Jump to content

Kafana pod obručima


Kronostime

Recommended Posts

21 hours ago, fancy said:

 

Ovo što si napisao veze nema sa životom. Nikakve.

 

To je samo jedan stereotip od ko zna kad koji se uglavnom slepo i bez mnogo razmišljanja usvaja i koristi kao validan.

 

Imam sina, znam baš gomilu ljudi (ah roditeljske lepote :classic_tongue:...) sa sinovima (a i sa ćerkama, mada više sa sinovima...sport, etc...) i sve to je jako, jako individualno. U oba smera.

Aha.... izvrsi eksperiment, okupi kline od 18,19 godina, njih 7,8... i odvedi ih na izlet negde, da rostiljaju. Pobice se za 10 minuta oko toga kako da se zacini i spremi salata.
"Kako mozes da stavljas zejtin na paradajz?" itd itd...

Ljudsko bice nije divlja zivotinja pa da ceo zivot slepo prati ono sto ga nauci roditelj dok je mladunce, ali jak je legacy i uticaj na nasu svakodnevnicu, to sto vidimo svakodnevno. I nekad se godinama pobedjuje taj nametnuti model prilikom odrastanja.
Pocevsi od toga u koliko sati se doruckuje, ruca, vecera, do toga kako se to radi. Sve se to ugradjuje u svakodnevnicu, ali se i dresira nepce bukvalno...

Okruzen sam primerima gde ljudi nose navike iz kuce sto se tice hrane, mnogima se to dozivljava kao stvar ponosa.
"Kod nas zna se, imamo ljude za cvarke, to se jede". Pogotovo postoji koncept nekakvog JUNACKOG i PONOSITOG gurmanstva. Kao jaci si, jebem li ga sta...

Sam sam takodje primer za neke stvari. Moja majka se kao mlada u jednom momentu nagojila, dete rodjeno na selu itd. Od tada nije dozvolila da ima kilo viska. Decenijama uci o hrani, ima skripte, kupuje knjige, zapisuje u velikim sveskama, sistematizuje znanje o namirnicama itd itd. I to je postalo deo nje pre nego sam se ja rodio maltene.
Dala mi je da probam n puta razna povrca, zrnevlja, i sve te namirnice koje vaze za zdravu (generalno sveza hrana) Mozda kad sam imao 6,7 godina celer i laneno seme mi nisu bili omiljena stvar, pa sam i ja krisom kupovao Kokos dezert cokoladicu, ali taj ukus i ta hrana mi nisu nesto totalno strani. Ti ukusi su mi normalni.

Meni je sada prirodnije, cak i vise me vuce, da jedem svezu hranu. Klot jedem kinou, proso, kuskus, i sve takve zajebancije. I nije mi grozno, ne jedem ga na silu. Uz skroz malo bibera mi je i kul.
Kod mog najboljeg druga je u kuci bila kultura da se mnogo soli, i on soli kao manijak. Ja mu cesto kazem da on ne zna uopste kakav je ukus bilo koje hrane, jer sve presoli i samo so oseca. Drugi ortak dolazi iz kuce gde je sve masno, i sam ima tendenciju da jede takve stvari.
Obojica imaju zdravstvene probleme. Jedan ima ozbiljan holesterol, drugom operisali zucnu kesu i generalno se muci sa digestivnim traktom.

Edited by BattleBender
Link to comment
Share on other sites

On 8/23/2022 at 9:39 AM, Barkley#34 said:

Bukvalno bi bilo potrebno da napišem esej na temu šta je sve uticalo na produženje životnog veka, faktor po faktor, uključujući i medicinu i to od prenatalnog perioda, kroz porođaj pa sve faze života...

Ili jednostavno mozes da preslusas ovo, sa najboljim strucnjacima iz svih adekvatnih oblasti, kao gostima.
To su profesori, naucnici, eksperti, ljudi koji se bave odredjenim sferama na najvisem nivou, dugogodisnje.

Njih 8 je.
 

 

Link to comment
Share on other sites

38 minutes ago, BattleBender said:

 Klot jedem kinou, proso, kuskus, i sve takve zajebancije. I nije mi grozno, ne jedem ga na silu. Uz skroz malo bibera mi je i kul

 

On 8/22/2022 at 12:57 PM, BattleBender said:

Samo UFC gledam

 

On 8/22/2022 at 12:57 PM, BattleBender said:

- vodim racuna o basti, gajim biljke, zalivam ih, obilazim

 

On 8/22/2022 at 12:57 PM, BattleBender said:

- treniram 5,6 puta nedeljno, boks 3 puta i  2,3 puta teretana/neki treninzi sa konopcem u dvoristu

 

Kao prvo totalni rispek za ovo sve navedeno. Kao drugo, ne mogu a da te ne zamislim kao neku mešavinu Dolfa Lundgrena iz mlađih dana kada je radio magistarski iz hemije, Brusa Lija u prajmu i Džejn Fonda iz srednjih dana.

