Jump to content

Kafana pod obručima


Kronostime

Recommended Posts

3 hours ago, 40Wins said:

Moj glas za Talisker. Ima ga u Novom Merkatoru (tj tamo ima bas sve) i Delta sitiju.

 

Ne znam da li si cvrsto resio za viski/konjak, ali kad predjes u te (ooOOo) skupe stvari skup ferari, moje misljenje je da dobri i skupi rumovi pruzaju bolji ''experience'' do viskija. Npr, Zacapa 23, sto bi rekao Stefan Djuric: "Ona mi je bomba kao katakomba, ko gandža iz bonga što radi ceo dan".

Ja sam pio neki indijski rum, prijatno iznenađenje zaista. Jedino što ga Indijci piju sa vrućom vodom, to nisam mogao zaista.

  • Like 1
Link to comment
Share on other sites

3 hours ago, uini said:

slušao sam pre nekog vremena svoj omiljeni muzički bumer podcast 60songs that explain the 90ies, pa sam čuo da se rob harvilla u introu ograđuje kako je snimio 'zodu o puffyju pre nego što su se desile neke optužbe za silovanje

 

nevezano za to, ja nikada nisam doživljavao rep i hiphop kao svoju, intimno važnu muziku, pa mi nije smetalo ni to što su recimo paf tata, basta i neki drugi napravili u tom pop-komerc smislu

ali da, kapiram da je kao onaj saša iz slatkog greha, što je napravio grand prodakšn

 

mislim, ja ovo ni ne doživljavam kao pididi uradak

 

Uopste ovde nisam mislio na taj Lesa Popovic rep industrije momenat, vec na ljuCke (ne)kvalitete  - ljigavac, prevarant, licemer, dvolicno jaje, podmukli gmaz... To su samo neki od epiteta koje zasluzuje, duboko to ide. Pipci su mu u citavoj gomili mutnih radnji. Retko gadna pojava. O muzickom opusu se svakako da pisati i pricati, ali mi to nije bio fokus u onom komentaru. Za NBK-a ne mogu da govorim na sta je tacno mislio, samo sam se nadovezao na njegov post.

  • Thanks 1
Link to comment
Share on other sites

Drugar mi radio struju, neće da naplati, pa sam mislio da mu uzmem vaučer da može negde da ode sa ženom i klincima na 2, 3 dana. 

 

Imate li neke preporuke za neke vikendice, hotele, spa? 

Da je nije na više od 3, 4 sata vožnje od NS. 

 

Pre svega je pitanje za roditelje. Klinci su im tipa 4 i 2 godine. 

Edited by uvrnuto
Link to comment
Share on other sites

1 hour ago, uvrnuto said:

Drugar mi radio struju, neće da naplati, pa sam mislio da mu uzmem vaučer da može negde da ode sa ženom i klincima na 2, 3 dana. 

 

Imate li neke preporuke za neke vikendice, hotele, spa? 

Da je nije na više od 3, 4 sata vožnje od NS. 

 

Pre svega je pitanje za roditelje. Klinci su im tipa 4 i 2 godine. 

 

Aquaworld Budapest

  • Like 1
  • Thanks 1
Link to comment
Share on other sites

10 hours ago, Barkley#34 said:

Ako su toliki klinci onda bolje da odu negde bez njih, da odmore dušu malo. :classic_biggrin:

 

Muke današnje - nema ko da ih pričuva... 🙂

 

10 hours ago, Arsenije Pesic said:

 

Aquaworld Budapest

 

46 minutes ago, Luchifer89 said:

+ tropikarijum

 

Hvala na predlozima, pogledaću. 

 

https://www.buzzoffski.com/

Setih se ovog, deluje mi da je super fora. 

Imaju i vaučere na X iznos, pa neka biraju šta/kad/koliko. 

  • Like 1
Link to comment
Share on other sites

13 hours ago, uvrnuto said:

Drugar mi radio struju, neće da naplati, pa sam mislio da mu uzmem vaučer da može negde da ode sa ženom i klincima na 2, 3 dana. 

