Tomiprunet Posted September 20, 2021 Share Posted September 20, 2021 Ja pisem kako je to ovde, a i hteo sam da kazem da svuda je to isto, bilo u srbiji, bilo u francuskoj, pogotovo kod ovih starijih ljudi 55+ godina. ja mislim da ne bi trebalo da se zamera tim ljudima sto te stalno nude da jedes ili pijes. Link to comment Share on other sites More sharing options...
C.F. Posted September 20, 2021 Share Posted September 20, 2021 Samo ćaskamo. Ali! Zašto ne bi malo pomerili to ponašanje da oni je zameraju nama ako nešto odbijemo jer nije iz razloga da ih ne poštujemo, već zato što vodimo računa o svom zdravlju ili pak neku hranu ne volimo. Hahaha moj doručak Link to comment Share on other sites More sharing options...
Tomiprunet Posted September 20, 2021 Share Posted September 20, 2021 2 hours ago, ControlFreak said: Samo ćaskamo. Ali! Zašto ne bi malo pomerili to ponašanje da oni je zameraju nama ako nešto odbijemo jer nije iz razloga da ih ne poštujemo, već zato što vodimo računa o svom zdravlju ili pak neku hranu ne volimo. Hahaha moj doručak Sve je to uredu, i svako treba da pazi na svoje zdravlje, ali pojesti jedan mcdonald hamburger jednom mesecno nece nikome nista skoditi, ili popiti jednu casu koka kole. Tako isto ni pojesti nesto kod rodbine kad se dodje nece nista skoditi, jer to nije svaki dan, vec jedom ili dva puta. Previse se mi sad ponasamo kriticki prema tim nasim starijim rodjacima, ljudima. Kasnije kad ih vise ne bude bilo ce nam biti zao sto smo ovako, onako reagovali. Samo sto u ovom trenutku mi toga nismo svesni. Isto ja toga nisam bio svestan sve dok nisam poceo da radim, tj da se staram o tom starijem coveku na Kipru. U pocetku sam bas bio negativan, i vremenom sam promenuo svoj stav, i bio manje nervozan na neke njegove reakcije, zelje, na to sto je uradio,.... ( covek je bolovao od Lewy Body disease ) . Tako i posle u Francuskoj, to su sve ljudi koji ne zele lose , oni samo zele da ti udovolje, iako je to mozda pogresno, ili previse, ali treba ih istrpeti. BTW super ti je dorucak, obozavam palacinke, u svim kombinacijama 1 Link to comment Share on other sites More sharing options...
C.F. Posted September 20, 2021 Share Posted September 20, 2021 Naravno da razumem starije ljude, tj. pokušavam, ponekad se na momenat iznerviram, ali brzo podsetim sebe da ih ne mogu promeniti, a vremena je malo. Eto, sad sam u toj situaciji, manje više po nekoliko puta na dan moram da ih blago opominjem da se ne svadjaju, da svoje dane provode u slozi i miru, da sam tu za njih i uvek biti. 1 Link to comment Share on other sites More sharing options...
sreta-steta Posted September 20, 2021 Share Posted September 20, 2021 Ja to naziv kulturoloskim razlikama... Svasta sam jeo po Aziji jer se to ocekivalo od mene. Srbija je vrlo, vrlo umerena u tom pogledu. Ono za placanje, nisam siguran da je u pitanju seksizam, pre je vise ono (cesto napadno) pokazivanje gostoljubivosti i zahvalnosti u srba. Secam se jedan od mojih prvih odlazaka u Nemacku. Seli na veceru, na kraju svako vadi svoju kreditnu da se podeli racun i sto je najludje konobar potpuno spreman! i podeli racun za cas. Sledece vidjanje, ja rekoh a necete majci i izvadim karticu i rekoh ja placam. Posle me je jedan od njih koji mi je tada bio sef, odveo na stranu i rekao da to sto sam uradio je vrlo nekulturno. A ja niti sam imao neku potrebu da se kavaljerisem ili pravim vazan, vec jednostavno vise nas sedi i sedece u narednom periodu zajedno. Onda mi imavise smisla da svako placa po jednom nego da delimo racun. I dalje mi je to deljenje racuna debilno, mislim cak da je to bio jedini put da delim racun 1 Link to comment Share on other sites More sharing options...
