End of an era (KKP 2025/26)

[nemanjaol]

Ode Dule 😞

 

Sećam se kad je posle 2010. otišao u CSKA, neko je napravio video gde je u pozadini išla pesma What If God Was One Of Us, a ja klinac slušam i plačem.

 

 

[Ludi za Poli]

Najveci.

[Сандро Лаки Ђентиле]

Нека почива у миру. Ма колико ми не био драг, био је велики ривал, и за наше просторе један од највећих стручњака. Титула из 2015. не би никад била иста да није он био на другој страни. Да не причам да неке реченице попут “јесам реко да ће ово говно да краде” и даље активно користим.

 

Велика штета.

[berti]

Neka mu je laka zemlja

[Small Owl]

Ne mogu vjerovati. Dule je bio jedinstven, nadao sam se da je riješio zdravstveni problem transplantacijom. Mogao bi čovjek napisatii hrpu nekih riječi ali na kraju, reći ću samo da mi je strašno žao.

[Don Dusko]

Sok jbt.

 

Mada bilo je po vestima da mu nije dobro i da je u bolnici bio za nesto. Al jbt sok.

[fillam]

Jebote, nisam ni mogao da zamislim da ću ovako da se raspadnem kada do ovoga dođe...

 

Zauvek zahvalan Duletu za ljubav prema košarci i neke od najlepših trenutaka u mladosti. 

[Son_of_a_gun]

O, krv ti jebem, može li jedan dan u ovoj državi da prođe da te nešto ne skenja? Šok, tuga, nevjerica…

[TripleJ]

Kakva godina za nas , postovaoce KKP. 

Pocivaj u miru, Dule 😞.

[That Guy]

Zbog njega sam zavoleo Partizan i košarku...

Zbogom Dule i hvala ti za sve.

[ZvezdaBL]

Vaš najveći trener, uvijek bio i uvijek će ostati, svađao sam se sa drugarima koji navijaju za KKP zbog guranja u stranu Duleta i njegovih uspjeha otkako je Željko došao, davao je sve od sebe za Partizan i živio za Partizan 24/h dnevno, poslednji koji je od klinaca pravio igrače a prije svega trudio se da izgradi kompletne ličnosti.

Od mene ima poštovanje, neka mu je laka crna zemlja.

[Luchifer89]

Sat vremena ćutanja u petak

RIP Generale

Edited April 8 by Luchifer89

[Bajro(n)Zupic]

bas nepravadan ovaj zivot sto zivimo 

[odupri se ludilu]

Ja sam još kao klinac sagorio na onom prvom,  final 4 u Gentu.

Čini mi se da se ni on nije nikada oporavio od tog kraja osamdesetih.

Kao najrođeniji da mi je umro.

Sama je suza krenula.

Hvala ti Dule!🖤🤍🩶

 

[Barkley#34]

Nikoga nije ostavljao ravnodušnim, kontroverzan u rečima i postupcima. I dobar i loš, heroj i grešnik, borac, posvećenik, emocija, umetnik.

 

Međutim, kada se sve bude sabralo, kao što je slučaj i kod drugih ljudi koji se izdvajaju iz mase, prevladaće to da je pomerao granice košarke, kojoj je fanatično pripadao, da je govorio protiv zla koje je zavladalo Srbijom i da je crno-belom svetu podario nezaboravne i neuporedive ne trenutke nego periode. Hvala mu na tome.

 

Neka mu je prosto sve, laka mu zemlja i počivao u miru.

[Gudura]

Nikada ga nisam voleo kao licnost, i to nema veze sa navijackim opredeljenjem, ali veliki trener, pedagog i esencija partizanstine. Za vas klub je uradio po meni i vise od Zoca, i iako je bio ljuti rival, veliko postovanje za ovog coveka. Saucesce porodici i svim pravim i iskrenim grobarima.

Pocivaj u miru...

[Grobarcina1992]

2 minutes ago, ZvezdaBL said:

Vaš najveći trener, uvijek bio i uvijek će ostati, svađao sam se sa drugarima koji navijaju za KKP zbog guranja u stranu Duleta i njegovih uspjeha otkako je Željko došao, davao je sve od sebe za Partizan i živio za Partizan 24/h dnevno, poslednji koji je od klinaca pravio igrače a prije svega trudio se da izgradi kompletne ličnosti.

Od mene ima poštovanje, neka mu je laka crna zemlja.

100 Obradovića ne može da zameni Duleta u Partizanu. Dule je bio Partizan kao što je bio Ferguson Unitedu to je Dule bio nama, možda je ovoj novoj generaciji grobara Željko veći od Duleta u Partizanu ali za nas starije Dule broj 1 pa 100 praznih mesta pa nek se ostali redaju .