  • Like 3
  • Ha-ha 3
Link to comment
Share on other sites

Just now, freethrow said:

 

 

 

 

Kao prvo totalni rispek za ovo sve navedeno. Kao drugo, ne mogu a da te ne zamislim kao neku mešavinu Dolfa Lundgrena iz mlađih dana kada je radio magistarski iz hemije, Brusa Lija u prajmu i Džejn Fonda iz srednjih dana.

i savitljiv k`o Selma Hajek u  Od sumraka do svitanja. :classic_biggrin:

Link to comment
Share on other sites

Ma ne, razumem to, to je sjajan fazon i suštinski bi trebalo tako da se radi, samo što je jebeno teško. Neću ni da kažem da je nemoguće, jer nije nemoguće, samo iziskuje toliko discipline sa vremenom sa navikama sa svim živim i onda je prvi nagon da se kaže nemoguće je i da se slažu izgovori jedan na drugi...

  • Like 2
Link to comment
Share on other sites

Moj stav je da core takvih aktivnosti bi trebalo da budu zadovoljstvo.
Self-discipline kao nasa mentalna komponenta ima svoje limite, sam kapacitet te komponente. Kad neko kaze "pregoreo sam" ili "prso sam" to je legit.
Zato ako se te konstruktivne radnje rade u maniru koji pruza odredjeno zadovoljstvo, nece se taloziti nekakva hronicna anksioznost i stres.
Onda se ta navika koju volite nadogradi stvarima koje nisu bas nasa comfort zone. Ali malo po malo se ubacuju.
Self-discipline je stvar koju koristimo kad treba da uradimo nesto sto nam nije cisto zadovoljstvo. Ono sto nam se ne radi.

Verujem da je ta self-discipline slicna npr kao trcanje i kardio. Ta izdrzljivost se trenira vremenom, ali uz zdrav nivo progresa.
Odlucis da kao trcis, i zapnes kao budala da trcis odmah 8-12 km npr. Izguraces prvo trcanje, izguraces i drugo, verovatno i trece. I sve to u nedelju dana. Ali ces da prsnes. Imaces upala, zgadice ti se i trcanje i sve, dani posle tih trcanja ce biti uzasni. I verovatno ces da prestanes da trcis.
Ako u kontinutetu trcis, vremenom ces da razvijes overall cardio kapacitet za trcanje. I za koju god ces moci da trcis 30ak kilometra. Naravno bitno je napomenuti da verovatno niakd neces moci da trcis 150km bez obzira koliko dugo si disciplinovan.

Tako je i sa self-discipline. Ako kao manijak naglo krenes da radis neke stvari, tvoj kapacitet (mentalno) za self-discipline ce da izdrzi samo u pocetnoj euforiji. Posle ce da prsnes, jos gore ogadice ti se primenjivanje self-discipline-a za najmanju sitnicu.
Zato verujem da bi trebalo polako i STALNO, konstatno da se upotrebljava, da se trenira i u kontinutetu prosiruje kapacitet. I kao i onih 150km, ukoliko vezbas to duuuuugo, ne znaci da ces moci stvoris kapacitet da izguras 150km.
Kao i self-discipline, taj kapacitet koji se stice trcanjem pomaze za sve stvari u zivotu i svakodnevnici, na celokupno nase funkcionisanje.

I da, na kraju dana, i to je isto neka vrsta storage-a, ili nekakva ram memorija. Ne mozes da popalis 977 procesa i da ocekujes da self-discipline uvek kida i radi. Mora da odredis prirotet i da pogasis neke.

Edited by BattleBender
Link to comment
Share on other sites

1 hour ago, BattleBender said:

Moj stav je da core takvih aktivnosti bi trebalo da budu zadovoljstvo.
Self-discipline kao nasa mentalna komponenta ima svoje limite, sam kapacitet te komponente. Kad neko kaze "pregoreo sam" ili "prso sam" to je legit.
Zato ako se te konstruktivne radnje rade u maniru koji pruza odredjeno zadovoljstvo, nece se taloziti nekakva hronicna anksioznost i stres.
Onda se ta navika koju volite nadogradi stvarima koje nisu bas nasa comfort zone. Ali malo po malo se ubacuju.
Self-discipline je stvar koju koristimo kad treba da uradimo nesto sto nam nije cisto zadovoljstvo. Ono sto nam se ne radi.