 

Imate li neke preporuke za neke vikendice, hotele, spa? 

Da je nije na više od 3, 4 sata vožnje od NS. 

 

Pre svega je pitanje za roditelje. Klinci su im tipa 4 i 2 godine. 

 

Pošto ja imam klinca od 3,5 godine, ovo mi je najprimamljivija varijanta za porodična putovanjca (ne mogu sa njim u inostranstvo negde da me limitira u svemu, ja ne vidim ništa i samo se nerviram a njemu u ovim godinama ne znači ništa, takav sam čovek jbga). Od tih hotel/spa varijanti moje preporuke za: Fruške Terme na Vrdniku, Crni Vrh na Divčibarima, Ramonda na Rtnju. Posebno je lepo kad se ode van sezone. Bio sam i u Vrnjačkoj Banji i Sokobanji u tim varijantama po par dana, odmorio fino.

 

Ovaj Buzzoffski mi deluje super, ali za neko toplije doba godine.

  • Thanks 1
Link to comment
Share on other sites

19 hours ago, uvrnuto said:

Drugar mi radio struju, neće da naplati, pa sam mislio da mu uzmem vaučer da može negde da ode sa ženom i klincima na 2, 3 dana. 

 

Imate li neke preporuke za neke vikendice, hotele, spa? 

Da je nije na više od 3, 4 sata vožnje od NS. 

 

Pre svega je pitanje za roditelje. Klinci su im tipa 4 i 2 godine. 

 

Zavisi od budzeta i daljine... Ajd od severa na dole...

Budimpesta je top opcija, Morahalom ne preporucujem (hvalili su mi ga, a meni se zaista nije svideo).

Borkovac kod Rume je vrlo fina low budzet opcija, Frushke terme zaista odlicne, skupe, ali vrede. Vrdnik preskociti.

Istocna Srbija - Sunce Sokobanja i Ramonda Rtanj. Prednost Suncu, pre svega zbog Sokobanje jer tu ima sadrzaja za dete (sem ako ne cekas sneg). Stara planina je preveliko cimanje. Srebrno jezero je ok, ali tu sam isao isao na uzimanje kucice.

Izvor Arandjelovac precenjen, ali Vrnjacka banja vrlo vrlo dobra opcija. Tonanti se jos drzao kada sam poslednji put bio (bio je najbolji odnos cene i usluge, ali pocinjao da bude ofucan), ali cujem da opet hoce da ga zamuljaju ispod cene. Pegaz ipak preporucujem kao sigurnu, a dobru varijantu. Minus je voznja iz NSa.

Sto se zapada tice, nisam bio na Divcibarama. Zlatibor je za nas starije bzvz/smor, ali za taj uzrast klinaca je odlican (sad vidi da li ce ti prezderavanje moci nadoknaditi minusevi). Nisam bio vec nego vreme, mahom uzmem kucicu na Tari, pa dodjem na jedno vece/dan. Kad sam bio cesce - neka jeftinija varijanta Palisad (nemaju spa, nego grand dzakuzi, ali za taj uzrast klinaca radi posao), neka medju Mona (nisam bio od kad je ono govance postalo ministar, ali spa je za cenu ok). Tornik ne opravdava cenu, uvek sam pre za Terme nego Tornik (mada ne skijam). Na Tari - kucica i chill. Losa opcija za klince i ovo doba godine.

 

Ajd da sumiram - Sokobanja (blizina autoputa, sadrzaji za decu, hotel Sunce) bi bila izbor broj jedan. Fruske terme ne mogu da budu promasaj, a Borkovac je vrlo korektna opcija.

  • Like 1
Link to comment
Share on other sites

21 hours ago, Chaos Is Me said:

 

Pošto ja imam klinca od 3,5 godine, ovo mi je najprimamljivija varijanta za porodična putovanjca (ne mogu sa njim u inostranstvo negde da me limitira u svemu, ja ne vidim ništa i samo se nerviram a njemu u ovim godinama ne znači ništa, takav sam čovek jbga).