C.F. Posted September 20, 2021 Share Posted September 20, 2021 U US je to potpuno uobičajeno - split the bill. Mi sa prijateljima to radimo, ništa čudnoga nema, niko nije uvredjen, niti se prsi, ali često to unapred dogovorimo ukoliko neko časti. To je kad je neki povod. Takodje, sa najboljim prijateljem s kojim se redovno sastanemo, jednom on, jednom mi. Nikad podignut ton ili dreka oko toga. Jedan kaže plaćam, drugi kaže hvala, sledeći put je moj red. Moj primer sam nazvala seksističkim jer mi je rečeno da je po bontonu da muškarac dobije prednost. Ako mi neko pokaže dokaz za to, pročitaću, pa da, oprostite, pljunem na isti. Ali, nikako ne bih da drugima držim predavanja ili govorim kako da čine, nek svako čini kako mu/joj odgovara ili smatra pravednim, pravilnim. .Ponovo, moj post ovde nije da se žalim niti sam postala manje vredna zbog tog incidenta, zahvalna sam za sve vaše postove, učim i kroz njih. 1 Link to comment Share on other sites More sharing options...
Angelia Posted September 20, 2021 Share Posted September 20, 2021 6 hours ago, ControlFreak said: OK, ali kakvo mišljenje imate prema tome da se neko uvredi ukoliko ne pojedete sve što su ponudili i ako vas više od put, dva nude? Meni je to uvek kao neki test, jer ako padnes zavrsi se sa "al si se promenila, mnogo si se ti amerikanizovala". Ili "drzis dijetu, a? Mogla bi malo da se ugojis". neprimereni komentari tog tipa me uzasno zivciraju. Meni je to totalno suludo da se neko uvredi, zato sto ja jedem na drugi nacin. 24 minutes ago, ControlFreak said: U US je to potpuno uobičajeno - split the bill. Mi sa prijateljima to radimo, ništa čudnoga nema, niko nije uvredjen, niti se prsi, ali često to unapred dogovorimo ukoliko neko časti. To je kad je neki povod. Takodje, sa najboljim prijateljem s kojim se redovno sastanemo, jednom on, jednom mi. Nikad podignut ton ili dreka oko toga. Jedan kaže plaćam, drugi kaže hvala, sledeći put je moj red. Moj primer sam nazvala seksističkim jer mi je rečeno da je po bontonu da muškarac dobije prednost. Ako mi neko pokaže dokaz za to, pročitaću, pa da, oprostite, pljunem na isti. Ali, nikako ne bih da drugima držim predavanja ili govorim kako da čine, nek svako čini kako mu/joj odgovara ili smatra pravednim, pravilnim. .Ponovo, moj post ovde nije da se žalim niti sam postala manje vredna zbog tog incidenta, zahvalna sam za sve vaše postove, učim i kroz njih. Ja bih posizela na "muskarac ima prednost" - divim ti se da si se suzdrzala Imam ja poslovno prijatelja, pa svaki put za rucak ide "ovaj put ja placam" "ne, ne dolazi u obzir ja sam tebe zvao", i oboje masemo karticama i kao pokusavamo da pobedimo ali oboje se smejemo na to. Posto je absurdno, jer oboje masemo poslovnom karticom Ali to je vise sala medju nama. Ali desavalo mi se da veceram sa prijateljem, i stavim karticu da platim, a konobar kad se vrati ponudi njemu da potpise racun Jer misli da on placa, pa se iznenade. 2 Link to comment Share on other sites More sharing options...
Cyber Posted September 20, 2021 Share Posted September 20, 2021 5 hours ago, ControlFreak said: Naravno da razumem starije ljude, tj. pokušavam, ponekad se na momenat iznerviram, ali brzo podsetim sebe da ih ne mogu promeniti, a vremena je malo. Ne vredi uciti starog psa da sedi. Ali, i to ima neki svoj sharm. 😉 Uz to, sjajna prilika da se prisetimo da kad nadvladamo sebe onda mozemo da nadvladamo i situaciju. 2 Link to comment Share on other sites More sharing options...
MrTripleDouble Posted September 21, 2021 Share Posted September 21, 2021 Sacuvaja gospod Link to comment Share on other sites More sharing options...
C.F. Posted September 22, 2021 Share Posted September 22, 2021 Danas sam tužna jer ih ostavljam iako se vraćam nanovo za par nedelja. Provodim puno vremena s njima. Mama uporno pokušava da nas odvrati odlaska na večeru, a mi ne želimo da je dodatno mučimo. Nemoćna je, slabašna, nije joj dobro, povrh drugih zdravstvenih problema, još i alergija. U jednom momentu, rezignira, pa ti znaš kako sam dobra kuvarica i šta sam sve mogla. Kasno sinoć, setim se njenih reči, izražaja lica i zaplačem. Nemoćna sam da joj vratim snagu, da joj bude bolje, da ne ostari, ostaju samo sećanja na srećna vremena provedena zajedno i puno ljubavi. 6 Link to comment Share on other sites More sharing options...