Verujem da je ta self-discipline slicna npr kao trcanje i kardio. Ta izdrzljivost se trenira vremenom, ali uz zdrav nivo progresa.
Odlucis da kao trcis, i zapnes kao budala da trcis odmah 8-12 km npr. Izguraces prvo trcanje, izguraces i drugo, verovatno i trece. I sve to u nedelju dana. Ali ces da prsnes. Imaces upala, zgadice ti se i trcanje i sve, dani posle tih trcanja ce biti uzasni. I verovatno ces da prestanes da trcis.
Ako u kontinutetu trcis, vremenom ces da razvijes overall cardio kapacitet za trcanje. I za koju god ces moci da trcis 30ak kilometra. Naravno bitno je napomenuti da verovatno niakd neces moci da trcis 150km bez obzira koliko dugo si disciplinovan.

Tako je i sa self-discipline. Ako kao manijak naglo krenes da radis neke stvari, tvoj kapacitet (mentalno) za self-discipline ce da izdrzi samo u pocetnoj euforiji. Posle ce da prsnes, jos gore ogadice ti se primenjivanje self-discipline-a za najmanju sitnicu.
Zato verujem da bi trebalo polako i STALNO, konstatno da se upotrebljava, da se trenira i u kontinutetu prosiruje kapacitet. I kao i onih 150km, ukoliko vezbas to duuuuugo, ne znaci da ces moci stvoris kapacitet da izguras 150km.
Kao i self-discipline, taj kapacitet koji se stice trcanjem pomaze za sve stvari u zivotu i svakodnevnici, na celokupno nase funkcionisanje.

I da, na kraju dana, i to je isto neka vrsta storage-a, ili nekakva ram memorija. Ne mozes da popalis 977 procesa i da ocekujes da self-discipline uvek kida i radi. Mora da odredis prirotet i da pogasis neke.

 

Jedan od najboljih klipova na tu temu. Pročitah i knjigu, video je odličan sažetak svega. Pitko je i odlično objašnjeno kako funkcioniše ljudski mozak.

 

 

Link to comment
Share on other sites

Danas imamo klasičan teror telesne estetike, što plastične i fotošopirane što prirodne, naročito zastupljeno kroz društvene mreže. Tako imamo čitavu poplavu fitnes koučeva, personalnih trenera, nutricionista i sličnih balvana koji svoj krvav rad u teretani feat raznorazni suplementi i steroidi pokušavaju da prezentuju kao kvantnu fiziku, neki od toga solidno i žive samo što moraju često da prave pauze od dizanja gvožđa da bi se slikali za instagram dok žila kenjara neumitno bubri na čelenci. Mislim svaka čast, treba jako puno truda nagruvati se do nekog polu bodibilde(r) statusa al propusti se u međuvremenu štošta i daj nemoj nas zajebavati sa lajfkoučovanjem i brzim da ne kažem naprednim kursom iz organske hemije. Zašto bi bilo bitno da čovek pretrči bez stajanja 30 km? To nit je zdravo nit ima neku aplikativnu primenu. Da se razumemo, sve je to ok i individualno al daj nemoj nas terorisati sa tim sranjima, jebe mi se tačno da li je šaomi najbolja vrednost za novac. Ima nešto i u drozi, blejanju sa svojom porodicom, povremenom alkoholnom delirijumu, death metalu, kontemplaciji u prirodi bez fotografisanja, što svi moramo da budemo nabudženi i sa podkresanim bradicama?

  • Like 6
  • Thanks 3
Link to comment
Share on other sites

9 hours ago, Chaos Is Me said:

Danas imamo klasičan teror telesne estetike, što plastične i fotošopirane što prirodne, naročito zastupljeno kroz društvene mreže. Tako imamo čitavu poplavu fitnes koučeva, personalnih trenera, nutricionista i sličnih balvana koji svoj krvav rad u teretani feat raznorazni suplementi i steroidi pokušavaju da prezentuju kao kvantnu fiziku, neki od toga solidno i žive samo što moraju često da prave pauze od dizanja gvožđa da bi se slikali za instagram dok žila kenjara neumitno bubri na čelenci. Mislim svaka čast, treba jako puno truda nagruvati se do nekog polu bodibilde(r) statusa al propusti se u međuvremenu štošta i daj nemoj nas zajebavati sa lajfkoučovanjem i brzim da ne kažem naprednim kursom iz organske hemije. Zašto bi bilo bitno da čovek pretrči bez stajanja 30 km? To nit je zdravo nit ima neku aplikativnu primenu. Da se razumemo, sve je to ok i individualno al daj nemoj nas terorisati sa tim sranjima, jebe mi se tačno da li je šaomi najbolja vrednost za novac. Ima nešto i u drozi, blejanju sa svojom porodicom, povremenom alkoholnom delirijumu, death metalu, kontemplaciji u prirodi bez fotografisanja, što svi moramo da budemo nabudženi i sa podkresanim bradicama?