 

Ma nema veće gluposti od vođenja male dece po evropskim gradovima i očekivanja da se oduševe šetnjama i arhitekturom.

 

Ja sam skoro bio u Parizu, zovu me, kažu da da im šaljem slike. I sad ide Ajfel, Trijumfalna, Konkord... nema reakcije nikakve. Na kraju im pošaljem sliku nekog Lambordžinija, oni se oduševe, šalju drugarima 😁

 

Ili da se namenski, recimo Pešta, pa akvapark, akvarijum, Zoo vrt...

Link to comment
Share on other sites

Ne može se očekivati da će doživeti te stvari kao mi niti da će roditelji moći da vide sve što požele, ali mislim da može da se napravi da svi budu kako-tako zadovoljni. Naravno, zavisi i od energije deteta, od međusobnog slaganja ako ih je više i svašta nešto.

 

Kad je ćera imala 4 i po godine bili smo u Firenci i Bolonji. Unapred smo napravili detaljnu pripremu putovanja. Vukli trotinet da bi mogla da izgura a da se ne umori, pretražio sam gde su igrališta po gradu na kojima smo pravili pauzu da se izigra, pa onda priča o sjajnom sladoledu, za koji sam se jelte, isto unapred raspitao, pa dok hodamo povremeno smo se igrali skakanja sa kamena na kamen a da se ne dotakne ivica, pričali smo joj pričice o mestu u kom smo... i još trista sličnih sitnica. Npr. u nekim gradovima postoje muzeji igračaka ili muzeji čokolade, koji budu zanimljivi i odraslima, a njima je sjajno iskustvo i zadovolji ih na neko vreme.

 

Koliko god da ne mogu potpuno da razumeju ili dožive ta mesta, mislim da ih treba voditi i dok su mali, ako postoje mogućnosti. Treba ih bombardovati vrhunskim dostignućima ljudkog uma i ruku, da šetaju okruženi lepotom, skladom, funkcionalnošću, kako bi im takve stvari postale normalne i razvile kod njih te osećaje, bez obzira na to što nisu u tom trenutku potpuno svesni. Mislim da je to u istom rangu kao i potreba da provode vreme u prirodi ili druženju. Uvek se setim kako je ćera bila oduševljena statuom Perseja koji je ubio Meduzu. Ispričali smo joj pričicu o tome, pa je svako malo tražila da opet vidi Meduzu. Po povratku ju je takođe stalno pominjala. Sad se ni ne seća toga, ali osećaj je ostao.

  • Like 4
Link to comment
Share on other sites

45 minutes ago, realno *w said:

 

Ma nema veće gluposti od vođenja male dece po evropskim gradovima i očekivanja da se oduševe šetnjama i arhitekturom.

 

Ja sam skoro bio u Parizu, zovu me, kažu da da im šaljem slike. I sad ide Ajfel, Trijumfalna, Konkord... nema reakcije nikakve. Na kraju im pošaljem sliku nekog Lambordžinija, oni se oduševe, šalju drugarima 😁

 

Ili da se namenski, recimo Pešta, pa akvapark, akvarijum, Zoo vrt...

 

Još su tvoji relativno veliki pa i ima nekog smisla. Moj em je još mali pa se brzo umori/smori od šetnje em se ničeg neće sećati kad malo poraste. Ja isto ne razumem te roditelje što vucaraju decu po putovanjima, valjda da bi se slikali za instagram, šta li.

1 minute ago, Barkley#34 said:

Ne može se očekivati da će doživeti te stvari kao mi niti da će roditelji moći da vide sve što požele, ali mislim da može da se napravi da svi budu kako-tako zadovoljni. Naravno, zavisi i od energije deteta, od međusobnog slaganja ako ih je više i svašta nešto.