𝓑𝓪𝓫𝔂 Posted September 22, 2021 Share Posted September 22, 2021 On 9/1/2021 at 2:26 AM, vilhelmina said: Ja se danas, i ovih dana, osecam vrlo cudno. Nikad pomesanijih osecanja, zbunjena i nemirna, iako sve ide kako sam planirala i zelela, pa i bolje od toga. Prodala sam stan u Ohridu i dobila vise para nego sto sam ocekivala. Trebalo bi da se radujem, i radujem se, ali ipak… Sedim u stanu koji mi je u poslednjih osam godina bio drugi dom, i koji cu zauvek napustiti za nekoliko dana, kad se zavrse sve formalnosti oko primopredaje. Agent sredjuje formalnosti, a ja pokusavam da se opustim i uzivam, ali nikako da se otresem misli da je sve sto uradim verovatno poslednji put ovde. Posebno sto je taj Ohrid moja poslednja veza s ex-yu, jedino mesto na tom prostoru koje sam redovno posecivala, a sad vise necu. Sve sto meni znaci taj prostor, a to sam cela ja, nosicu sa sobom gde god da krenem, ali vise nece biti mesta da mu se vratim, da se opet sastanem sa samom sobom kad se razidjemo, kad osetim da nisam cela, vec sastavljena iz mnogih delova, koji se nekad drze na okupu, ali nekad prete da se raspadnu kao polomljena vaza; lepljenje tu slabo pomaze jer nikad vise nece biti ista. Odluka da se proda ovo meni toliko drago mesto nije dosla iznenada, i bila je sve samo ne laka. Ali vec duze vreme mi je kamen o vratu, a pandemija je to samo potvrdila. Ne bih sad da nabrajam sta me sve na to navelo, mnogo je tih stvari i svaka je po sebi nebitna sitnica, ali zajedno su postale jedna vrlo komplikovana situacija s kojom mi je postalo naporno da se borim. Pri tom je tu i buduca penzija, koja se sad vec priblizila na max 6-7 godina, i kad bi trebalo na tom nekom alternativnom mestu da provodim vise vremena. I dodjoh do toga da to mesto, iz hiljadu prakticnih razloga, ipak treba da bude u EU. I tako ovih dana setam i oprastam se s mojim Balkanom, s praznim ohridskim kejom ujutro, s jezerom koje bljesti, s albanskim planinama s druge strane i Galicicom s ove, s parom labudova kojima sam ispratila odrastanje cetiri generacije mladunaca, a sad ponosno setaju i petu, s prodavcem prasnjavih knjiga na jezicima ex-yu iz sedamdesetih, s Kaneom i Tvrdjavom, s bilbordima zaostalim od proslih i onim koji najavljuju buduce koncerte Petra Grase, Legendi i ostalih ex-yu zvezda, s rekom ljudi koja se uvece sliva na Ploscad, s pecenim kukuruzom, bozom i baklavama, s kasirkom u samoposluzi koja za sve ove godine nijednom nije propustila da me pita imam li Ramstor karticku… Ni trena nemam dilemu da li je odluka bila dobra. Bila je, i tek ce se pokazati koliko, kad svijem novo gnezdo na nekom lepom suncanom mestu pored Sredozemnog mora, ali trenutno mogu samo da slinim za necim sto zauvek odlazi iz mog zivota kao neka cvrsta tacka, mesto na kojem se spajamo ja i ja. Nemoj biti toliko tuzna. Uvek postoji razlog zasto se to desava. Mozda se jedna vrata zatvaraju druga otvaraju. Mozda je vreme da provodis na nekim novim mestima ili nekom drugom mestu. Nosis lepe uspomene odande i neka ti to za neki novi pocetak bude dovoljno. 2 1 Link to comment Share on other sites More sharing options...
Besni lala Posted September 22, 2021 Share Posted September 22, 2021 Rekonvalescentski ... Trudim se - ne polazi baš za rukom uvek, ali se trudim. Hvala svima na lepim željama. 1 4 Link to comment Share on other sites More sharing options...
urosg3 Posted September 23, 2021 Share Posted September 23, 2021 @ControlFreak @Angelia i ostali na Kosmaju ja pečem prase, vi možete donesete piće i salate, i kolače. Ali prase je moja briga, važi? 1 Link to comment Share on other sites More sharing options...
zoran59 Posted September 23, 2021 Share Posted September 23, 2021 1 hour ago, urosg3 said: na Kosmaju ja pečem prase, vi možete donesete piće i salate, i kolače. Ali prase je moja briga, važi? Lako za prase, neko kako je dupe/noga? 1 Link to comment Share on other sites More sharing options...