 

Odlican post

 

Svakako se ne treba zapustiti, ali ta prica zavistan sam od 1 kafe dnevno i ne mogu da je ostavim i treba doci do stadijuma kad treba da trcis 30km je ipak nepotrebno. Postujem svakako tvoj nacin zivota i razmisljanja @BattleBender ali ti ides daleko iznad proseka u healthy life lifestyle-u, moze da se zivi okej i bez tolikog HC-a

  • Like 1
Link to comment
Share on other sites

23 hours ago, BattleBender said:

Aha.... izvrsi eksperiment, okupi kline od 18,19 godina, njih 7,8... i odvedi ih na izlet negde, da rostiljaju. Pobice se za 10 minuta oko toga kako da se zacini i spremi salata.
"Kako mozes da stavljas zejtin na paradajz?" itd itd...

Ljudsko bice nije divlja zivotinja pa da ceo zivot slepo prati ono sto ga nauci roditelj dok je mladunce, ali jak je legacy i uticaj na nasu svakodnevnicu, to sto vidimo svakodnevno. I nekad se godinama pobedjuje taj nametnuti model prilikom odrastanja.
Pocevsi od toga u koliko sati se doruckuje, ruca, vecera, do toga kako se to radi. Sve se to ugradjuje u svakodnevnicu, ali se i dresira nepce bukvalno...

Okruzen sam primerima gde ljudi nose navike iz kuce sto se tice hrane, mnogima se to dozivljava kao stvar ponosa.
"Kod nas zna se, imamo ljude za cvarke, to se jede". Pogotovo postoji koncept nekakvog JUNACKOG i PONOSITOG gurmanstva. Kao jaci si, jebem li ga sta...

Sam sam takodje primer za neke stvari. Moja majka se kao mlada u jednom momentu nagojila, dete rodjeno na selu itd. Od tada nije dozvolila da ima kilo viska. Decenijama uci o hrani, ima skripte, kupuje knjige, zapisuje u velikim sveskama, sistematizuje znanje o namirnicama itd itd. I to je postalo deo nje pre nego sam se ja rodio maltene.
Dala mi je da probam n puta razna povrca, zrnevlja, i sve te namirnice koje vaze za zdravu (generalno sveza hrana) Mozda kad sam imao 6,7 godina celer i laneno seme mi nisu bili omiljena stvar, pa sam i ja krisom kupovao Kokos dezert cokoladicu, ali taj ukus i ta hrana mi nisu nesto totalno strani. Ti ukusi su mi normalni.

Meni je sada prirodnije, cak i vise me vuce, da jedem svezu hranu. Klot jedem kinou, proso, kuskus, i sve takve zajebancije. I nije mi grozno, ne jedem ga na silu. Uz skroz malo bibera mi je i kul.
Kod mog najboljeg druga je u kuci bila kultura da se mnogo soli, i on soli kao manijak. Ja mu cesto kazem da on ne zna uopste kakav je ukus bilo koje hrane, jer sve presoli i samo so oseca. Drugi ortak dolazi iz kuce gde je sve masno, i sam ima tendenciju da jede takve stvari.
Obojica imaju zdravstvene probleme. Jedan ima ozbilja
n holesterol, drugom operisali zucnu kesu i generalno se muci sa digestivnim traktom.

 

Na osnovu čega si došao do ovoga? Iskreno mi nije jasno.

 

 

Bold: jbt kod tebe sve neki drastični primeri. Ovaj jede samo slano, ovaj jede samo masno, a ja sam bolji od toga, jedem samo neobradjeno, organsko, itd. Karikiram malo, al jasna je poenta.

Ima li negde sredine? Pošto se u tu sredinu uklapa jedno 90% ljudi iz mog okruženja. Da kažem da neko šire društvo ima 15ak momaka, od 35 do 42 godine, svi su normalno gradjeni, niko nema neke zdravstvene probleme, neki treniraju, neki ne, ali nijednog ne možeš da strpaš u ove tvoje kalupe.

