Besni lala Posted November 8, 2023 Share Posted November 8, 2023 Noćas se osetjam : Kao čestica prašine ... Ali ... Negde sam i ok s' tim. 2 Link to comment Share on other sites More sharing options...
Indig0 Posted November 8, 2023 Share Posted November 8, 2023 Proveo sam neko vreme sam na planini, iznajmio brvnaricu i pokušao da se mentalno resetujem jer sam bio nikakav. Vratio sam se sam se sa još većim dubiozama nego kad sam otišao, jebeni genije. 2 1 Link to comment Share on other sites More sharing options...
Džudi Posted November 10, 2023 Share Posted November 10, 2023 Osećam se loše, pre svega zbog problema sa levom rukom, ali i zbog neuroloških problema ( za koje bih volela da su ipak samo simptomi depresije ). 1 3 Link to comment Share on other sites More sharing options...
Kronostime Posted November 10, 2023 Share Posted November 10, 2023 12 hours ago, Džudi said: Osećam se loše, pre svega zbog problema sa levom rukom, ali i zbog neuroloških problema ( za koje bih volela da su ipak samo simptomi depresije ). Ne daj se, Dzudi, Ne daj se generacijo moja, mozda skripimo tu i tamo al` se sudbi nikako ne damo.... 1 Link to comment Share on other sites More sharing options...
Džudi Posted November 10, 2023 Share Posted November 10, 2023 8 hours ago, Kronostime said: Ne daj se, Dzudi, Ne daj se generacijo moja, mozda skripimo tu i tamo al` se sudbi nikako ne damo.... Generacijo moja, ne dam se 🙂 Samo previše razmišljam i brinem.. A istostaviće se, daj Bože, da je taj neurološki problem samo simptom.. koji imaju sve žene u našim godinama. Hvala ti na podršci... 5 Link to comment Share on other sites More sharing options...
JPM Posted November 13, 2023 Share Posted November 13, 2023 On 11/10/2023 at 3:21 AM, Džudi said: Osećam se loše, pre svega zbog problema sa levom rukom, ali i zbog neuroloških problema ( za koje bih volela da su ipak samo simptomi depresije ). Nema emotikon support pa ti dajem lajk kao znak podrske. 1 Link to comment Share on other sites More sharing options...
DameTime Posted November 17, 2023 Share Posted November 17, 2023 Ogorčena sam i ljuta na ceo svet zbog svega što se dešava. To se i vidi po meni... Jedino što me ushićuje trenutno je predstojeći izlet u Budimpeštu. 3 1 Link to comment Share on other sites More sharing options...
Selina Posted November 17, 2023 Share Posted November 17, 2023 51 minutes ago, DameTime said: Ogorčena sam i ljuta na ceo svet zbog svega što se dešava. To se i vidi po meni... Jedino što me ushićuje trenutno je predstojeći izlet u Budimpeštu. Zavidimo od srca❤️ 1 Link to comment Share on other sites More sharing options...
DameTime Posted November 17, 2023 Share Posted November 17, 2023 (edited) Koga zanima, skoro sve turističke agencije sad imaju promo ponude za izlete u Budimpeštu - advent program. Znači skroz božićna i novogodišnja atmosfera i obilazak grada, cene su 30-40 eura po osobi. Edited November 17, 2023 by DameTime slovca Link to comment Share on other sites More sharing options...