urosg3 Posted September 23, 2021 Share Posted September 23, 2021 1 minute ago, zoran59 said: Lako za prase, neko kako je dupe/noga? Korak po korak ide na bolje. Gluteus boli zbog injekcija, 3x svaki dan, ali već ima 4 položaja u kojima ne boli 🙂 pre neki dan sam čak i otšetao do pijace, za volan još ne smem, vozim stick pa mi treba kvačilo a to opasno boli, da je automatik ihaa. Kako da ti kažem ima i srećnih delova dana, recimo ujutro! Prvi put mi je u životu nisam imao pojma da može ovoliko da boli, nekako se privikavam. Stoni tenis baš volim, a zapeo kao sivonja za taj poen i eto belaja, bar da sam poen uzeo 😞 Sve u svemo počinje telo da me opominje, a na jesen imam ozbiljna posla na Kosmaju da pripremim sve za zimu, sa ovakvom šapom biće čupavo. Ali eto makar The Starija princeza uživa u ulozi kućnog vozača, ubija kilometre. Čudo je to kad te boli, sve misliš nije tako jako, a podmuklo pa traje, pa te umori, pa u jednom trenutku ne mogu više da mislim na nešto drugo bez ulaganja velike količine volje i inata, a onda je rezultat traljav. Kaže mi žena da sam primeran pacijent i za razliku od njenog pokojnog oca kojeg je mučilo slično mnogo bolje podnosim psihički, i da je on ubijao atmosferu po kući, ja to još uvek gledam sportski, ma proći će. Ali traje bogami, jeste ide na bolje, ali traje... 3 Link to comment Share on other sites More sharing options...
Pletilja Posted September 24, 2021 Share Posted September 24, 2021 Juce sam dozivela trenutak velikog straha: oko 11 h sam posla u grad, pijacni dan, mnogo ljudi na ulici, odjednom - cuju se sirene, ubrzo se pojavljuju 2 automobila vojne policije pod rotacijom, za njima kolona od 9 vojnh kamiona punih vojske i ambulantna kola kao pratnja. Sve se na ulici zaledilo, kao da je vreme stalo, niko ni korak da napravi.....kad je kolona prosla, gledam lica osoba do mene, pogledi nam se srecu, niko nista ne govori dok jedan stariji gospodin, u pola glasa ne kaze " Idu na gadjanje...." Srce mi je lupalo, sela sam na ivicu obliznje zardinjere jer nisam mogla da se setim ni zasto sam na ulici i sta treba da uradim u gradu. U mislima samo identicne slike iz devedesetih kad je prolazila ista takva kolona koja je zavrsila u Sloveniji.... A ja sam mislila da sam svu tu istoriju stavila tamo gde treba i zalupila vrata? U onim pogledima sam videla samo jedno pitanje "Nece valjda opet...?" Moja generacija je umorna, frustrirana, gubitnicka.....svim silama se trudimo da zivimo privid normalnosti a u sebi nosimo toliko straham, brige i dovoljno je tako malo da nas sve to preplavi i pokaze koliko smo osteceni, napukli.... Nece valjda opet...... 1 3 Link to comment Share on other sites More sharing options...
𝓑𝓪𝓫𝔂 Posted September 30, 2021 Share Posted September 30, 2021 @Div, kako si? 1 Link to comment Share on other sites More sharing options...
Div Posted September 30, 2021 Share Posted September 30, 2021 35 minutes ago, Baby said: @Div, kako si? Mislim da sada već vidno ide na bolje, danas nemam temperaturu, osećam se solidno obzirom na okolnosti. Sutra ću raditi analize pa u subotu idem na kontrolu kod pulmologa. 5 Link to comment Share on other sites More sharing options...
Hrvat iz Gospića Posted September 30, 2021 Share Posted September 30, 2021 Osjećam se odlično. Prošli vikend sam pojeo dosta svježeg rogača pa nisam mogao na wc do danas. Život je lijep. Link to comment Share on other sites More sharing options...