 

Kad je ćera imala 4 i po godine bili smo u Firenci i Bolonji. Unapred smo napravili detaljnu pripremu putovanja. Vukli trotinet da bi mogla da izgura a da se ne umori, pretražio sam gde su igrališta po gradu na kojima smo pravili pauzu da se izigra, pa onda priča o sjajnom sladoledu, za koji sam se jelte, isto unapred raspitao, pa dok hodamo povremeno smo se igrali skakanja sa kamena na kamen a da se ne dotakne ivica, pričali smo joj pričice o mestu u kom smo... i još trista sličnih sitnica. Npr. u nekim gradovima postoje muzeji igračaka ili muzeji čokolade, koji budu zanimljivi i odraslima, a njima je sjajno iskustvo i zadovolji ih na neko vreme.

 

Koliko god da ne mogu potpuno da razumeju ili dožive ta mesta, mislim da ih treba voditi i dok su mali, ako postoje mogućnosti. Treba ih bombardovati vrhunskim dostignućima ljudkog uma i ruku, da šetaju okruženi lepotom, skladom, funkcionalnošću, kako bi im takve stvari postale normalne i razvile kod njih te osećaje, bez obzira na to što nisu u tom trenutku potpuno svesni. Mislim da je to u istom rangu kao i potreba da provode vreme u prirodi ili druženju. Uvek se setim kako je ćera bila oduševljena statuom Perseja koji je ubio Meduzu. Ispričali smo joj pričicu o tome, pa je svako malo tražila da opet vidi Meduzu. Po povratku ju je takođe stalno pominjala. Sad se ni ne seća toga, ali osećaj je ostao.

 

Svaka tebi čast, def si bolji roditelj od mene u tom pogledu. 🙂 Mene zanima kad odem negde da ne stanem od jutra do mraka (pa i kad padne mrak, hehe), da se ne pripremam previše nego spontano da otkrivam mesto (pri čemu obično uglavim kad putujem neki koncert kao centralni događaj putovanja), malo dete me neverovatno limitira u tome i putovanje mi se pretvori u nešto što nisam želeo, samo se umorim i iznerviram. Biće prilike kad malo poraste da vidi svašta i tada će to biti mnogo veće uživanje, ovako mi je neverovatno forsiranje i uglavnom lažna slika za društvene mreže.

Link to comment
Share on other sites

Bojim se da živiš u zabludi. Kad malo odraste tražiće samo telefon ili igrice jer će ga još više smarati šetnja i otkrivanje, pa će ga onda smarati i da ide sa tobom/vama, tako da će mnogo vremena proteći dok ne budete mogli da delite iskustva na način koji tebe neće nervirati. Npr. kada ljudi ciljano idu na utakmice u inostranstvo porodično. A i pitanje je da li ćete imati ista interesovanja i da li ćete do tada izgraditi odnos da nešto želite da radite zajedno, tj. da negde zajedno putujete i provodite vreme makar sedeći na trgu uz sladoled ili giros i smejući se. To se gradi.

  • Like 1
Link to comment
Share on other sites

1 hour ago, Barkley#34 said:

Bojim se da živiš u zabludi. Kad malo odraste tražiće samo telefon ili igrice jer će ga još više smarati šetnja i otkrivanje, pa će ga onda smarati i da ide sa tobom/vama, tako da će mnogo vremena proteći dok ne budete mogli da delite iskustva na način koji tebe neće nervirati. Npr. kada ljudi ciljano idu na utakmice u inostranstvo porodično. A i pitanje je da li ćete imati ista interesovanja i da li ćete do tada izgraditi odnos da nešto želite da radite zajedno, tj. da negde zajedno putujete i provodite vreme makar sedeći na trgu uz sladoled ili giros i smejući se. To se gradi.

 

Možda grešim ali da sedim na trgu uz sladoled i giros mogu i u Beogradu i to uz neuporedivo manje cimanja i troška, što i radim. Ja sam od onih likova koji ili nešto rade do daske ili ne rade uopšte. A da objavljujem da mi je mali klinac prošao pored Rembrantove slike - pa nisam takav kompleksaš.

Link to comment
Share on other sites

Create an account or sign in to comment

You need to be a member in order to leave a comment

Create an account

Sign up for a new account in our community. It's easy!

Register a new account

Sign in

Already have an account? Sign in here.

Sign In Now
×
×
  • Create New...