju super u odnosu na SR, pogotovo ono section 8 naselja - pa onda moram da objasnjavam zasto ja tu ne bih zivela.

[zoran59]

7 minutes ago, Angelia said:

Tu reakciju sam cula i od mojih u poseti, kad sam ih vodila u takve neke delove, u fazonu nismo verovali da ovako moze da se zivi u americi. A sa druge strane, i da vide neke krajeve koji njima deluju super u odnosu na SR, pogotovo ono section 8 naselja - pa onda moram da objasnjavam zasto ja tu ne bih zivela.

 

Ovo je odlicno! Ja sam zenu prvo doveo (ja otisao sam, veza od ranije, posebna prica) u Bethel, na Aljasci. Rupa od  3 ili 4 000 stanovnika, u stvari ovece eskimsko selo. I nakon dva dana, ona me zaprepasteno pita: "Ovo je Amerika!?"

Preselili smo u Anchorage. Onda sam ja odleteo u mali gradic u Kansasu na job interview i kad sam se vratio, njeno prvo pitanje je bilo: "A ima li tamo semafora?" To valjda zato sto ih u Bethelu nije bilo...

 

[mrd]

1 minute ago, zoran59 said:

 

Ovo je odlicno! Ja sam zenu prvo doveo (ja otisao sam, veza od ranije, posebna prica) u Bethel, na Aljasci. Rupa od  3 ili 4 000 stanovnika, u stvari ovece eskimsko selo. I nakon dva dana, ona me zaprepasteno pita: "Ovo je Amerika!?"

Preselili smo u Anchorage. Onda sam ja odleteo u mali gradic u Kansasu na job interview i kad sam se vratio, njeno prvo pitanje je bilo: "A ima li tamo semafora?" To valjda zato sto ih u Bethelu nije bilo...

 

Zbog toga sam ja rekao da ova tema moze samo generalno da se raspravlja. Micro-management nema sanse da da bilo kakve rezultate. Da li ce neko da kupi auto, nov, polovan, to je semantika. Cinjenica je da u recimo siroj US, bez auta nema opstanka, New York, Chicago i drugi veci east coast gradovi mogu, ali vec u SF, nema sanse. Gradski saobracaj je neresen, svaka company radi za svoj interes. AMTRAC i BART ne mogu da se dogovore da naprave transport izmedju njihove 2 stanice.

Mesta su drugacija, ali problemi slicni.

[Angelia]

40 minutes ago, zoran59 said:

 

Ovo je odlicno! Ja sam zenu prvo doveo (ja otisao sam, veza od ranije, posebna prica) u Bethel, na Aljasci. Rupa od  3 ili 4 000 stanovnika, u stvari ovece eskimsko selo. I nakon dva dana, ona me zaprepasteno pita: "Ovo je Amerika!?"

Preselili smo u Anchorage. Onda sam ja odleteo u mali gradic u Kansasu na job interview i kad sam se vratio, njeno prvo pitanje je bilo: "A ima li tamo semafora?" To valjda zato sto ih u Bethelu nije bilo...

 

Pominjala ja ono pre kako je moj burazer sleteo negde u kanzasu ili Iowi i zove, i kaze jbte kad je avion poceo da slece ja se pitam gde ce, nema aerodroma samo kukuruzi  jedna pista usred njiva i baraka. 

Mislim da je besmisleno na svaki razgovor stavljati disclaimer da na kraju zavisi od individualnog slucaja.

[mrd]

Interesantno, sad mi pade na pamet lokalna stvar. U mom gradicu srednjoskolci i osnovci imaju dzabe transport autobusima. To je reseno na nivou grada i deca mogu svuda da idu po gradu dzabe. Nije neka velika stvar, ali je interesantno da i u ovoj jako individualnoj zemlji, nekada rese da urade socijalnu stvar.

Ali recimo BART i AMTRAC nema sanse da se dogovore da spoje stanice. :)

[vilhelmina]

1 hour ago, LjubavPremaMolu said:

- poenta: ako sam ja mator, duduk za jezike (gimnazija: engleski dobar 3, francuski dovoljan 2), sa 35 godina naučio Nemački, od koga sam znao otprilike samo ahtung ahtung i otišao za Nemačku, to onda može stvarno svako ako to želi. Ako kada se budem vratio, nekad posle 2021, situacija stvarno bude toliko očajna da mora da se beži iz Srbije - opet nikakav problem: led je probijen i pronaći posao za mene bilo gde na zapadu je sada još manji problem nego pre 3 i po godine

