Jump to content

Kako se danas osecate.


mrd

Recommended Posts

12 hours ago, Džudi said:

Osećam se loše, pre svega zbog problema sa levom rukom, ali i zbog neuroloških problema ( za koje bih volela da su ipak samo simptomi  depresije ).

 

 

Ne daj se, Dzudi,

Ne daj se generacijo moja,

mozda skripimo tu i tamo

al` se sudbi nikako ne damo....

:default_coffee:

 

  • Love 1
Link to comment
Share on other sites

8 hours ago, Kronostime said:

Ne daj se, Dzudi,

Ne daj se generacijo moja,

mozda skripimo tu i tamo

al` se sudbi nikako ne damo....

:default_coffee:

 

 

Generacijo moja, ne dam se 🙂 Samo previše razmišljam i brinem..

 

A istostaviće se, daj Bože, da je taj neurološki problem samo simptom.. koji imaju sve žene u našim godinama.:smiley22:

 

Hvala ti na podršci...

 

 

  • Like 5
Link to comment
Share on other sites

On 11/10/2023 at 3:21 AM, Džudi said:

Osećam se loše, pre svega zbog problema sa levom rukom, ali i zbog neuroloških problema ( za koje bih volela da su ipak samo simptomi  depresije ).

 

 

 

Nema emotikon support pa ti dajem lajk kao znak podrske.

  • Thanks 1
Link to comment
Share on other sites

Ja sve češće život kao pojavi vidim apsurdno, odnosno ne vidim šta dalje postojanje može da donese novo. Bez brige, nisam suicidan, samo mi je često sve ovo oko nas besmisleno.

 

A danas se desio stres na poslu koji je verovatno samo meni big deal. Naime, napravio sam grešku u tehničkom crtežu koji je plasiran u proizvodnju. Greška je vezana za mehaničku obradu jednog dela pumpe za vodosnabdevanje. Nebitno. Bitno je da je ta greška prouzrokovala troškove.

 

Ja sam to shvatio lično jer to uvek tako radim. Razlog za moju grešku je što sam preopterećen i plus pokušavam da što pre nešto završim kako kolege ne bi imale kašnjenje u startu. Ja inače radim kao neka vrsta projektanta mada su to uglavnom standardni proizvodi uz po neku doradicu.

 

E sad, šta je muka. Jedem se ceo dan zbog toga, i bezvoljan sam, nemam snage ni da nastavim danas bilo šta. Niko mi nije ozbiljno zamerio grešku niti će me kazniti, ali ja sam besan. A besan sam jer firma nikad ne radi na tome da uči iz grešaka. Evo recimo moj primer. Apsolutno ne mogu da garantujem da opet neću pogrešiti jer sam često ispresecan raznim pitanjima i ubacivanjem kolega dok radim, a za moj posao jako je bitan mir i koncentracija. Jebiga, moraju da pitaju, ja im ne zameram, ali onda se desi da zaboravim nešto, ili previdim...i tako ode u proizvodnju.

 

Šta da radim? Kako se vi borite sa takvim situacijama?

  • Like 1
  • Love 2
Link to comment
Share on other sites

3 hours ago, John Terry said:

Ja sve češće život kao pojavi vidim apsurdno, odnosno ne vidim šta dalje postojanje može da donese novo. Bez brige, nisam suicidan, samo mi je često sve ovo oko nas besmisleno.

 

A danas se desio stres na poslu koji je verovatno samo meni big deal. Naime, napravio sam grešku u tehničkom crtežu koji je plasiran u proizvodnju. Greška je vezana za mehaničku obradu jednog dela pumpe za vodosnabdevanje. Nebitno. Bitno je da je ta greška prouzrokovala troškove.

 

Ja sam to shvatio lično jer to uvek tako radim. Razlog za moju grešku je što sam preopterećen i plus pokušavam da što pre nešto završim kako kolege ne bi imale kašnjenje u startu. Ja inače radim kao neka vrsta projektanta mada su to uglavnom standardni proizvodi uz po neku doradicu.