[Barkley#34]

Nemojmo upadati u zamku upoređivanja, bar ne danas. Koga više voliš, tatu ili mamu...

 

Veliki su i zaslužni za KKP obojica, svaki na svoj način. 

[Shonewizard]

[Chaos Is Me]

Kao trener - najvažniji trener za srpsku košarku u poslednjih 20 godina. Istinski fanatik koji nije prezao ni od čega radi krajnjeg cilja. A taj cilj nije bio samo da KKP osvaja trofeje već i da izbaci nebrojeno igrača, ovakvih i onakvih, u evropsku i svetsku orbitu. Nažalost, vremenom je postao groteskna ličnost ali teško je ostati imun na to kada te milioni obožavaju, pa i voršipuju. Kao čovek - mnogo daleko od neke cvećke (ponajmanje zbog KKP-KKCZ rivaliteta), ali to svi znamo, pitanje je samo ko hoće sebi to da prizna. U svakom slučaju - gigantska košarkaška ličnost ne samo za ove prostore i ovo je jako tužan dan za košarku. Neka mu je laka zemlja i neka nađe mir na onom svetu.

[kockooblastiŽelimir]

Počivaj u miru, i hvala ti za sve. 

[NMX]

Da se nadovežem na ovo Haosovo, za mene košarkaški verovatno poslednji naš trener koji je imao svoj pečat i za koga se moglo reći da stvara igrače. Košarka se dosta promenila u međuvremenu, toga verovatno više nikada neće biti. Sve je instant i odmah. Budžeti koje danas KKP i KKCZ daju za jednog ili dva igrača premašuju vrednost timova koje je trenirao. I to mu niko oduzeti neće. Za sve oko i van košarke nije ni vreme ni mesto. Počivaj u miru. 

[se son rose, fiorirrano]

Gore na nebu, armija prava 🖤🤍 😞

 

[Dzo23]

Neka mu je laka crna zemlja. Bio je više od trenera, a ono što je radio  mislim da je jedinstveno i neponovljivo. 

[DameTime]

Iz knjige "Košarka, to je Partizan" Slobodana Vladušića:

 

Quote

 

Најпре, наравно, Душко Вујошевић. Данас је то ознака бренда ККП, човек чије је име синоним за трајност, континуитет и систем ККП. Исто тако, његово име је и синоним за тренера који не може да ради изван простора коме припада. Зашто је то тако? Вујошевићеви неуспеси изван Партизана не могу бити приписани његовом незнању кошарке. Познато је да његова кошаркашка спрема и посвећеност кошарци никада нису били спорни. Такође, не ради се ту ни о фамозном незнању енглеског језика. Вујошевићева нелагодност у иностранству, пре свега, је последица чињенице да он по свом менталном склопу није тренер-номад. Он једноставно није кошаркашки експерт номадског типа. Он је више пример усредиштености, слично средњовековној властели која се поистовећивала са замком којим су владали.

 

Пример Вујошевића показује да заиста постоје две врсте великих тренера. Први су номади, пре свега верни кошарци. Њима није потребно утемељење и усредиштеност, осим оне усредиштености коју нуди тренинг-дворана и тренутни скуп играча. Они раде у циклусима који нису нарочито дуги. Други тренери су ређи: то су стручњаци попут Вујошевића. Назвао бих их укорењеним тренерима. Они посвећеност кошарци не могу да одвоје од телесне форме, простора, историје, традиције, душе...

 

За Вујошевића је кошарка све, али, парадоксално, у кошарци није све – изнад кошарке је клуб посебне индивидуалности, посебне традиције, готово непромењивих правила понашања и игре. Кошарка ту добија своје корене, своју форму, своје ликове, своју историју, своје усредиштење. Тада тренери нису више део историје клуба, већ творци клуба, у правом смислу те речи.

 

Quote

Пажљивије око већ током сезоне може да види на који начин Вујошевић подешава тактику спрам тима, уместо да тим подешава спрам своје омиљене тактике. У томе има неке унутрашње скромности, неког самоограничавања које скоро немогуће успехе чини могућим, неког унутрашњег прихватања ауторитета који је изнад тебе - а то је ауторитет кошарке и традиције клуба. Неки други одлични тренери несумњиво би пропали у Партизану, као што би и Партизан пропао са њима. Са Вујошевићем је Партизан освојио све оно што може да се сања; оно што је било изван домашаја сна, није ни могуће освојити.

 

Neka mu je laka zemlja.