Jump to content

Zdravstveni sistem u Srbiji - lečiti se ili ne, pitanje je sad...


DJ_Vasa

Recommended Posts

2 hours ago, Stondisha said:

kad pročitaš ovakve vesti, skontaš lagano da ima para, da može to da se zategne malo, da liči to na nešto...

 

Pa ja mislim da ne može. Čak i da se svaki dinar iz Fonda troši namenski, 20-30EUR (tj. 300-400 godišnje) po glavi stanovnika za zdravstvenu zaštitu je jednostavno - malo.

Edited by Eddard
Link to comment
Share on other sites

21 hours ago, lekoviti said:

U opštem siromaštvu sve je loše, osim tvog iskustva. :classic_biggrin: I kubanskog zdravstva. :default_coffee:

 

Moj ton je obojen mojim katastrofalnim iskustvom sa srpskim zdravstvom, ništa lično ne shvataj da je tebi upućeno jer zaista nije. I nije u pitanju primerometrija, već ljudi koje je osakatio i ubio nemar i javašluk a ne manjak para. To ne može bilo čije pozitivno iskustvo da popravi.

Opušteno, nemam veze sa srpskim zdravstvom osim što se poslednjih nekoliko godina češće družim s njim (zbog deteta i zbog toga što me je poslednjih par godina poterao maler) pet puta više nego za prethodnih 25. Svako od nas ima zbirku loših iskustava koje je doživeo ili je čuo za njih, ja se trudim da se odmaknem kad dajem ocenu i da stvari posmatram malo više sistemski. Dakle, kad pogledam svoje iskustvo i kontekst zemlje u kojoj živim ne mogu baš da se žalim, ali da je sjajno nije.

21 hours ago, lekoviti said:

Svideo mi se u tekstu način na koji se mere davanja državi. Jer, nije samo novac moguće merilo. Merilo je i život koji se potroši na zarađivanje tog novca. Svi se nadam se slažemo da su pare od osiguranja za zdravstvo male, kao i za penziono i slične stvari. Ali 5 meseci godišnje provesti radeći za poreze i doprinose je možda realnije i svakako ilustrativnije merilo generalno loših usluga i servisa koje dobijamo za ono što dajemo i koliko dajemo. Svakako humanije od pukog brojanja para.

Pazi, Eddard ti je rekao a i ja mogu da ti potvrdim da je u većini evropskih država takvo učešće rada za doprinose i poreze. Kako god, ne mogu da se složim da je to merilo loših usluga. One su posledica nečeg drugog.

21 hours ago, lekoviti said:

Hvala ti za ovo, vredi znati konkretne podatke. Samo mi nije jasno otkud onda za plate zdravstvenih radnika kad ovo - kako se Vasa našali - ne pokriva ni flastere? Ili sve ide na plate pa šta ostane? Ozbiljno me zanima ta mađija.

 

Bilo bi takođe zanimljivo videti i nijanse ove grube statistike, recimo koliko zdravstveno osiguranih uopšte koristi zdravstvene usluge. Ima ljudi koji redovno plaćaju osiguranje a praktično nikada ne idu kod lekara. Ima onih koji idu vrlo retko. Ima onih koji se odlučuju pre za privatnika iako plaćaju državi redovno doprinose. Interesantan bi bio procenat građana od ukupno osiguranika koje servisira zdravstvo na godišnjem nivou. Čisto informativno, da se vidi ne samo punjenje zdravstvenog budžeta već i trošenje zdravstvenih resursa.

Pogrešio sam u računici sinoć u brzini jer sam izostavio nekih 50 milijardi koje prebacuje PIO fond na račun doprinosa za penzionere, ali ne menja to značajno stvari u pogledu proseka po onom za koga se plaća doprinos. Dodaš tu i druge prihode, plus dotacije iz budžeta i dobiješ 250 milijardi, što nije mala para.