JPM Posted November 17, 2023 Share Posted November 17, 2023 Ja sve češće život kao pojavi vidim apsurdno, odnosno ne vidim šta dalje postojanje može da donese novo. Bez brige, nisam suicidan, samo mi je često sve ovo oko nas besmisleno. A danas se desio stres na poslu koji je verovatno samo meni big deal. Naime, napravio sam grešku u tehničkom crtežu koji je plasiran u proizvodnju. Greška je vezana za mehaničku obradu jednog dela pumpe za vodosnabdevanje. Nebitno. Bitno je da je ta greška prouzrokovala troškove. Ja sam to shvatio lično jer to uvek tako radim. Razlog za moju grešku je što sam preopterećen i plus pokušavam da što pre nešto završim kako kolege ne bi imale kašnjenje u startu. Ja inače radim kao neka vrsta projektanta mada su to uglavnom standardni proizvodi uz po neku doradicu. E sad, šta je muka. Jedem se ceo dan zbog toga, i bezvoljan sam, nemam snage ni da nastavim danas bilo šta. Niko mi nije ozbiljno zamerio grešku niti će me kazniti, ali ja sam besan. A besan sam jer firma nikad ne radi na tome da uči iz grešaka. Evo recimo moj primer. Apsolutno ne mogu da garantujem da opet neću pogrešiti jer sam često ispresecan raznim pitanjima i ubacivanjem kolega dok radim, a za moj posao jako je bitan mir i koncentracija. Jebiga, moraju da pitaju, ja im ne zameram, ali onda se desi da zaboravim nešto, ili previdim...i tako ode u proizvodnju. Šta da radim? Kako se vi borite sa takvim situacijama? 1 2 Link to comment Share on other sites More sharing options...
Selina Posted November 17, 2023 Share Posted November 17, 2023 3 hours ago, John Terry said: Ja sve češće život kao pojavi vidim apsurdno, odnosno ne vidim šta dalje postojanje može da donese novo. Bez brige, nisam suicidan, samo mi je često sve ovo oko nas besmisleno. A danas se desio stres na poslu koji je verovatno samo meni big deal. Naime, napravio sam grešku u tehničkom crtežu koji je plasiran u proizvodnju. Greška je vezana za mehaničku obradu jednog dela pumpe za vodosnabdevanje. Nebitno. Bitno je da je ta greška prouzrokovala troškove. Ja sam to shvatio lično jer to uvek tako radim. Razlog za moju grešku je što sam preopterećen i plus pokušavam da što pre nešto završim kako kolege ne bi imale kašnjenje u startu. Ja inače radim kao neka vrsta projektanta mada su to uglavnom standardni proizvodi uz po neku doradicu. E sad, šta je muka. Jedem se ceo dan zbog toga, i bezvoljan sam, nemam snage ni da nastavim danas bilo šta. Niko mi nije ozbiljno zamerio grešku niti će me kazniti, ali ja sam besan. A besan sam jer firma nikad ne radi na tome da uči iz grešaka. Evo recimo moj primer. Apsolutno ne mogu da garantujem da opet neću pogrešiti jer sam često ispresecan raznim pitanjima i ubacivanjem kolega dok radim, a za moj posao jako je bitan mir i koncentracija. Jebiga, moraju da pitaju, ja im ne zameram, ali onda se desi da zaboravim nešto, ili previdim...i tako ode u proizvodnju. Šta da radim? Kako se vi borite sa takvim situacijama? Jesces se ti i nekoliko nedelja zbog toga, niko ti ne moze dati pametan savet, a ako ti je neka uteha svi smo prolazili ili prolazimo kroz takve stresne situacije- Ja sam recimo prilicno brzopleta, sve hocu brzo i odmah i moja je velika mana da ne kontrolisem ono sto sam uradila. Pretpostavljam da je i kod tebe bila ( ili je uvek) slicna situacija. Neka ti ovo sada bude znak pored puta da uvek proveris ono sto si uradio, svejedno sto te neko pozuruje. 1 Link to comment Share on other sites More sharing options...
