Jump to content

Kako se danas osecate.


mrd

Recommended Posts

@ControlFreak  U ovom delu foruma može da se piše i o umetnosti.

 

KUL (Kultura, Umetnost, Lifestyle) ali ne postoji poseban pdf o likovnoj umetnosti... Otvori temu ovde.

 

Možda, ukoliko bude više tema i otvore novi pdf, poseban za likovnu umetnost..

 

Nadam se da sam bar malo pomogla 🙂  

 

  • Thanks 1
Link to comment
Share on other sites

Inače se danas osećam odlično, raspoložena sam, puno energije, a još malo pa osvajam zlatnu na Divovoj temi😂!

Bila sam pod stresom oko uzimanja slobodnih dana za odlazak tamo, pa je odobreno, pa sad redom da otkačinjem “to do” listu. Kad sam pod pritiskom, pokušavam da budem smirena, brinem za svoje, nadam se da bude dobro dok dodjem i dok sam tamo. Danas sam se opustila i dozvolila sebi da se zabavljam kako hoću.


Otišli na ručak i u knjižaru, moj kupio ovu, raduje se. Meni drago da se provede sa prijateljima dok ja sedim sa svojima. Samo još kad bi mama prestala da puši, pa da se ne gušim…nema veze, izdržaću ❤️.
 

Spoiler

spacer.png

 

  • Love 2
Link to comment
Share on other sites

Srce na mestu.....kad mi se bacila u zagrljaj kao nekad, kad je bila mala.....mislila sam da cu ja da zapalacem i trenirala sam, zamisljala susret bez suza....rasplakala se ona.....a ja sam bila mama junak, smirena, razlozna, nezna......pa smo odvukle njen veliki kofer u stan......i pricale do, skoro, sledeceg jutra....a onda sam virila u njenu sobu i gledala je kako spava......

  • Love 7
Link to comment
Share on other sites

Moja je još relativno mala, 10 godina.... Poslovni put od 20-ak dana, tako već nekoliko puta ove godine.... A polazak pre pola sata preslikan: snažan zagrljaj, glava na mom ramenu i plakanje... Par minuta ne želi da me pusti ni da se odvoji od mene... U grlu knedla koja guši.... Iako smo, da kažem, nekako navikli na takav ritam... A sad dok pišem suza klizi niz obraz... 

  • Like 4
Link to comment
Share on other sites

Sada sam pročitala o njoj i pogledala wiki. Tako mlada, kakva tragedija, prosto ne verujem da žene i u današnje doba gube život nakon porodjaja. Lep gest kolege, ali mnogo tužno videti njeno lepo, nasmejano lice i znati da je nema više. 

Link to comment
Share on other sites

4 hours ago, ControlFreak said:

@Pletilja

Neću da ti persiram ovde. Mislim na tebe, znam da ti nije lako, ali nadam se da je svaki momenat sa ćerkom bio dragocen. ❤️

Hvala draga, u pravu si, ovih 14 dana su zaista medju najznacajnijim u mom zivotu, imala sam srece da docekam (u ovom ludom svetu) da vidim svoju decu u zrelim godinama, kao odrasle, formirane licnosti i to je divno. Raduje me to sto brat i sestra, razdvojeni godinama i hiljadama kilometara i dalje imaju lep odnos kao kad su bili mali, sada je tu i unuk kao najsladja spona medju njima, ljubav izmedju njega i tetice je shasava, vesela, nezna.....zivot zaista ide dalje.

U stanu je tisina......prolazim kroz sobe i gledam tragove njihovog boravka......knjige su ispreturane, svako je poneo po nekoliko primeraka ali ni blizu onoliko koliko su zeleli.....nista od onog sto sam predlagala da ponesu od sitnica za koje znam da ih vole nisu poneli..."majka, ne rasturaj kucu, ima vremena....". Ima, u vecnosti......sad sam sigurna da smo joj dali najbolji deo sebe kao porodica. Jos neko je bio tu sa nama, njihov preminuli otac, to prisustvo je bilo svo veme tako snazno, kao da sam cula kako kaze "Ma, sve je to lepo ali niste morali da odete tako daleko...."

Cuti, matori, morali su a i da nisu, tako su izabrali. 