 

Nisu plate toliko opterećenje, koliko god da se to predstavlja u javnosti, možeš da vidiš u finansijskom izveštaju njihov udeo (samo plate iznose oko 100 milijardi ali ima tu još nekih troškova). Sad zalazim u zonu nagađanja jer se ne bavim tim, ali rekao bih da je na kratak rok veći problem u onom što je već pomenuto - neefikasna alokacija sredstava, strahovito ugrađivanje, neoptimalno planiranje kako rasporeda kadrova tako i materijala. Zato dobiješ situaciju da negde nema flastera a negde stoji nova oprema, neotpakovana. Kao onaj most preko Morave na koji se ljudi penju merdevinama jer nema pristupnih puteva. Da ne pričam o skidanju velikog dela stomatoloških usluga sa osiguranja i ko zna kakvim drugim kao uštedama.

 

Ti ukupni niski prihodi sprečavaju razvoj na duži rok - male plate, nemogućnost investicija (pa se one vrše dodatnim sredstvima iz budžeta, kad političari smisle da im je to dobro za slikanje) manjak nove opreme, novih postupaka, nemogućnost praćenja trendova, nedostatak obuka, a o istraživanju i razvoju ne smem ni da razmišljam. To uništava mogućnost napretka, praveći veću razliku u odnosu na druge zemlje.

  • Like 4
Link to comment
Share on other sites

Ne znam sta da mislim.....evo gledam moju mamu i par rodjaka i komsija ovde u Srbiji -  medju njih petoro, ima jedno 7 gastroskopija u poslednjih godinu dana, nebrojene posete fizijatru uz terapije, vadjenja krvi svako malo, holteri dva puta godisnje.....a niko ozbiljnije bolestan - znas kad bi se to desilo u NL? Nikad!

 

Zdravstveno u Nemackoj uplacujem  ca. 15 %  od bruto plate (7.5 % ja, 7.5% poslodavaca) - ultrazvuk jajnika cu u Nemackoj uraditi tek ako postoje ozbiljni simptomi i sumnje i doplatiti 50 eura za to, a ultrazvuk jajnika je u Srbiji (bar u mom gradu) deo normalnog ginekoloskog pregleda.

 

Prijatelj iz Srbije koji zivi u NL, koji je srcani bolesnik i dok je ziveo u Srbiji isao dva puta godisnje na kontrole u Kamenici (da li je potrebno reci da se EKG radi?) sad u NL, na godisnjoj kontroli kod kardiologa, nema sanse da uradi EKG - kazu mu:"Pa ok se osecas, sto bi radili EKG?"

 

Mnooogo se para u Srbiji u zdravstvu trosi na nepotrebne stvari!

Edited by Sunshine State
  • Like 1
Link to comment
Share on other sites

BIlo bi dobro da od lekara čujemo par reči o tome ali verujem da ima rasipanja.

 

Opet, koleginicina snajka koja živi u Norje kaže da su tamo tek skoro počeli da obraćaju pažnju na rizične trudnoće kao fenomen. Dvaput je imala spontani pobačaj i kaže da su doktori sve vreme bili kul dok je išla na preglede i nisu puno pažnje pridavali rizicima. Priča se da je i pedijatrija u Danskoj takođe preopuštena. 'Bem li ga, valjda postoje neki standardi u procedurama i postupcima. Isto tako, čuo sam da je visoka stopa izlečenja od tumora u Nemačkoj rezultat stalnih preventivnih pregleda, pa ako su lagali mene...

Link to comment
Share on other sites

6 hours ago, 34Barkley said:

BIlo bi dobro da od lekara čujemo par reči o tome ali verujem da ima rasipanja.

 

Opet, koleginicina snajka koja živi u Norje kaže da su tamo tek skoro počeli da obraćaju pažnju na rizične trudnoće kao fenomen. Dvaput je imala spontani pobačaj i kaže da su doktori sve vreme bili kul dok je išla na preglede i nisu puno pažnje pridavali rizicima. Priča se da je i pedijatrija u Danskoj takođe preopuštena. 'Bem li ga, valjda postoje neki standardi u procedurama i postupcima. Isto tako, čuo sam da je visoka stopa izlečenja od tumora u Nemačkoj rezultat stalnih preventivnih pregleda, pa ako su lagali mene...