 

 

 

Citiram samo poentu, mada mi je citav post razumljiv i prepoznatljiv. Podseca me neodoljivo na pricu mog buduceg zeta (verovatno, jos se ne zna), koji je i u Zagrebu radio u istoj svedskoj firmi u kojoj i sad radi, ali sada je ovde u Stockholmu. Takodjer IT. Prvo je mislio da samo odradi neki sestomesecni projekat, pa sreo moju cerku, pa se tu dodalo jos tri godine, s nekim pauzama. Ako danas-sutra oboje odluce da presele u Hrvatsku, necu imati ni delic onog osecaja konacnosti, neopozivosti, koji sam ja imala pre 15 godina, kad sam odlazila u emigraciju. Svet se nekako smanjio, i cini mi se da bi se mozda u tom slucaju i cesce vidjali, i kvalitetnije provodili vreme, nego sto to sada cinimo. Sve u svemu, nije mi ta pomisao uopste strana,  i skroz mi je prihvatljiva.

Kad sam pokretala temu, mislila sam najvise na to koliko mi stariji emigranti, ustvari svojim iskustvima smetamo onima koji sada odlaze/dolaze. Ovo vreme je potpuno drugacije, druge su okolnosti,  uslovi, pa i motivi onih koji odlaze. Retoricki to moze da zvuci isto, u stilu "dosta mi je ove balkanske rupe, politicari ovakvi i onakvi, ljudi sludjeni, institucije nula.." I sve je to tacno, ali nema onu tezinu koju je imalo kad se ranije odlazilo. Ljudi ni u Srbiji nisu vise toliko ovisni o drzavi, mnogi uspevaju da stvore neki normalan zivot i pored svega. Oni koji iz bilo kog razloga ne uspeju, daleko lakse mogu da odu negde i probaju, ali i da se vrate ako se to pokaze dugacije od ocekivanog. Nista vise nije toliko sudbinski, pa i mi sto smo ranije otisli verovatno zvucimo pateticno s nasim bombasticnim izjavama - bilo da kujemo u zvezde novu sredinu i svoju sopstvenu odluku da postanemo deo nje; ili da preterujemo u drugom pravcu, zalimo se na sve i svasta, kukamo kako je tesko itd. Da ne govorim da sve o cemu mi ovde pametujemo moze da se proveri s dva klika na internetu.

Naravno, ima medju ljudima koji ovih meseci i godina odlaze iz Srbije i onih koji od celog interneta poznaju samo fejsbuk. A ima i onih koji bi mogli, ali su previse lenji da se sami informisu. I jedne i druge mi predjasnji mozemo prilicno da sapletemo svojim iskustvima, kojima je mesto u istoriji, i uglavnom nisu primenjiva na danasnje vreme. Ali kad volimo da pametujemo .

[Angelia]

2 hours ago, LjubavPremaMolu said:

Jednostavno je za mene taj stil života previže apatičan, sterilan, isplaniran, egoorjentisan. Osim toga, empatija u Srba je na mnogo višem nivou od Nemaca. Ljudi u Nemačkoj su toliko preokupljeni svojim poslovima da stvarno nemaju vremena za druge. Ovo je nezaobilazan faktor. Osim po meni neljudskog nenormalnog radnog vremena gde čovek mora fizički provesti u firmi ukupno 9 sati i 15 (!) minuta, jer postoje dve pauze, za doručak 15 min i za ručak 1 sat, plus vreme za prevoz, koje neretko prelazi za Tamo i Nazad sat vremena, ljudi ovde gaje kult svakojakih hobija: tu su "obavezne" teretane, joge, džoginzi i štatijaznam. Ljudi su previše okrenuti sebi, preposvećeni radu, da to isključuje svaki ozbiljniji pokušaj uspostavljanja socijalnih kontakata.

U takvom okruženju ja (srećom) neću čekati penziju.

 

Vidis ovde si naveo par obzervacija koje su interesantne. Pocnimo od toga da su ovo tvoja subjektivna vidjenja, i da je svaka odluka licna - pa time i legitimna.

Dosta ljudi smatra da je u zemljama gde emigranti najvise idu, zivot apatican, sterilan, ego-orijentisan..... to je cesta zabluda. Nisam upoznata sa Nemackom, ali mogu reci da za UK i US to uopste nije tacno, samo je kulturno drugaciji i za to postoje razlozi.