Koca Popovic Posted November 17, 2023 Share Posted November 17, 2023 3 hours ago, John Terry said: Ja sve češće život kao pojavi vidim apsurdno, odnosno ne vidim šta dalje postojanje može da donese novo. Bez brige, nisam suicidan, samo mi je često sve ovo oko nas besmisleno. A danas se desio stres na poslu koji je verovatno samo meni big deal. Naime, napravio sam grešku u tehničkom crtežu koji je plasiran u proizvodnju. Greška je vezana za mehaničku obradu jednog dela pumpe za vodosnabdevanje. Nebitno. Bitno je da je ta greška prouzrokovala troškove. Ja sam to shvatio lično jer to uvek tako radim. Razlog za moju grešku je što sam preopterećen i plus pokušavam da što pre nešto završim kako kolege ne bi imale kašnjenje u startu. Ja inače radim kao neka vrsta projektanta mada su to uglavnom standardni proizvodi uz po neku doradicu. E sad, šta je muka. Jedem se ceo dan zbog toga, i bezvoljan sam, nemam snage ni da nastavim danas bilo šta. Niko mi nije ozbiljno zamerio grešku niti će me kazniti, ali ja sam besan. A besan sam jer firma nikad ne radi na tome da uči iz grešaka. Evo recimo moj primer. Apsolutno ne mogu da garantujem da opet neću pogrešiti jer sam često ispresecan raznim pitanjima i ubacivanjem kolega dok radim, a za moj posao jako je bitan mir i koncentracija. Jebiga, moraju da pitaju, ja im ne zameram, ali onda se desi da zaboravim nešto, ili previdim...i tako ode u proizvodnju. Šta da radim? Kako se vi borite sa takvim situacijama? Brate nemas za sta da se jedes. Posao treba da radis normalno bez zurbe. Ko ti kaze? To ti kaze vozac autobusa koji uvijek ima problema sa vremenom. Sta je rjesenje? Pa rjesenje je da radis polako i smireno. Rokovi??? bas te briga bice kako bude. Neko je drugi placen da misli i da ti propise vrijeme potrebno za taj tvoj rad. Ako nije dovoljno vremena za taj projekat onda radis prekovremeno. Ako firma ne zeli da ti plati taj prekovremeni rad onda radis u radno vrijeme, pa koliko uradis. Ako i dalje nije nesto u redu onda mijenjas firmu. Neko ce cijeniti tvoj rad. Jedna mala digresija. Ako na kraju posla osjecas da si umoran po vratu i malo nanize prema ramenima onda je to stres. Vjeruj mi znam iz iskustva sta pricam. Ako mislis da ti to mozes to je velika greska. Zasto je greska? Pa brate forumski ako mislis da docekas penziju onda razmisli o ovome sto sam ti pisao. 3 Link to comment Share on other sites More sharing options...
Smrtokapa Posted November 17, 2023 Share Posted November 17, 2023 @John Terry Kolega perfekcionista znači. Pa za početak treba prihvatiti (makar raciom) da se greške neminovno dešavaju i da zapravo nije do tebe. Samo ovo ti neće rešiti problem (nije ni meni), ali rekao bih da je korak ka rešenju. Kao inženjeri, moramo da balansiramo između kvaliteta i brzine, a kao što sigurno znaš, ponekad je ovo drugo na koncu bitnije od prvog. 2 Link to comment Share on other sites More sharing options...
Džudi Posted November 18, 2023 Share Posted November 18, 2023 (edited) 15 hours ago, John Terry said: Šta da radim? Kako se vi borite sa takvim situacijama? U potpunosti te razumem. Jako mi je žao što si pod stresom i što se osećaš depresivno. Pokušaj da razmišljaš o drugim stvarima..lepšim... Kako sam se izborila sa sličnom situacijom? XY puta sam se nervirala zbog greški koje sam pravila.. Nije ih bilo mnogo ( obično su to bile greške u kucanju Rešenja ), ali sam ih i ispravljala.. Tražila sam posebnu kancelariju u kojoj sam radila sama. Molila sam kolege i koleginice koji su hteli nešto da me pitaju, da dođu kad je pauza ili pred kraj radnog vremena. Da li kao projektant možeš da se izboriš za jednu kancelariju? Što se tog besmisla tiče..koliko ti traje to osećanje? I..imaš moju podršku, mislim da to znaš. OT. Bila na testiranju. Rezultat brzog testa pokazao je isto- blagi kognitivni poremećaj.. Neurolog ( neurološkinja ) ne zna da li je to zbog mojih godina ili je u pitanju vaskularni problem, ili je na psihičkoj bazi.. Ukratko, ništa mi konkretno nije rekla..Ne zna ni da li je to možda posledica cerebralne paralize.. Potrebna je kontrola. Do tada moram da odradim kolor dopler vrata, MR glave, pregled kod neurohirurga i pregled kardiologa. Osećam se psihički mnogo bolje. Strah od teže neurološke dijagnoze doveo je do trenutne blage depresije, anksioznosti, nervoze. Sada me i ruka manje boli. Edited November 18, 2023 by Džudi 3 2 Link to comment Share on other sites More sharing options...