 

Dok ne stignu lekari, evo mene, obicne gradjanke. Da, ima mnogo razlike u postupcima i procedurama. Ovo za trudnocu i porodjaj vazi i za Svedsku. Ogromna vecina trudnica i porodilja nikad ni ne sretne lekara, vec sav posao pre, za vreme i posle porodjaja obavi babica. Isto i u domovima zdravlja kad se radi o srednje teskim respiratornim i drugim infekcijama, znaci samo sestra, nista lekar. Za lake se i ne ide u dom zdravlja. Ako je neko bas zapeo, ttreba da kaze da je pet dana za redom i pored aspirina imao temperaturu preko 38,5. Za sve manje od toga, dobice savet telefonom. I podrazumeva se da se poseta domu zdravlja zakazuje telefonom, ne mozes samo tako da banes. Isto i s bolesnom decom, ne trci se lekaru cim dobije temperaturu. Antibiotici - ni u ludilu, vazi za sve generacije. Takodjer i kod zgaravice, probadanja u krstima, ziganja u kolenu, stezanja u grudima, zujanja u usima... Jednostavno lekaru se ne ide za bilo sta, a i ko resi, morace dobro da se pomuci oko zakazivanja.

Kad je nesto stvarno ozbiljno, prvoklasna nega sleduje svakome bez razlike. I naravno, bez podmicivanja bilo koga. Ali onda dodje sledeca faza, kad vise nije toliko ozbiljno. Iz bolnice se prakticno otpusta cim je dijagnoza postavljena i terapija odredjena. Npr baka koja je polomila kuk, tri dana posle operacije ide kuci. Ukratko, u domovima zdravlja i bolnicama samo ozbiljne i neophodne procedure. Nega, oporavak, rehabilitacija i slicno - kod kuce, uz odgovarajucu pomoc oko svega, da sad ne duzim.

Da li je tajna uspeha samo u ovom gore navedenom, ili u jos ponecemu, ne bih sada da ulazim. Ali ovaj racionalni pristup trosenju resursa sigurno ima veliku ulogu u krajnjem rezultatu.

I jos jedna veoma bitna stvar. Sve zubarske usluge se placaju, i to mnogo. One nisu ukljucene u zdravstveni sistem na nacin kao druge bolesti. Mislim da i to predstavlja ogromnu stavku.

Edited by vilhelmina
  • Like 1
Link to comment
Share on other sites

14 hours ago, Eddard said:

 

Pa ja mislim da ne može. Čak i da se svaki dinar iz Fonda troši namenski, 20-30EUR (tj. 300-400 godišnje) po glavi stanovnika za zdravstvenu zaštitu je jednostavno - malo.


ma može,

prost primer da može (podseti me Barkli dole) :   Umesto crkve i parohijskog doma u naselju Stepa Stepanović, napraviš ljudima dom zdravlja i ambulantu kao što si projektom i obećao...   imaš naselje sa 1000 male dece koja moraju širom grada da se potucaju po domovima zdravlja...  i rešio si 4 probelma

1, Srećniji roditelji koji ne moraju da se jašu po GSP-u sa bolesnom decom, nego imaju lekara u kraju

2. rasteretio si dobome zdravlja po gradu gde su se  do sada ta deca lečila

3. rasteretio si saobraćajne i praking gužve koje roditelji bolesne dece (koju moraju da vozaju po gradu) stvaraju.