To sto ti nazivas neljudskim radnim vremenom, je Nemacku stavilo ekonomski tu gde jeste u odnosu na SR. Davno jos dok sam bila u SR sam cula jedno dobro objasnjenje od povratnice iz Francuske "Da sam ovoliko radila u SR ne bih ni morala da odlazim". I tu je poenta u razlici u kulturi.

Cesto kad me potencijalni emigrant pita kako izgleda u emigraciji, prvo sto kazem je da mora da se radi. Znam reakcije gostiju koje sam imala, pa ovde kod vas do 9 ujutru nema kola u naselju? Nema, svi otisli na posao, ako i vidis kola to je neka domacica ili neko ko radi od kuce.

I to sto ti nazivas kultom hobija, to je upravo prilika za socijalizaciju.

 

Videla sam i reakciju prijatelja iz inostranstva u BG, kazu kako kazes da SR ima ekonomski problem kad u Bg svi kafici puni po ceo dan? A ovde kod nas se zna, imas gomilu mesta koja rade ujutru za dorucak, do 9.30, pa za rucak negde od 12-2 zavisi kako ko ima svojih pola sata ili sat za rucak, pa opet otvore posle 5. 

 

Happy Hour! 

[LjubavPremaMolu]

2 hours ago, Angelia said:

Vidis ovde si naveo par obzervacija koje su interesantne. Pocnimo od toga da su ovo tvoja subjektivna vidjenja, i da je svaka odluka licna - pa time i legitimna.

Dosta ljudi smatra da je u zemljama gde emigranti najvise idu, zivot apatican, sterilan, ego-orijentisan..... to je cesta zabluda. Nisam upoznata sa Nemackom, ali mogu reci da za UK i US to uopste nije tacno, samo je kulturno drugaciji i za to postoje razlozi.

To sto ti nazivas neljudskim radnim vremenom, je Nemacku stavilo ekonomski tu gde jeste u odnosu na SR. Davno jos dok sam bila u SR sam cula jedno dobro objasnjenje od povratnice iz Francuske "Da sam ovoliko radila u SR ne bih ni morala da odlazim". I tu je poenta u razlici u kulturi.

Cesto kad me potencijalni emigrant pita kako izgleda u emigraciji, prvo sto kazem je da mora da se radi. Znam reakcije gostiju koje sam imala, pa ovde kod vas do 9 ujutru nema kola u naselju? Nema, svi otisli na posao, ako i vidis kola to je neka domacica ili neko ko radi od kuce.

I to sto ti nazivas kultom hobija, to je upravo prilika za socijalizaciju.

 

Videla sam i reakciju prijatelja iz inostranstva u BG, kazu kako kazes da SR ima ekonomski problem kad u Bg svi kafici puni po ceo dan? A ovde kod nas se zna, imas gomilu mesta koja rade ujutru za dorucak, do 9.30, pa za rucak negde od 12-2 zavisi kako ko ima svojih pola sata ili sat za rucak, pa opet otvore posle 5. 

 

Happy Hour! 

 

U principu nema ništa sa čim se ne bih mogao složiti, pošto oboje nastupamo sa subjektivnih pozicija.

UK i US ne znam, kao i ti Nemačku. Moguće da su ljudi u US/UK otvoreniji i imaju više vremena za druženje.

Međutim "česta zabluda" u mom slučaju nije baš zabluda. Moj kolega sa posla, kome sam ja, kao Srbin, od cele Nemačke pune Nemaca, najbolji prijatelj (!) ima na telefonu aplikaciju nekog kalendara sa zabeleženim obavezama. Da ti vidiš kako je to šareno! Da se prekrstiš tri puta.

Slažem se da je Nemačka postala vodeća evropska ekonomska sila zbog svoje posvećenosti radu, samo sam hteo da kažem da se za to plaća velika cena, po mom mišljenju.

Mene to ne zanima, ne želim da imam novac, a ne vremena za porodicu i druženje. Da harikiram: da imam novac koji ne stignem ni da (kvalitetno) potrošim.

Sve je stvar ličnog izbora, dakle tvoj je stav potpuno ispravan ako tebi takav stil života odgovara i ako u takvom sistemu pronalaziš svoju ličnu sreću.

I da, kamo puke sreće da se u Srbiji radi makar tih 37,5 sati... ali ajde da budemo konstruktivni i optimistični i da se nadamo da za početak Srbija bude narednih 50 godina politički stabilna. Pa će kad tad krenuti i ozbiljniji progres.