 

E sad, šta je muka. Jedem se ceo dan zbog toga, i bezvoljan sam, nemam snage ni da nastavim danas bilo šta. Niko mi nije ozbiljno zamerio grešku niti će me kazniti, ali ja sam besan. A besan sam jer firma nikad ne radi na tome da uči iz grešaka. Evo recimo moj primer. Apsolutno ne mogu da garantujem da opet neću pogrešiti jer sam često ispresecan raznim pitanjima i ubacivanjem kolega dok radim, a za moj posao jako je bitan mir i koncentracija. Jebiga, moraju da pitaju, ja im ne zameram, ali onda se desi da zaboravim nešto, ili previdim...i tako ode u proizvodnju.

 

Šta da radim? Kako se vi borite sa takvim situacijama?

 

Jesces se ti i nekoliko nedelja zbog toga, niko ti ne moze dati pametan savet, a ako ti je neka uteha svi smo prolazili ili

prolazimo kroz takve stresne situacije- Ja sam recimo prilicno brzopleta, sve hocu brzo i odmah i moja je velika mana 

da ne kontrolisem ono sto sam uradila. Pretpostavljam da je i kod tebe bila ( ili je uvek) slicna situacija. 

Neka ti ovo sada bude znak pored puta da uvek proveris ono sto si uradio, svejedno sto te neko pozuruje.

  • Like 1
Link to comment
Share on other sites

3 hours ago, John Terry said:

Ja sve češće život kao pojavi vidim apsurdno, odnosno ne vidim šta dalje postojanje može da donese novo. Bez brige, nisam suicidan, samo mi je često sve ovo oko nas besmisleno.

 

A danas se desio stres na poslu koji je verovatno samo meni big deal. Naime, napravio sam grešku u tehničkom crtežu koji je plasiran u proizvodnju. Greška je vezana za mehaničku obradu jednog dela pumpe za vodosnabdevanje. Nebitno. Bitno je da je ta greška prouzrokovala troškove.

 

Ja sam to shvatio lično jer to uvek tako radim. Razlog za moju grešku je što sam preopterećen i plus pokušavam da što pre nešto završim kako kolege ne bi imale kašnjenje u startu. Ja inače radim kao neka vrsta projektanta mada su to uglavnom standardni proizvodi uz po neku doradicu.

 

E sad, šta je muka. Jedem se ceo dan zbog toga, i bezvoljan sam, nemam snage ni da nastavim danas bilo šta. Niko mi nije ozbiljno zamerio grešku niti će me kazniti, ali ja sam besan. A besan sam jer firma nikad ne radi na tome da uči iz grešaka. Evo recimo moj primer. Apsolutno ne mogu da garantujem da opet neću pogrešiti jer sam često ispresecan raznim pitanjima i ubacivanjem kolega dok radim, a za moj posao jako je bitan mir i koncentracija. Jebiga, moraju da pitaju, ja im ne zameram, ali onda se desi da zaboravim nešto, ili previdim...i tako ode u proizvodnju.

 

Šta da radim? Kako se vi borite sa takvim situacijama?

Brate nemas za sta da se jedes.  Posao treba da radis normalno bez zurbe. Ko ti kaze? To ti kaze vozac autobusa koji uvijek ima problema sa vremenom. Sta je rjesenje? Pa rjesenje je da radis polako i smireno. Rokovi??? bas te briga bice kako bude. Neko je drugi placen da misli i da ti propise vrijeme potrebno za taj tvoj rad. Ako nije dovoljno vremena za taj projekat onda radis prekovremeno. Ako firma ne zeli da ti plati taj prekovremeni rad onda radis u radno vrijeme, pa koliko uradis. Ako i dalje nije nesto u redu onda mijenjas firmu. Neko ce cijeniti tvoj rad. Jedna mala digresija. Ako na kraju posla osjecas da si umoran po vratu i malo nanize prema ramenima onda je to stres. Vjeruj mi znam iz iskustva sta pricam. Ako mislis da ti to mozes to je velika greska. Zasto je greska? Pa brate forumski ako mislis da docekas penziju onda razmisli o ovome sto sam ti pisao. 