Danas nista necu da raspremam, na casama i sholjama za caj, tanjiricima za kolace su njihovi tragovi....alavi su na slatko oboje, kao kad su bili mali...a ja sam njihova mama, jos uvek i zauvek. 

 

 

 

 

 

 

  • Love 6
Link to comment
Share on other sites

@Pletilja Ako me nista drugo ne natera da kupim kartu za SR, ti ces. Iako ovi moji, mislim brat I sestra ne planiraju, iz logicnih razloga, jednostavno ne mogu da zamislim da se moji roditelji ovako osecaju kao ti. A navikli su, da koliko god im nedostajemo, vidjamo se cesto, il sam ja tamo 4-5 puta za vikend, il sestra doleti (burazer zabusava zadnjih par godina) ili oni dolaze kod nas. Ovo je jako dugo vreme da se ne vidimo.

 

Inace sam u jako turbuletnom periodu zivota, nemam pojma kako sve da uklopim, ali dan za danom. I ide dobro.

 

Sad klinac dodje da me obavesti ako sam zaboravila, da sam mu obecala da ga sutra vodim kod frizera. Zasto vodim odraslog mamlaza kod frizera, pa zato sto se seli za dve nedelje pa pokusavam da provedem svaki trenutak s njim.

 

Zato sto se za dve nedelje zavrsava njegovo detinjstvo gde je ziveo sa mamom. Drago mi je zbog njega ali sam I tuzna...

Znaju svi koji su ispratili decu o cemu pricam.

  • Like 1
  • Love 2
Link to comment
Share on other sites

[mention=536]Pletilja[/mention] Ako me nista drugo ne natera da kupim kartu za SR, ti ces. Iako ovi moji, mislim brat I sestra ne planiraju, iz logicnih razloga, jednostavno ne mogu da zamislim da se moji roditelji ovako osecaju kao ti. A navikli su, da koliko god im nedostajemo, vidjamo se cesto, il sam ja tamo 4-5 puta za vikend, il sestra doleti (burazer zabusava zadnjih par godina) ili oni dolaze kod nas. Ovo je jako dugo vreme da se ne vidimo.
 
Inace sam u jako turbuletnom periodu zivota, nemam pojma kako sve da uklopim, ali dan za danom. I ide dobro.
 
Sad klinac dodje da me obavesti ako sam zaboravila, da sam mu obecala da ga sutra vodim kod frizera. Zasto vodim odraslog mamlaza kod frizera, pa zato sto se seli za dve nedelje pa pokusavam da provedem svaki trenutak s njim.
 
Zato sto se za dve nedelje zavrsava njegovo detinjstvo gde je ziveo sa mamom. Drago mi je zbog njega ali sam I tuzna...
Znaju svi koji su ispratili decu o cemu pricam.
Dobro je da hoće s'tobom. :)
Uživajmo u deci dok hoće da budu s'nama.
Ja mogaestarijeg nisam video godinu dana. Dobro je da je skratio more da dođe da me vidi pre nego se vratim. [emoji14]
Naša deca naša rados'!
Haha

Sent from my LM-V405 using Tapatalk

  • Like 1
Link to comment
Share on other sites

6 minutes ago, mrd said:

Dobro je da hoće s'tobom. 🙂
Uživajmo u deci dok hoće da budu s'nama.
Ja mogaestarijeg nisam video godinu dana. Dobro je da je skratio more da dođe da me vidi pre nego se vratim. emoji14.png
Naša deca naša rados'!
Haha

Sent from my LM-V405 using Tapatalk
 

Pa da...kaze on mama znas da ja necu dugo dolaziti, da uzivam samostalni zivot? Ja kazem sve ok.

 

Par dana kasnije pitam ga - ti nemas problem ako ja odem za SR kad se ti preselis na mozda nedelju?

Kaze pa neces ti meni trebati svaki dan, ali jel bas moras sada? 😊

 

Ps hoce samnom jer je mama super taxi, ima kola, ali je lakse ako mama sedi ispred salona iceka

Edited by Angelia
  • Like 1
  • Love 2
  • Ha-ha 2
Link to comment
Share on other sites

  • 3 weeks later...