4. uspeo si koliko toliko da vežeš neke lekare za srBski zdravstveni sistem umesto da su po završenom fakultetu zapalili u Nemačku/Norvešku/...


ne mora da to bude 100% zatezanje, al svake godine malo po malo... pa da vidiš kako će ljudi da plaćaju zdravstvo bez problema... evo kod mene u "selu"  primer:  Povela se priča da će plućno odeljenje opšte bolnice da ukinu i izmeste, ljudi (lekari i medicinsko osoblje) poveli akciju, uključili se gradjani i privreda i da vidiš rodjeni kako smo to malo "naše" bolnice zategli i dotegli, i to je sad bolnica svih nas gradjana maltene, ide se bez uputa, lekarsko i medicinsko osoblje je naše... prava ona neka atmosfera iz američkih rom kom serija "gradić na srednjem zapadu" i te munje.... al nas ubi centralizacija i zabrana zapošljavanja u javnom sektoru, pa nam klošari ukidaju radna mesta lekare/sestre, tj "matori" idu u zasluženu penziju, a niko ne dolazi :thumbdown:

  • Like 5
Link to comment
Share on other sites

Bila sam iznenadjena i uvredjna kada mi je na Klinici za očne bolesti rečeno da više nisam njihov pacijent i da ubuduce, na šestomesečne kontrole, idem kod lekara lokalne bolnice. Koji je u svojoj praksi video 2 slučaja kao što je moj i koji nema potrebne instrumente da bi pratio promene. Kako dalje? Ovako: laboratorija u lokalnoj bolnici, UZ u Bg u privatnoj ordinaciji pa na lokal kod onog sirotog oftalmologa koji se preznojava kad god me vidi jer, meni nije urasla trepavica, nemam čmičak i suvo oko. Ako nema promena, idemo dalje. Ako ima, lokalac daje uput za kliniku a klinika uput za - groblje. Tako nekako. Dakle, ima da me nema kod čuvenog oftalmologa sve dok.... pri poslednjem vidjenju, čuveni mi je diskretno dao svoj broj mobilnog i biće mu drago da me vidi u privanoj ordinaciji u kojoj gostuje. 

 

Eto tako. Lako ću ja za mene. Pismena sam, dobro situirana penzionerka (😂) švćkam se po prestonici kao da sam, ne daj Bože, u njoj i rodjena i ne koristim (još!) štap.

 

Šta sa onim starim, prastarim babama i dedama koji dolaze iz južne nedodjije a koji su prestonicu posetili zadnji put kao učesnici štafete ili neke masovke povodom rodjendana dragog nam vodje? Nemate pojma kako se privatne ordinacije sele po prestonici, teško da više od 3 puta nadjete svog lekara na istoj adresi. Koje sam na klinici vidjala u gumenim opancima i kojima je  "uput za maksilofacijalnu" identičan kao meni "Vojnovićev rukopis"? 

Evo šta: vrata ambulnate otškrinuta, unutra je deda, čujem žamor i na kraju odsečnu rečenicu: "Deda, pojeo ti je pola lica, ne mogu da ti pomognem, ideš na maksilofacijalnu".

 

Ha! U ovoj državi nam je toliko dobro da nije teško umreti. 

 

 

 

 

  • Like 1
Link to comment
Share on other sites

Priznajem da se ne razumem u ekonomiju, i ne mogu da saberem koliko je moj pokojni otac davao za RFZO-radio je u dobroj firmi, majka je takođe radila u dobroj firmi sa dobrom platom,  i na kraju ja sam imala okej platu u organu državne uprave, pre odlaska u invalidsku penziju...doprinose za zdravstveno plaćaju i zet koji je privatnik i sestra..Koliko je to novca kada se sve sabere? 

Dosta, po meni..

 

A šta radi nadležno Ministarstvo zdravlja i direktori zdravstvenih ustanova?

 

Primer br.1.

2014. sam imala jednu operaciju na Institutu za ortopediju "Banjica". Tamo još koriste staklene flaše za drenove posle operacije. U istoj ustanovi toaleti su ruglo zaraze a u kupatilima umesto tuševa imaju kade!

Da, kade i to visoke, na ortopediji.

 

Primer br.2.