  • Like 3
Link to comment
Share on other sites

@John Terry

 

Kolega perfekcionista znači. :classic_smile:

 

Pa za početak treba prihvatiti (makar raciom) da se greške neminovno dešavaju i da zapravo nije do tebe.

 

Samo ovo ti neće rešiti problem (nije ni meni), ali rekao bih da je korak ka rešenju.

 

Kao inženjeri, moramo da balansiramo između kvaliteta i brzine, a kao što sigurno znaš, ponekad je ovo drugo na koncu bitnije od prvog.

  • Like 2
Link to comment
Share on other sites

15 hours ago, John Terry said:

 

Šta da radim? Kako se vi borite sa takvim situacijama?

 

U potpunosti te razumem. Jako mi je žao što si pod stresom i što se osećaš depresivno. Pokušaj da razmišljaš o drugim stvarima..lepšim... 

 

Kako sam se izborila sa sličnom situacijom? 

 

XY puta sam se nervirala zbog greški koje sam pravila.. Nije ih bilo mnogo ( obično su to bile greške u kucanju Rešenja ), ali sam ih i ispravljala..

 

Tražila sam posebnu kancelariju u kojoj sam radila sama. Molila sam kolege i koleginice koji su hteli nešto da me pitaju, da dođu kad je pauza ili pred kraj radnog vremena.

 

Da li kao projektant možeš da se izboriš za jednu kancelariju? 

 

Što se tog besmisla tiče..koliko ti traje to osećanje?

 

I..imaš moju podršku, mislim da to znaš.

 

OT.

 

Bila na testiranju. Rezultat brzog testa pokazao je isto- blagi kognitivni poremećaj.. Neurolog ( neurološkinja ) ne zna da li je to zbog mojih godina ili je u pitanju vaskularni problem, ili je na psihičkoj bazi.. Ukratko, ništa mi konkretno nije rekla..Ne zna ni da li je to možda  posledica cerebralne paralize..

 

Potrebna je kontrola. Do tada moram da odradim kolor dopler vrata, MR glave, pregled kod neurohirurga i pregled kardiologa.

 

Osećam se psihički mnogo bolje. Strah od teže neurološke dijagnoze  doveo je do trenutne blage depresije, anksioznosti, nervoze. 

 

Sada me i ruka manje boli.  

 

 

 

Edited by Džudi
  • Like 3
  • Love 2
Link to comment
Share on other sites

Osećam se stvarno dobro, mada mnogi ne bi rekli jer imam uglavnom ovakvu facu 

 

On 11/20/2023 at 2:12 PM, DameTime said:

spacer.png

 

Accurate.

 

i to je jako smešno jer ljudi kad mi priđu i kad ih pogledam, uopšte nisam svesna da imam ovaj zero bullshit pogled. I uglavnom im ne mislim ništa loše ali eto ljudi zaziru od tog pogleda i obično krenu sa izvinjenjima što me prekidaju u poslu i sl. 

 

Onima koji me duže poznaju je to samo zabavno, kao i meni 😄 

Link to comment
Share on other sites

  • 2 weeks later...

Sta cu i kako cu? 

Dusa mi je u nosu.

Plasim se.

Danas mi pocinje obuka za kontrolore, 3 dana za redom, 2,5 sata po danu. To je ok, to mogu.

Sta cu 17 Dec i kako cu, ne znam, u pitanju je ceo dan, od ujutru do uvece bicu na nekom izbornom mestu, sa nekim ljudima, bez mogucnosti da se ispruzim na nekom kanabetu i malo odmorim kicmu. Kako cu, ne znam, nekako cu.