[mrd]

 
U principu nema ništa sa čim se ne bih mogao složiti, pošto oboje nastupamo sa subjektivnih pozicija.
UK i US ne znam, kao i ti Nemačku. Moguće da su ljudi u US/UK otvoreniji i imaju više vremena za druženje.
Međutim "česta zabluda" u mom slučaju nije baš zabluda. Moj kolega sa posla, kome sam ja, kao Srbin, od cele Nemačke pune Nemaca, najbolji prijatelj (!) ima na telefonu aplikaciju nekog kalendara sa zabeleženim obavezama. Da ti vidiš kako je to šareno! Da se prekrstiš tri puta.
Slažem se da je Nemačka postala vodeća evropska ekonomska sila zbog svoje posvećenosti radu, samo sam hteo da kažem da se za to plaća velika cena, po mom mišljenju.
Mene to ne zanima, ne želim da imam novac, a ne vremena za porodicu i druženje. Da harikiram: da imam novac koji ne stignem ni da (kvalitetno) potrošim.
Sve je stvar ličnog izbora, dakle tvoj je stav potpuno ispravan ako tebi takav stil života odgovara i ako u takvom sistemu pronalaziš svoju ličnu sreću.
I da, kamo puke sreće da se u Srbiji radi makar tih 37,5 sati... ali ajde da budemo konstruktivni i optimistični i da se nadamo da za početak Srbija bude narednih 50 godina politički stabilna. Pa će kad tad krenuti i ozbiljniji progres.

Amen!

Sent from my LM-G710VM using Tapatalk

[Angelia]

1 hour ago, LjubavPremaMolu said:

 

 

Međutim "česta zabluda" u mom slučaju nije baš zabluda. Moj kolega sa posla, kome sam ja, kao Srbin, od cele Nemačke pune Nemaca, najbolji prijatelj (!) ima na telefonu aplikaciju nekog kalendara sa zabeleženim obavezama. Da ti vidiš kako je to šareno! Da se prekrstiš tri puta.

 

Imam i ja jedan takav kalendar  i imaju i mnogi moji US prijatelji. I to uopste ne mora da ima veze sa zaradjivanjem para, nego sa izborom karijere. Ja sam recimo onaj neobican tip (btw samo da pojasnim ovo je kvalifikacija koju sam cula vise puta), koji voli da radi. Ali eto nadje se vremena, i za porodicu, i za prijatelje, i za forum. To recimo uopste ne znaci da nemas drugih u US koji imaju potpuno slican stav tvom. Medjutim kultura je generalno postavljena za "bolje, vise, dalje". I kao u primeru Nemacke, zato je US tu gde jeste.

 

I sad ne ulazim u tvoj licni senzibilitet, nekome taj sistem odgovara a nekome ne, nego samo ovako generalno na nivou logike: da je taj sistem u SR bolji - ne bi mi migrirali iz SR nego u nju.

 

btw i to sto kazes "mozda ljudi imaju vise vremena za druzenje", svi mi imamo samo 24 sata dnevno, nego se ljudi druze drugacije. U UK svi msovno petkom uvece u pub, meni recimo to druzenje i nije bilo bas najprivlacnije, za njih radi.

Edited May 10, 2019 by Angelia

[𝓑𝓪𝓫𝔂]

4 hours ago, Angelia said:

 Potpuno te razumem, ali to je sve posledica ideje da se radni uslovi naprave "humanijim". Pocelo je od teambuildinga pa se onda malo zastranilo.

 

 

Gledala sam neku reportazu, naravno ne mora da znaci da je tacna (imamo valjda nekog ko je u Japanu da potvrdi ili demantuje?) ali ono sto su pricali o Japanu je bilo otprilike: Stanovi su im toliko mali i toliko skupi da u njima zive tako sto ih dele. Jedan je na poslu, drugi spava, pa se onda zamenu. I pored takvih uslova stanovanja, napravili su im firme koje su kao spejsatlovi, imaju sve sto kod kuce ne mogu da imaju i vise vole da provode vreme tamo nego u tim stanovima. Tamo malo i odmore, malo gledaju TV, rucaju, vecraju, druze se... Sve u svemu stekoh utisak da nisu napravili humenije uslove, nego uslove da te sto vise zadrze na poslu da sto vise odradis i da sto vise imaju kontrolu nad tobom. 

 

Nekada odes na posao, pojedes nesto u medjuvremenu za desetak minuta, odradis svoje, dodjes kuci po danu, a danas odes na svitanje, vratis se u sumrak, vidis familiju na veceri gde stignes da ih pitas kako su, odgledas tv malo i padnes u nesvest da bi sutra ustao i sve ponovo.