 

Prošle godine, nekako u ovo vreme mojoj mami se desi perforacija čira. Operisana je na Urgentnom centru. Operisane posle operacije vraćaju u sobu, jer nema mesta na intenzivnoj nezi.

 

Prilikom posete videla sam hodnik pun prašine...prašina i majstori baš pored sobe gde su ležali svi operisani.

 

****

 

Mama je zatim išla privatno kod gastro i privatno radila gastroskopiju. Šta bi bilo da nismo imali novac za privatne preglede?

 

Sve se manje laboratorijskih analiza radi po Domovima zdravlja. Sve radim, po potrebi, privatno.

 

Ne idem godinama kod državnih stomatologa. Na oftamologiji se čekaju redovi..Jasno da  idem kod privatnog oftamologa, po potrebi.

 

Šta da rade oni koji nemaju novac za privatne ordinacije i klinike? 

 

****

 

Sve ovo pišem jer čitam šta pišete o budžetu i porezu za RFZO. 

 

Ne mora ortopedija "Banjica" da ima italijanska kupatila, ali neka sklone kade...tuševi su jeftiniji i naravno bolji za nas u gipsu..

 

Infektivnu kliniku neću da komentarišem, ono tamo je sramota i poniženje i za pacijente i za zaposlene.

 

  

Link to comment
Share on other sites

Liste čekanja ubijaju tiho

 

Trenutno se na različitim listama čekanja nalaze 66.573 pacijenta. Od toga 21.622 pacijenta čekaju na operaciju katarakte, 8.766 njih čeka ugradnju veštačkog kolena, magnetnu rezonancu kičme čeka 4.103 osoba, MR glave čeka 4.007 pacijenata, dok je na listi za koronarografiju srca 3.006 bolesnika…

 

Ako vam u ovom trenutku ortoped zakaže operaciju veštačkog kolena, bićete na operacionom stolu tek u aprilu 2023. godine. Umesto vas, u bolnicu će biti primljena osoba kojoj je ta intervencija zakazana 8. decembra 2015. godine. Na operaciju katarakte čekaćete 254 dana, a na operaciju kuka nešto manje od godine – 314 dana. 

 

https://novaekonomija.rs/tekstovi/liste-čekanja-ubijaju-tiho

  • Tuzno 1
Link to comment
Share on other sites

On 6/5/2019 at 9:19 AM, 34Barkley said:

Neki lik je bio premešten sa Urgentnog i reče da mu je Banjica izgledala kao hotel u odnosu na Urgentni.

 

To stoji..ali VMA ortopedija je hotel sa 3 zvezdice u odnosu na Institut "Banjica". 

 

Na onoj temi o zdravlju pisala sam o svojoj operaciji na Banjici..i koliko sam shvatila posle dobijanja odgovora na moje pitanje, jedan čuveni dr je radio operaciju koja se radi deci do 18 godina, valjda..

 

Ležala sam i na VMA i prezadovoljna sam sa celom uslugom, i sa lekarima, med sestrama, i hrana je bila mnogo bolja u odnosu na ostale bolnice..doduše..tada kada sam bila na VMA, platila sam oko hiljadu evrića jer su tada civili plaćali neke operacije..

Link to comment
Share on other sites

@Džudi i ja sam uvek imao pozitivan stav prema VMA, moja draga je dva puta ležala tamo i sve je bilo kao što opisuješ. Međutim, poslednjih godinu-dve mi koleginica stalno kuka na njih. Stalno vodi roditelje i kaže da nije dobro kao što je pre bilo. Ne znam da li je to samo njen utisak ili je pad zaista tako vidljiv.

Link to comment
Share on other sites

  • 2 years later...

Ma sta se przis, ovo je neka propaganda, a ovaj je neka kh kh koji nije umeo da prevaziđe kulturoliski šok, i kome tamo i nije mesto. 10 meseci? Sviranje q.