Sin, u nedavnoj poseti, prevrce ocima, "Opet ti i tvoje izgubljene bitke..."

Cerka uplasena, gledam je preko Vibera kako joj se skupljaju obrvice, to milo i slatko lishce se skuplja u bolnu grimasu, "Pa kako ces ceo dan da sedis...?"

Nekako cu.

U potrazi za smislom, protiv besmisla.

Tako bi mogla da se nazove moja tema o ucescu na izborima 17 Dec.

Zasto?

Zato sto je to jedino sto mogu da uradim a da ima nekakvog znacaja, meni, drugima. Sve ostalo sto cinim prolaskom kroz dan je cista trivija, odrzavanje u zivotu neceg sto vise nema smisla, svrhe, odrzavanje mene same, istrosenog tela a cini mi se i dushe. 

Pa da pocnem: sinoc me zove mlada komsinica, stanuje se muzem i cerkom u stanu iznad mog. Vaspitani, vredni, slozni. Tu i tamo komsinica skokne do mene jer joj usfali nesto u kuhinji a ja to mogu da joj dam pa popijemo kafu.  Nedavno mi je objasnila da jeste clan SNS a jer drugacije ne moze, po obrazovanju je inzinjer sumarstva koji prodaje madrace u jednoj maloj radnji u centru grada. Razumem, mora se, to nista ne menja u nasem komsihjskom odnosu. 

Kaze mi ona sinoc da ce biti u izbornom stabu SNS na izbornom mestu u kraju, pita gde sam ja, kazem da jos nemam resenje stranke kod koje sam na spisku za kontrolore kao nestranacka licnost, javicu joj kad mi jave. Obe se ponadamo da cu i ja biti tamo gde i ona, bar mozemo da pijemo kafu zajedno. Pitam je da li je spremna, da li su joj poznati propisi i pravila, kaze, ima skriptu i bukvalno uci napamet propise. Kazem da se nadam da cu i ja dobiti nesto slicno, kaze, "dacu vam ja moju skriptu za koji dan, ne brinite, bicete spremni". Zakljucimo da je najvaznije da se propisi ispostuju do kraja, da sve bude legitimno i legalno. Ona SNS, ja - tamo neka baba koja  bije svoju poslednju politicku bitku. Ne za sebe, za nju, da vise nista ne mora, da sadi cvece i drvece po nasem bregu a ne da prodaje madrace. 

Zasto sve to? Zato sto je komsinicim suprug, 15 minuta nakon sto je obznanjeno zakljucavanje zbog kovida bio na mojim vratima i rekao "Komsinice, ne britnite, mi smo tu, sve sto vam treba, donecemo". Eto, zato, sto iznad mene zive zarobljeni mladi ljudi naterani da zive sa trulim kompromisom koji, kao rdja, moze da im pojede zivote. E, pa nece, ako se ja pitam.

I vi se pitate.

 

 

 

 

 

  • Like 3
  • Love 2
Link to comment
Share on other sites

  • 3 weeks later...

Ne osecam se nikako od petka... Iz nekog budzaka u mojoj zuci, potpuno nenajavljeno i bez ikakve spoznaje da je tu, pokrenuo se kamencic i napravio mi haos... Majko moja, nisam znao da nesto moze tako da boli... Situacija se kao smiruje, pijem antibiotike, probiotike, lekove za bol... Al fino strecne povremeno i podseti me da i dalje vodi u ovoj bici... 

 

Samo ti cekaj, go*no jedno... Cim se zaboravis i ucutis na nedelju dana, vadim te na "nevidjeno"... 

  • Like 1
  • Tuzno 1
Link to comment
Share on other sites

Create an account or sign in to comment

You need to be a member in order to leave a comment

Create an account

Sign up for a new account in our community. It's easy!

Register a new account

Sign in

Already have an account? Sign in here.

Sign In Now
×
×
  • Create New...