Mama_mia Posted November 18, 2023 Share Posted November 18, 2023 Nije vazno kako mi je....samo nek` je vama dobro, a meni - sta ima veze 1 Link to comment Share on other sites More sharing options...
DameTime Posted November 20, 2023 Share Posted November 20, 2023 Accurate. 3 Link to comment Share on other sites More sharing options...
JPM Posted November 26, 2023 Share Posted November 26, 2023 Ovaj forum je lekovit za mene. 4 Link to comment Share on other sites More sharing options...
DameTime Posted November 27, 2023 Share Posted November 27, 2023 Osećam se stvarno dobro, mada mnogi ne bi rekli jer imam uglavnom ovakvu facu On 11/20/2023 at 2:12 PM, DameTime said: Accurate. i to je jako smešno jer ljudi kad mi priđu i kad ih pogledam, uopšte nisam svesna da imam ovaj zero bullshit pogled. I uglavnom im ne mislim ništa loše ali eto ljudi zaziru od tog pogleda i obično krenu sa izvinjenjima što me prekidaju u poslu i sl. Onima koji me duže poznaju je to samo zabavno, kao i meni 😄 Link to comment Share on other sites More sharing options...
Mama_mia Posted November 28, 2023 Share Posted November 28, 2023 On 11/26/2023 at 8:31 PM, John Terry said: Ovaj forum je lekovit za mene. ....one man's medicine is another man's poison... 1 Link to comment Share on other sites More sharing options...
Pletilja Posted December 7, 2023 Share Posted December 7, 2023 Sta cu i kako cu? Dusa mi je u nosu. Plasim se. Danas mi pocinje obuka za kontrolore, 3 dana za redom, 2,5 sata po danu. To je ok, to mogu. Sta cu 17 Dec i kako cu, ne znam, u pitanju je ceo dan, od ujutru do uvece bicu na nekom izbornom mestu, sa nekim ljudima, bez mogucnosti da se ispruzim na nekom kanabetu i malo odmorim kicmu. Kako cu, ne znam, nekako cu. Sin, u nedavnoj poseti, prevrce ocima, "Opet ti i tvoje izgubljene bitke..." Cerka uplasena, gledam je preko Vibera kako joj se skupljaju obrvice, to milo i slatko lishce se skuplja u bolnu grimasu, "Pa kako ces ceo dan da sedis...?" Nekako cu. U potrazi za smislom, protiv besmisla. Tako bi mogla da se nazove moja tema o ucescu na izborima 17 Dec. Zasto? Zato sto je to jedino sto mogu da uradim a da ima nekakvog znacaja, meni, drugima. Sve ostalo sto cinim prolaskom kroz dan je cista trivija, odrzavanje u zivotu neceg sto vise nema smisla, svrhe, odrzavanje mene same, istrosenog tela a cini mi se i dushe. Pa da pocnem: sinoc me zove mlada komsinica, stanuje se muzem i cerkom u stanu iznad mog. Vaspitani, vredni, slozni. Tu i tamo komsinica skokne do mene jer joj usfali nesto u kuhinji a ja to mogu da joj dam pa popijemo kafu. Nedavno mi je objasnila da jeste clan SNS a jer drugacije ne moze, po obrazovanju je inzinjer sumarstva koji prodaje madrace u jednoj maloj radnji u centru grada. Razumem, mora se, to nista ne menja u nasem komsihjskom odnosu. Kaze mi ona sinoc da ce biti u izbornom stabu SNS na izbornom mestu u kraju, pita gde sam ja, kazem da jos nemam resenje stranke kod koje sam na spisku za kontrolore kao nestranacka licnost, javicu joj kad mi jave. Obe se ponadamo da