 

Jedan takav se isto tako onomad vratio iz Kanade, a pre nego sto se vratio slao slike kako i tamo ima drvenih bandera, kako ringle nisu kao ovde, kako deca u vrticu ne crtaju Miki Mausa nego citiram "nekakvo jednooko cudoviste" koje je bilo Majk Vazovski u vremd kad je hit No 1 bio Monsters inc itd. U principu budalčina koja se vratila da se ovde uglavi na drzavnu sisu eto kao ovaj.

 

Koga boli paja sto je onaj i tad i sad i uvek bio oduzet pa nije ni cuo za nove Dizni filmove, i nije ni znao da postoje drugacije ringle itd, palancanin znaci, džudža. Nije ni bio za taj svet kao i ovaj sto nije.

 

Jedina veca budala za koju sam cuo je neki krelac, isto lekar, koji se vratio iz USA ali ne kano soko posle nekoliko meseci, nego kano kurva, posle nekoliko godina, sa obrazloženjem "tamo sam samo proleter koji radi za platu a ovde sam uvazeni gospodin doktor". Mada je i on džudža.

 

Ovome sto si poslao moze da se progleda kroz prste jer je decko, a ovaj drugi je idealan kandidat za malo iz cista mira nicim izazvanog old ultra violence, kao nadrealisticki akt, iz ciste zabave.

  • Like 3
  • Thanks 1
Link to comment
Share on other sites

Ja podržavam. Svako kome je bolje u Srbiji nego u Nemačkoj i/ili ima želju za tim, treba da se vrati. 

 

Nije odlazak, bilo gde, za svakoga. I to kažem zaista bez imalo nipodaštavanja. Meni je potpuno jasno da postoje ljudi koji su zadovoljniji ostankom pa makar i u usranom sistemu, nego odlaskom negde, svako ima svoje motive. 

 

S tim u vezi, neki dan slušam na nekom podcastu moju koleginicu Kristinu Davidović, studenta generacije, sada uspešnu doktorku i preduzetnicu... Majko božija čega se naslušah! Takva količina nepoštovanja prema kolegama koji su otišli, zlobe, laži i idiotskih floskula u tako kratko vreme... Dostojna zamenica Dr. Dane, a s obzirom na godine, biće još gora. 

  • Like 6
Link to comment
Share on other sites

Nije mi jasno da se neko ko zivi u Srbiji raduje sto je otisao neki doktor vani? Tako taj usrani sistem kako kazete postaje jos usraniji.

Evo kod mene u dalekoj Kanadi doktori takodje odlaze, zato se kod nas ceka na pregled kod specijaliste i po godinu dana nekada. Uglavnom fali doktora. Family doktora je jako tesko naci, pogotovu kada su podigli ove kvote za useljavanje. Nije ni cudo kada cujem da je glavni motiv da budes doktor novac, pa onda odlaze u USA, a nije da ovde nemaju para, prosjecna godisnja bruto plata je oko 250 hijada dolara. (Izvor https://www.sunshinelist.ca/) To je mjesecno na ruke, predpostavljam nekih 10 hiljada evra, ali nije dosta, a para nikad dosta, koliko god da zaradis.

 

Ipak ovo za pare mogu da shvatim, ali zbog politike, to ne, ne lijece se samo politicari, nego se lijece obicni ljudi.

Doktor je u svakom slucaju zanimanje broj jedan, lijecis ljude, spasavas zivote, to je vec satisfakcija koja se ne moze mjeriti ni sa cim drugim.

 

Link to comment
Share on other sites

24 minutes ago, Amigo said:

Nije mi jasno da se neko ko zivi u Srbiji raduje sto je otisao neki doktor vani? Tako taj usrani sistem kako kazete postaje jos usraniji.