  • Like 6
Link to comment
Share on other sites

17 minutes ago, realno *w said:

 

Na osnovu čega si došao do ovoga? Iskreno mi nije jasno.

 

 

Bold: jbt kod tebe sve neki drastični primeri. Ovaj jede samo slano, ovaj jede samo masno, a ja sam bolji od toga, jedem samo neobradjeno, organsko, itd. Karikiram malo, al jasna je poenta.

Ima li negde sredine? Pošto se u tu sredinu uklapa jedno 90% ljudi iz mog okruženja. Da kažem da neko šire društvo ima 15ak momaka, od 35 do 42 godine, svi su normalno gradjeni, niko nema neke zdravstvene probleme, neki treniraju, neki ne, ali nijednog ne možeš da strpaš u ove tvoje kalupe.

 

 Jos 1 dobar post

Ali takva je narav BB, uvek teski ekstremi  u svemu 😄 

Link to comment
Share on other sites

10 hours ago, Chaos Is Me said:

Danas imamo klasičan teror telesne estetike, što plastične i fotošopirane što prirodne, naročito zastupljeno kroz društvene mreže. Tako imamo čitavu poplavu fitnes koučeva, personalnih trenera, nutricionista i sličnih balvana koji svoj krvav rad u teretani feat raznorazni suplementi i steroidi pokušavaju da prezentuju kao kvantnu fiziku, neki od toga solidno i žive samo što moraju često da prave pauze od dizanja gvožđa da bi se slikali za instagram dok žila kenjara neumitno bubri na čelenci. Mislim svaka čast, treba jako puno truda nagruvati se do nekog polu bodibilde(r) statusa al propusti se u međuvremenu štošta i daj nemoj nas zajebavati sa lajfkoučovanjem i brzim da ne kažem naprednim kursom iz organske hemije. Zašto bi bilo bitno da čovek pretrči bez stajanja 30 km? To nit je zdravo nit ima neku aplikativnu primenu. Da se razumemo, sve je to ok i individualno al daj nemoj nas terorisati sa tim sranjima, jebe mi se tačno da li je šaomi najbolja vrednost za novac. Ima nešto i u drozi, blejanju sa svojom porodicom, povremenom alkoholnom delirijumu, death metalu, kontemplaciji u prirodi bez fotografisanja, što svi moramo da budemo nabudženi i sa podkresanim bradicama?

Ček,ček,ček - ne poseduješ xiaomi?

Link to comment
Share on other sites

@Chaos Is Me dobro kažeš, ali  kao i obično - istina je negde između - a meni se sviđa Battlov pristup. Imam slučaj u porodici baš poslednjih godina gde bi mi i otac i majka bili neuporedivo vitalniji i sa manje tegoba u "seniorskom" dobu da su se samo malo više, uslovno rečeno, bavili sportskim aktivnostima, makar malo više kretanja koje bi očuvalo više muskulaturu i kičmu pre svega. Klinci (društvo moje ćerke) su pametni, pa se otprilike 80% razreda "bilduje", a zapravo nije nikakvo bildovanje, nego rade jedino što mogu da rade u ovom savremenom dobu - idu u teretanu. Neko ima (skupog) trenera koji ih ojadi, neko (kao moje dete) ide sa roditeljem koji ponešto osnovno barem zna - kako da se izbegne mogućnost povrede, kako da se zategne malo telo i dobije kondicija, ali suština je da se ide jer je to jedini način da se uhvati malo fizičkog danas. 80tih i 90tih jeste bilo potpuno drugačije i ne vredi sada kukati kako je bilo bolje ili gore - nije, bilo je drugačije. Ja znam kako se osećam poslednjih 3,4 meseca kada zbog raznih haosa u životu i obaveza nisam mogao da idem da malo provežbam (kao govno) i kako je kada uspem da odem na svoja skromna 3x nedeljno teretanica po sat vremena, od toga 15-20 minuta trčanja na traci. Nebo i zemlja - sada sam na lošijoj strani spektruma 50godišnjaka, kada vežbam sam na boljoj strani, simple as that. Naravno da se treba i snažno napijati ili povremeno drogirati, ali to se sa godinama proredi i nekako ne isključuje jedno drugo.

Link to comment
Share on other sites

Create an account or sign in to comment

You need to be a member in order to leave a comment

Create an account

Sign up for a new account in our community. It's easy!

Register a new account

Sign in

Already have an account? Sign in here.

Sign In Now
×
×
  • Create New...