cu i ja biti tamo gde i ona, bar mozemo da pijemo kafu zajedno. Pitam je da li je spremna, da li su joj poznati propisi i pravila, kaze, ima skriptu i bukvalno uci napamet propise. Kazem da se nadam da cu i ja dobiti nesto slicno, kaze, "dacu vam ja moju skriptu za koji dan, ne brinite, bicete spremni". Zakljucimo da je najvaznije da se propisi ispostuju do kraja, da sve bude legitimno i legalno. Ona SNS, ja - tamo neka baba koja bije svoju poslednju politicku bitku. Ne za sebe, za nju, da vise nista ne mora, da sadi cvece i drvece po nasem bregu a ne da prodaje madrace. Zasto sve to? Zato sto je komsinicim suprug, 15 minuta nakon sto je obznanjeno zakljucavanje zbog kovida bio na mojim vratima i rekao "Komsinice, ne britnite, mi smo tu, sve sto vam treba, donecemo". Eto, zato, sto iznad mene zive zarobljeni mladi ljudi naterani da zive sa trulim kompromisom koji, kao rdja, moze da im pojede zivote. E, pa nece, ako se ja pitam. I vi se pitate. 3 2 Link to comment Share on other sites More sharing options...
DameTime Posted December 25, 2023 Share Posted December 25, 2023 Najradije bih ujela nekog danas, iskreno. 1 Link to comment Share on other sites More sharing options...
Kronostime Posted December 25, 2023 Share Posted December 25, 2023 1 hour ago, DameTime said: Najradije bih ujela nekog danas, iskreno. Ionako sam vec nedelju dana u bolnici na ispitivanjima i bicu jos 2 nedelje, tako da - slobodno grizi. 1 1 1 Link to comment Share on other sites More sharing options...
DameTime Posted December 25, 2023 Share Posted December 25, 2023 10 minutes ago, Kronostime said: Ionako sam vec nedelju dana u bolnici na ispitivanjima i bicu jos 2 nedelje, tako da - slobodno grizi. Gde na starijeg čoveka... Već ti je to dovoljna muka 😄 1 Link to comment Share on other sites More sharing options...
Constantin Posted December 25, 2023 Share Posted December 25, 2023 12 minutes ago, Kronostime said: Ionako sam vec nedelju dana u bolnici na ispitivanjima i bicu jos 2 nedelje, tako da - slobodno grizi. A be...ove godine si imao više u bolnicu nego u civilstvu.... ....koj ti je pa sad andrak. 1 Link to comment Share on other sites More sharing options...
Prijatelj Mitar Posted December 25, 2023 Share Posted December 25, 2023 Ne osecam se nikako od petka... Iz nekog budzaka u mojoj zuci, potpuno nenajavljeno i bez ikakve spoznaje da je tu, pokrenuo se kamencic i napravio mi haos... Majko moja, nisam znao da nesto moze tako da boli... Situacija se kao smiruje, pijem antibiotike, probiotike, lekove za bol... Al fino strecne povremeno i podseti me da i dalje vodi u ovoj bici... Samo ti cekaj, go*no jedno... Cim se zaboravis i ucutis na nedelju dana, vadim te na "nevidjeno"... 1 1 Link to comment Share on other sites More sharing options...
Recommended Posts
Create an account or sign in to comment
You need to be a member in order to leave a comment
Create an account
Sign up for a new account in our community. It's easy!
Register a new accountSign in
Already have an account? Sign in here.
Sign In Now