Evo kod mene u dalekoj Kanadi doktori takodje odlaze, zato se kod nas ceka na pregled kod specijaliste i po godinu dana nekada. Uglavnom fali doktora. Family doktora je jako tesko naci, pogotovu kada su podigli ove kvote za useljavanje. Nije ni cudo kada cujem da je glavni motiv da budes doktor novac, pa onda odlaze u USA, a nije da ovde nemaju para, prosjecna godisnja bruto plata je oko 250 hijada dolara. (Izvor https://www.sunshinelist.ca/) To je mjesecno na ruke, predpostavljam nekih 10 hiljada evra, ali nije dosta, a para nikad dosta, koliko god da zaradis.

 

Ipak ovo za pare mogu da shvatim, ali zbog politike, to ne, ne lijece se samo politicari, nego se lijece obicni ljudi.

Doktor je u svakom slucaju zanimanje broj jedan, lijecis ljude, spasavas zivote, to je vec satisfakcija koja se ne moze mjeriti ni sa cim drugim.

 

 

A zašto misliš da se ljudi raduju? Normalan svet nema ništa protiv ako neki Pera Perić (doktor, moler, inženjer, vozač, svejedno šta je) ode u inostranstvo da radi, a raduju se članovi porodice ili bliski prijatelji koji takvom žele dobro. Ne ide niko da radi u inostranstvu samo zato da bi se prošetao po svetu već zato da obezbedi sebi egzistenciju i koliko-toliko normalan život. Znaš i sam da u inostranstvu novac ne pada sa neba, ali isto tako, čim se bolje živi, ljudi tamo i ostaju.

 

O problemima pri zapošljavanju lekara će ti bolje reći @Eddard i tu se neću mešati, ali činjenica je da odlaze i zanatlije i intelektualci. Naprosto, ili ne mogu da nađu posao u struci, ili je posao neisplativ za ono što očekuju od života. Mogu da ti spomenem i slučaj iz familije - jedan rođak je diplomirao kao student generacije, pozvali su ga odmah da bude asistent, ali nije mogao da prihvati posao iz banalnog razloga: od asistentske plate nije mogao da plati stan, a pošto nije iz Beograda, nije mogao da putuje na posao i nazad 300 kilometara. To se desilo pre dvadesetak godina, a rođak je uspeo da nađe posao u SAD i da napreduje. Ne znam kako bi mu bilo da je ostao na fakultetu i kolika bi mu bila danas plata da je stekao zvanje profesora, ali nije imao prilike ni da se okuša kao asistent jer naprosto nije mogao da priušti život u BG sa tadašnjom platom. Naravno, mi iz familije smo hteli da mu pomognemo i nudili smo mu da privremeno bude kod nas, ali naprosto je hteo da bude gospodar sopstvene sudbine.

 

Za to što je zdravstveni sistem kod nas otišao u tri lepe nije krivica lekara, već su za to krive vlasti koje zdravstvo tretiraju kao trinaesto prase. Koliko znam, Rumuni su to davno shvatili i povećali su plate lekarima. Doduše, nije zdravstvo jedino u problemima. Sa sličnim problemima se suočavaju i prosveta, pravosuđe, nauka, kultura i mnoge druge delatnosti. Šta misliš, zašto mnogi đaci koji uspešno učestvuju na međunarodnim takmičenjima završe u inostranstvu za manje od deset godina posle samog takmičenja? A ako ti kažem da je sve teže naći dobrog i kvalifikovanog molera, vodoinstalatera, automehaničara ili nekog drugog zanatliju, nije čudno što se mnoge profesije polako sele u zapadne zemlje.

  • Like 2
Link to comment
Share on other sites

1 hour ago, Amigo said:

Doktor je u svakom slucaju zanimanje broj jedan, lijecis ljude, spasavas zivote, to je vec satisfakcija koja se ne moze mjeriti ni sa cim drugim.

Jedna devojka kad je zavrsila srednju medicinsku rekla je, ma ne pada mi na pamet bilo koga da lečim, dosta mi je bilo i ovo, i upisala je hemiju. Ne ovu sto posle budu profesori, nego neki drugi smer, nesto stvarno, ne znam kako se zove, znace bolje @Sunshine State Pametno.