Pletilja Posted October 15, 2021 Share Posted October 15, 2021 (edited) Sve sam pokusala da se saberem, da nadjem onu brzinu i ostrinu misli koja mi je pomagala da prezivim, ne ide.... Nakon cerkine posete pocetkom Avgusta, kao da sam u vakuumu, kao da me nema, one "ja" koja sam bila, koju poznajem i na koju mogu da racunam... Majstor me drzi na listi ali ne dolazi da kreci stan, ne mogu nista od jesenjih radova dok se to ne obavi, u kuci sve veci haos jer je sve odlozeno dok se ti veliki radovi ne obave. Gubim vreme, osecaj koji ne odnosim. Na rutinskoj poseti veterinaru, Aji su pronadjena 3 cvorica na mlecnim zlezdama, ceka nas ispitivanje, slomilo me je to, ne mogu da verujem da, posle svega sto je prezivela, sada, kada ima dom, kada se potpuno predala jednom mirnom, dobrom zivljenju - treba da prolazi kroz ovakvo iskusenje. I svo to umiranje...... Moj svet je pukao, ispao iz zgloba... Juce me je prepao mladi policajac i obavestio da sam prekrsila zakon jer sam koristila mobilni telefon na pesackom prelazu! Prelazila sam na zeleno, telefon sam imala u ruci jer sam, cekajuci zeleno svetlo na semaforu, trazila aplikaciju koja mi meri predjenu razdaljinu....mojih 5 km na dan, posla sam da vidim labudove koji su se vratili na nase jezero.... Sve je manje tih oaza normalnog, bar u mom slucaju, sve redji su trenuci mira makoliko se trudila da radim sve kako treba... I sad, jutro je, sta ja da radim sa ovim danom u kojem jedva da ista zavisi od moje volje? Da odem, opet, da gledam labudove....? Edited October 15, 2021 by Pletilja 1 2 2 Link to comment Share on other sites More sharing options...
C.F. Posted October 19, 2021 Share Posted October 19, 2021 Lep dan danas. Šetamo Knezom, suprugu se dopao Plato, oseća se kao kod kuće blizu univerziteta 🙂. Polako taložimo utiske prethodnih nedelja provedenih u Evropi. Ne želim da previše razmišljam o povratku, samo da uživam, Pinot Noir Lastar i potaž od bundeve za početak. Čak ne dozvoljavam ni da me rastuźe polupane ploče ispred zgrade…gledaću u vis, poklopiću uši da ne slušam ulične svirače… 5 Link to comment Share on other sites More sharing options...
C.F. Posted October 29, 2021 Share Posted October 29, 2021 Ljubaznost carinika i ostalih službenika … standardno kao i pre dvadeset godina… da, znam, previše očekujem. Pa pogledaj me i nasmeši se malo, digni tu masku što ti je ispod nosa i brade…. Rastanak…teško i meni i njima, ali moj dragi taksista bar ima razumevanja za mene, plačem uz zvuke Arsena Dedića… 2 Link to comment Share on other sites More sharing options...
Kronostime Posted October 29, 2021 Share Posted October 29, 2021 8 hours ago, ControlFreak said: Ljubaznost carinika i ostalih službenika … standardno kao i pre dvadeset godina… da, znam, previše očekujem. Pa pogledaj me i nasmeši se malo, digni tu masku što ti je ispod nosa i brade…. Rastanak…teško i meni i njima, ali moj dragi taksista bar ima razumevanja za mene, plačem uz zvuke Arsena Dedića… 1 1 Link to comment Share on other sites More sharing options...
C.F. Posted October 29, 2021 Share Posted October 29, 2021 Čikaški aerodrom je dobar za trening. Fitbit mi je izmerio jedno 5000 koraka od aviona, jednog do drugog terminala. Vince dok čekamo sledeći let, u baru gde grupa Amerikanaca priča toliko glasno da imam utisak da je kao za pozorišnu scenu. Pogotovo jedna žena, maltene viče….mnogo su glasni ljudi ovde, čini mi se glasniji od Evropljana. Brzo smo prošli kontrolu i ovde nam nisu tražili ništa veza vakcinacije i testiranja. Link to comment Share on other sites More sharing options...
Angelia Posted October 29, 2021 Share Posted October 29, 2021 54 minutes ago, ControlFreak said: Čikaški aerodrom je dobar za trening. Fitbit mi je izmerio jedno 5000 koraka od aviona, jednog do drugog terminala. Vince dok čekamo sledeći let, u baru gde grupa Amerikanaca priča toliko glasno da imam utisak da je kao za pozorišnu scenu. Pogotovo jedna žena, maltene viče….mnogo su glasni ljudi ovde, čini mi se glasniji od Evropljana. Brzo smo prošli kontrolu i ovde nam nisu tražili ništa veza vakcinacije i testiranja. Ja mrzim taj aerodrom jos od prvog puta u US. Dobar je za trening za marathon. Link to comment Share on other sites More sharing options...
Recommended Posts
Create an account or sign in to comment
You need to be a member in order to leave a comment
Create an account
Sign up for a new account in our community. It's easy!
Register a new accountSign in
Already have an account? Sign in here.
Sign In Now