Preporučila bih ti da ne nagliš sa emocijama i osudjuješ sve žene. Teška generalizacija. Usredsredi se na sebe i kako da prevazidješ ovaj period razumno i dostojanstveno. Ima tu puno forumaša koji su ili smo doživeli slično, bez obzira na to kog smo pola. Čujemo te i razumemo.

  • Like 7
Link to comment
Share on other sites

On 8/29/2021 at 7:40 PM, Jamesdin said:

Ima i necega dobrog. Na tezi nacin sam shvatio da zenama ne treba verovati. NIKAD!

 

Slažem se da ne treba da generalizuješ, ali razumem te. Niste bili zajedno 17 dana već 17 godina. 

 

Dozvoli sebi da tuguješ, jer si je voleo. Dozvoli sebi bes i nervozu, to su normalne reakcije posle šoka koji si doživeo.

 

Pusti da prođe neko vreme...i ne odustaj od novih ljubavi, od novih veza. Želim ti puno sreće!

 

OT.

 

Kako se osećam? Zbog ovog vremena imam malo kijavicu, ali nije to ništa. I vrtoglavice su tu, ne mogu da nateram sebe da idem na Urgentni, a nemam dovoljno novca da sve preglede i CT i možda MR uradim privatno.

 

Zanimljivo je što sam ulazila na sajtove brojnih neuroloških ordinacija u Beogradu. Samo par njih ima CT, o MR da ne pričam.

 

Psihički bih bila odlično, da nema anksioznosti...brat je operisao tumor, sada se čeka histopatološki nalaz 3 nedelje...brinem.. 

Link to comment
Share on other sites

On 8/29/2021 at 1:40 PM, Jamesdin said:

Ima i necega dobrog. Na tezi nacin sam shvatio da zenama ne treba verovati. NIKAD!

Preterujes, ali je razumljivo u ovom trenutku. Nema to veze sa polom, nekim ljudima mozes verovati a nekim ne. Kad prodje malo vremena, I bude ti lakse, promenice ti se I stav, ili bi trebao.

Godinu dana je dug period da nisi primetio da nesto nije uredu u vezi. Jer to nije "desilo se", ali da ti ne stajem na muku. 

  • Like 2
Link to comment
Share on other sites

Ja se danas, i ovih dana, osecam vrlo cudno. Nikad pomesanijih osecanja, zbunjena i nemirna, iako sve ide kako sam planirala i zelela, pa i bolje od toga. Prodala sam stan u Ohridu i dobila vise para nego sto sam ocekivala. Trebalo bi da se radujem, i radujem se, ali ipak…

Sedim u stanu koji mi je u poslednjih osam godina bio drugi dom, i koji cu zauvek napustiti za nekoliko dana, kad se zavrse sve formalnosti oko primopredaje. Agent sredjuje formalnosti, a ja pokusavam da se opustim i uzivam, ali nikako da se otresem misli da je sve sto uradim verovatno poslednji put ovde. Posebno sto je taj Ohrid moja poslednja veza s ex-yu, jedino mesto na tom prostoru koje sam redovno posecivala, a sad vise necu. Sve sto meni znaci taj prostor, a to sam cela ja, nosicu sa sobom gde god da krenem, ali vise nece biti mesta da mu se vratim, da se opet sastanem sa samom sobom kad se razidjemo, kad osetim da nisam cela, vec sastavljena iz mnogih delova, koji se nekad drze na okupu, ali nekad prete da se raspadnu kao polomljena vaza; lepljenje tu slabo pomaze jer nikad vise nece biti ista.

Odluka da se proda ovo meni toliko drago mesto nije dosla iznenada, i bila je sve samo ne laka. Ali vec duze vreme mi je kamen o vratu, a pandemija je to samo potvrdila. Ne bih sad da nabrajam sta me sve na to navelo, mnogo je tih stvari i svaka je po sebi nebitna sitnica, ali zajedno su postale jedna vrlo komplikovana situacija s kojom mi je postalo naporno da se borim. Pri tom je tu i buduca penzija, koja se sad vec priblizila na max 6-7 godina, i kad bi trebalo na tom nekom alternativnom mestu da provodim vise vremena. I dodjoh do toga da to mesto, iz hiljadu prakticnih razloga, ipak treba da bude u EU.