 

A ovu tvoju teoriju mozemo lako da proverimo tako sto cemo u nekom mestu X sa Y stanovnika koje ce biti uzorak iskljuciti struju na neko vreme, a onda isto tu necemo nikoga leciti ni od cega deset puta duze, pa da vidimo sta ce se desiti.

 

Samo kazem.

Link to comment
Share on other sites

13 hours ago, Amigo said:

Kada je rijec o doktorima, bravo za Stevana!

 

Posle 10 meseci rada u Nemačkoj, mladi doktor Stevan se vratio u Srbiju

 

Koliko ja razumem ovu pricu, a ponesto se moze zakljuciti i na osnovu prilozenih slika, za ovog se ni ne moze reci da se vratio jer nigde nije ni bio. Kakvo je to silno iskustvo mogao da stekne za nekoliko meseci u nekom malom gradicu, plus u oblasti psihijatrije, a prilicno sam sigurna, bez dobrog poznavanja jezika? Deset meseci je jedva malo vise od obicnog turistickog boravka. 

Znaci, nista vredno pomena, a kamoli ovakvog clanka i sherovanja istog. Ja tu vidim jednog obicnog momka, malo opterecenog sopstvenim imidzom kao mnogi drugi u Srbiji, koji je malo probao da se snadje u Nemackoj, a onda prihvatio posao u Pirotu, jer je zakljucio da je za njega tako bolje. Ne bih rekla da se i tamo i ovamo neko otimao bas za njega, zasto bi? 

  • Like 3
Link to comment
Share on other sites

Svako ko misli da je lako i blago se nekom da spakuje ceo zivot u 2 kofera i ode negde gde, uglavnom, krece ispocetka, novi jezik,  kultura, itd... nemam nista lepo ni pametno da kazem.

 

Svi gledaju krajnji rezultat, gde vide kako jedan lekar lepo zaradjuje, zaboravljaju nostrifikacije, aprobacije, godine dodatnog ucenja...tom jednom lekaru bi bilo mnogo jednostavnije da je ostao u svojoj drzavi i pristojno ziveo. Drzava treba da se zapita zasto joj toliko medicinskog osoblja odlazi.

 

Polecem, ne zavrsih post 😄

  • Like 3
  • Love 1
  • Thanks 2
Link to comment
Share on other sites

Profesionalna komunikacija jednog psihijatra tek pridoslog iz druge zemlje, iz druge sociokulturoloske matrice sa pacijentom zahteva veshtine koje se ne mogu savladati za deset meseci. Psihijatar po prirodi stvari mora da vlada obimnim komunikativnim spektrom koji, izmedju ostalog, podrazumeva i psihosocijalnie spoznaje vezane za drustvo u kome praktikuje svoju profesiju. U tom paketu je jezik glavni preduslov i most izmedju psihijatra i pacijenta, jer preko jezika psihijatar/psiholog i sl. detektuje i dekodira tanane niti bez kojih ne moze da prodre u sustinu problema a potom i spoji relevantne cinioce da bi izvukao adekvatan zakljucak i uradio sta treba. Mora da razume i barata potrebnim sociokulturoloskim referentnim sistemom, uz jezik i kroz jezik. O ucenju i razvoju novog jezika u odraslom dobu, ne samo svakodnevnog nego i strucnog, bi se tek moglo dosta reci. U to se ne pada s neba pa u rebra. To vazi za sve, ali neki imaju vise vremena i/li vece marginale da proniknu u novi diskurs. Ima dosta stranih lekara raznih fela u mnogim evropskim zemljama. Ali psihijatri su, iz ociglednih razloga, retkost. Znam za slucajeve prekvalifikacije u opstu praksu.

Edited by Cyber
  • Like 1
  • Thanks 1
Link to comment
Share on other sites

Create an account or sign in to comment

You need to be a member in order to leave a comment

Create an account

Sign up for a new account in our community. It's easy!

Register a new account

Sign in

Already have an account? Sign in here.

Sign In Now
×
×
  • Create New...