I tako ovih dana setam i oprastam se s mojim Balkanom, s praznim ohridskim kejom ujutro, s jezerom koje bljesti, s albanskim planinama s druge strane i Galicicom s ove, s parom labudova kojima sam ispratila odrastanje cetiri generacije mladunaca, a sad ponosno setaju i petu, s prodavcem prasnjavih knjiga na jezicima ex-yu iz sedamdesetih, s Kaneom i Tvrdjavom, s bilbordima zaostalim od proslih i onim koji najavljuju buduce koncerte Petra Grase, Legendi i ostalih ex-yu zvezda, s rekom ljudi koja se uvece sliva na Ploscad, s pecenim kukuruzom, bozom i baklavama, s kasirkom u samoposluzi koja za sve ove godine nijednom nije propustila da me pita imam li Ramstor karticku… Ni trena nemam dilemu da li je odluka bila dobra. Bila je, i tek ce se pokazati koliko, kad svijem novo gnezdo na nekom lepom suncanom mestu pored Sredozemnog mora, ali trenutno mogu samo da slinim za necim sto zauvek odlazi iz mog zivota kao neka cvrsta tacka, mesto na kojem se spajamo ja i ja.

  • Like 2
  • Tuzno 3
Link to comment
Share on other sites

9 hours ago, Angelia said:

Preterujes, ali je razumljivo u ovom trenutku. Nema to veze sa polom, nekim ljudima mozes verovati a nekim ne. Kad prodje malo vremena, I bude ti lakse, promenice ti se I stav, ili bi trebao.

Godinu dana je dug period da nisi primetio da nesto nije uredu u vezi. Jer to nije "desilo se", ali da ti ne stajem na muku. 

Ma primetio sam, ali je uvek bilo stres na poslu, zdarvstveni problemi... Milion nekih izgovora, a ja sam verovao i pokušao da pomognem. Bilo šta bilo, ispao sam tupson i nauk za u buduće.

Link to comment
Share on other sites

Jutros sam ustala rano, odvezli do mesta za testiranje pred put. Overkill, uradili PCR i brzi antigen test. Nismo bili ni na pola puta do kuće kad nam je stigla poruka sa rezultatom. Impresivno. Odlučim da odem ranije na posao. Divno, nema još gužve, sama, mir. Ulogujem se i pogledam poruku mlade koleginice od 10 i po uveče, pozitivna 😧. Malo se unervozim jer sam juče na kratko razgovarala sa njom, a stalno joj je maska ispod nosa. Zato joj se nikad ne približavam. Svejedno, nelagodan osećaj….polako dolaze drugi u kancelariju i saznaju. Ih, baš sad pred put…a pod stresom da sve ostavim u redu….

  • Like 1
  • WOW 2
Link to comment
Share on other sites

On 9/1/2021 at 9:35 AM, Jamesdin said:

Ma primetio sam, ali je uvek bilo stres na poslu, zdarvstveni problemi... Milion nekih izgovora, a ja sam verovao i pokušao da pomognem. Bilo šta bilo, ispao sam tupson i nauk za u buduće.

I sta? Spala ti kruna sa glave, izrasli rogovi...?

Ako je volis pomirite se, ako vam nije sudjeno, razidjite se k`o ljudi i trazi novu ljubav.

Sa onom pravom ces se razumeti pogledom, a ne recima.

  • Like 2
Link to comment
Share on other sites

Boli me glava i danas. Bolela me je i juče kada sam prvo čula da mi je umrla jedna tetka ( ne rođena ), pa sam čula da je jedna sestra iz bliže porodice koja ima ALS hitno prebačena na Urgentni, sumnjali su na moždani udar..srećom nije, ali...vadili su joj likvor i sada se čekaju rezultati da se vidi da li ALS napreduje, kojom brzinom...A žena je starija od mene možda najviše 10 godina..i bliske smo..

 

I dok tako slušam tužne vesti i čekam rezultat bratove biopsije, počelo je još nešto da mi se dešava..konačno lepo...ali neću još o tome da pišem..rano je..

  • Tuzno 1
Link to comment
Share on other sites

Create an account or sign in to comment

You need to be a member in order to leave a comment

Create an account

Sign up for a new account in our community. It's easy!

Register a new account

Sign in

Already have an account? Sign in here.

Sign In Now
×
×
  • Create New...